俄罗斯的国花是什么花

Сексуална етика' ?е наука ко?а се бави проучава?ем ?удске сексуалности и изразом ?удске сексуалне активности. Сексуална етика насто?и да разуме и процени моралне стране ме?у?удских односа и сексуалних активности са соци?алног, културног и филозофског аспекта. Истори?ски гледано, сви по?мови везани за сексуалну етику били су везани за религи?ске вредности.[1] Сексуална етика ук?учу?е пита?а попут родног идентитета, сексуалне ори?ентаци?е, сагласности у одре?еним односима, сексуалне активностии репродукци?е.
Терминологи?а и филозофски контекст
[уреди | уреди извор]По?ам етике и моралности често се користе као исти по?ам, али ?е етика понекад резервисана за ме?у?удске односе, док моралност покрива како ме?у?удска, тако и инхерентна пита?а.
Многи приступи приме?ено? етици се не слажу да посто?и инхерентна моралност:
- Морални нихилизам ?е мета-етички став да ништа ни?е инхерентно добро или лоше и да су све процене вредности ?удска творевина или бесмислица.
- Морални релативизам ?е мета-етички став да су морална просу?ива?а суб?ективна.
- Морални универзализам ?е мета-етички став да су морална просу?ива?а об?ективно тачна или нетачна, те да свако треба да се понаша по исто? етици.
У филозофи?и, хедонизам ?е иде?а да ?е задово?ство ?едино истинско добро, те да себичне потребе треба да буду главни ци? у животу. Ово се може комбиновати са нихилизмом по себичном моралу или са утилитаризмом како би се пронашла максимизаци?а сре?е за све. Неке религи?е доби?а?у нормативну сексуалну етику из сво?их к?ига или уче?а, а кре?у се од нихилистичког утилитаризма до сложени?их, фиксни?их система за одре?ива?е доброг и лошег.
Флертова?е
[уреди | уреди извор]Флертова?е може бити израз сексуалности и форма друштвене интеракци?е, где ?една особа индиректно показу?е романтичну и/или сексуалну заинтересованост за другу особу. Ипак, флеротва?е из забаве, без намере да се разви?е у било какву везу, постав?а етичке дилеме и понекад наилази на неодобрава?е од стране других, било да ?е то због могу?ег погрешног тумаче?а као нечег озби?ни?ег или да се сматра "вара?ем" ако ?е особа ко?а флерту?е ве? у романтично? вези са другом особом; или ако ?е особа ко?о? ?е флертова?е наме?ено у ексклузивно? или озби?но? вези. Флертова?е изме?у ?уди дешава се из више разлога, ук?учу?у?и же?у за сексуалним односом. Слично томе, када индивидуа одлучи да не учеству?е у флерту са другом особом, то може да означи недостатак сексуалне же?е[2] или же?е за флертова?ем из неких других разлога.
Феминистички погледи
[уреди | уреди извор]Феминисти желе да редефинишу женску сексуалност у свету. Главни интерес феминиста ?е да жене треба да има?у право да контролшу сво?у сексуалност. Женска слобода избора, без обзира на сексуалност, треба да има предност у односу на породицу, друштво, државу и цркву. На основу истори?ског и културног контекста, феминистички погледи на сексуалност су се доста променили. Сексуална заступ?еност у меди?има, сексуално? индустри?и и пита?има везаним за пристанак на секс уз доминаци?у мушкарца су контроверзне теме ме?у феминистима. Дебата настала дивергенци?ом феминистичких ставова кулминирала ?е кра?ем седамдесетих и осамдесетих година 20. века. Делови феминистичког покрета били су дубоко поде?ени овим дебатама, ко?е су постале позназте као феминистички сексуални ратови. Феминистички сексуални ратови раздво?или су анти-порнографски феминизам од просексуалног.[3][4][5][6][7]
Брак
[уреди | уреди извор]У свим културама, консензуални сексуални односи су прихват?иви у браку, У неким културама, сексуални однос изван брака ?е контроверзан, ако не и потпуно неприхват?ив или чак илегалан. У неким зем?ама, као што су Сауди?ска Араби?а, Пакистан,[8] Авганистан,[9] Иран,[10] Малдиви,[11] Мароко,[12] Мауритани?а,[13] У?еди?ени Арапски Емирати,[14][15] Судан,[16] ?емен, било ко?а сексуална активност изван брака ?е илегална.
