涞滩古镇将登上央视 让合川旅游走向世界（图）
.jpg)
Осе?а?е кривице ?е непри?атно осе?а?е ко?е се ?ав?а када се стварно или само у мислима прекрши нека морална норма. Представ?а суб?ективну, болну оцену тог дога?а?а као морално неисправног, а себе самог као недосто?ног или грешног. Осе?а?е кривице има улогу мо?ног унутраш?ег регулатора моралног понаша?а ?уди.[1] Несвесно осе?а?е кривице манифесту?е се као потреба за казном, неуроза судбине, морални мазохизам, меланхоли?а.
Кривица ?е важан фактор у одржава?у симптома опсесивно-компулзивног пореме?а?а.[2]
Психологи?а
[уреди | уреди извор]Кривица и повезани узроци, предности и мане су уобича?ене теме у психологи?и и психи?атри?и. На специ?ализованом и на обичном ?езику, кривица ?е афективно ста?е у ко?ем неко дожив?ава конфликт због тога што ?е учинио нешто за шта веру?е да ни?е требало да уради (или обрнуто, да ни?е урадио нешто за шта веру?е да ?е требало да уради). То изазива осе?а? ко?и не неста?е лако, во?ен 'савеш?у'. Сигмунд Фро?д ?е ово описао као резултат борбе изме?у ега и суперега – родите?ског утискива?а. Фро?д ?е одбацио улогу Бога као каж?авача у временима болести или награ?ивача у време здрав?а. Док ?е укла?ао ?едан извор кривице са паци?ената, описао ?е други. То ?е била несвесна сила унутар по?единца ко?а ?е допринела болести, Фро?д ?е заправо почео да сматра ?препреку несвесног осе?а?а кривице... као на?мо?ни?у од свих препрека опоравку.“[3] За касни?ег аналитичара кривице, Жака Лакана, кривица ?е била неизбежни пратилац означава?у?ег суб?екта ко?и ?е признавао нормалност у облику симболичког поретка.[4]
Алис Милер тврди да ?многи ?уди целог живота пате од овог опресивног осе?а?а кривице, осе?а?а да нису испунили очекива?а сво?их родите?а.... ни?едан аргумент не може да превази?е ово осе?а?е кривице, ?ер они има?у сво?е почетке у животу на?рани?ег периода, и из тога изводе сво? интензитет."[5] Ово може бити повезано са оним што ?е Лес Парот назвао ?болеш?у лажне кривице ... У корену лажне кривице ?е иде?а да оно што осе?ате мора бити истина.”[6]
Филозоф Мартин Бубер ?е подвукао разлику изме?у фро?довског по?ма кривице, засноване на унутраш?им сукобима, и егзистенци?алне кривице, засноване на стварно? штети учи?ено? другима.[7]
Кривица ?е често повезана са анксиознош?у. У мани?и, према Ото Феничелу, паци?ент успева да примени на кривицу ?одбрамбени механизам порица?а прекомерном компензаци?ом... поново глуми особу без осе?а?а кривице.“[8]
У психолошким истражива?има, кривица се може мерити кориш?е?ем упитника, као што ?е скала диференци?алних емоци?а (Изардова DES) или холандски инструмент за мере?е кривице.[9]
Одбране
[уреди | уреди извор]Према психоаналитичко? теори?и, одбрана од осе?а?а кривице може постати на?важни?и аспект нечи?е личности.[10] Методе ко?е се могу користити за избегава?е кривице су вишеструке. То ук?учу?е:
- Потискива?е, ко?е суперего и его обично користе против инстинктивних импулса, али повремено против самог суперега/савести.[11] Ако одбрана не успе, онда (у повратку потиснутих) неко може почети да се осе?а кривим годинама касни?е за рад?е ко?е су у то време олако почи?ене.[12]
- Про?екци?а ?е ?ош ?едно одбрамбено средство са широком применом. То може имати облик окрив?ава?а жртве: жртви нечи?е несре?е или ло?е сре?е може се понудити критика, према теори?и да жртва може бити крива што ?е привукла непри?ате?ство друге особе.[13] Алтернативно, не кривица, ве? сама осу?у?у?а агенци?а, може се про?ектовати на друге ?уде, у нади да ?е они на нечи?а дела гледати пово?ни?е него на сопствену савест (процес ко?и се осла?а на референтне иде?е).[14]
