日本购F35对抗中国 美称最好结果也只是与苏35打平

百度 (责编：白宇)

Антропологи?а (грч. ?νθρωπο? - човек), наука о ?удско? врсти, наука ко?а проучава ?удске сличности и различитости, ук?учу?у?и и порекло ?уди, ?ихове обича?е, верова?а и друге друштвене и културне форме. Антропологи?а ?е збирни назив за дисциплине ко?е проучава?у ?удска би?а из биолошке, друштвене и лингвистичке перспективе. Антропологи?а ?е холистичка наука у два смисла: увек се бави целим човечанством, и са свим димензи?ама човечанства. ?една од главних карактеристика ко?а ?е традиционално одво?ила антропологи?у од осталих хуманистичких дисциплина ?е ?ена знача?на улога у поре?е?у различитих култура. Ме?утим, ова карактеристика ?е данас оспорена, ?ер се антрополошке методе све више приме?у?у на истражива?е по?единачних друштава и група. Стога ?е основни ци? антропологи?е дубинско разумева?е културе, друштва и ?удског понаша?а помо?у дета?них студи?а локалног живота и компаративних анализа.

Дели се на: физичку антропологи?у, ко?а се бави биолошком еволуци?ом и адаптаци?ом ?удских би?а на различита окруже?а; на социо-културну антропологи?у, ко?а се бави друштвом и културом, односно различитим културама, ?езицима и обича?има; лингвистичку антропологи?у ко?а проучава на ко?и начин ?език утиче на друштвени живот и археологи?у ко?а проучава ?удске културе у прошлости користе?и физичке доказе.

Битна имена светске антропологи?е су Адолф Басти?ан, Алфред Кребер, Бронислав Малиновски, Чарлс Дарвин, Едвард Те?лор, Емил Диркем, Франц Боас, Фридрих Рацел, ?ован Цви?и?, Клифорд Герц, Клод Леви-Строс, Луис Морган, Маргарет Мид, Марсел Мос, Едвард Еванс-Причард, Мери Даглас, Рут Бенедикт, Сигмунд Фро?д, Валтазар Богиши?, Жорж Баланди?е, као и многи други.

Истори?а антропологи?е

XVI - XIX век

Назив антропологи?а (?наука о човеку”) потиче из грчког ?езика комбинаци?ом речи ánthrōpos (грч. ?νθρωπο?, ?човек”) и lógos (грч. λ?γο?, ?наука”). ?ав?а се кра?ем 16. века, указу?у?и на заинтересованост западноевропских писаца, трговаца, истраживача и путника ко?и су насе?авали уда?ене делове света. Као научна дисциплина, антропологи?а се етаблирала кра?ем 19. века, одва?а?у?и се од сродних дисциплина као што су истори?а, филозофи?а и социологи?а. У том периоду, антропологи?а почи?е да се изучава као посебна академска област на универзитетима.

Године 1647. Томас и Каспар Бартолин (Thomas Bartholin, Caspar Bartholin), оснивачи Универзитета у Копенхагену, су дефинисали антропологи?у на следе?и начин:

?Антропологи?а, то ?ест наука ко?а проучава човека, поде?ена ?е, са разлогом, на анатоми?у, ко?а разматра тело и ?егове делове, и психологи?у ко?а говори о души.“

Едвард Та?лор (1832—1917), британски антрополог и оснивач соци?алне антропологи?е.

Спорадичне употребе термина су настале накнадно како би се означила природна истори?а човека или палеонтологи?а ко?а ?е заснована на компаративно? анатоми?и. Убрзо су формиране разне антрополошке организаци?е ко?е су биле кратког тра?а?а. Етнолошко друштво у Паризу ?е формирано 1839. године и чланови су углавном били активисти ко?и су се борили против ропства. Када ?е ропство укинуто у Француско? 1848. године, Етнолошко друштво ?е затворено. У ме?увремену, Етнолошко друштво ?у?орка, данас познато као Америчко етнолошко друштво, основано ?е 1842. године као и Етнолошко друштво Лондона 1843. године. Антрополози 19. века су претежно били либерали, активисти за ?удска права и борили су се против ропства.

