关于召开2016绿色城市建设沥青路面养护技术论坛通知
Хомофили?а (грч. homou - "исти" и philia - "?убав") ?е тенденци?а по?единца да се придружи, веже са сличним себи, као у пословици "свака птица своме ?ату лети".[1] Присуство хомофили?е откривено ?е у великом бро?у студи?а. Више од 100 студи?а ко?е су у неком облику посматрале хомофили?у, утврдиле су да сличност ствара везу.[2] Ово ук?учу?е старост, пол, друштвену класу и улогу у организаци?и.[3]
По?единци у хомофилским односима деле за?едничке карактеристике (верова?а, вредности, образова?е, итд.) ко?е олакшава?у формира?е комуникаци?е и односа. Супротно од хомофили?е ?е хетерофили?а.
Хомофили?а код упарених животи?а инентзивно ?е проучавана у области еволуционе биологи?е у ко?о? ?е ова по?ава позната као асортиман паре?а. Хомофили?а изме?у парова ?е уобича?ена у популаци?ама животи?а са природним паре?ем.[4]
Врсте
[уреди | уреди извор]Основна хомофили?а насупрот паре?а у сродству
[уреди | уреди извор]Да би се тестирала релевантност хомофили?е, истраживачи су раздво?или основну хомофили?у и хомофили?у паре?а у сродству. Први по?ам представ?а количину хомофили?е ко?а би се могла очекивати случа?но, с обзиром на неу?едначену расподелу ?уди ?уди с различитим карактеристикама, док ?е други количина хомофили?е изнад ове очекиване, обично због личних приоритета и избора.[2]
Статус насупрот вредности
[уреди | уреди извор]У сво?о? изворно? формулаци?и хомофили?е, Лазарсфелд и Мертон (1954) раздво?или су статусну хомофили?у и вредносну хомофили?у.[5]
Аутори сматра?у да су особе са сличним соци?алним статусом вероватни?е да се повежу ?една са другом него игром случа?ности. "Статус" ук?учу?е и приписане карактеристике попут расе, етничке припадности, пола и старости; и стечене карактеристике попут религи?е и образова?а.[2][5] Насупрот томе, вредносна хомофили?а подразумева удружива?е са другима ко?и размиш?а?у на сличан начин, без обзира на разлике у статусу.[2][5]
Раса и етничка припадност
[уреди | уреди извор]Друштвене везе у САД данас су снажно поде?ене расом и етничком припаднош?у, што представ?а на?ве?и део хомофили?е паре?а у сродству (иако класификаци?а по овом критери?уму може бити проблематична у социологи?и због не?асних граница и различитих дефиници?а расе). Ма?е групе има?у ма?у разноликост ?едноставно због бро?а чланова и због тога се у расним и ма?инским етничким групама по?ав?у?е основна хомофили?а. Раса и етничка припадност тако?е се налазе у уза?амно? вези са образова?ем и занима?ем, што додатно пове?ава основну хомофили?у.[2]
Секс и пол
[уреди | уреди извор]Што се тиче секса и пола, основна хомофили?а веза ?е релативно ниска у односу на расу и етничку припадност. Мушкарци и жене често живе за?едно и обе популаци?е су ?еднако велике. Ве?ина сексуалне хомофили?е припада хемофили?и паре?а у сродству.[2]
Старост
[уреди | уреди извор]Ве?ина старосне хомофили?е ?е основног типа. Марсден (1988) пронашао ?е заним?ив образац старосне хомофили?е у групама са различитим узрастима.[6] То ?е показало ?аку везу изме?у нечи?е старости и друштвене дистанце према другим ?удима. На пример, што ?е ве?а разлика у годинама, то су ма?е шансе да ?е стари?а особа поверити мла?о? да "разговара?у о важним пита?има".[2]
Религи?а
[уреди | уреди извор]Хомофили?а на основу религи?е ?е истовремено и основна и хомофили?а паре?а у сродству.[2]
Образова?е, занима?е и друштвена класа
[уреди | уреди извор]Породица у ко?о? ?е неко ро?ен утиче на ?егово образова?е, занима?е и друштвену класу, што спада у основну хомофили?у.
Друштвени меди?и
[уреди | уреди извор]Како су друштвени односи у велико? мери поде?ени по раси, интернет странице, попут Фе?сбука, тако?е негу?у хомофиличну атмосферу. Када корисник на Фе?сбуку означи да му се сви?а нека об?ав одре?ене идеологи?е, Фе?сбук настав?а да показу?е об?аве корисника са сличном идеологи?ом (за ко?е Фе?сбук веру?е да ?е их приву?и). Хомогене личне мреже резултира?у ограниченим "друштвеним световима на начин ко?и има мо?не импликаци?е на информаци?е ко?е доби?а?у, ставове и интеракци?е ко?е дожив?ава?у.[2] Оваква хомофили?а може да подстакне поделе и ехо-коморе на друштвеним мрежама, где ?уди са сличним идеологи?ама прича?у само ме?усобно.
