中国记协新闻茶座邀请外国学者谈十九大
Нагар?уна | |
---|---|
Златна статуа Нагар?уне у Каг?у Сам?е Линг манастиру, Шкотска. | |
Датум ро?е?а | c. 150 |
Место ро?е?а | ?ужна Инди?а[1] |
Датум смрти | 250 |
Место смрти | непознато, Инди?а |
Занима?е | Будистички учите?, монарх и филозоф |
Делова?е | Сматра се оснивачем мад?амачке школе маха?анског будизма |

Нагар?уна (око 150-250.) ?е био утица?ни инди?ски филозоф и оснивач школе мадх?амака, ко?и ?е поставио доктринарне теме?е маха?ана будизму.[2] Био ?е први самостални будистички филозоф.[3][4]
Нагар?унин релативизам доказу?е немогу?ност било каквог става и немогу?ност спозна?е и сагледава?а истине. Нагар?унина филозофи?а заступа коначно ипак теори?у о шу?ати (ништавилу) не само у области спозна?не теори?е него и онтички.[5] Шу?ата овде не значи 'небитак', него 'релативност битка', ко?и ?е неизразив.[5] Зато посто?е два нивоа истинитости: емпири?ски и трансцендентни.[5]
Прида?у му се заслуге за разво? списа Prajnaparamita (савршенство мудрости). Та литература уводи у будизам одре?ене новине, а принципе ко?и су у ?о? изложени Нагар?уна логички разра?у?е на систематичан начин.[2][6]
Биографи?а
[уреди | уреди извор]Познато ?е свега неколико дета?а из ?егова живота, иако посто?е многе легенде. Сачувани записи су написани на кинеском[7] и тибетанском ?езику вековима након ?егове смрти. Вероватно ?е ро?ен на ?угу Инди?е, покра? града Нагар?унаконда.[1][8] Према традиционалним биографима, ро?ен ?е у породици свештеника и неко време ?е и сам био браман у ?ужно? Инди?и, а да се потом преобратио на будизам.[2] ?егово порекло би могло бити разлог што ?е био ?едан од тек неколицине важни?их будистичких мислилаца ко?и су писали на санскриту, ум?есто на пали?у.
Живео ?е у 2. веку, претежно у северозападно? Инди?и.[2] Радио ?е на будистичком универзитету Наланда. Неки научници сматра?у да ?е Нага?уна био кра?евски саветник ?едног од кра?ева Сатаваханске династи?е.[1] Археолошка евиденци?а код Амаравати?а сугерише да ако ?е то тачно, кра? ?е вероватно био ?а?на Шри Сатакарни, ко?и ?е владао изме?у 167. и 196. године. На бази те асоци?аци?е, Нагар?уна се конвенци?ално сврстава у временско раздоб?е око 150–250.[1]
Према биографи?и из 4./5. века ко?у ?е превео Кумара?ива, Нагар?уна ?е ро?ен у Браманско? породици[9] у Видарбхи[10][11][12] (регион Махараштра) и касни?е ?е постао будиста.
