全国人大代表张涤：充分发挥中医在儿科领域作用 缓解儿科医师短缺现状

Вили?ам Бле?к, илустраци?а

百度 同业存单，本质上是商业银行进行流动性管理的一个重要工具，其功能是调节金融机构间的流动性。

Битиса?е или посто?а?е односно егзистенци?а (од лат. ex-istere — бити постав?ен ван) представ?а централно пита?е филозофи?е (?Шта посто?и?“). На?чеш?е се дефинише у односу према есенци?и. Посебна расправа у филозофи?и тиче се доказива?а посто?а?а себе, односно одреднице самог посто?а?а, а у филозофи?и религи?е посто?а?а Бога.

Сред?овековном филозофи?ом ?е доминирала расправа о односу бити (есенци?е) и битиса?а (егзистенци?е), при чему ?е на?чеш?е егзистенци?а била зависна од есенци?е, ко?а ?е од Бога. Битиса?е се поимало као остварена бит (есенци?а) неке ствари.

У нови?о? филозофи?и егзистенци?е, ова? однос се обр?е па есенци?е нема без егзистенци?е као услова. Код Ха?дегера и Сартра, егзистенци?а ?е сво?ство индивидуалног, непонов?ивог ?удског би?а, а не сво?ство ствари. К?еркегор ?е наглашавао категори?у ?суб?ектности?, под ко?ом ?е подразумевао она? модус егзистенци?е у коме ?е човек суб?ект сопственог дела?а а никада об?ект дела?а било ко?е друге особе.

Контекст у филозофи?и

Матери?ализам сматра да су ?едине ствари ко?е посто?е матери?а и енерги?а, да су све ствари састав?ене од матери?ала, да све рад?е захтева?у енерги?у и да су све по?аве (ук?учу?у?и свест) резултат интеракци?е матери?е. Ди?алектички матери?ализам не прави разлику изме?у би?а и посто?а?а, и дефинише га као об?ективну стварност различитих облика матери?е.

Идеализам сматра да су ?едине ствари ко?е посто?е мисли и иде?е, док ?е матери?ални свет споредан. У идеализму, посто?а?е ?е понекад насупрот трансценденци?и, способности да се превази?у границе посто?а?а. Као облик епистемолошког идеализма, рационализам тумачи посто?а?е као спознат?иво и рационално, да су све ствари састав?ене од низова расу?ива?а, што захтева повезану иде?у ствари, а све по?аве (ук?учу?у?и свест) резултат су разумева?а отиска из ноуменалног света у коме леже изван самих ствари.

У сколастици, посто?а?е ствари ни?е изведено из ?ене суштине, ве? ?е одре?ено креативном во?ом Бога, дихотоми?а посто?а?а и суштине показу?е да ?е дуализам створеног универзума решив само кроз Бога. Емпиризам препозна?е посто?а?е по?единачних чи?еница, ко?е се не могу извести и ко?е се могу уочити кроз емпири?ско искуство.

Тачна дефиници?а посто?а?а ?една ?е од на?важни?их и теме?них тема онтологи?е, филозофског проучава?а природе би?а, посто?а?а или стварности уопште, као и основних категори?а би?а и ?ихових односа. Традиционално наведена као део главне гране филозофи?е познате као метафизика, онтологи?а се бави пита?има о томе ко?е ствари или ентитети посто?е, или се може ре?и да посто?е, и како се такве ствари или ентитети могу групирати, повезати у хи?ерархи?у и поделити према на сличностима и разликама.

Истори?а по?ма

Античка филозофи?а

Парменид ?е изразио миш?е?е да само би?е посто?и, а ништа апсолутно не посто?и. Насупрот ?ему, Хераклит ?е истакао виши, тотални по?ам посто?а?а и рекао ?е: Би?е исто тако мало посто?и као и ништа, зак?учивши да све тече, што значи: све ?е бива?е. Популарне изреке, посебно источне, да све што посто?и у почетку има клицу пропада?а, док смрт представ?а прелазак у нови живот, у основи изражава?у исто с?еди?е?е би?а и ничега.

Сред?овековна филозофи?а

Главни чланак: Однос есенци?е и егзистенци?е

Сред?овековном филозофи?ом ?е доминирала расправа о односу есенци?е и егзистенци?е, при чему ?е на?чеш?е егзистенци?а била зависна од есенци?е, ко?а ?е од Бога. Егзистенци?а се поимала као остварена есенци?а неке ствари.

Према Томи Аквинском, егзистенци?а, као актуалност, ?есте одре?ена есенци?ом, као потенци?алнош?у. Ипак, он не сматра да есенци?а посто?и пре но што прими посто?а?е. Нема есенци?е без егзистенци?е, ни егзистенци?е без есенци?е, оне су створене за?едно.

Егиди?е Римски ?е био под знатним утица?ем новоплатонске теори?е ο партиципаци?и. Егзистенци?а или би?е (esse) проистиче из Бога и представ?а партиципаци?у божанске егзистенци?е.