Рани разво? антропологи?е као у науке у друго? половини 19. века ?е био конципиран на иде?ама просветите?ства. У складу са просветите?ском доктрином да истори?а човечанства представ?а ?единствен процес напретка зна?а и разума, прве теори?е у антропологи?и су се осла?але на модерне иде?е еволуционизма. Након об?ав?еног дела ?О пореклу врста” Чарлса Дарвина (Charles Darwin), многи друштвени научници су насто?али да примене ову теори?у у друштвене науке. Паул Брока (Paul Broca), француски неурохирург, ?е користе?и се еволуционистичким иде?ама, насто?ао да откри?е разлику изме?у човека и осталих животи?а на основу патологи?е говора и тако успостави биолошку антропологи?у. Следе?и Брокине иде?е, Теодор Ве?тс (Theodor Waitz), немачки филозоф и специ?алиста за психологи?у ?е насто?ао да те иде?е примени на ?удска друштва. ?егово шестотомно дело Die Anthropologie der Naturv?lker, 1859–1864 ?е касни?е преведено као Антропологи?а примитивних народа. Ве?тс ?е дефинисао антропологи?у као ?науку о природи човека“. У основи ?егове теори?е се претпостав?а да су животи?ске врсте и ?уди исти и да су исти закони природе примен?иви на све ?уде. Године 1863. многи научници су напустили Етнолошко друштво Лондона како би оформили Антрополошко друштво Лондона ко?е ?е пратити пут нове еволуционистичке антропологи?е. То ?е било друго друштво посве?ено општо? антропологи?и. Ме?у првим сарадницима су били и млади Едвард Та?лор (Еdward Tylor), оснивач културне антропологи?е и ?егов брат Алфред Та?лор (Alfred Tylor), геолог. Едвард Та?лор ?е себе називао етнологом, касни?е антропологом. Убрзо су следиле сличне организаци?е и у другим зем?ама:Антрополошко друштво у Мадриду (1865), Америчко антрополошко удруже?е (1902), Антрополошко друштво у Бечу (1870), Итали?анско друштво за антропологи?у и етнологи?у (1871) итд. Ве?ина антрополошких теоретичара су били еволуционисти и тврдили су да ?е разво? човечанства унапред одре?ено крета?е од примитивних ка напредни?им типовима ?уди и култура. Разлике ме?у културама су тумачене у складу са разво?ним нивоом ко?е су досегле на еволуционо? лествици. То ?е значило да ?примитивне културе”, попут Абори?ина и Бушмана, према овом тумаче?у, нису досегле одговара?у?е фазе разво?а човечанства ?ер се ?ихово друштво заснива на сродству или тотемистичко? религи?и што ни?е принцип општег цивилизаци?ског разво?а. ?едини изузетак у антрополошким организаци?ама ?е било Берлинско друштво за антропологи?у, етнологи?у и праистори?у (1869) ко?е ?е основао Рудолф Вирхов (Rudolph Virchow), познат по сво?им нападима на еволуционисте. Иако ни?е био религиозан, тврдио ?е да Дарвиновим зак?учцима недоста?е емпири?ска основа. Током послед?е три децени?е 19. века, дошло ?е до шире?а независних антрополошких друштава ко?а су на?чеш?е об?ав?ивала сопствене часописе. Знача?ни теоретичари тога доба су припадали овим организаци?ама и подржали су постепено уво?е?е антропологи?е у главне институци?е високог образова?а. До 1898. године, Америчка асоци?аци?а за унапре?ива?е науке ?е об?авила да ?е 48 образовних институци?а у 13 зема?а ук?учило антропологи?у у наставни план. У том периоду, захва?у?у?и научницима као што су Едвард Та?лор и Франц Боас, антропологи?а почи?е да се изучава као посебна академска област на универзитетима.

Еволуционистичка начела, заснована на крутим детерминистичким принципима и тврд?ама о расним разликама, су убрзо доживела бро?не критике. Велика промена парадигме ко?а се догодила у првим децени?ама 20. века довела ?е до напушта?а еволуционизма као интерпретативног оквира.