По?едини извори тврде да ?е у сво?им касни?им годинама, Нагар?уна живео на планини Шрипарвата у близини града ко?и се касни?е звао Нагар?унаконда (?брдо Нагар?уне”).[13] Рушевине Нагар?унаконде су лоциране у Гунтурском округу, Андра Прадеш. Познато ?е да су ка?тикски и бахушрути?ски правци будизма имали манастире у Нагар?унаконди.[13] Археолошки налази код Нагар?унаконде нису произвели било какву евиденци?у да ?е та локаци?а била асоцирана са Нагар?уном. Име ?Нагар?унаконда” датира из сред?овековног периода, а натписи из 3.-4. века на?ени на то? локаци?и указу?у на то да ?е она носила назив ?Ви?а?апури” у античком периоду.[14]
Уче?е
[уреди | уреди извор]Парадокси, присутни у раним будистичким текстовима, екстензивно су обра?ени у делу Нагар?уне. Он ?е показао активни скептицизам ко?и се тиче свих традиционалних филозофских миш?е?а (drsti) паж?иво их испиту?у?и према моделу reductio ad absurdum (сво?е?е на бесмислицу) или прасамга.[15] Овим методом, одбацио ?е брамански есенци?ализам, тврде?и да ни?една ствар не поседу?е сопствено би?е; следствено, оно што ?есте ?е празно (sunya).[15]
Празнина
[уреди | уреди извор]Нагар?унин на?важни?и допринос будистичко? филозофи?и ?есте разво? концепта шу?ате, или празнине, ко?и спа?а остале битне будистичке по?мове. Пошавши од услов?еног настанка, Нагар?уна показу?е да ствари, услед уза?амне услов?ености, нема?у властиту природу. За Нагар?уну, сва би?а, односно сви феномени су без свабхавате, ?сво?е-природе“, без инхерентног посто?а?а, и као такви они су празни. Ни?една ствар не посто?и по себи, ве? само уколико ?е повезана с другима. ?ено би?е ?е само по?мовно, а ?ена особеност и индивидуалност су погрешне претпоставке, не посто?е ван апсолутног идентитета, а ова? ?е ?празнина?, неизрециво, непо?мовно, буду?и да се налази изван сваког означава?а. Ни?е ни би?е ни неби?е, пошто ве? твр?е?е да ?една ствар ?есте или ни?е представ?а суд, а ова? идентитет ?е ван свих логичких категори?а, ван афирмаци?е и негаци?е. О искуственом свету се ништа не може ре?и — ни да ?есте, ни да и ?есте и ни?е, ни да нити ?есте нити ни?е. Ни?едан по?ам ни?е ва?ан, све ?е противуречно. Немилосрдним расу?ива?ем Нагар?уна сваку могу?у иде?у своди на апсурд (prasanga).[2]
Теори?а две?у истина
[уреди | уреди извор]Нагар?уна ?е тако?е разви?ао доктрину два?у истина, по ко?о? посто?е два нивоа истине - ?една ко?а ?е кра??а (и то ?е празнина), и друге ко?е су конвенционалне или инструменталне истине (ко?их има много), назване упа?а у касни?им маха?анским текстовима. Нагар?уна у сво?им уче?има прави разлику изме?у конвенционалних истина и кра??е истине, но истовремено об?аш?ава да ?е чак и шу?ата шу?а - кра??а истина (празнина) празна од инхерентног посто?а?а.
Поби?а?е времена и простора
[уреди | уреди извор]Нагар?уна разви?а поби?а?е по?ма времена тако да истовремено буде и поби?а?е простора, пошто су ова два по?ма неразлучива, а за основу узима логичку недоказивост по?ма крета?а.[16] Када би посто?ало, крета?е би морало да се замисли у пре?еном простору, простору ко?и ?ош ни?е пре?ен или простору ко?и се управо прелази. Нагар?уна доказу?е апсурдност било ко?е од ових теза:
Пре?ени простор се сада не прелази, нити се прелази простор ко?и ни?е пре?ен. Коначно, не прелази се ни она? простор ко?и се управо прелази. Зашто? Зато што он ни?е ни оно што ?е ве? пре?ено ни оно што тек треба да се пре?е. [...] Она? ко се кре?е заправо се не кре?е. Не кре?е се се ни она? ко се не кре?е. Да ли можда осим онога ко се кре?е и онога ко се не кре?е посто?и нека тре?а особа ко?а се кре?е? [16]
Списи
[уреди | уреди извор]Преда?е каже да ?е Буда открио Prajnaparamita списе зми?ама (нага), а оне су их предале Нагар?уни.[2]
Припису?е му се велик бро? текстова, иако ?е на?вероватни?а претпоставка да су велику ве?ину тих текстова написали касни?и аутори.[17] ?едино дело ко?е му се са сигурнош?у може приписати ?е Mūlamadhyamakakārikā (Теме?на мудрост Сред?ега пута), ко?а излаже синтезу ?егове мисли у 400 стихова (karika).[18] Припису?у му се ?ош нека дела, од Великог коментара за Пра?напарамита, до Suhrlekhe, ?Писма при?ате?у? (по кинеским коментарима, та? при?ате? ?е ?едан кра? из династи?е Андхра) и ?четири химне? у славу Буде.[2]
Филозофи?а
[уреди | уреди извор]Из изучава?а ?егових радова, ?асно ?е да ?е Нагар?уна био упознат са многим следбеничким филозофским правцима и са Маха?анском традици?ом. Ме?утим, успостав?а?е Нагар?унине афили?аци?е са специфичним правцем ?е тешко оствариво, пошто ?е знатан део тог матери?ала изгуб?ен. Ако ?е ве?ина широко прихва?ених приписива?а текстова коректна (оних ко?е ?е изнео Крисчан Линдтнер), онда ?е он ?асно био маха?аниста, мада ?е ?егова филозофи?а блиско сагласна Шраваково? Трипитаки. Он директно не референцира маха?анске текстове, али се увек опрезно задржава у оквиру параметара ко?е ?е задао Шраваков канон.