Беркли

Према Беркли?у, опажа?у?и суб?ект, сво?им опажа?ем, да?е посто?а?е стварима:

И поред бескра?не разноврсности иде?а или об?еката сазна?а посто?и и нешто што их сазна?е или опажа и што на ?има врши различите операци?е, као што су хте?е, замиш?а?е, запам?ива?е, итд. Ово опажа?у?е, активно би?е ?е оно што ?а називам умом, духом, душом или сво?им ?а (my self). Тим речима ?а не означавам ни?едну од сво?их иде?а, ве? нешто потпуно различито од ?их, нешто у чему оне посто?е или, што ?е исто, чиме су оне опажене; ?ер, посто?а?е ?едне иде?е састо?и се у томе да ?е опажена.

—??ор? Беркли

Он да?е тврди да ствари не могу посто?ати изван ума, тврде?и да ?е бити немисле?их ствари опаженост:

За сто на коме пишем ?а кажем да посто?и; другим речима, ?а га видим и осе?ам: и када би био изван сво?е радне собе рекао би да посто?и – мисле?и тиме да када бих био у радно? соби могао бих да га опазим или да га неки други дух сада заиста опажа. Неки се мирис ширио, то ?ест, ми смо га осетили; неки ?е звук од?екнуо, то ?ест, ми смо нешто чули; нешто ?е било обо?ено или уобличено и то смо опазили видом или додиром. То ?е све што ?а могу да разумем под овим и сличним изразима. ?ер, потпуно ми ?е неразум?иво оно што се говори о апсолутном посто?а?у немисле?их ствари, без обзира да ли су опажене или не. ?ихово esse ?е percipi; оне ни на ко?и начин не би могле посто?ати изван ума.

—??ор? Беркли

Беркли постав?а пита?е шта су ти об?екти, за ко?е се веру?е да независно посто?е, до ствари ко?е се опажа?у чулима. Може ли се на?и бо?и пример претерива?а у апстрахова?у него кад се сматра да су чулни об?екти ?едно, а опажени об?екти друго?

Сва би?а на небу и ствари на зем?и, ?едном речи сва она тела ко?а образу?у огромну светску зграду, уопште не посто?е ван неке свести; ?ихово би?е ?е у томе да буду опажене или сазнате; према томе, све док их нисам стварно опазио, односно све док не посто?е у мо?о? свести, или у свести било ког другог отвореног духа, оне или уопште не могу посто?ати или могу посто?ати у свести неког вечног духа: приписати било ком ?иховом делу егзистенци?у независну од неког духа потпуно ?е несхват?иво и повлачи за собом све апсурдности апстракци?е.

—??ор? Беркли

Он зак?учу?е да нема никакве друге супстанци?е осим духа, или оне ко?е опажа.

Ла?бниц

Према Ла?бницу, Бог ни?е само извор посто?а?а, него и суштине, како стварних, тако и стварних у могу?ности. ?ер божански ?е разум подруч?е вечних истина и по?мова, ко?и из ?ега произлазе, тако да без ?ега нема ништа стварно у могу?ности, и не само ништа посто?е?е, него ставише и ништа могу?е.

Хегел

Бива?е ?е ишчезава?е би?а у ништа и ничега у би?е, и ишчезава?е би?а и ничега уопште.

—?Хегел

Хегел одре?у?е поста?а?е као прелаз из ничега у би?е (наста?а?е) и из би?а у ништа (неста?а?е). Та два момента се прожима?у, а резултат тога ?е посто?а?е, равнотежа наста?а?а и неста?а?а, мирно ?единство би?а и ничега као превази?ених тренутака. Он зак?учу?е да ?нигде на небу ни на зем?и не посто?и нешто што у себи не би садржавало обо?е, би?е и ништа.”

Посто?а?е ?е ?едноставна ?едност би?а и ничега, и због те ?едноставности оно има форму нечега што ?е непосредно. Посто?а?е генерално ?есте би?е са неким неби?ем, тако да ?е то неби?е прим?ено у просто ?единство са би?ем. Би?е ?е оно што ?е неодре?ено, услед чега се на ?ему не показу?у никакве одредбе. Ме?утим, посто?а?е ?есте одре?ено би?е, нешто конкретно; стога се на ?ему одмах показу?е више одредаба.

Посто?е?е има неки квалитет ко?им ?е не само одре?ено, ве? и ограничено; ?егов ?е квалитет ?егова граница. Супротност посто?а?а нечега и границе као ?егове негаци?е ?есте коначност. Када кажемо да су ствари коначне, то не значи само да су одре?ене и ограничене, ве? да ?ихово би?е сачи?ава неби?е. Коначне ствари посто?е, али истина ?иховог би?а ?есте ?ихов кра?. Оно што ?е коначно не само што се ме?а, оно неста?е. Коначне ствари има?у клицу неста?а?а као сво?е би?е у себи; час ?иховог ро?е?а ?есте час ?ихове смрти.

