科学家开发可穿戴脑部扫描头盔：3D打印 重905克

Конфучи?е, Лао Це и Буда

百度 锡马五年，耀你同行！2018比佛利无锡马拉松已经落下帷幕，五岁的锡马正在与跑友一道，向更高的目标前行。

Кинеска филозофи?а разви?ала се кроз четири периода: класични, неодаоистички и будистички, неокофуци?ански и савремени. У класичном периоду (6—3. век пре нове ере), главни концепти су се заснивали на по?мовима дао (пут), де (врлина), жен (човеко?уб?е), ?и (исправност) и космичким елементима ?ин и ?анг. Свака школа ?е имала сво?е ви?е?е даоа, али на?утица?ни?е ?е било Конфуци?ево и Лао Цеово. Према Конфуци?евом уче?у, дао представ?а пут човека, древних кра?ева и мудраца и врлине. Лао Це дао види као пут природе. ?егов концепт ?е био ?единствен и касни?е ?е прерастао у посебан правац – даоизам. За све традиционалне школе, дао ?е поседовао два аспекта ?ин и ?анг, дао у човеку ?е ?егова врлина, а на?ве?е врлине, посебно према конфуци?анцима су човеко?уб?е и исправност. Неки концепти били су етички, а други метафизички.

У неодаоистичком и будистичком периоду (3. век пре нове ере – 9. век), долази до радикалне промене ка строго метафизичким концептима. Уда?ава?у?и се од Лао Цеовог дефиниса?а даоа као ?непосто?а?а“, неодаоисти постав?а?у пита?е да ли ?е стварност посто?а?е или непосто?а?е, и да ли принцип (ли) у основи универзалан или посебан. Под ?иховим утица?ем, рани кинески будистички филозофи усмерава?у се углавном на по?мове посто?а?а и непосто?а?а. Будистичке школе пореклом из Инди?е биле су поде?ене у одговара?у?е категори?е; школе посто?а?а и школе непосто?а?а. Пита?е универзалности и посебности, или ?едног и мноштва, довело ?е до разво?а истинских кинеских будистичких школа, ко?е су се бавиле везом изме?у принципа, ко?и посматра све ствари као ?едно; и чи?еница, ко?е праве разлику изме?у ствари.

У неокофуци?анском периоду (11—20. век), будизам и даоизам су утицали да конфуци?анизам преузме метафизичку и епистемолошку основу за сво?у етику. Два основна концепта неоконфуци?анства су природа и принцип – природа, поготово ?удска, пошто су се конфуци?анци примарно бавили човеком, а принцип – ?ер су одбили будистичку ?празнину“ и даоистичко ?непосто?а?е“ као негативне и мистичне, заме?у?у?и их сопственим метафаизичким принципом – ритуалима (ли), позитивним, конкретним и рационалним законима ко?и формира?у универзум. Према на?ве?ем представнику неоконфуци?анства – ?у Си?у, ли ?е принцип или форма ко?а чини ствари таквима какве ?есу. ?удска природа ?е ли, ко?и ?е универзалан за све ?уде. За?едно са универзалним ли, свака особа у себи има ?и – енерги?у, матери?алну снагу ко?а сваку особу чини ?единственом. ?и прикрива ?удску природу и уро?ену доброту; стога окрива?е закона ?удске природе и универзума уопште, за неоконфуци?анце представ?а пут до моралног понаша?а.

Заним?иво ?е напоменути да ова три периода представ?а?у ди?алектички покрет: главна тема класичног периода били су свакодевни проблеми, неодаостички и будистички су се бавили трансцеденталним, а неоконфуци?ански се бавио синтезом два концепта.

Филозофи?а модерног периода (20. век) ни?е преузела концепте ни?едног претходног. Прошавши кроз фазу реконструкци?е традициноналне филозофи?е дошла ?е до усва?а?а марксистичког схвата?а. 20-их и 30-их година, прево?ени су Дарвинови и Спенсерови радови, покла?а се паж?а Шопенхауеровим, Ничеовим, Декартовим уче?има, као додатак Платоновим, Кантовим и Хегеловим доктринама. Касни?е, Ва?тхед, Ро?с, Карнап и други поста?у истакнути као представници малих, али озби?них група различитих схвата?а. Покрет ?е открио Кинезима нове фиолозофске погледе о метафизици, логици и епистомологи?и. Генерални приступ ?е био научни, позитивистички и прагматички. Од свих праваца у филозофи?и, у овом периоду на?заступ?ени?и ?е био прагматизам чи?и ?е на?знача?ни?и представник Ху Ши, во?а интелектуалне револуци?е 1917. У ?Расправи науке и природе“ 20-их година, воде?и кинески интелектуалци су расправ?али о пита?у да ли наука може или не може да оформи основу филозофи?е живота, што ?е резултовало оштром паралелом изме?у научног и метафизичког.