Франц Боас (1858–1942), амерички антрополог, оснивач школе ?Култура и личност” и зачетник културне антропологи?е.

XX век

Ова оскудна статистика ?е проширена у 20. веку када ?е основано више хи?ада антрополошких оде?е?а у ве?ини светских високошколских установа.

Бронислав Малиновски (1884–1942), оснивач антрополошког функционализма.

У САД, Франц Боас, са разво?ем културне антропологи?е, ?е указао да различитост култура ни?е заснована на раси и да не посто?е разлике у интелектуалним капацитетима различитих типова ?уди. Ова? приступ ?е познат као културни релативизам и имао ?е велики утица? на многе светске антропологе. У основи културног релативизма сто?и да културне различитости детерминишу вари?аци?е у разво?у ?удских за?едница. Ова школа миш?е?а ?е базирана на увере?у да се ?културе формира?у у ме?усобним контактима, процесима размене и крета?има становништва, што имплицира да ?е свака по?единачна култура детерминисана специфичним истори?ским и географским условима”. Културна антропологи?а, поред културног релативизма, посебно наглашава холизам и културну критику. Ове иде?е су посебно изражене у Боасовим аргументима против расне идеологи?е 19. века, преко заговара?а Маргарет Мид за родну равноправност и сексуално ослобо?е?е, до актуелних критика постколони?алног уг?етава?а и промоци?е мултикултурализма.

У Велико? Британи?и су на?утица?ни?е биле иде?е Бронислава Малиновског и Алфред Ретклиф-Брауна. Британска традици?а ?е развила соци?алну антропологи?у ко?а се од других друштвених наука разлику?е по томе што став?а нагласак на ме?укултурну компараци?у, дугорочна и дубинска истражива?а друштвеног контекста ко?и се открива методом посматра?а са учествова?ем. Соци?ални британски антрополози су тврдили да верова?а, обича?и, институци?е и друге друштвене праксе могу бити об?аш?ени и разумевани само уколико се узме у обзир контекст у ко?ем се употреб?ава?у. Ова? приступ се у британско? антрополошко? традици?и утеме?ио као функционалистички приступ. Малиновски ?е тврдио да свака културна институци?а, друштвени процес и друштвене праксе произилазе из примарне функци?е задово?ава?а примарних биолошких потреба ?уди. На?ве?и допринос соци?алне антропологи?е ?е метод посматра?а са учествова?ем. Ова? метод подразумева утеме?ен етнографски рад на терену, односно дугорочни боравак у проучавано? за?едници, дета?но описива?е и интерпретира?е друштвене стварности. У свом класичном облику, метод посматра?а са учествова?ем представ?а ?едног самосталног истраживача ко?и проводи дужи временски период у групи ко?у жели да проучава. Од истраживача се захтева да учеству?е у ?иховим свакодневним пословима да би што целовити?е схватио ?ихова културна значе?а и друштвену структуру. Инсистира?е на одлазак у зем?е проучаваних, ко?и подразумева суживот са ?има, де?е?е свакодневице а потом бележе?е информаци?а у етнографски дневник ко?и ?е касни?е да изроди антрополошку анализу ?е нешто што ?е уздрмало антрополошку методологи?у тридесетих година 20. века и започело ?етнографску револуци?у”. Ова? модел етнографског рада на терену и данас представ?а идеал у антрополошким истражива?има.

Шездесетих година 20. века у друштвеним наукама ?е утеме?ена нова теори?а ко?а инсистира на посто?а?у друштвених структура у свако? ?удско? за?едници на основу ко?их ?е могу?е извршити анализу посто?е?их културних обича?а, верова?а, ритуала и институци?а. Под утица?ем структуралне лингвистике Фердинанда де Сосира, марксизма и психоанализе, Клод Леви Строс ?е засновао теори?у структурализма ко?а ?е извршила велики утица? и на касни?е постмодернистичке иде?е. Ова теори?а наглашава форму у односу на садржа?, а структуре ко?е посто?е у ?езику (фонолошке, морфолошке, синтаксичке), могу се аналогно применити и на културне форме, попут сродства или митологи?е. Од седамдесетих година 20. века, под утица?ем постструктуралистичких покрета у лингвистици, херменеутици и теори?и к?ижевности у антропологи?и су успостав?ене популарне постмодернистичке иде?е Клифорда Герца. Герц ?е интерпретативни антрополог ко?и ?е увео ?антрополошку револуци?у” у писа?у етнографи?а, на?ав?у?у?и рефлексивност и критику репрезентативности културе проблематизу?у?и положа? антрополога у односу на за?едницу ко?у проучава.