Као што ?е филозоф Ма?кл Фокалт напоменуо, таква друштва често ствара?у просторе или хетеротопи?е око себе где секс може да се практику?е и изван брака. Према ?егово? теори?и, ово ?е разлог често необичне сексуалне етике ко?а се видела код ?уди у борделима, азилима, бродовима или затворима. Сексуално изражава?е ?е ослобо?ено друштвених контрола на таквим местима, док ?е у друштву сексуалност контролисана кроз институци?у брака ко?а друштвено санкционише сексуални чин. Посто?е многи различити облици брака, али у ве?ини култура ко?е практику?у брак, ванбрачни секс без одобре?а партнера сматра се неетичним. Посто?и низ сложених пита?а ко?а спада?у у категори?у брака.
Када ?едан члан брачне за?еднице има сексуални однос са другом особом, без сагласности супружника, то се може сматрати неверством. У неким културама, ова? поступак се може сматрати етичким ако се супружник сложи или прихват?ивим све док партнер ни?е у браку, док друге културе виде било ко?и сексуални однос ван брака неетичним, са дозволом или без ?е.
Штавише, институци?а брака доводи до пита?а предбрачног секса у коме ?уди ко?и ?е се можда у ?едном тренутку венчати, могу да ступе у сексуални однос са партнером за кога ?е се или не?е венчати. Различитре културе има?у различите ставове о етици таквог понаша?а, неке их осу?у?у, док други сматра?у да ?е то нормално и прихват?иво.
Предбрачни секс
[уреди | уреди извор]Предбрачни секс ?е сексуална активност изме?у дво?е ?уди ко?и нису у браку ?едни са другима. Обично, обе странке нису у браку. Ово се може противити религи?ским или моралним основама, док по?единачни ставови у датом друштву могу знача?но да варира?у.[17][18] У послед?их неколико децени?а, предбрачни секс ?е све више постао друштвено и морално прихват?ив у западним културама.[19]
Хомосексуалност
[уреди | уреди извор]У древно? Атини, сексуална привлачност изме?у два мушкарца била ?е норма. У Леванту, ме?утим, особе ко?е су починиле сексуалне рад?е биле су каменоване до смрти у истом периоду истори?е када ?е млади Алкиби?ад насто?ао да заведе Сократа да би покупио мудрост од ?ега. Како ?е Плато презентовао у ?еоговом Симпози?уму, Сократ ни?е био свакодневно са младим Алкиби?адом, ве? га ?е третирао као што су ?ега третирали отац или брат када би провели но? у исто? посте?и. У Ксенофонтовом Симпози?уму, Сократ ?е снажно говорио против мушкараца ко?и ?убе ?едни друге, рекавши да ?е их то довести до ропства, т?. ризику?у да их то доведе до неке зависности од хомосексуалних чинова.
Иако ?е било много дебата о хомосексуалности, посто?е докази ко?и подржава?у иде?у да су по?единци ро?ени са сво?ом сексуалном ори?етаци?ом. Студи?а из 1991. године показала ?е да се хипоталамус хомосексуалца разликовао од хипоталамуса хетеросексуалца.[20] Тако?е, посто?и дебата о утица?у средине на сексуалност по?единца.
Ве?ина модерних секуларних етичара изградили су етичке системе у ко?има ?е хомосексуалност пита?е индивидуалног избора и на ко?е се на етичка пита?а одговара апелом да се не омета?у активности ко?е ук?учу?у сагласне одрасле особе. Ме?утим, та? систем иде у нешто другачи?и смер и захтева да ни?една особа ко?а испу?ава одре?ене критери?уме не може рационално одбити принцип ко?и или санкционише или осу?у?е одре?ени чин. Према том систему, тешко ?е видети како ?е се конструисати принцип ко?и осу?у?е хомосексуалност, иако би одре?ена дела попут хомосексуалног силова?а и да?е била прилично ?асни случа?еви неетичког понаша?а.