У Кини, данас, званична филозофи?а ?е марксизам. Марксизам се у Кини разви?ао од сред?их 20-их година. До оснива?а НРК 1949, прошао ?е фазе од Ле?инизма до Маоизма. Званична филозофи?а не забра?у?е уче?е традиционалне кинеске филозофи?е, али ?е строго критику?е. Од 1957, водиле су се бро?не дебате и об?ав?ене су многе к?иге и чланци. ?една од тема расправа фокусирана ?е на природу истори?е кинеске филозофи?е. Иако ни?е било ?едногласности миш?е?а, ?исправан“ став ?е да ?е истори?а кинеске филозофи?е део светске истори?е филозофи?е и као таква представ?а истори?у борбе изме?у матери?ализма и идеализма. Сукоб изме?у теори?а о изворном добру и злом карактеру ?удске природе, супротности изме?у принципа и матери?алног, посто?а?а и непосто?а?а, именованог и посто?е?ег су доказ непрестане борбе два правца.

Конфуци?анство

Статуа Конфуци?а

Конфуци?анска школа се разви?ала у Кини, а ?ен оснивач био ?е Конфучи?е (пин?ин: kǒngzǐ , по?едностав?ени кинески: 孔子). Ова школа ?е ?ош била позната под именом ?у школа и бавила се изучава?ем Шест класичних дела ко?е су чиниле: К?ига промена, К?ига ода, К?ига о истори?и, Ритуали, Музика и Анали проле?а и ?есени. Услед велике повезаности Конфуци?анске школе са Шест дела, често се веровало ?е ?ихов аутор био сам Конфуци?е, ме?утим ова дела посто?ала су много пре ?ега и представ?ала су културну баштину. Иде?а Конфуци?а ?е била да створи школу где ?е ?уди мо?и да се школу?у у напреду?у тако да ?едног дана буду корисни држави и друштву. Ширио ?е иде?у да он ни?е зачетник предава?а, ве? да ?е он ?ихов преносилац. Суштина ?егових предава?а се може обухватити реченицом: ?Немо? имати покверене мисли“. ?егови следбеници су се држали овог преда?а и наставили да га преносе и после Конфучи?а. Пошто су они у?едно били и струч?аци за Шест класичних дела, Конфуци?анска школа ?е ?ош била позната као Школа литерата. Основно начело Конфуци?анске школе било ?е потпуно уче?е ко?е ?е свако морао да постигне. Уколико би човек савладао шест основних племенитих вештина он ?е био племенит човек т? ?унци （пин?ин: jūnzǐ , по?едностав?ени кинески: 君子）. ?уде ?е делио на ?унци и на Си?аожен （пин?ин: xiǎorén, по?едностав?ени кинески: 小人）ко?и нису могли да достигну ову врсту уче?а. Шест вештина су биле музика, ритуал, писа?е, рачуна?е, вож?а запрежних кола и стреличарство, и након савладава?а истих, човек у потпуности култивише сво?е тело, личност и дух. Образова?ем се стичу четири ствари: 1. Ученост 2. Пракса 3. Искреност 4. Праведност Конфуци?анска школа се тако?е залагала за теори?у ?дела?е ни због чега“. По конфуци?анству, човек не може да се бави ни са чим, ?ер за сваку особу посто?и несто шта треба да чини. Ово уче?е ?е заступао и Конфуци?е. Он ?е чинио све да реформише свет и без обзира на то што ни?е знао да ли ?е успети, ни?е био разочаран. Веровао ?е да исход дога?а?а може одредити само Минг, ?ер ?е по ?еговом миш?е?у Минг био скуп предсто?е?их услова и сила целог свемира. Спознати Минг, значило ?е признати неминовност света и тако занемарити спо?аш?и успех или неуспех. Резултат тога ?е ослобо?е?е од страха . Конфуци?е каже: ?Мудри ?уди су слободни од сум?и, врли од зеб?е, храбри од страха”. Конфуци?анска школа ?е имала веома велики знача? у Кини, после Конфуци?еве смрти, он ?е почео да се сматра на?бо?им учите?ем. Како се време ме?ало, ме?утим, тако су се ме?ала и миш?е?а, те време глорификаци?е ни?е тра?ало дуго.