Могу?е ?е да ?е Нагар?уна доспео до сво?е позици?е из же?е да оствари конзистентно становиште по пита?у будистичке доктрине, као што ?е забележено у агамима. У очима Нагар?уне, Буда ни?е био само претеча, ве? сам оснивач мад?амакског система.[19] Давид Калупахана сматра да ?е Нагар?уна наследник Могалипуте-Тисе по томе што ?е био шампион средиш?ег приступа и ожив?авач оригиналних филозофских идеала Буде.[20]
Нагар?уна прихвата познава?е дефиници?а шеснаест категори?а као што су наведене у Н?а?а Сутрасу, главном тексту хиндуистичке Н?а?а школе, и написао ?е расправу о доказима, у ко?о? ?е редуковао силогизам од пет чланова у ?едно устро?ство са три. У Виграхав?авиртани Карики, Нагар?уна критику?е Н?а?анску теори?у доказа (система сазна?а).[21]
Нагар?уна ?е био у потпуности упознат са клачним Хинди филозофи?ама Санкх?е, и чак Ва?шешика.[22]
Услед високог степена сличности изме?у Нагар?унске филозофи?е и пиронизма, посебно сачуваних радова Сескта Емпирика,[23] Томас Макевили сматра да су на Нагар?уна утицали грчки пиронистички радови увезени у Инди?у.[24] Пирон из Елиде (c. 360.-c. 270. п. н. е.), ко?и се обично сматра оснивачем те школе скептичке филозофи?е, био ?е и сам под утица?ем инди?ске филозофи?е, с ко?ом ?е дошао у контакт кад ?е путовао до Инди?е са арми?ом Александра Великог и студирао са гимнософистима.
Сун?ата
[уреди | уреди извор]Нагар?унин главни тематски фокус ?е концепт шу?ата (у пореводу ?празнина”) ко?им се с?еди?ава?у друге к?учне будистичке доктрине, а посебно анатман ?несопство” и ?условни настанак”, да би се побила метафизика ?едног дела ?егових савременика. За Нагар?уну, као и за Буду у раним текстовима, то нису само свесна би?а да су ?несебична” или несупстанци?ална; сви феномени су без било какве свабхаве, дословно ?властитог би?а”, ?сопствене природе”, или ?наследног посто?а?а” и стога без било какве теме?не суштине. Они су празни од независног посто?а?а; те су стога хетеродоксне теори?е свабхаве ко?е су циркулисале у то време биле поби?ане на бази доктрина раног будизма. То ?е зато што се све ствари по?ав?у?у увек зависно: не путем ?ихове сопствене мо?и, него путем зависности од околности ко?е су довеле до отпочи?а?а ?иховог посто?а?а, за разлику од би?а.
Нагар?уна стварно мисли на било ко?и ентитет ко?и има сопствену природу (свабхаву), ко?и ни?е проистекао услед узрока (акртака), што ни?е зависно од било чега другог.[25]
Поглав?е 24, стих 14 из Муламад?умакакарике пружа ?едан од Нагар?униних на?познати?их цитата о празнини и коваскрсну?у:[26]
sarva? ca yujyate tasya ?ūnyatā yasya yujyate
sarva? na yujyate tasya ?ūnya? yasya na yujyateСве ?е могу?е када ?е могу?а празнина.