Области проучава?а

Антропологи?а ?е усмерена ка производ?и зна?а о посто?е?им културним различитостима што значи да предмети истражива?а могу бити економи?а, политика, религи?ска увере?а, систем сродства, кастински систем, обича?и исхране, ритуални обича?и у зем?ама као што су Инди?а, Амазони?а, Индонези?а али и у савременим друштвима Европе, Америке или Ази?е. Основни ци? ?е негова?е културне разноликости, разумева?е сличности али и културолошке разлике. Као глобална дисциплина, антропологи?а у сво?им теори?ским приступима комбину?е сазна?а из хуманистичких, друштвених и природних наука. Антропологи?а се надовезу?е на зна?е из природних наука, на откри?а о настанку и еволуци?и Хомо сапиенса, ?удском понаша?у и вари?аци?ама ме?у различитим групама ?уди и на ко?и начин ?е еволуци?ска прошлост Хомо сапиенса утицала на садаш?у друштвену организаци?у и културу. Антропологи?а се тако?е надовезу?е и на откри?а из друштвених наука о организаци?и ?удских, друштвених и културних односа, институци?а, друштвених сукоба итд. Рана антропологи?а ?е настала у класично? Грчко? и Перси?и и тежила ?е ка разумева?у културне разноликости (културног диверзитета). Као таква, антропологи?а ?е била к?учна у разво?у неколико нових интердисциплинарних области кра?ем 20. века као што су когнитивна наука, студи?е глобализаци?е и разне етничке студи?е.

Од сво?их почетака у деветнаестом веку, антропологи?а ?е била упу?ена на многе научне дисциплине, тако да ?е интердисциплинарност карактеристика ко?а дефинише антропологи?у. Неки од првих знача?них антрополога су били правници (Луис Морган), лекари (Адолф Басти?ан), физичари (Боас), семитисти, класичари (Фре?зер) или психолози (Риверс).

Подела антропологи?е

Приликом употребе по?ма антропологи?а често се наилази на терминолошке не?асно?е. У француско? и немачко? научно? традици?и за науку ко?а се бави културним разликама и културним сличностима различитих народа употреб?авао се термин етнологи?а. Ова? термин ?е и да?е присутан у научним традици?ама континенталне Европе а у Срби?и ?е ова? термин кориш?ен као ?едини назив. У британско? научно? традици?и, соци?ална антропологи?а ?е доминирала, док ?е у С?еди?еним Америчким Државама антропологи?а традиционално поде?ена на четири области: биолошку или физичку антропологи?у; соци?алну или културну антропологи?у, археологи?у и лингвистичку антропологи?у. Иако се и данас користе сви ови термини, кра?ем 20. века у деловима света ко?и су били под ?аким утица?ем европске традици?е, све више се приме?у?е социо-културна антропологи?а као научна парадигма ко?а ?е примен?ива на све области друштвеног живота. Током седамдесетих и деведесетих година 20. века дошло ?е до епистемолошког одмака од позитивистичких традици?а ко?е су у велико? мери одре?ивале антропологи?у као дисциплину. Током ових промена, тра?на пита?а о природи и производ?и зна?а су заузела централно место у културно? и соци?ално? антропологи?и. Насупрот томе, археологи?а и биолошка антропологи?а су остале углавном позитивистичке. Због ове разлике у епистемологи?и, четири подобласти антропологи?е нису биле кохезивне током послед?их неколико децени?а.