Даоизам

Лао Це

Даоизам ?е настао сабира?ем доприноса народа ко?и су живели на тлу Кине и у себи садржи уме?а шамана, алхемичара, филозофи?у различитих школа миш?е?а, верова?а у богове, демоне, духове, ба?а?е помо?у магичних цртежа, религи?ске заповести и организаци?е унутар храма. Посто?але су три главне фазе даоизма. Иде?е ?анг Чуа представ?а?у прву, оне ко?е су изражене у ве?ем делу к?иге Лао Це представ?а?у другу фазу, а оне изражене у ве?ем делу к?иге ?уанг Ци предста?а?у тре?у и послед?у. Каже се у ве?ем делу, ?ер се у к?изи Лао Це могу на?и иде?е ко?е представ?а?у прву и тре?у фазу, а у к?изи ?уанг Ци иде?е прве и друге фазе. Ове две к?иге су збирке даоистичких списа и изрека ко?е су разне личности саставиле у разна времена, а не ?единствено дело ?едне особе. Полазна тачка даоистичке филозофи?е ?есте очува?е живота и избегава?е повреде. ?анг Чуова метода да се то постигне ?есте бежа?е. То ?е метода бежа?а из друштва у планине и шуме. Чине?и то, човек мисли да може избе?и зла ?удског света. Ме?утим, ствари су толико сложене, да без обзира колико се човек крио, увек посто?и зло ко?е се не може избе?и. Стога ова метода бежа?а не вреди увек. Иде?е изражене у ве?ем делу к?иге Лао Це представ?а?у покуша? открива?а закона на ко?има се заснива?у промене ствари у свету. Ствари се ме?а?у, али закони на ко?има се заснива?у промене оста?у непромен?иви. Ако човек разуме те законе и сво?е чинове подешава у складу са ?има, онда може све да окрене у сво?у корист. То ?е друга фаза у разво?а даоизма. У ве?ем делу к?иге ?уанг Ци ?ав?а?у се концепти из?едначава?а живота са смр?у и истоветности човековог ?а са другима. То значи сагледати живот и смрт, себе и друге са ?едног вишег становишта. На та? начин човек може да превази?е посто?е?и свет. То ?е, тако?е, ?едан облик бежа?а, ме?утим, не из друштва у планине и шуме, ве? пре из овог у други свет. То ?е тре?а фаза разво?а даоизма древних времена. Може да се каже да су први даоисти били себични, разво?ем та себичност се преокренула и сама себе уништила.

Прва фаза даоизма

Даоисти су, вероватно, првобитно живели далеко од других ?уди, у свету природе. На та? начин су покушали да разви?у мисаони систем ко?и би дао смисао ?иховом поступку. ?анг Чу ?е био на?рани?и истакнути поборник тога. Две основне иде?е ?анг Чуа су биле: ?Свако за себе“ и ?презира?е ствари, а це?е?е живота“.

Друга фаза даоизма

Лао Це ?е поучавао да ?уди треба да живе у складу са природом. Истицао ?е важност ?едноставности живота. Ни?е се слагао са Конфуци?евим увере?ем да су на?важни?и снажна породица и држава.

Пре него што ?е Лао Це употребио реч дао у сво?о? филозофи?и, она ?е увелико била присутна у ?езику онога времена. ?ено основно значе?е ?е ?и?и празним, отвореним делом пута.“ Касни?е су ?о? придодата продужена значе?а ?водити“, ?говорити“, ?закон“. Данас се дао на?чеш?е преводи као: пут, разлог, закон, апсолут, бог, логос, принцип, дискурс, почело... Лао Це говори о ономе што се не може именовати. Оно што се не може именовати сасвим непобитно почива изван облика и одлика. Дао ?есте концепт ове врсте.

Тре?а фаза даоизма

?уанг Ци и сан о лептиру

?уанг Ци ?е можда на?ве?и ме?у раним даоистима. О ?еговом животу се мало зна. Родом ?е из државе Менг, на граници данаш?их провинци?а Шандунг и Хенан. Живео пусти?ачким животом, али ?е ипак био славан по сво?им иде?ама и списима.

?уанг Ци и ?уанг Ци К?ига ко?а носи ?егово име и ко?а се ?ему припису?е, збирка ?е разнородних есе?, анегдота, парабола, поетско обо?ених записа, филозофских ди?алога. Садаш?а верзи?а ове к?иге сачи?ена ?е на основу изда?а ко?е ?е приредио Гуо С?анг, представник тзв. ?тре?е фазе“ наука о скривеном (с?уен с?уе). То ?е, заправо, збирка различитих даоистичких списа, од ко?их неки представ?а?у прву, неки другу а неки тре?у фазу разво?а даоизма. Само поглав?а ко?а представ?а?у мисао те тре?е, врхунске фазе, могу се с правом назвати филозофи?ом самог ?уанг Ци?а, иако ни?е извесно да ли их ?е он написао у целости.