Филозофи?а егзистенци?е

Главни чланак: Егзистенци?ализам

У 20. веку популарност ?е стекао концепт егзистенци?е Жан-Пол Сартри на ко?има се заснива филозофски правац назван егзистенци?ализам. У [егзистенци?ализму | филозофи?и посто?а?а] сред?овековни однос ?е обрнут, тако да нема суштине без посто?а?а као услова. У Хеидеггер и Сартре, посто?а?е ?е сво?ство по?единца, непонов?иво ?удско би?е, а не сво?ство ствари. К?еркегор ?е нагласио категори?у ?суб?ективности“, под ко?им ?е подразумевао она? начин посто?а?а у коме ?е човек предмет сопственог [[де?е?а] де?е?а]], а никада об?екат де?е?а било ко?е друге особе.

Види ?ош

• Би?е
• Бхава
• Егзистенци?ализам

Литература

• Aristotle (1999). The Metaphysics. Превод: Hugh Lawson-Tancred. National Geographic Books. ISBN 978-0-14-044619-7. 
• Antoine Arnauld and Pierre Nicole (1850). Logic, or the Art of Thinking. , (known as the Port-Royal Logic), translated J. Buroker, Cambridge 1996
• Eagleton, Terry (2007). The Meaning of Life. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-921070-1. 
• Heraclitus, Fragments. 2003. ISBN 978-0-14-243765-0. , James Hilton, forward, Brooks Hexton, translator, Penguin Classics.
• Michael J. Loux, Ockham's Theory Of Terms (translation of book I of the Summa Logicae c. 1327)
• Bryan Magee, (1998). The Story of Philosophy. ISBN 0-7513-0590-1. , Dorling Kindersley Lond.
• John Stuart Mill,. A System of Logic (8th изд.). , 1908
• Plato (2003). The Republic. Превод: Desmond Lee. Penguin. ISBN 0-14-044914-0. 
• Alvin Thalheimer, (1920). The Meaning of the Terms: Existence and Reality.  Princeton University Press, 1920
• C.J.F. Williams, What is Existence?, Oxford University Press, 1981
• Corbin, Henry (1998). The Voyage and the Messenger: Iran and Philosophy. Berkeley, CA, US: North Atlantic Books. ISBN 9781556432699. OCLC 970420613. 
• Corbin, Henry; Trask, Willard R (2014). Avicenna and the Visionary Recital: (Mythos Series). Princeton, NJ: Princeton University Press. ISBN 978-1400859061. OCLC 889253433. 
• Nasr, Seyyed Hossein (2013). Islamic Life and Thought. Abingdon, UK ; New York: Routledge. ISBN 9781134538119. OCLC 861692831. 
• Hyman, J.; Walsh, J. J., ур. (1973). Philosophy in the Middle Ages. Indianapolis: Hackett Publishing. ISBN 978-0-915144-05-1. 
• Schoedinger, Andrew B., ур. (1996). Readings in Medieval Philosophy. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-509293-6. 
• van Asselt, Willem J. (2011). Inleiding in de Gereformeerde Scholastiek [Introduction to Reformed Scholasticism] (на ?езику: холандски). With contributions by T. Theo J. Pleizier, Pieter L. Rouwendal, and Maarten Wisse; Translated by Albert Gootjes. Grand Rapids, Michigan: Reformation Heritage Books. ISBN 978-1-60178-121-5. 
• Clagett, Marshall (1982). ?William of Moerbeke: Translator of Archimedes”. Proceedings of the American Philosophical Society. 126 (5): 356—366. JSTOR 986212. 
• Decock, W. (2013), Theologians and Contract Law: The Moral Transformation of the Ius Commune (c. 1500-1650)  , Leiden/Boston, Brill/Nijhoff, Decock, Wim (2013). Theologians and Contract Law: The Moral Transformation of the Ius Commune (Ca. 1500-1650). Martinus Nijhoff Publishers. ISBN 978-90-04-23284-6. .
• Fryde, E (2000). The Early Palaeologan Renaissance. , Brill
• Gallatin, Harlie Kay (2001). ?Medieval Intellectual Life and Christianity”. Архивирано из оригинала 2025-08-05. г. 
• Gracia, J. G. and Noone, T. B., ур. (2003). A Companion to Philosophy in the Middle Ages. London: Blackwell. ISBN 0-631-21672-3. CS1 одржава?е: Вишеструка имена: списак уредника (веза)
• McGrade, A. S., ed., The Cambridge Companion to Medieval Philosophy. Cambridge: Cambridge University Press. 2003. .
• Lindberg, David C. (1978). Science in the Middle Ages. Chicago: University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-48232-3. 
• Maurer, Armand A. (1982). Medieval Philosophy (2nd изд.). Toronto: Pontifical Institute of Mediaeval Studies. ISBN 978-0-88844-704-3. 
• Toman, Rolf (2007). The Art of Gothic: Architecture, Sculpture, Painting. photography by Achim Bednorz. Tandem Verlag GmbH. ISBN 978-3-8331-4676-3. 

Спо?аш?е везе

• Nelson, Michael (2025-08-05). ?Existence”. Ур.: Zalta, Edward N. Stanford Encyclopedia of Philosophy. 
• The Concept of Existence: History and Definitions from Leading Philosophers
• "A Treatise on Book Titles" is a work by Sayf al-Din al-Amidi, in Arabic, about "original" and "mental existence". It dates from 1805.