Физичка антропологи?а

Главни чланак: Физичка антропологи?а

Физичка антропологи?а проучава приматологи?у, односно понаша?е примата, ?удску еволуци?у и популаци?ску генетику. Физичка антропологи?а се, тако?е, понекад зове биолошка антропологи?а. Она испиту?е факторе ко?и су утицали на еволуци?у ?уди и других примата и ко?и генеришу, одржава?у или ме?а?у савремене генетичке и физиолошке вари?аци?е.

Културна антропологи?а

Главни чланак: Културна антропологи?а

Културна антропологи?а ?е позната и као соци?ална антропологи?а (претежно у Велико? Британи?и) или социо-културна антропологи?а. Области истражива?а ко?е обухвата културна антропологи?а су многобро?не. Изме?у осталог, она обухвата соци?алне мреже, дифузи?у, друштвено понаша?е, сродничке обрасце, закон, политику, идеологи?у, религи?у, верова?е, обрасце производ?е и конзумира?а, размену, соци?ализаци?у, пол, као и друге изразе културе, став?а?у?и снажан акценат на важност рада на терену, т?. жив?е?а унутар друштвене групе ко?а се проучава током дужег временског периода.

Социокултурна антропологи?а повезу?е принципе културне и соци?алне антропологи?е. Културна антропологи?а ?е компаративна наука ко?а се бави начином на ко?и ?уди схвата?у свет око себе, док соци?ална антропологи?а проучава однос по?единца и групе. Културна антропологи?а се више односи на филозофи?у, к?ижевност и уметност (на ко?и начин култура утиче на искуство) доприносе?и потпуни?ем разумева?у ?удског зна?а, обича?а и институци?а, док ?е соци?ална антропологи?а више повезана са социологи?ом и истори?ом. Стога, она доприноси разумева?у друштвених структура и других популаци?а (као што су ма?ине, подгрупе, дисиденти итд). Нема велике разлике изме?у културне и соци?алне антропологи?е. Испитива?е у социокултурно? антропологи?и ?е делимично во?ено културолошким релативизмом. Прихвата?е других култура у ?иховом сопственом контексту ума?у?е редукционизам у ме?укултурном поре?е?у. Ова? принцип се често приме?у?е и у области етнографи?е. Етнографи?а се може односити и на методологи?у и на производ етнографског истражива?а т?. на етнографску монографи?у. Као методологи?а, етнографи?а се заснива на дугорочном теренском раду у за?едници или на неком другом истраживачком месту. Посматра?е са учествова?ем ?е ?едан од основних метода соци?алне и културне антропологи?е. У фокусу социо-културне антропологи?е ?е и проучава?е сродства и друштвене организаци?е ?ер сродство представ?а ?удску универзали?у ко?а се може на?и у сваком друштву. Социокултурна антропологи?а обухвата и економску и политичку организаци?у, право, обрасце потрош?е и размену, матери?алну културу, технологи?у, инфраструктуру, родне односе, етничку припадност, одраста?е и соци?ализаци?у, религи?у, мит, симболе, вредности, поглед на свет, спорт, музику, исхрану, рекреаци?у, игре и храну.

Лингвистичка антропологи?а

Главни чланак: Лингвистичка антропологи?а

Лингвистичка антропологи?а проучава временске и просторне вари?аци?е у ?езику, друштвене употребе ?езика и однос изме?у ?езика и културе. То ?е грана антропологи?е ко?а приме?у?е лингвистичке методе у антрополошке теори?е повезу?у?и лингвистичку анализу и интерпретаци?у социокултурних процеса. Лингвистички антрополози често комбину?у социолингвистику, прагматику, когнитивну лингвистику, семиотику, анализу дискурса и наративну анализу. Лингвистичка антропологи?а не би требало да се меша са антрополошком лингвистиком. На?познати?и представник лингвистичке антропологи?е ?е Клод Леви-Строс.

Археологи?а

Главни чланак: Археологи?а

Археологи?а проучава матери?алну оставштину ?удских друштава. Генерално, археологи?а се често сматра одво?еном (мада повезаном) облаш?у, иако ?е она у блиско? вези са антрополошком облаш?у матери?алне културе, ко?а се бави физичким предметима створеним или употреб?аваним од стране живу?е или прошле друштвене групе, као средствима разумева?а ?ених културних вредности.