Натурализам

Порекло

Натуралисти, или ?ин ?анг школа (пин?ин: Yīnyáng jiā; по?едностав?ени кинески: 阴阳家), ко?а ?е заступала теори?у уза?амног утица?а природе и човека, потекла ?е од окултиста. Они су били упраж?ивачи окултних, или маги?ских вештина: астрологи?а, календари, пет елемената, предсказива?е помо?у ха?дучке траве и пророчких кости?у, гата?е, систем форми фенг шуи (ветар и вода). У древно? Кини посто?ала су два смера мисли ко?а су покушавала да тумаче структуру и настанак свемира на основу делова?а природних сила. ?едан се налази у списима ?ин ?анг школе (Велика норма и Месечне заповести), а други у ?Додацима“ К?иге промена. Касни?е су се ова два смера мисли помешала и за?едно сачи?ава?у ?ин ?анг школу. Цоу ?ан (пин?ин: Zōu Yǎn; по?едностав?ени кинески: 邹衍) ?е оснивач ове школе миш?е?а.

Пет елемената

Пет елемената

У Месечним заповестима наглашава се важност Пет елемената (пин?ин: wǔ xíng; по?едностав?ени кинески: 五行), пет динамичних сила ко?е уза?амно делу?у. Они представ?а?у пет укрштених путева ко?има све иде по законима природе. То су вода, ватра, дрво, метал, зем?а. Пет елемената ствара?у ?едан други и спутава?у ?едан други по утвр?еном редоследу. Редослед годиш?их доба ?е ускла?ен са овим процесом уза?амном ствара?а елемената. Тако дрво, ко?е доминира проле?ем, ствара ватру ко?а доминира летом. Ватра ствара зем?у, ко?е доминира ?средином“. Зем?а ствара метал, ко?и доминира ?есени. Метал ствара воду, ко?а доминира зимом. Вода опет ствара дрво, ко?е доминира проле?ем. Претерано делова?е ?едног елемента над другим ?е нарушава?е уста?еног космичког поретка. Цео свет посматран ?е као ?едан механизам, ако се ?едан део поквари, мора утицати на други део. Званична царева титула ?е гласила ?Цар по (Пуномо?ству) Неба и у складу са крета?има (Пет сила)“.

Месечеве заповести

Школа ?ин ?анг ?е тврдила да су природне по?аве у тесно? вези са ?удским понаша?ем. Тако р?аво понаша?е владара има за последицу по?аву ненормалних природних по?ава, ко?е представ?а?у упозоре?а Неба владару. Месечне заповести представ?а?у мали календар ко?и владару и ?удима казу?е шта треба да чине из месеца у месец како би одржали хармони?у са природним силама. Владарова досто?анственост доносила ?е кишу, правичност, сунце у право време. ?егова интелигенци?а доносила ?е топлоту, мудрост, ветар у право време, промиш?еност, хладно?у у право време. Владарово лудило доносило ?е непрестану кишу, ?егова дрскост непрестано сунце, брзоплетост непрестану хладно?у, а незна?е непрестани ветар.

?ин ?анг, К?ига промена

?ин ?анг и К?ига промена

?ин и ?анг су теме? старе кинеске филозофи?е (вероватно узела сво?у коначну форму током тре?ег века пре нове ере). Теори?а о ?ину и ?ангу тумачла ?е настанак света. ?ин и ?анг представ?а?у слику осунчане и тамне стране планине. ?ин и ?анг су две основне космичке силе; ?ин ?е женски, тамни, влажни, мек, пасивни принцип, док ?е ?анг мушки, светао, сув, тврд, активни принцип. Све по?аве у свемиру наста?у уза?амном интеракци?ом ова два основна начела.

Теори?а ?ина и ?анга углавном се повезивала са К?игом промена. Ова к?ига првобитно ?е кориш?ена за прорица?е судбине. Корпус ове к?иге састо?и се од осам триграма, од ко?их сваки симболише извесне ствари у свемиру. Сваки од ?их ?е састав?ен од комбинаци?а три прекинуте или целе црте ко?е представ?а?у небо, човека и зем?у. Комбинаци?ом било ко?а два од ових триграма у ди?аграме доби?а се шездесет четири хексаграма. Сваки од ових хексаграма носи опис и симболично значе?е.