Узроци
[уреди | уреди извор]Географски: Хомофили?а се често по?ав?у?е када ?уди ко?и живе близу има?у сличне карактеристике. Ве?е су шансе да ?уди комуницира?у са ?удима ко?и су георафски ближи него са онима ко?и су да?е. Технологи?е попут телефона, електронске поште и друштвених мрежа, сма?или су али нису елиминисали ова? ефекат.
Породични: Породични односи често производе релативно блиске, честе контакте ме?у онима ко?и су на велико? географско? уда?ености. Ови односи се споро распада?у, али се могу драстично изменити када се по?аве нови бракови.
Организациони: Активности у школи, на послу и волонтира?е пружа?у велику ве?ину непородичних веза. У оквиру волонтерских група формира?у се многа при?ате?ства и други односи. Друштвена хомогеност ве?ине организаци?а ствара снажну основну хомофили?у у односима ко?и се тамо формира?у.
Когнитивни процеси: ?уди ко?и има?у демографску сличност има?у тенденци?у да деле сво?е зна?е и стога има?у ве?у лако?у у комуникаци?и и деле културне укусе, што тако?е може произвести хомофили?у.
Ефекти
[уреди | уреди извор]?една студи?а показала ?е да перцепци?а ме?у?удске сличности побо?шава координаци?у и пове?ава очекиван резултат интеракци?е. Друга студи?а ?е показала да хомофили?а пове?ава толеранци?у и сарад?у у друштвеним просторима.[7] Тако?е, неки тврде да хомофили?а помаже ?удима при приступу информаци?ама, дифузним иноваци?ама и понаша?има и формира?у миш?е?а и друштвене норме.[8] Хомофили?а утиче на дифузне обрасце преко друштвених односа на два начина: хомофили утичу на начин на ко?и се разви?а друштвени однос, а по?единцима ?е вероватни?е да ?е успешно утицати на друге када су слични ?има.[9]
Хомофили?а често води до хомогами?е - брака изме?у ?уди са сличним карактеристикама.[10] Тако?е, уочена ?е пове?ана плодност код ?уди са тенденци?ом да траже познанике ме?у онима са карактеристикама сличним ?иховим.[11] Владине породичне политике има?у сма?ен утица? на стопу фертилитета у таквим популаци?ама.[11]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Ferguson, Niall (15. 08. 2017). ?The False Prophecy of Hyperconnection”. Foreign Affairs (на ?езику: енглески).
- ^ а б в г д ? е ж з McPherson, Miller; Smith-Lovin, Lynn; Cook, James M. ?Birds of a Feather: Homophily in Social Networks”. Annual Review of Sociology (на ?езику: енглески). 27 (1): 415—444. ISSN 0360-0572. doi:10.1146/annurev.soc.27.1.415. Архивирано из оригинала 06. 11. 2019. г. Приступ?ено 24. 08. 2018.
- ^ Retica, Aaron. ?Homophily” (на ?езику: енглески). Приступ?ено 24. 08. 2018.
- ^ Jiang, Yuexin; Bolnick, Daniel I.; Kirkpatrick, Mark. ?Assortative Mating in Animals”. The American Naturalist (на ?езику: енглески). 181 (6): E125—E138. ISSN 0003-0147. doi:10.1086/670160.
- ^ а б в Lazarsfeld, P. F.; Merton, R.K. (1954). Friendship as a Social Process: A Substantive and Methodological Analysis. New York: David Van Nostrand. стр. 18—66.
- ^ Marsden, P.V. (1988). Homogeneity in confiding relations. Soc. Networks.
- ^ Mark, Noah P. (2003). ?Culture and Competition: Homophily and Distancing Explanations for Cultural Niches”. American Sociological Review. 68 (3): 319—345. doi:10.2307/1519727.
- ^ Christakis, Nicholas A.; Fowler, James H. (26. 07. 2007). ?The Spread of Obesity in a Large Social Network over 32 Years”. New England Journal of Medicine. 357 (4): 370—379. ISSN 0028-4793. doi:10.1056/nejmsa066082.
- ^ ?SAGE Journals: Your gateway to world-class journal research” (PDF). ssc.sagepub.com (на ?езику: енглески). Приступ?ено 24. 08. 2018.[мртва веза]
- ^ Fiore, Andrew T.; Donath, Judith S. Homophily in Online Dating: When Do You Like Someone Like Yourself?. MIT Media Laboratory.
- ^ а б Fent, Thomas; Diaz, Belinda Aparicio; Fürnkranz-Prskawetz, Alexia (13. 11. 2013). ?Family policies in the context of low fertility and social structure”. Demographic Research. 29. ISSN 1435-9871.
