七彩云南网络春节滇味荟萃年味儿浓

У кинеско? традици?и презиме (Кунг) претходи имену.

Конфучи?е
Слика првог учите?а Конфучи?а, Ву Дао-ц’, Танг династи?а, VII век
Лични подаци
Пуно име	Конфучи?е
Датум ро?е?а	28. септембар 551. п. н. е.
Место ро?е?а	?и-фу, Династи?а ?оу
Датум смрти	479. п. н. е.
Место смрти	?и-фу, Династи?а ?оу
Филозофски рад
Епоха	Античка филозофи?а
Реги?а	Источна филозофи?а
Школа филозофи?е	Оснивач конфучи?анизма
Интересова?а	Етика, Соци?ална филозофи?а
Иде?е	Конфучи?анизам
Утица?и од	Династи?а ?оу
Утицао на	Источни филозофи, Кристи?ан Волф, Роберт Невил, Езра Паунд

百度 五要准确把握党委会工作方法的科学性，增强主动意识。

Кунг Фу Це или латинизовано Конфуци?е, Конфучи?е (кин: 孔子, око 28. септембра 551. п. н. е. – 4. марта 479. п. н. е.) ?е био кинески филозоф и соци?ални реформатор чи?а су уче?а била и остала веома знача?на широм источне Ази?е. Био ?е ?едан од првих приватних учите?а у кинеско? истори?и. На?знача?ни?и ?е ?егов етички систем вредности, ко?и ?е био теме? кинеске државности и соци?алне мисли током целог феудалног периода. Са разво?ем феудализма током Хан династи?е у Кини ?егова ?е филозофи?а инструментализована у ци?у учврш?ива?а царске власти.

Конфучи?ева филозофи?а, позната као конфучи?анство, наглашава лични и владин морал, исправност друштвених односа, правду и искреност. ?егови следбеници су се успешно надметали са многим другим школама током ере Сто школа миш?е?а, али су били потиснути у корист легалиста током династи?е ?ин. После победе Хана над Чуима након колапса династи?е ?ин, Конфучи?ева уче?а су добила званичну подршку и била су да?е разви?ена у систем познат на Западу као неоконфучи?анизам, и касни?е нови конфучи?анизам. Посто?е тврд?е да ?е Конфучи?е био хомосексуалац, те да се хомосексуалност у то време у Кини сматрала нормалним.

Конфучи?у се традиционално припису?у заслуге за писа?е или допуну многих кинеских класичних текстова ук?учу?у?и свих Пет класика, мада су модерни научници углавном уздржани при приписива?у конкретних тврд?и самом Конфучи?у. Афоризми о ?еговим уче?има су компиловани у Разговорима, мада ?е то ура?ено много година након ?егове смрти.

Конфучи?еви принципи има?у много за?едничког са кинеском традици?ом и верова?има. Он ?е заговарао снажну породичну ло?алност, поштова?е предака, поштова?е стари?их особа од стране ?ихове деце, мужева од стране ?ихових жена, препоручу?у?и породицу као базу за идеално влада?е. Он ?е подржао добро познати принцип ?Не чини другима оно што не желиш да буде учи?ено теби”, као златно правило. Он ?е тако?е традиционално божанство у таоизму.

Током истори?е, Конфучи?е се широко сматран ?едним од на?важни?их и на?утица?ни?их по?единаца ко?и су утицали на животе човечанства. ?егово уче?е и филозофи?а у велико? мери су утицали на ?уде широм света и ?ош увек су присутни у данаш?ем друштву.

Име

Главни чланак: Кинеска имена

У Кини Конфучи?е се обично назива: Учите? Кунг (孔子, пин?ин: Kǒng Zǐ, срп. Кунг Ц’; или 孔夫子, пин?ин: Kǒng Fū Zǐ, срп. Кунг Фу Ц’). ?егово ?е презиме било Кунг (孔, пин?ин: Kǒng), лично име ?и?у (丘, пин?ин: Qiū, букв. брег), а надимак ?унг-ни (仲尼, пин?ин: Zhòngní).