- Де?е?е осе?а?а кривице, а самим тим и ма?е усам?ености са кривицом, мотивира?у?а ?е снага у уметности и у прича?у шала; а тако?е ?е могу?е ?поза?мити“ осе?а? кривице од некога ко се сматра кривим, и тиме ублажити сво?у кривицу.[15]
- Самоповре?ива?е се може користити као алтернатива за компензаци?у об?екту нечи?ег преступа – можда у облику да се не дозво?ава?а себи да се ужива у могу?ностима ко?е су отворене, или у добробитима ко?е особи припада?у, као резултат некомпензованог осе?а?а кривице.[16]
Бихевиорални одговори
[уреди | уреди извор]Склоност кривици ?е поуздано повезана са моралним карактером.[17] Слично томе, осе?а?е кривице може да подстакне касни?е врлинско понаша?е. ?уди ко?и се осе?а?у кривим су склони?и да буду уздржани,[18] избегава?у самозадово?ава?е[19] и показу?у ма?е предрасуда.[20] Сматра се да осе?а?е кривице подстиче репаративно понаша?е како би се ублажиле негативне емоци?е ко?е изазива. Чини се да се ?уди упушта?у у ци?ано и специфично репаративно понаша?е према особама ко?има су нанели неправду или их увредили.[21]
Недостатак кривице код психопата
[уреди | уреди извор]По?единци са високим нивоом психопати?е нема?у истински осе?а? кривице или ка?а?а за штету ко?у су можда нанели другима. Уместо тога, они рационализу?у сво?е понаша?е, окрив?у?у неког другог или то потпуно поричу.[22] ?уди са психопати?ом има?у тенденци?у да буду штетни за себе и друге. Има?у мало способности да планира?у унапред за буду?ност. По?единац са психопати?ом никада не?е бити крив ?ер ?е учинити све што ?е потребно да би за себе имао користи без резерве. Особа ко?а не осе?а кривицу или ка?а?е не би имала разлога да сматра да ?е крива за нешто што ?е урадила са намером да повреди другу особу. За особу са високом психопати?ом, ?ени поступци се увек могу рационализовати тако да су криве друге особе.[23] Психолози то виде као део недостатка моралног расу?ива?а (у поре?е?у са ве?ином ?уди), неспособности да се процене ситуаци?е у моралном оквиру и неспособности да се разви?у емоционалне везе са другим ?удима због недостатка емпати?е.
Узроци
[уреди | уреди извор]Еволуционе теори?е
[уреди | уреди извор]Неки еволуциони психолози теоретишу да су кривица и стид помогли у одржава?у корисних односа,[24][25] као што ?е реципрочни алтруизам.[26]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Compare: ?Guilt: Encyclopedia of Psychology”. Архивирано из оригинала 2. 5. 2008. г. Приступ?ено 2025-08-05. "In psychology, what is "guilt," and what are the stages of guilt development?". eNotes.com. 2006. 31 December 2007: 'Let's begin with a working definition of guilt. Guilt is "an emotional state produced by thoughts that we have not lived up to our ideal self and could have done otherwise".' Retrieved 2025-08-05.
- ^ Leslie J. Shapiro, LICSW. ?Pathological guilt: A persistent yet overlooked treatment factor in obsessive-compulsive disorder —”. Aacp.com. Архивирано из оригинала 1. 12. 2012. г. Приступ?ено 27. 11. 2012.
- ^ Freud, Sigmund (1991). Dickson, Albert, ур. On Metapsychology: The Theory of Psychoanalysis : 'Beyond the Pleasure Principle, The Ego and the Id' and Other Works. Essex, East Sussex, England: Gardners Books. стр. 390–1. ISBN 978-0140138016.