У ?Додацима“ К?иге промена анонимни писци наглашава?у иде?у бро?а. ?ин ?анг школа заступала ?е верова?е да се та?на свемира може на?и у бро?евима, стога су покушали да помо?у бро?ева повежу Пет елемената са ?ином и ?ангом. У триграмима целе црте представ?а?у ?анг, а прекинуте ?ин. Триграми ко?и симболишу Небо и Зем?у у потпуности су састав?ени од целих односно прекинутих црта. Бро? Неба (т?. ?анга) ?е непаран, ?едан, а бро? Зем?е (т?. ?ина) ?е паран, два. Осталих шест триграма наста?у спа?а?ем главна два. Ова? процес комбинова?а триграма Неба и Зем?е графички симболише процес спа?а?а ?ина и ?анга ко?им наста?у све ствари на свету.

Моцизам

Моцизам ?е филозофска школа чи?и ?е оснивач Мо Ци (пин?ин: Mòzǐ; по?едностав?ени кинески: 墨子). Мо Ци и ?егови следбеници потекли су од витезова-луталица. Моцисти су првобитно сачи?авали строго дисциплиновану организаци?у способну за во?ну акци?у. Мо Ци и моцисти критиковли су традиционалне институци?е и били су противници конфуци?анске филозофи?е.

Свеобухватна ?убав

Средиш?и концепт Мо Ци?еве филозофи?е ?е иде?а свеобухватне ?убави. Проповедао ?е уче?е да свако у свету треба да воли све друге под?еднако и без дискриминаци?е. ?убав сто?и у теме?у односа изме?у човека и неба, универзума. ?убав ?е суштина би?а. Мо Ци о ?убави говори као о бескра?но?, небеско?, божанско?. Мо Ци каже: ??уби човека, чини добро ?удима и следи наклоност неба.“ Мо Ци, употреб?ава?у?и утилитаристички аргумент, доказу?е да ?е начело свеобухватне ?убави апсолутно исправно.

Во?а неба

Мо Ци, да би навео ?уде да упраж?ава?у начело свеобухватне ?убави, уводи известан бро? религиозних и политичких санкци?а. Тако, у к?изи ?Мо Ци“ посто?е поглав?а о ?Во?и Неба“ и ?Доказ посто?а?а духова“. У ?има наводи да Бог посто?и, да воли ?удски род и да ?е ?егова во?а да се сви уза?амно воле. Он стално надзире делатност ?уди, а норочито делатности владара над ?удима. Он несре?ама каж?ава особе ко?е не послуша?у ?егову во?у, а награ?у?е сре?ом оне ко?и се повину?у. Осим Бога, посто?е и бро?ни ма?и духови ко?и тако?е награ?у?у ?уде што упраж?ава?у свеобухватну ?убав а каж?ава?у оне ко?и то не раде. Мо Ци?ево доказива?е посто?а?а духова обав?ено ?е пре свега да би могао увести религиозну санкци?у за сво?е уче?е о свеобухватно? ?убави, а не из неког занима?а за натприродно.

Логичари

Конфуци?е

?Школа Логичари“ или ?Школа Имена“ (пин?ин: Míngjiā, по?едностав?ени кинески: 名家) била ?е школа кинеске филозофи?е ко?а ?е настала из Мохистичке школе током периода Зара?ених држава (479.–221. п. н. е.). Тако?е ?е позната под именом ?Школа Форми и Имена“ (пин?ин: Xíngmíngjiā, по?едностав?ени кинески: 形名家)

Посто?е два извора из ко?их се ова школа развила - Конфуци?анство и Мохизам. Легализам и Даоизам су тако?е имали утица? на ову школу.

Логичари су се бавили односом имена на стварност. Расправ?али су о проблемима као што су посто?а?е, релативност, свемир, време, квалитет и узрок. Ово ?е била ?едина кинеска филозофска школа ко?а се примарно бавила логичким и епистемолошким проблемима. Сматрали су да су настали од официра ко?и су се бринули за ранг, позици?у на двору и за церемони?е ко?е су омогу?иле ту позици?у.

За филозофи?у Логичара се каже да има паралела са грчким Софистима, иако ова школа ни?е имала велику важност у традиционалним кинеским студи?ама и ?ен утица? ?е био веома ограничен.

Два на?важни?а представника ове школе су Хуе? Шуе? (око 380.–305. п. н. е.) и Гунгсуен Лунг (око 380. п. н. е.).

Агрикултуристи

Агрикултурализам (пин?ин: Nóngjiā, по?едностав?ени кинески: 农家), познат и као ?Школа Аграрианизма“, ?Школа Агрономиста“ и као ?Школа Орача“, ?е школа кинеске филозофи?е ко?а подржавала утопи?ски комунализам и егалитари?анизам се?ака.

Агрикултуралисти су веровали да би кинеско друштво требало да се уреди по узору на Шеннонга. Подржавали су ратарство и агрикултуру, обучавали су ?уде разним култивационим техникама, пошто су веровали да ?е разво? по?опривреде к?уч стабилног и напредног друштва.