Нека од Конфучи?евих постхумних имена су: Врховни учите? и мудрац (至聖先師, пин?ин: Zhìshèng xiānshī), Господар пропагатор културе, врховни мудрац и велики остварите? (大成至聖文宣王, пин?ин: Dàchéng zhìshèng wénxuān wáng) и Узорни учите? десет хи?ада генераци?а (万世师表, пин?ин: Wànshì shībiǎo)

Српска транскрипци?а Конфучи?е или Конфуци?е потиче од латинске транскрипци?е Confucius ко?у су начинили ?езуити у XVI веку.

Биографи?а

Према традиционалном верова?у, Конфучи?е ?е ро?ен 28. септембра 551. године пре нове ере, у месту ?и-фу (曲阜, пин?ин: Qūfù) у држави Лу (鲁, пин?ин: Lǔ), у данаш?о? провинци?и Шандунг.

Конфучи?ев отац, генерал Шу-ли?анг Х’ (叔梁纥, пин?ин: Shūliáng Hé) био ?е пореклом из племи?ке породице државе Сунг, ко?а се по паду државе Сунг у време Конфучи?евог оца преселила у државу Лу. Генерал Шу-ли?анг ?е имао 66 година када се Конфучи?е родио, а ?егова ма?ка само петнаест. Ова? брак ни?е био у складу са ритуалним прописима тог времена, по ко?има мушкарац стари?и од 63 године ни?е више смео да ступи у брак. Када му ?е отац умро, Конфучи?у ?е било само три године и самохрана ма?ка га ?е одга?ила у сиромаштву.

Конфучи?е се у деветнаесто? години оженио са ?и Гуан-ш’ (亓官氏, пин?ин: Qí Guānshì) и добио сина коме ?е дао име Ли (鲤, пин?ин: Lǐ, букв. шаран) а надимак Бо-?и (伯鱼, пин?ин: Bóyú). Радио ?е као чиновник у држави Лу, као надзорник кра?евског блага и као надзорник складишта кра?евске робе, а провео ?е неко време и на месту министра правде, т?. врховног суди?е државе Лу. Место министра напустио ?е због неслага?а са владарем, и због тога касни?е ни?е могао поново да напреду?е у државно? служби. У педесето? години, због дворских сплетки напушта у потпуности државну службу и кре?е на путова?е по кинеским државама, подучава?у?и и обичне ?уде и владаре. Пред кра? живота, вратио се у државу Лу, где ?е наставио да подучава многобро?не ученике. Умро ?е у 73. години, 4. марта 479. године пре нове ере.

Уче?е

Главни чланак: Конфучи?анство

У Разговорима (Лун-?и или Конфучи?анско штиво), збирци афоризама Конфучи?а и ?егових ученика, Конфучи?е каже за себе да ?е само преносилац и реинтерпретатор старих зна?а. У времену распада робовласничког друштва, многобро?них ратова и ствара?а феудализма у Кини, он ?е као сво?у дужност видео реафирмаци?у старих друштвених и моралних вредности. Ипак, он се не може сматрати конзервативним учите?ем, ?ер ?е кроз сво?а тумаче?а старих списа давао често сопствене нове и оригиналне иде?е о политици и моралу.

Тако?е, мада се Кинези често придржава?у конфучи?анских обича?а на религи?ски начин, конфучи?анизам се не посматра као религи?а ?ер се скоро уопште не дотиче теолошких и духовних пита?а (о Богу, загробном животу и слично).

Етика

Конфучи?анска етика ?е строго рационална, ?асна и бескомпромисна у погледу разлике легалитета и моралитета рад?е. Директна ?е претеча Кантовог категоричког императива и садржи исту максиму у свом теме?у. Заснива се на три концепта: ритуала, исправности и човеко?уб?а.

Конфучи?ански храм у Нагасаки?у

По Конфучи?у, суштина сваког човека ?е човеко?уб?е односно жен (仁, пин?ин: rén). Оно ?е матери?ална суштина човекових дужности према другима и испо?ава се преко савесности према другима, ло?алности (忠, пин?ин: zhōng, ?унг) или преко алтруизма, обзирности (恕, пин?ин: shù, шу). ?едино човек ко?и се придржава човеко?уб?а може да правилно и у потпуности обав?а сво?е дужности према другима.