- ^ Belsey, Catherine (2008). Shakespeare in Theory and Practice. Edinburgh, Scotland: Edinburgh University Press. стр. 25. ISBN 978-0748633012.
- ^ Miller, Alice (1995). The Drama of Being a Child. London, England: Time Warner UK. стр. 99—100. ISBN 978-1860491016.
- ^ Parrott, стр. 158–9
- ^ Buber, Martin (ма? 1957). ?Guilt and guilt feelings”. Psychiatry. 20 (2): 114—29. PMID 13441838. doi:10.1080/00332747.1957.11023082.
- ^ Otto Fenichel (1946). The Psychoanalytic Theory of Neurosis. London. стр. 409—10.
- ^ Van Laarhoven, H; et al. (2012). ?Comparison of attitudes of guilt and forgiveness in cancer patients without evidence of disease and advanced cancer patients in a palliative care setting”. Cancer Nursing. 35 (6): 483—492. PMID 22336967. S2CID 34898552. doi:10.1097/NCC.0b013e318243fb30.
- ^ Otto Fenichel (1946). The Psychoanalytic Theory of Neurosis. стр. 496.
- ^ Sigmund Freud. On Metapsychology. PFL 11.p. 393
- ^ Eric Berne (1976). A Layman's Guide to Psychiatry and Psychoanalysis. Penguin. стр. 191.
- ^ The Pursuit of Health, June Bingham & Norman Tamarkin, M.D., Walker Press
- ^ Otto Fenichel (1946). The Psychoanalytic Theory of Neurosis. стр. 165.and p. 293
- ^ Otto Fenichel (1946). The Psychoanalytic Theory of Neurosis. стр. 165—6.and p. 496
- ^ Nelissen, R. M. A.; Zeelenberg, M. (2009). ?When guilt evokes self-punishment: Evidence for the existence of a dobby effect”. Emotion. 9 (1): 118—122. PMID 19186924. doi:10.1037/a0014540.
- ^ Cohen, Taya R.; Panter, A. T.; Turan, Nazli (октобар 2012). ?Guilt Proneness and Moral Character”. Current Directions in Psychological Science. 21 (5): 355—359. S2CID 146370931. doi:10.1177/0963721412454874.
- ^ Giner-Sorolla, Roger (2001). ?Guilty pleasures and grim necessities: Affective attitudes in dilemmas of self-control.”. Journal of Personality and Social Psychology. 80 (2): 206—221. PMID 11220441. doi:10.1037/0022-3514.80.2.206.
- ^ Zemack-Rugar, Yael; Bettman, James R.; Fitzsimons, Gavan J. (2007). ?The effects of nonconsciously priming emotion concepts on behavior.”. Journal of Personality and Social Psychology. 93 (6): 927—939. PMID 18072846. doi:10.1037/0022-3514.93.6.927.
- ^ Amodio, David M.; Devine, Patricia G.; Harmon-Jones, Eddie (?ун 2007). ?A Dynamic Model of Guilt: Implications for Motivation and Self-Regulation in the Context of Prejudice”. Psychological Science. 18 (6): 524—530. PMID 17576266. S2CID 15468026. doi:10.1111/j.1467-9280.2007.01933.x.
- ^ Cryder, Cynthia E.; Springer, Stephen; Morewedge, Carey K. (ма? 2012). ?Guilty Feelings, Targeted Actions”. Personality and Social Psychology Bulletin. 38 (5): 607—618. PMC 4886498?
. PMID 22337764. doi:10.1177/0146167211435796.
- ^ Widiger, Thomas A.; Lynam, Donald R. (2002). ?Psychopathy and the five-factor model of personality”. Ур.: Millon, Theodore; Simonsen, Erik; Birket-Smith, Morten; Davis, Roger D. Psychopathy: Antisocial, Criminal, and Violent Behavior. Guilford Press. стр. 171—187. ISBN 978-1-57230-864-0.