Социо-културна антропологи?а: теме

Кра?ем 20. века, у оквиру социо-културне антропологи?е или културне антропологи?е развиле су се разне области антрополошког проучава?а. Под утица?ем постмодернистичких иде?а, антрополошка наука ?е проширила сво?е предмете проучава?а. Поред традиционалних друштава, антрополози се усмерава?у и на по?аве ко?е су настале процесима глобализаци?е. У оквиру социо-културне антропологи?е утеме?иле су се следе?е под-области:

• Економска антропологи?а
• Политичка антропологи?а
• Приме?ена антропологи?а
• Урбана антропологи?а
• Антропологи?а матери?алне културе
• Антропологи?а права
• Антропологи?а религи?е
• Визуелна антропологи?а
• Медицинска антропологи?а
• Антропологи?а рода и сродства
• Феминистичка антропологи?а
• Когнитивна антропологи?а
• Антропологи?а уметности или музеологи?а
• К?ижевна антропологи?а
• Антропологи?а меди?а
• Антропологи?а музике или етномузикологи?а
• Антропологи?а света
• Антропологи?а мултикултурализма
• Антропологи?а старости
• Антропологи?а ислама
• Антропологи?а емоци?а

Антропологи?а у Срби?и

Главни чланак: Антропологи?а у Срби?и

Етнографски музе? у Београду, основан 1901. године

Српска антропологи?а ?е дуго година на универзитету изучавана под називом етнологи?а ко?а ?е у велико? мери била под утица?ем романтизма и антропогеографске школе ?ована Цви?и?а. Тек од седамдесетих година 20. века, антропологи?а се проучава у оквиру Катедре за социологи?у Филозофског факултета у Београду осла?а?у?и се на интерпретаци?е марксизма. У оквиру изучава?у етнологи?е до седамдесетих година су се проучавали проблеми матери?алне културе, етничких процеса, изучава?е обича?а, верова?а и насле?а у контексту руралне традици?ске културе. Касни?е долази до постепене примене антрополошких теори?а, пре свега структуралистичких и структурално-функционалистичких метода на знача?не друштвене феномене. Да?а примена савремених антрополошких тема као што су урбана антропологи?а, политичка антропологи?а, економска антропологи?а, антропологи?а рода и сродства, антропологи?а религи?е полако се етаблирала у наставни програм Филозофског факултета Универзитета у Београду. Од 1990. године, ова наука се изучава под називом етнологи?а-антропологи?а и под ?еним окри?ем су се разви?али огранци Института етнологи?е и антропологи?е. Антрополошким и етнолошким темама се баве и Етнографски музе? у Београду, Етнографски институт САНУ, Балканолошки институт САНУ, Етнолошко-антрополошко друштво Срби?е, Институт друштвених наука итд. Неки од знача?них српских етнолога-антрополога су: ?ован Цви?и?, Тихомир ?ор?еви?, ?ован Ерде?анови?, Веселин Ча?канови?, Слободан Зечеви?, Душан Банди?, Загорка Голубови?, Иван Ковачеви?, Слободан Наумови?, Владимир Риби?, Дани?ел Синани, Марко Миленкови?, Александар Бошкови?, Лиди?а Радулови?, Саша Неде?кови?, Илдико Ердеи, Гордана Горунови? итд.

Знача?ни светски антрополози

• Адолф Басти?ан
• Алфред Кребер
• Алфред Ретклиф-Браун
• Бронислав Малиновски
• Чарлс Дарвин
• Едвард Те?лор
• ?е?мс Фре?зер
• Емил Диркем
• Франц Боас
• Фридрих Рацел
• ?ован Цви?и?
• Клифорд Герц
• Клод Леви-Строс
• Луис Морган
• Маргарет Мид
• Марсел Мос
• Мери Даглас
• Рут Бенедикт
• Сигмунд Фро?д
• Валтазар Богиши?
• Жорж Баланди?е
• Едвард Еванс-Причард

Види ?ош

• Про?екат Генографи?а
• Археологи?а
• Етнографи?а
• Етнологи?а
• Бронислав Малиновски
• Културна антропологи?а
• Франц Боас
• К?ижевна антропологи?а
• Клифорд Герц
• Економска антропологи?а
• Политичка антропологи?а