Аксиом савесности према другима гласи: Ако желиш себе да уздигнеш, уздигни друге (己欲立, 而立人, пин?ин: Jǐ yù lì, ér lì rén; Лун-?и 6:30). Аксиом алтруизма гласи: Не чини другоме оно што не желиш себи (己所不欲, 勿施于人, пин?ин: Jǐ suǒ bú yù, wù shī yú rén; Лун-?и 2:2). Ова два начела су у Кини позната као начело приме?ива?а аршина, где човек користи себе као ?едино мерило за регулиса?е властитог понаша?а.

На?бо?и ?е и на?морални?и човек она? ко?и дела из човеко?уб?а, на теме?у исправности (义, пин?ин: yì, ?и). Морално исправан (по Канту: моралан) поступак ?е она? ко?и ?е учи?ен због чисте моралности и дужности, као ?единог мотива. Сваки други поступак, ко?и ?е учи?ен из користи (利, пин?ин: lì, ли) може вредносно бити одре?ен као добар или као лош али ни?е у суштини моралан (по Канту: поступак у складу са дужнош?у, али не ради ?е саме назива се легалним). Конфучи?е ?е рекао: Племенити човек разуме исправност, мали човек разуме корист (君子喻于义, 小人喻于利, пин?ин: Jūnzǐ yù yú yì, xiǎorén yù yú lì; Лун-?и 4:16).

Ритуали (礼, пин?ин: lǐ, ли) су матери?ални израз, односно по?авни вид човеко?уб?а. Иако се ?егова манифестаци?а ограничава ритуалима, човеко?уб?е не одбацу?е ритуале, ве? тражи одговара?у?и начин да се искаже.

Политика

Confucius sinarum philosophus, 1687.

Конфучи?ева политичка мисао теме?и се на ?егово? етици и иде?и о друштвеним односима.

Конфучи?е ?е друштвене односе свео на пет главних, под ко?е се могу подвести сви други: однос владара и поданика, оца и сина, мужа и жене, стари?ег и мла?ег брата и однос изме?у при?ате?а. Прва четири односа карактеришу праведност и добронамерност у управ?а?у, искреност и исправност у понаша?у; однос ме?у при?ате?има треба да карактерише ме?усобно унапре?ива?е у врлини. Стога ?е веома важан утица? и пример владара.

У складу са овим, реинтерпретиран ?е и однос према мандату Неба, односно пореклу и суштини царске власти. Конфучи?е ?е подржавао иде?у царског апсолутизма, али ?е увео и разна формална ограниче?а владарево? самово?и. Изме?у осталог, сматрао ?е да у оквиру поштова?а надре?еног, подре?ени има обавезу да га посавету?е, уколико ова? не дела правилно.

Конфучи?ев ученик Менци?е ?е из ове мисли извео сво?у политичку теори?у према ко?о? владар ко?и се не понаша како приличи ?еговом положа?у може да изгуби мандат Неба и буде збачен са престола. На та? начин ?е оправдано убиство тиранина и пружен ?е формални легитимитет смени династи?а.

У другом веку пре нове ере, уче?ак и државник Дунг ?унг-шу (董仲舒, пин?ин: Dǒng Zhòngshū) из државе ?ин институционализовао ?е конфучи?анизам као државну идеологи?у и установио систем државних испита за буду?е чиновнике. Ово ста?е се, уз извесне измене, задржало до проглаше?а републике 1911. године, а конфучи?анизам ?е, као интегрални део кинеске мисли, инкорпориран у савремени соци?ализам са кинеским карактеристикама.

Дела

Традиционално, Конфучи?е се сматра аутором или коментатором шест класичних дела конфучи?анске к?ижевности. То су:

• К?ига промене
• К?ига песама
• К?ига истори?е
• К?ига ритуала
• К?ига музике
• Анали Проле?а и ?есени

Данас научници сматра?у да Конфучи?е лично ни?е учествовао у писа?у или коментариса?у ни?едног од наведених дела.

Веома ?е знача?на и збирка Разговори (论语, пин?ин: Lùnyǔ, Лун-?и) ко?а се састо?и од афоризама ко?е су оставили Конфучи?е и ?егови ученици.

Конфучи?еви ученици

Конфучи?ева гробница.