Ништа ни?е могу?е када ?е празнина немогу?а.
Узрочност
[уреди | уреди извор]?е? Л. Гарфилд опису?е Нагар?унин приступ узрочности полазе?и од четири племените истине и условног настанка. Нагар?уна ?е разликовао два зависна почетна гледишта у узрочном процесу, оно што узроку?е ефекте и оно што узроку?е услове. Ово се заснива на доктрини две истине, као што се конвенционална истина и ултиматна истина држе за?едно, при чему су обе празне у посто?а?у. Разлика изме?у ефеката и услова ?е контроверзна. У Нагар?унином приступу, узрок ?е дога?а? или ста?е ко?е има мо? да донесе ефекат. Ста?а се односе на пролиферира?у?е узроке ко?и доносе да?и дога?а?, ста?е или процес; без метафизичке посве?ености окултно? вези изме?у об?аш?ава?а и об?аш?е?а. Он износи непосто?е?е узроке и разне посто?е?е услове. Аргумент се заснива на нереално? узрочно? мо?и. Конвенционалне ствари посто?е и ултиматно су непосто?е?е за остале на сред?ем путу у узрочном посто?а?у и непосто?а?у као узрочна празнина према доктрини Муламад?амакакарика. Мада то изгледа чудно Запад?ацима, то се сматрало нападом на попредме?ено гледиште на каузалност.[27]
Релативност
[уреди | уреди извор]Нагар?уна ?е тако?е допринео иде?и релативности. У раду Ратнавали, он на пример наводи да кратко?а посто?и само у смислу иде?е дужине. Одре?ива?е ствари или об?екта ?е ?едино могу?е у односу на друге ствари или об?екте, посебно у виду контраста. Он ?е сматрао да однос изме?у иде?а ?кратког” и ?дугог” ни?е последица интринзичне природе (свабаве). Ова иде?а се тако?е налази у пали?ском Ника?асу и кинеским Агамасу, у ко?има ?е на сличан начин изражен релативитет: ?То што ?е елемент светлости ... види се да посто?и [у односу на] таму; оно што да ?е елемент доброг види се да посто?и услед посто?а?а лошег; оно што ?е елемент простора види се да посто?и због облика.”[28]
Насле?е
[уреди | уреди извор]Након смрти су га многи ученици, од ко?их ?е Ар?адева можда на?ве?и, тумачили на тако различите начине да су створени услови за настанак ме?усобно веома различитих филозофских школа.[2]
Види ?ош
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г Kalupahana, David, A History of Buddhist Philosophy. 1992. p. 160
- ^ а б в г д ? е ж ?uzepe Tu?i, Istorija indijske filozofije. NOLIT, Beograd. 1982. стр. 68-84..
- ^ ?edomil Velja?i? ? Budizam ? Historijski uvod
- ^ Garfield, Jay L. (1995). The Fundamental Wisdom of the Middle Way. Oxford: Oxford University Press.
- ^ а б в Rada Ivekovi?, Rana budisti?ka misao. Biblioteka Logos, IP Veselin Masle?a, Sarajevo. 1977. стр. 131-152..
- ^ Hsing Yun, Xingyun, Tom Manzo, Shujan Cheng Infinite Compassion, Endless Wisdom: The Practice of the Bodhisattva Path Buddha's Light Publishing Hacienda Heights California
- ^ Rongxi, Li; Dalia, Albert A. (2002). The Lives of Great Monks and Nuns, Berkeley CA: Numata Center for Translation and Research, pp. 21–30
- ^ Buddhist Art & Antiquities of Himachal Pradesh Omacanda Hā??ā (. стр. 97. Недоста?е или ?е празан параметар
|title=
(помо?)) - ^ Notes on the Nagarjunikonda Inscriptions, Dutt, Nalinaksha. The Indian Historical Quarterly 7:3 1931.09 pp. 633–653 "..Tibetan tradition which says that Nāgārjuna was born of a brahmin family of Vidarbha."