Агрикултурализам примарно ?е била соци?ална, економска и политичка филозофи?а. Ова филозофи?а се заснива на чи?еници да се ?удско друштво развило са развитком по?опривреде и да се друштва заснива?у на ?природно? ?удско? склоности ка обра?ива?у зем?е“.

Концепти ко?и се оригинално повезу?у са агрикултурализмом су имали утица? и на Конфуци?анство, Легализам и на кинеску филозофи?у као целину. Агрикултурализам ?е знатно утицао на кинеску мисао и на ?ега се гледа као на срж кинеског идентитета. Агрикултурализам ?е био потиснут током владавине династи?е ?инг и ве?ина оригиналних текстова ?е изгуб?ена.

Легализам

Легализам (пин?ин: fǎjiā, по?едностав?ени кинески: 法家) ?е поред конфуци?анства, даоизма и моцизма, ?едан од четири главне филозофске школе у Периоду Проле?а и ?есени и у Периоду Зара?ених држава (770—221. п. н. е.). Утица?ем тадаш?их филозофа Шанга ?анга, Ли Си?а и Хан Феи Ци?а, формирана ?е идеолошка основа за успостав?а?е прве кинеске династи?е, ?ин (221—207. п. н. е.). Легалисти су сматрали да владар мора владати сво?им поданицима на основу три начела: 1. Фа (пин?ин: fǎ, по?едностав?ени кинески: 法; дословно ?закон, начело“): Закони мора?у бити писани и об?ав?ени. Све особе испод владара су ?еднаке пред законом. Закони мора?у наградити оне ко?и их пошту?у и казнити оне ко?и их покушава?у преварити. Поред тога, важно ?е да државом управ?а правни систем, а не владар. Ако се закони успешно приме?у?у, чак ?е и слаб владар бити ?ак. 2. Шу (пин?ин: shù, по?едностав?ени кинески: 術; дословно ?метода, уме?е“): Владар мора користи посебне тактике како нико други не би преузео надзор над државом. Посебно ?е битно да нико не може схватити владарове мотиве, како не би могао да зна каквим поступа?ем може напредовати под ?еговом владавином. 3. Ши (пин?ин: shì, по?едностав?ени кинески: 勢; дословно ?легитимитет, власт“): Позици?а владара, а не сам владар, држи власт. Зато ?е за правог владара нужно да позна?е чи?енице и буде у току са дешава?има. Легалисти су веровали да политичке институци?е треба да буду обликоване као одговор на природно ?удско понаша?е. ?удска би?а су сматрана као себична сама по себи и ?кратковида“. Према томе, друштвена хармони?а не може бити осигурана ?едноставном проценом одлика владара од стране народа, него иск?учиво оштром државном контролом и успостав?а?ем апсолутне послушности. Легалисти су одржавали државно уре?е?е системом закона ко?и су строго одре?ивали казне и награде за одре?ена понаша?а. Усмеравали су крета?а ?удског делова?а у ци?у уве?ава?а владареве власти. Брутално спрово?е?е овакве политике од стране влада?у?е династи?е ?ин, довело ?е до свргава?а династи?е и слаб?е?а легалистичке филозофи?е у Кини.

Узор човечности

Реч женвен ко?а дословно значи узор човечности, али чи?е ?е стварно значе?е хуманизам и хуманистичке науке-настала ?е врло рано. Поштова?е човечности и човечанства ?е у средишту кинеског хуманзима. У Класично? к?изи докумената каже се: ?Небо и зем?а су отац и мати свих створе?а а човечанство ?е на?обдарени?е од свих створених би?а.” Човечанство за?едно са Дао-ом, небом и зем?ом чини четврти елемент универзума. Човечанство се у кинеском систему миш?е?а заузима истакнуто место, исто као небо и зем?а, ?ин и ?анг, богови и духови и пет фаза. У сво?о? дефиници?и човечан пионирски речник династи?е Хан ?Об?аш?е?е ?едноставних графема и анализа сложених карактера” тумачи ?удско би?е као нешто што ?е на?плементи?е што су створили небо и зем?а. У древним кинеским списима наилазимо мноштво исказа о односу изме?у богова и ?уди. Везано за ову тему истиче се мисао: ?Небо ос?е?а самилост према ?удима. Све што ?уди пожеле оно ?е испунити.”

Иако ?е Кина имала и религи?у и теологи?у, оне никада нису заузимале она? положа? какав су имале у Европи. Кина ни?е имала државну религи?у, ни папу, ни иквизици?у. Иако су неки видови кинеске литературе и уметности блиско повезани са религи?ом, религиозне теме нема?у онакав знача? какав су имале у Европи. Кинеска култура став?а човечанство на прво место и ?удске односе сматра важни?им од односа изме?у ?уди и духова.