Главни чланак: Конфучи?еви ученици

Конфучи?еву мисао наставили су да шире и дора?у?у ?егови директни ученици и потомци. На?знача?ни?и ме?у ?има су: Конфучи?ев унук Ц’-с’ (子思, пин?ин: Zǐsī), Менци?е (孟子, пин?ин: Mèng Zǐ, Менг Ц’), С?ин Ц’ (荀子, пин?ин: Xún Zǐ) и ?ен Хуи (颜回, пин?ин: Yán Huí).

Конфучи?еви потомци

Конфучи?еви потомци су током целог династичког периода били признавани и доби?али су посебне почасти и титуле од владара. Посебна титула во?воде врхунске светости (衍圣公, пин?ин: Yǎnshèng gōng, ?ен-шенг гунг) давана ?е на?стари?ем члану сваке генераци?е. Садаш?и на?стари?и директни Конфучи?ев потомак ?е Кунг Д’-ченг (孔德成, пин?ин: Kǒng Déchéng), 77. генераци?а, ро?ен 1920. године, професор на Народном универзитету на Та?вану.

Види ?ош

• Споменик Конфучи?у у Београду

Литература

• Hugan, Yong (2013). Confucius: A Guide for the Perplexed. A&C Black. стр. 3. ISBN 9781441196538. Архивирано из оригинала 16. 4. 2017. г. 

К?иге на српском ?езику

• Брки?, Светозар, Изабрани списи: Лаоце, Конфуци?е, Чуангце, Просвета, Београд 1983.
• ?узеф, Келер, Оснивачи великих религи?а, Радничка штампа, Београд 1978.
• Конфучи?е, Велико уче?е, БИГЗ, Београд, 1984.
• Pu?i?, Radosav, Sin neba, Svetovi, Novi Sad 1996.
• Feng, Ju-lan, Istorija kineske filozofije, Nolit, Beograd 1976.

