不翼而飞！德国2万多件武器报失 联邦政府被批不作为
Филозофи?а економи?е ?е филозофска анализа методолошких пита?а са ко?има се сре?у економске теори?е и нормативних проблема ко?и су пос?едица преси?еца?а економи?е благоста?а и политичке филозофи?е.
Због чега би филозофи били заинтересовани за економи?у? Посто?е на?ма?е два одговора на ово пита?е. Прво, лекци?е из економи?е се директно транспону?у на етику и политичку филозофи?у као и на теори?е рационалности. Друго, економи?а нуди одличну подлогу за истражива?е неких од на?изазовни?их проблема с ко?има се сре?е филозофи?а науке.
Економи?а као филозофи?а етике
[уреди | уреди извор]Ко?а ?е етичка основа економи?е? Ако се економи?а заснива на теори?и права, о какво? ?е то теори?и ри?еч? Да ли о теори?и права засновано? на утилитаристичко? концепци?и на?ве?ег добра за на?ве?и бро?, или у Кантовско? концепци?и суверенитета по?единачних привредних суб?еката? Или, ако ?е економи?а заснована на теори?и ври?едности, да ли ту ври?едност треба схватити у утилитаристичком или уговорном смислу (као агрегат или као ствар обостране користи)?
Платон
[уреди | уреди извор]Алфред Норт Ва?тхед ?е описао филозофи?у као низ фуснота уз Платоново д?ело. Шта ?е економи?а? Платонова Република опису?е настанак друштва, не преко неког друштвеног уговора нити путем осва?а?а, него као ?едан спонтани процес ко?и се разви?а кроз функциониса?е тржишта. На?ма?и по?ам државе треба да се заснива на четири до пет ?уди. (К?ига II, 369Д). ?удима треба храна, склониште и од?е?а, али све те ствари се лакше и квалитетни?е производе када ?едан чов?ек ради ?едну ствар. (К?ига II, 370Б). На та? начин ?уди почи?у да се специ?ализу?у за по?опривреду, столари?у и тка?е. Ме?утим, врло брзо поста?е очигледно да ?е потребно много више од четири до пет ?уди, ?ер ратар не?е произвести плуг, нити ?е градите? произвести сво? алат, а ?ему треба доста алата, као и ткачу и обу?ару. (К?ига II, 370Ц). Привредно друштво се тако ?ав?а као природна пос?едица транспарентних предности под?еле рада.
Адам Смит
[уреди | уреди извор]На више начина, економи?а ?е фуснота ?ош ?едног филозофа ко?и се родио скоро два милени?ума касни?е. Био ?е то Адам Смит, професор логике и етике на универзитету у Глазгову, чи?и ?е рад, ма?е више директно, утицао на разво? економи?е као посебне научне дисциплине.
Спо?аш?е везе
[уреди | уреди извор] | Ова? чланак везан за филозофи?у ?е клица. Можете допринети Википеди?и тако што ?ете га проширити. |