- ^ Neumann, Craig S.; Kosson, David S.; Forth, Adelle E.; Hare, Robert D. (?ун 2006). ?Factor structure of the Hare Psychopathy Checklist: Youth Version (PCL: YV) in incarcerated adolescents.”. Psychological Assessment. 18 (2): 142—154. PMID 16768590. doi:10.1037/1040-3590.18.2.142.
- ^ Sznycer, Daniel; Tooby, John; Cosmides, Leda; Porat, Roni; Shalvi, Shaul; Halperin, Eran (8. 3. 2016). ?Shame closely tracks the threat of devaluation by others, even across cultures”. Proceedings of the National Academy of Sciences. 113 (10): 2625—2630. Bibcode:2016PNAS..113.2625S. PMC 4790975?. PMID 26903649. doi:10.1073/pnas.1514699113?.
- ^ Sznycer, Daniel; Xygalatas, Dimitris; Agey, Elizabeth; Alami, Sarah; An, Xiao-Fen; Ananyeva, Kristina I.; Atkinson, Quentin D.; Broitman, Bernardo R.; Conte, Thomas J.; Flores, Carola; Fukushima, Shintaro; Hitokoto, Hidefumi; Kharitonov, Alexander N.; Onyishi, Charity N.; Onyishi, Ike E.; Romero, Pedro P.; Schrock, Joshua M.; Snodgrass, J. Josh; Sugiyama, Lawrence S.; Takemura, Kosuke; Townsend, Cathryn; Zhuang, Jin-Ying; Aktipis, C. Athena; Cronk, Lee; Cosmides, Leda; Tooby, John (25. 9. 2018). ?Cross-cultural invariances in the architecture of shame”. Proceedings of the National Academy of Sciences. 115 (39): 9702—9707. Bibcode:2018PNAS..115.9702S. PMC 6166838?. PMID 30201711. S2CID 52183009. doi:10.1073/pnas.1805016115?.
- ^ Pallanti, Stefano; Quercioli, Leonardo (август 2000). ?Shame and Psychopathology”. CNS Spectrums. 5 (8): 28—43. PMID 18192938. S2CID 23493449. doi:10.1017/s1092852900007525.
Литература
[уреди | уреди извор]- Ова? чланак или ?егов део изворно ?е преузет из Речника соци?алног рада Ивана Виданови?а уз одобре?е аутора.
- Adam Phillips, 'Guilt', in On Flirtation (1994) pp. 138–147
- Nina Coltart, 'Sin and the Super-ego', in Slouching Towards Bethlehem (1992)
- Tangney, June Price; Miller, Rowland S.; Flicker, Laura; Barlow, Deborah Hill (1996). ?Are shame, guilt, and embarrassment distinct emotions?”. Journal of Personality and Social Psychology. 70 (6): 1256—1269. PMID 8667166. doi:10.1037/0022-3514.70.6.1256.
- Benedict, Ruth (1946). The Chrysanthemum and the Sword.
- Hiebert, Paul G. (1985). Anthropological Insights for Missionaries. Grand Rapids: Baker Book House. ISBN 978-0-8010-4291-1.
- Shannon, Christopher (1995). ?A World Made Safe for Differences: Ruth Benedict's The Chrysanthemum and the Sword”. American Quarterly. 47 (4): 659—680. JSTOR 2713370. doi:10.2307/2713370.
- ?Personality traits predict authoritarian tendencies, study finds”. PsyPost (на ?езику: енглески). 2025-08-05. Приступ?ено 2025-08-05.
- Alexopoulos, Golfo (?ануар 2008). ?Stalin and the Politics of Kinship: Practices of Collective Punishment, 1920s–1940s”. Comparative Studies in Society and History. 50: 91—117. S2CID 143409375. doi:10.1017/S0010417508000066.
- Smiley, Marion (1. 1. 2011). Zalta, Edward N., ур. The Stanford Encyclopedia of Philosophy. Metaphysics Research Lab, Stanford University — преко Stanford Encyclopedia of Philosophy.