Библиографи?а

• Ahmad, Mirza Tahir (n.d). ?Confucianism”. Ahmadiyya Muslim Community. Приступ?ено 7. 11. 2010. 
• Bonevac, Daniel; Phillips, Stephen (2009). Introduction to world philosophy. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-515231-9. 
• Creel, Herrlee Glessner (1949). Confucius: The man and the myth. New York: John Day Company. 
• Dubs, Homer H. (1946). ?The political career of Confucius”. Journal of the American Oriental Society. 66 (4): 273—282. JSTOR 596405. doi:10.2307/596405. 
• Hobson, John M. (2004). The Eastern origins of Western civilisation (Reprinted изд.). Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-54724-6. 
• Chin, Ann-ping (2007). The Authentic Confucius: A Life of Thought and Politics. New York: Scribner. ISBN 978-0-7432-4618-7. 
• ?Confucius Descendants Say DNA Testing Plan Lacks Wisdom”. Bandao. 21. 8. 2007. Архивирано из оригинала 7. 7. 2011. г. 
• ?Confucius Family Tree to Record Female Kin”. China Daily. 2. 2. 2007. 
• ?Confucius' Family Tree Recorded Biggest”. China Daily. 24. 9. 2009. 
• ?Confucius family tree revision ends with 2 mln descendants”. China Economic Net. 4. 1. 2009. Архивирано из оригинала 01. 11. 2012. г. Приступ?ено 17. 03. 2018. 
• Kong, Demao; Ke, Lan; Roberts, Rosemary (1988). The house of Confucius (Translated изд.). London: Hodder & Stoughton. ISBN 978-0-340-41279-4. 
• Legge, James (1887), ?Confucius”, Encyclopaedia Britannica, 9th ed., Vol. VI, стр. 258—265  .
• ?DNA test to clear up Confucius confusion”. Ministry of Commerce of the People's Republic of China. 18. 6. 2006. Архивирано из оригинала 07. 07. 2011. г. Приступ?ено 17. 03. 2018. 
• Parker, John (1977). Windows into China: The Jesuits and their books, 1580–1730. Boston: Trustees of the Public Library of the City of Boston. ISBN 978-0-89073-050-8. 
• Phan, Peter C. (2012). ?Catholicism and Confucianism: An intercultural and interreligious dialogue”. Catholicism and interreligious dialogue. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-982787-9. 
• Rainey, Lee Dian (2010). Confucius & Confucianism: The essentials. Oxford: Wiley-Blackwell. ISBN 978-1-4051-8841-8. 
• Riegel, Jeffrey K. (1986). ?Poetry and the legend of Confucius's exile”. Journal of the American Oriental Society. 106 (1): 13—22. JSTOR 602359. doi:10.2307/602359. 
• Riegel, Jeffrey (2012). ?Confucius”. The Stanford Encyclopedia of Philosophy. Stanford University. 
• Qiu, Jane (13. 8. 2008). ?Inheriting Confucius”. Seed Magazine. Архивирано из оригинала 15. 10. 2012. г. Приступ?ено 17. 03. 2018. 
• Wilkinson, Endymion (2015). Chinese History: A New Manual (4th изд.). Cambridge, Mass.: Harvard University Asia Center. ISBN 978-0-674-08846-7. 
• Yan, Liang (16. 2. 2008). ?Updated Confucius family tree has two million members”. Xinhua. 
• Yao, Xinzhong (1997). Confucianism and Christianity: A Comparative Study of Jen and Agape. Brighton: Sussex Academic Press. ISBN 978-1-898723-76-9. 
• Yao, Xinzhong (2000). An Introduction to Confucianism. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-64430-3. 
• Zhou, Jing (31. 10. 2008). ?New Confucius Genealogy out next year”. China Internet Information Center. 
• Clements, Jonathan (2008). Confucius: A Biography. Stroud, Gloucestershire, England: Sutton Publishing. ISBN 978-0-7509-4775-6. .
• Confucius Lun yu, (in English The Analects of Confucius). Translation and notes by Simon Leys. New York: W.W. Norton. . 1997. ISBN 978-0-393-04019-7.  .
• Confucius (2003). Confucius: Analects—With Selections from Traditional Commentaries. Translated by E. Slingerland. Indianapolis: Hackett Publishing. (Original work published c. 551–479 BC). ISBN 978-0-87220-635-9. .
• Creel, Herrlee Glessner (1949). Confucius and the Chinese Way. New York: Harper. .
• Creel, Herrlee Glessner (1953). Chinese Thought from Confucius to Mao Tse-tung. Chicago: University of Chicago Press. 
• Csikszentmihalyi, M. (2005). "Confucianism: An Overview". In Encyclopedia of Religion (Vol. C, pp. 1890–1905). Detroit: MacMillan Reference USA.
• Dawson, Raymond (1982). Confucius. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-287536-5. 
• Fingarette, Hebert (1998). Confucius : the secular as sacred. Long Grove, Ill.: Waveland Press. ISBN 978-1-57766-010-1. 
• Nivison, David Shepherd (1999). ?The Classical Philosophical Writings – Confucius”. Ур.: Loewe, Michael; Shaughnessy, Edward. The Cambridge History of Ancient China. Cambridge: Cambridge University Press. стр. 752-59. ISBN 978-0-521-47030-8. 
• Nylan, Michael; Wilson, Thomas A. (2010). Lives of Confucius: Civilization's Greatest Sage through the Ages. Doubleday. ISBN 9780385510691. 
• Ssu-ma Ch'ien (1974). Records of the Historian. Yang Hsien-yi and Gladys Yang, trans. Hong Kong: Commercial Press. 
• Van Norden, B.W., ур. (2001). Confucius and the Analects: New Essays. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-513396-7. .
• Van Norden, B.W., trans (2006). Mengzi, in Philip J. Ivanhoe & B.W. Van Norden, Readings in Classical Chinese Philosophy (2nd изд.). Indianapolis: Hackett Publishing. ISBN 978-0-87220-780-6. CS1 одржава?е: Вишеструка имена: списак аутора (веза).

Спо?аш?е везе

• ?Confucius”. Internet Encyclopedia of Philosophy. 
• Confucius on In Our Time at the BBC. (listen now)
• Multilingual web site on Confucius and the Analects
• The Dao of Kongzi, introduction to the thought of Confucius.
• Riegel, Jeffrey. ?Confucius”. Ур.: Zalta, Edward N. Stanford Encyclopedia of Philosophy. 
• Confucius на са?ту Про?екат Гутенберг (?език: енглески)
• Конфучи?е на са?ту Internet Archive (?език: енглески)
• Конфучи?е на са?ту LibriVox (?език: енглески)
• Confucian Analects
• Core philosophical passages in the Analects of Confucius.