Поштова?е врлине и одговорности према групи

Поштова?е врлине

Поштова?е интегритета и моралног усавршава?а, наглашава?е моралних особина ко?е ?уде чини оним што ?есу, и усавршава?е моралног карактера ?есу сво?ства моралне свести, знача?не карактеристике кинеске културе. Морална свест се врло рано по?авила у Кини. За по?едница су поштова?е врлине и морално усавршава?е ме?усобно повезани. У старо доба, морални и образовани ?уди сматрани су мударацима. Човек ?е срце кинеске културе а мудраци су били срце народа. Древни Кинези су сматрали да помо?у врлине и личног усавршава?а ?сваки човек може постати ?ао или Шун” (Менгци). Човек се не ра?а као мудрац, ве? мудрост постиже улага?ем сопствених напора. Лично усавршава?е не може се одво?ити од друштвене стварности, захт?ева борбу и превладава?е.

Мислиоци школе лис?уе лично усавршава?е дожив?ава?у као средство очува?а поретка у свету. Они су истицали обавезу да се влада помо?у врлине.

Одговорност према групи

Одговорност према групи значи став?а?е по?единца изнад по?едница и став?а?е напредова?а групе изнад напредова?а по?единца. То ?е суштинска вредност кинеског народа. Група о ко?о? ?е реч може бити мала као што ?е породица, или велика, као што ?е држава или народ. По?единац ?е мало ??а”, а група ?е велико ?ми”, за?едница. Схвата?е према коме ?е све што посто?и у држави одговорно за опште добро представ?а централни и истакнути елемент културе.

Други аспект одговорности према групи ?есте увере?е да ?е живети у групи сре?а и да ?е ствара?е одржава?е групе врлина. С?ун Ци ?е наговестио како ?е жив?е?е у за?едници сама суштина ?удског живота. Он ?е сматрао да ?е само добро уре?ен и моралан живот у складу са космичким принципом.

По?мови ?ин и ?анг

?анг првобитно значи ка Сунцу а ?ин од Сунца. Стога се ?ужна падина планине називала ?анг, а северна ?ин. Затим ?е прошире?ем значе?а пред?и део ствари назван ?анг, а ?ихов зад?и део ?ин. Древни кинески филозофи су помо?у по?мова ?ин и ?анг описивали супротне или комплементарне парове.

Дво?ство ?ин-?анг настало ?е релативно рано и налази се у више древних текстова. Сматра се да сваки пар, небо и зем?а, Сунце и Месец, дан и но?, парно и непарно, одво?еност и ?единоство, послушност и непослушност, може бити подведен под систем ?ин и ?анг. Када се елементи ?ин и ?анг сме?у?у ста?е реда и хармони?е се сматра добрим, а ста?е нереда и дисхармони?е сматра се р?авим предзнаком. Када се спо?е ?ихове врлине, чврсте и меке лини?е ствара?у солидну форму. Помо?у ?их бро?еви неба и зем?е доби?а?у облик и оствару?у сво?е божанске и узвишене врлине. У само? ствари ?ин и ?анг значе само напред и назад.

Женски и мушки принцип

?ин представ?а тамни елемент, пасивност, негативност, повезаност са но?и, слабост, женску страну. Тако?е, ?ин ?е често симбол и за зем?у и воду.

?анг представ?а светлу страну, активност, топлину, позитивност, повезаност са даном, мушкост. ?анг представ?а ваздух и ватру.

Ко?а ствар представ?а ?ин а ко?а ?анг уви?ек ?е зависити од ?ене подударне супротности.

?ин ?анг комбинаци?е

Супротне силе организма

Човек ко?и ?е доброг здрав?а поседу?е равнотежу свог ?ина и ?анга, а уколико ?една од сила доминира то резултира лошим здра?ем. Управо, ово ?е ?едан од основа акупунктуре. Акупунктурна терапи?а се заправо заснива на томе да су органи класификовани у парове ко?и разме?у?у позитивне и негативне енерги?е а акупунктуриста има задатак да потпомогне такозвану размену утица?а.

Восак и пламен

На?битни?е правило ко?им су се кинески лекари водили а ко?е се данас заборав?а ?еста да ?е човек целина тела, ума и душе а све ?е то под утица?ем ?ина и ?анга. Често се говори да ?ин и ?анг можемо упоредити са све?ом, где восак презенту?е ?ин а пламен ?анг душу. Они не могу ?едно без другог ?ер када восак нестане тада нема ни пламена.