- ^ Geri Hockfield Malandra (1993). Unfolding A Mandala: The Buddhist Cave Temples at Ellora. SUNY Press. стр. 17.
- ^ Shōhei Ichimura, Buddhist Critical Spirituality: Praj?ā and ?ūnyatā, Motilal Banarsidass Publishers (2001), p. 67
- ^ Bkra-?is-rnam-rgyal (Dwags-po Pa?-chen), Takpo Tashi Namgyal, Mahamudra: The Quintessence of Mind and Meditation, Motilal Banarsidass Publishers (1993), p. 443
- ^ а б Hirakawa, Akira. Groner, Paul. A History of Indian Buddhism: From ?ākyamuni to Early Mahāyāna. 2007. p. 242
- ^ Murthy 1977, стр. 1.
- ^ а б Ели?аде 1996, стр. 40–59.
- ^ а б Tu?i 1982, стр. 360–372.
- ^ Lindtner, C. (1982). Nagarjuniana: studies in the writings and philosophy of Nāgārjuna, Copenhagen: Akademisk forlag, page 11
- ^ See SN 12.15 Kaccayanagotta Sutta: To Kaccayana Gotta (on Right View) Архивирано 2025-08-05 на са?ту Wayback Machine
- ^ Christian Lindtner, Master of Wisdom. Dharma Publishing 1997, page 324.
- ^ David Kalupahana, Mulamadhyamakakarika of Nāgārjuna: The Philosophy of the Middle Way. Motilal Banarsidass, 2005, pages 2,5.
- ^ S.Radhakrishnan, Indian Philosophy Volume 1, page 644
- ^ TRV Murti, The central philosophy of Buddhism, page 92
- ^ Adrian Kuzminski, Pyrrhonism: How the Ancient Greeks Reinvented Buddhism 2008
- ^ Thomas McEvilley, The Shape of Ancient Thought 2002 pp499-505
- ^ S.Radhakrishnan, Indian philosophy Volume 1, page 607
- ^ Siderits & Katsura 2013, стр. 175–176
- ^ Garfield, Jay L (април 1994). ?Dependent Arising and the Emptiness of Emptiness: Why Did Nāgārjuna Start with Causation?”. Philosophy East and West. 44 (2): 219—250. JSTOR 1399593. doi:10.2307/1399593.
- ^ David Kalupahana, Causality: The Central Philosophy of Buddhism. The University Press of Hawaii, 1975, pages 96–97. In the Nikayas the quote is found at SN 2.150.
Литература
[уреди | уреди извор]- Siderits, Mark; Katsura, Shoryu (2013). Nagarjuna's Middle Way: Mulamadhyamakakarika (Classics of Indian Buddhism). Wisdom Publications. стр. 175—176. ISBN 978-1-61429-050-6.
- Murthy, K. Krishna (1977). Nāgārjunako??ā: A Cultural Study. Concept Publishing Company. стр. 1. OCLC 4541213.
- Ivekovi?, Rada (1977). Rana budisti?ka misao. Sarajevo: IP Veselin Masle?a.
- Tu?i, ?uzepe (1982). Istorija indijske filozofije. Beograd: NOLIT.
- Ели?аде, Мирча (1996). Водич кроз светске религи?е. Београд: Народна к?ига.
- Garfield, Jay L. (1995), The Fundamental Wisdom of the Middle Way, Oxford: Oxford University Press.
- Garfield, Jay L. and Graham Priest (2003), “Nāgārjuna and the Limits of Thought”, Philosophy East and West 53 (January 2003): 1-21.
- Jones, Richard H. (2014), Nagarjuna: Buddhism's Most Important Philosopher. (2nd изд.). Недоста?е или ?е празан параметар
|title=
(помо?). New York: Jackson Square Books. - Kalupahana, David J. (1986),The Philosophy of the Middle Way. Albany: SUNY Press.