Литература

Речници и енциклопеди?е

• Fabietti, Ugo (2002). Uvod u antropologiju : od lokalnog do globalnog. Clio. ISBN 978-86-7102-043-5. OCLC 813574718. 
• Barnard, Alan; Spencer, Jonathan, ур. (2010). The Routledge Encyclopedia of Social and Cultural Anthropology. London: Routledge. 
• Barfield, Thomas (1997). The dictionary of anthropology. Hoboken: Wiley-Blackwell Publishing. 
• Jackson, John L. (2013). Oxford Bibliographies: Anthropology. Oxford: Oxford University Press. 
• Levinson, David; Ember, Melvin, ур. (1996). Encyclopedia of Cultural Anthropology. Volumes 1–4. New York: Henry Holt. 
• Rapport, Nigel; Overing, Joanna (2007). Social and Cultural Anthropology: The Key Concepts. New York: Routledge. 

Белешке и мемоари

• Barley, Nigel (1983). The innocent anthropologist: notes from a mud hut. London: British Museum Publications. 
• Geertz, Clifford (1995). After the fact: two countries, four decades, one anthropologist. Cambridge, MA: Harvard University Press. 
• Lévi-Strauss, Claude (1967). Tristes tropiques. Translated from the French by John Russell. New York: Atheneum. 
• Malinowski, Bronis?aw (1967). A diary in the strict sense of the term. Translated by Norbert Guterman. New York: Harcourt, Brace & World. 
• Mead, Margaret (1972). Blackberry winter: my earlier years. New York: William Marrow. 
• —— (1977). Letters from the field, 1925–1975. New York: Harper & Row. 
• Rabinow, Paul (1977). Reflections on fieldwork in Morocco. Quantum Books. Berkeley: University of California Press. 

Истори?е

• Asad, Talal, ур. (1973). Anthropology & the Colonial Encounter. Atlantic Highlands, NJ: Humanities Press. 
• Barth, Fredrik; Gingrich, Andre; Parkin, Robert (2005). One Discipline, Four Ways: British, German, French, and American anthropology. Chicago: University of Chicago Press. 
• Darnell, Regna. (2001). Invisible Genealogies: A History of Americanist Anthropology. Lincoln, NE: University of Nebraska Press. 
• Gisi, Lucas Marco (2007). Einbildungskraft und Mythologie. Die Verschr?nkung von Anthropologie und Geschichte im 18. Jahrhundert. Berlin; New York: de Gruyter. 
• Harris, Marvin. (2001) [1968]. The rise of anthropological theory: a history of theories of culture. Walnut Creek, CA: AltaMira Press. 
• Hunt, James (1863). ?Introductory Address on the Study of Anthropology”. The Anthropological Review. I. 
• Kehoe, Alice B. (1998). The Land of Prehistory: A Critical History of American Archaeology. New York; London: Routledge. 
• Lewis, H.S. (1998). ?The Misrepresentation of Anthropology and Its Consequences”. American Anthropologist. 100 (3): 716—731. doi:10.1525/aa.1998.100.3.716. 
• —— (2004). ?Imagining Anthropology's History”. Reviews in Anthropology. v. 33. 
• —— (2005). ?Anthropology, the Cold War, and Intellectual History”. Ур.: Darnell, R.; Gleach, F.W. Histories of Anthropology Annual, Vol. I. 
• Pels, Peter; Salemink, Oscar, ур. (2000). Colonial Subjects: Essays on the Practical History of Anthropology. Ann Arbor: University of Michigan Press. 
• Price, David (2004). Threatening Anthropology: McCarthyism and the FBI's Surveillance of Activist Anthropologists. Durham: Duke University Press. .
• Sera-Shriar, Efram (2013). The Making of British Anthropology, 1813–1871. Science and Culture in the Nineteenth Century, 18. London; Vermont: Pickering and Chatto. 
• Schiller, Francis (1979). Paul Broca, Founder of French Anthropology, Explorer of the Brain. Berkeley: University of California Press. 
• Stocking, George, Jr. (1968). Race, Culture and Evolution. New York: Free Press. 
• Trencher, Susan (2000). Mirrored Images: American Anthropology and American Culture, 1960–1980. Westport, Conn.: Bergin & Garvey. 
• Wolf, Eric (1982). Europe and the People Without History. Berkeley; Los Angeles: California University Press. 