Тумаче?е медицине кроз ?ин-?анг теори?у

На?стари?и списи ко?и поми?у примену филозофи?е ?ин и ?анга у медицини су прона?ени у гробницама кинеске владарске династи?е Хан, где су ?ин и ?анг наведени као два од од укупно осам принципа класичне кинеске медицине. Ови принципи су оновременом ?лекару” омогу?авали да бо?е сагледа?у и разуми?у болест. Осталих шест принципа супротности су:

• топлота и хладно?а
• унутраш?ост и спо?ашност
• ма?кавост и претерива?е

Холистичко миш?е?е

Холистички начин миш?е?а изиску?е да се истинска природа сваке ствари схвата на основу целине. Слично, односи изме?у ствари и правила ко?а руководе променама у тим односима треба схватати из угла целине. У кинеско? култури посто?е многи примери холистичког миш?е?а. У кинеско? медицини, на пример, ?удско тело се схвата као органска целина. Иако болест пога?а по?единачне делове тела, лече?е мора обухватитит читаво тело. Ствара?е и процена кинеске уметности, тако?е наглашава?у разумева?е целине. Захтев да она? ко?и слика бамбус пре тога мора предмет свог слика?а имати у срцу, добра ?е илустраци?а овог прим?ера.

Традиционално научно миш?е?е у Кини углавном се заснивало на холистичком приступу. Кинеска филозофи?а природе, на пример, заснива се на по?мовима ?ин и ?ан и по?му Пет еволутивних фаза. Пет еволутивних фаза, познате као пет елемената или пет агенаса представ?а?у пет матери?ала од дрвета, ватре, воде, зем?е и ваздуха. Полазе?и од ових холистичких по?мова и од представе према ко?о? се ствари налазе у ста?у ме?усобног сазвуч?а, кинески научници су проучавали природне по?аве и дали велики допринос астрономи?и, медицини, хеми?и, геологи?и, физици и биологи?и. Ова? тип миш?е?а назван ?е различито. Називан ?е различито, а на?чеш?е координативно миш?е?е.

Хармони?а и средина

Средина

Израз ?уанг, зависно од контекста, преводимо као умереност, средина и уравнотеженост. Он ?е првобитно значио само средину или центар. Прошире?ем он значи и исправно, поштено и прикладно понаша?е. Држати се средине значи на?и тачку равнотеже, не претеривати. Ако ?е човекк поштен и праведан, разуман и разборит, све ?е му и?и од руке.

Хармони?а

Хе, хармони?а, првобитно се односило само на музичку хармони?у, али ?е ова реч прошире?ем значе?ем обухватила соци?алну хармони?у, при?ате?ство, слогу, добро расположе?е, мир, гени?алност, добро?удност и умереност. У традиционално? кинеско? мисли, хармони?а (хе) и слога (тунг) представ?а?у два различита по?ма. Према Аналектима 13/23, ?узвишени ?уди у хармони?и, али нису у слози.”

Средина и хармони?а сачи?ава?у суштину кинеске културе. Средина и норма су тако?е норма за влада?е, стандард и норма за ?удско понаша?е. Да би остварио прикладно понаша?е, човек треба да спо?и културу и природу, а ове ствари треба?у бити спо?ене како долику?е.

Види ?ош

• Лао Це
• Конфучи?е
• ?уанг Ци
• Мо Цу

Литература

• A. C. Graham ?The "Nung-chia" 農 家 'School of the Tillers' and the Origins of Peasant Utopianism in China”. Bulletin of the School of Oriental and African Studies. 42 (1).  (1979): 66.
• Deutsch Eliot and Bontekoe Ronald (2004). A companion to world philosophies. Blackwell Publishing. . , 183.
• Ong S. Chey (2005). China condensed: 5000 years of history & culture. Marshall Cavendish. . , 16.
• Wiebke Denecke (2010). The Dynamics of Masters Literature: Early Chinese Thought from Confucius to Han Feizi. ISBN 978-0-674-05609-1. . (Harvard University Press, 2011), 38.
• Радосав Пуши?, Син Неба: Мо Ц’ ова наклоност Неба (Нови Сад: Светови, 1996), 37-43.
• Фунг ?у-Лан, Истори?а кинеске филозофи?е (Београд: Нолит, 1977),51-76; 85-98.

Спо?аш?е везе

• ?уанг Ци к?ига
• ?ин ?анг
• Конфуци?е, Лао Це и Кинеска филозофи?а
• Конфуци?е и откри?е Кине
• Професор Карин Ла? прича о К?изи промене
• Аудио к?ига о Конфуци?у
• Аудио к?ига о Будизму
• Марксизам и Конфуци?анство данас
• Филозофи?а и кинеска мисао
• The basics of Chinese philosophy