- Kalupahana, David J. (1992), The Principles of Buddhist Psychology, Delhi: ri Satguru Publications
- Kalupahana, David J. (1994), A history of Buddhist philosophy, Delhi: Motilal Banarsidass Publishers Private Limited
- Lamotte, E., Le Traite de la Grande Vertu de Sagesse, Vol I (1944), Vol II (1949), Vol III (1970), Vol IV (1976), Institut Orientaliste: Louvain-la-Neuve.
- Mabbett, Ian, (1998. ?The problem of the historical Nagarjuna revisited”. Journal of the American Oriental Society. 118 (3): 332—346..
- Murti, T. R. V. (1955), The Central Philosophy of Buddhism. (2nd изд.). George Allen and Unwin, London. Недоста?е или ?е празан параметар
|title=
(помо?). 1960. - Murty, K. Satchidananda (1971), Nagarjuna. (2nd изд.). National Book Trust, New Delhi. Недоста?е или ?е празан параметар
|title=
(помо?). 1978. - Ramanan, K. Venkata (1966), Nāgārjuna's Philosophy. Charles E. Tuttle, Vermont and Tokyo. Reprint: Motilal Banarsidass, Delhi. 1978. (This book gives an excellent and detailed examination of the range and subtleties of Nagarjuna's philosophy.)
- Ruegg, D. Seyfort The literature of the Madhyamaka school of philosophy in India (A History of Indian literature). 1981. ISBN 978-3-447-02204-0.. Harrassowitz
- Sastri, H. Chatterjee, ed. (1977), The Philosophy of Nāgārjuna as contained in the Ratnāvalī . Part I [ Containing the text and introduction only ]. Saraswat Library, Calcutta.
- Streng, Frederick J. (1967), Emptiness: A Study in Religious Meaning, Nashville: Abingdon Press.
- Tuck, Andrew P. (1990), Comparative Philosophy and the Philosophy of Scholarship: on the Western Interpretation of Nāgārjuna, Oxford: Oxford University Press.
- Walser, Joseph (2002), Nagarjuna And The Ratnavali: New Ways To Date An Old Philosopher, Journal of the International Association of Buddhist Studies 25 (1—2), 209-262
- Walser, Joseph (2005),Nāgārjuna in Context: Mahāyāna Buddhism and Early Indian Culture. New York: Columbia University Press.
- Westerhoff, Jan (2010), The Dispeller of Disputes: Nāgārjuna's Vigrahavyāvartanī, Oxford: Oxford University Press.
- Westerhoff, Jan (2009), Nāgārjuna's Madhyamaka. A Philosophical Introduction, Oxford: Oxford University Press.
- Wedemeyer, Christian K. (2007), āryadeva's Lamp that Integrates the Practices: The Gradual Path of Vajrayāna Buddhism according to the Esoteric Community Noble Tradition, New York: AIBS/Columbia University Press.
Спо?аш?е везе
[уреди | уреди извор]
- Westerhoff, Jan Christoph. ?Nāgārjuna”. Ур.: Zalta, Edward N. Stanford Encyclopedia of Philosophy.
- Rhys Davids, T. W. (1911). ?Nāgārjuna”. Ур.: Chisholm, Hugh. Encyclop?dia Britannica (на ?езику: енглески). 19 (11 изд.). Cambridge University Press. стр. 151.
- ?Nagarjuna”. Internet Encyclopedia of Philosophy.
- Nāgārjuna - Sanskrit Buddhist texts: Acintyastava, Bodhicittavivara?a, Ratnāvalī, Mūlamadhyamakakārikās &c.
- Overview of traditional biographical accounts
- Online version of the Ratnāvalī (Precious Garland) in English Translated by Prof. Vidyakaraprabha and Bel-dzek
- Online version of the Suh?llekha (Letter to a Friend) in English Translated by Alexander Berzin
- Нагар?уна на са?ту Internet Archive (?език: енглески)
- Нагар?уна на са?ту LibriVox (?език: енглески)
- Nārāgjuna vis-à-vis the āgama-s and Nikāya-s Byoma Kusuma Nepalese Dharmasangha
- ZenEssays: Nagarjuna and the Madhyamika
- Mula madhyamaka karika online Tibetan and English version translated by Stephen Batchelor