У послед?их неколико година, хомосексуалност ?е постала друштвено и морално прихват?ива у западним културама.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ ?Sexual Ethics | Encyclopedia.com”. www.encyclopedia.com (на ?езику: енглески). Приступ?ено 11. 8. 2018.
- ^ Sex Roles. Springer Nature. S2CID 201782311. doi:10.1007/11199.1573-2762.
- ^ Duggan, Lisa (1995). Sex wars : sexual dissent and political culture. Hunter, Nan D. New York: Routledge. ISBN 978-0-415-91036-1. OCLC 32199648.
- ^ Women, class, and the feminist imagination : a socialist-feminist reader. Hansen, Karen V., Philipson, Ilene J. Philadelphia: Temple University Press. 1990. ISBN 978-0-87722-630-7. OCLC 19130616.
- ^ Gerhard, Jane F. (2001). Desiring revolution : second-wave feminism and the rewriting of American sexual thought, 1920 to 1982. New York: Columbia University Press. ISBN 978-0-231-50497-3. OCLC 51543202.
- ^ Pleasure and danger : exploring female sexuality. Vance, Carole S. London: Pandora. 1989. ISBN 978-0-04-440593-1. OCLC 22425329.
- ^ The Sexual liberals and the attack on feminism. Leidholdt, Dorchen., Raymond, Janice G. (1. изд.). New York: Pergamon Press. 1990. ISBN 978-0-08-037457-4. OCLC 19556482.
- ^ ?Human Rights Voices - Pakistan, August 21, 2008”. 12. 8. 2018. Архивирано из оригинала 21. 01. 2013. г. Приступ?ено 11. 8. 2018.
- ^ ?New Sorrow for Afghanistan: AIDS Joins List - AIDSPortal news”. webarchive.nationalarchives.gov.uk. Архивирано из оригинала 26. 10. 2008. г. Приступ?ено 12. 8. 2018.
- ^ ?Iran”. 31. 7. 2013. Архивирано из оригинала 31. 07. 2013. г. Приступ?ено 12. 8. 2018.
- ^ ?Culture of Maldives - history, people, clothing, women, beliefs, food, customs, family, social”. www.everyculture.com. Приступ?ено 12. 8. 2018.
- ^ Fakim, Nora (9. 8. 2012). ?Morocco: Should pre-marital sex be legal?”. BBC News (на ?езику: енглески). Приступ?ено 12. 8. 2018.
- ^ ?Mauritania”. U.S. Department of State (на ?езику: енглески). Архивирано из оригинала 13. 07. 2013. г. Приступ?ено 12. 8. 2018.
- ^ FAQs, Dubai. ?Education in Dubai”. www.dubaifaqs.com. Приступ?ено 12. 8. 2018.
- ^ ?Briton faces jail for sex on Dubai beach”. The Independent (на ?езику: енглески). Приступ?ено 12. 8. 2018.
- ^ Editorial, Reuters. ?Sudan must rewrite rape laws to protect victims”. U.S. (на ?езику: енглески). Архивирано из оригинала 19. 08. 2018. г. Приступ?ено 12. 8. 2018.
- ^ Sex and society. Marshall Cavendish Corporation. New York: Marshall Cavendish. 2010. ISBN 9780761479055. OCLC 312443631.
- ^ ?Premarital sex”. TheFreeDictionary.com. Приступ?ено 12. 8. 2018.
- ^ ?Global Views on Morality”. Pew Research Center's Global Attitudes Project (на ?езику: енглески). 2014. Архивирано из оригинала 06. 08. 2018. г. Приступ?ено 12. 8. 2018.
- ^ Park, Alice (17. 6. 2008). ?What the Gay Brain Looks Like”. Time (на ?езику: енглески). ISSN 0040-781X. Приступ?ено 12. 8. 2018.
Литература
[уреди | уреди извор]- Sex Roles. Springer Nature. S2CID 201782311. doi:10.1007/11199.1573-2762.