- Larry May; Stacey Hoffman (27. 10. 1992). Collective Responsibility: Five Decades of Debate in Theoretical and Applied Ethics. Rowman & Littlefield Publishers. стр. 36—. ISBN 978-0-7425-7402-1.
- Edwards, James (2018), ?Theories of Criminal Law”, Ур.: Zalta, Edward N., The Stanford Encyclopedia of Philosophy (Fall 2018 изд.), Metaphysics Research Lab, Stanford University, Приступ?ено 2025-08-05
- Anderson, Margaret Lavinia; Reynolds, Michael; Kieser, Hans-Lukas; Balakian, Peter; Moses, A. Dirk; Ak?am, Taner (2013). ?Taner Ak?am, The Young Turks' crime against humanity: the Armenian genocide and ethnic cleansing in the Ottoman Empire (Princeton, NJ: Princeton University Press, 2012)”. Journal of Genocide Research. 15 (4): 463—509. S2CID 73167962. doi:10.1080/14623528.2013.856095.
- ?Building a culture of Responsibility in CEP Plant Timi?oara – Continental” (на ?езику: енглески). Приступ?ено 2025-08-05.
- Christie, William (13. 10. 2006). Samuel Taylor Coleridge: A Literary Life (на ?езику: енглески). Springer. ISBN 978-0-230-62785-7. doi:10.1007/978-0-230-62785-7 (неактивно 22. 5. 2025).
- Dickson, Eric. ?On the (in) effectiveness of collective punishment: An experimental investigation” (PDF). NYU.edu.
- Fletcher, George (?ануар 2004). ?Collective Guilt and Collective Punishment”. Theoretical Inquiries in Law. 5 (1): 163—178. S2CID 59937653. doi:10.2202/1565-3404.1089.
- ?Jozef & Wiktoria Ulma – The Righteous Among The Nations – Yad Vashem”. Архивирано из оригинала 13. 08. 2013. г. Приступ?ено 29. 04. 2023.
- ?Vasiuta Wegrzynowska and her children – Righteous Among the Nations”. Архивирано из оригинала 02. 06. 2016. г. Приступ?ено 29. 04. 2023.
- ?Malgorzata Wolska and her children – Righteous Among the Nations”. Архивирано из оригинала 16. 05. 2015. г. Приступ?ено 29. 04. 2023.
- ?Info”. citinet.net. Архивирано из оригинала 3. 3. 2016. г. Приступ?ено 15. 10. 2013.
- ?The Nazi abuse of the Polish people continues – WWII Today”. ww2today.com. 19. 6. 2013. Архивирано из оригинала 09. 05. 2021. г. Приступ?ено 29. 04. 2023.
- ?Project InPosterum: Forgotten Survivors. Polish Christians Remember The Nazi Occupation<”. Архивирано из оригинала 20. 12. 2005. г. Приступ?ено 29. 04. 2023.
- Marek Jan Chodakiewicz (2004). Between Nazis and Soviets: Occupation Politics in Poland, 1939–1947. Lexington Books. стр. 92, 105, 118, and 325. ISBN 0739104845.
- Hamilton, David L.; Sherman, Steven J.; Castelli, Luigi (2025-08-05). ?A Group By Any Other Name—The Role of Entitativity in Group Perception”. European Review of Social Psychology. 12 (1): 139—166. ISSN 1046-3283. S2CID 144009376. doi:10.1080/14792772143000049.
Спо?аш?е везе
[уреди | уреди извор]
- Tangney, June Price; Miller, Rowland S.; Flicker, Laura; Barlow, Deborah Hill (1996). ?Are shame, guilt, and embarrassment distinct emotions?”. Journal of Personality and Social Psychology. 70 (6): 1256—1269. PMID 8667166. doi:10.1037/0022-3514.70.6.1256.
- Guilt, unconscious sense of[мртва веза]
- Michael Eigen, 'Guilt in an Age of Psychopathy'
- Guilt, BBC Radio 4 discussion with Stephen Mulhall, Miranda Fricker & Oliver Davies (In Our Time, 1 Nov. 2007)
| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