У?беници и к?учни теоретски радови

• Clifford, James; Marcus, George E. (1986). Writing culture: the poetics and politics of ethnography. Berkeley: University of California Press. 
• Geertz, Clifford (1973). The Interpretation of Cultures. New York: Basic Books. 
• Harris, Marvin (1997). Culture, People, Nature: An Introduction to General Anthropology (7th изд.). Boston: Allyn & Bacon. 
• Salzmann, Zdeněk (1993). Language, culture, and society: an introduction to linguistic anthropology. Boulder, CO: Westview Press. 
• Shweder, Richard A.; LeVine, Robert A., ур. (1984). Culture Theory: essays on mind, self, and emotion. Cambridge, UK: Cambridge University Press. 
• Waitz, Theodor (1863). Introduction to Anthropology. Translated by J. Frederick Collingwood for the Anthropological Society of London. London: Longman, Green, Longman, and Roberts. 

Спо?аш?е везе

• The American Anthropological Association Homepage Архивирано на веб-са?ту Wayback Machine (13. октобар 2015) — веб-са?т о на?ве?о? професионално? организаци?и антрополога у свету (?език: енглески)
• Race Архивирано на веб-са?ту Wayback Machine (5. новембар 2005) — к?ига ?она Рендал Бе?кера ко?а се бави коренима расне класификаци?е и опозици?ама концепта (?език: енглески)
• Anthropology.Info (?език: енглески)
• Anthropologists as Spies — чланак Де?вида Пра?са ко?и изучава односе изме?у америчке антропологи?е и америчких обавешта?них служби (?език: енглески)
• Pat Roberts Intelligence Program — Би-Би-Си?ев чланак о програму (?език: енглески)
• Social and Cultural Anthropology in the News — (скоро) свакодневно обнав?ан блог (?език: енглески)
• Anthrobase.com — колекци?а антрополошких текстова (?език: енглески)
• Cybercultura — колекци?а веб-извора о антропологи?и са?бер-простора (?език: енглески)
• Mapping Transdisciplinarity in Human Sciences. ISBN 978-1-59454-212-1.  (?език: енглески)
• Fundamental Theory of Anthropology (?език: енглески)
• Haller, Dieter. ?Interviews with German Anthropologists: Video Portal for the History of German Anthropology post 1945”. Ruhr-Universit?t Bochum. Приступ?ено 22. 3. 2015. 
• ?Home”. European Association of Social Anthropologists. 2015. 
• Hagen, Ed (2015). ?AAPA”. American Association of Physical Anthropologists. 
• ?Home”. Australian Anthropological Society. Приступ?ено 23. 3. 2015. 
• ?AIBR, Revista de Antropología Iberoamericana” (на ?езику: Spanish). Antropólogos Iberoamericanos en Red. Приступ?ено 24. 3. 2015. CS1 одржава?е: Непрепознат ?език (веза)
• ?Home”. Human Relations Area Files. Приступ?ено 24. 3. 2015. 
• ?Home”. National Association for the Practice of Anthropology. Архивирано из оригинала 05. 01. 2021. г. Приступ?ено 24. 3. 2015. 
• ?About”. Radical Anthropology Group. Приступ?ено 24. 3. 2015. 
• ?Home”. Royal Anthropological Institute. Приступ?ено 24. 3. 2015. 
• ?Home”. The Society for Applied Anthropology. Архивирано из оригинала 08. 05. 2019. г. Приступ?ено 24. 3. 2015. 
• ?Anthropology”. American Museum of Natural History. Приступ?ено 25. 3. 2015. 
• ?Department of Anthropology”. Smithsonian National Museum of Natural History. Приступ?ено 25. 3. 2015. 
• ?Anthropological Index Online”. Royal Anthropological Institute.  (AIO)