乐视网2016Q3营业收入超67亿 比上年同期减71.99%
Етноцид ?е истреб?е?е култура.
Освр?у?и се на правну и академску истори?у употребе термина геноцид и етноцид, Бартоломе Клаверо их разлику?е наводе?и да ?геноцид уби?а ?уде, док етноцид уби?а друштвене културе кроз уби?а?е по?единачних душа“. Етноцид или културни геноцид ?е могу? без геноцида.[1]
Пошто су концепти као што су културни геноцид и етноцид кориш?ени у различитим контекстима, антропологи?а геноцида испиту?е ?ихово ук?учива?е и иск?учива?е у закон и политику.
Порекло речи
[уреди | уреди извор]Рафаел Лемкин ?е лингвиста и правник ко?и ?е 1943. сковао геноцид као спо? грчке речи genos (раса, племе) и латинске cide (уби?а?е), тако?е ?е предложио етноцид као алтернативни облик ко?и представ?а исти концепт, користе?и грчки ethnos (наци?а) уместо genos-а. Ме?утим, термин геноцид ?е добио много шире усва?а?е од етноцида.[1]
Употреба
[уреди | уреди извор]?ош 1933. године адвокат Рафаел Лемкин ?е предложио да геноцид има културну компоненту, компоненту ко?у ?е назвао ?културним геноцидом“. Термин ?е од тада стекао реторичку вредност као фраза ко?а се користи за протест против уништава?а културног насле?а.
Састав?ачи Конвенци?е о геноциду из 1948. разматрали су употребу овог термина, али су га избацили из свог разматра?а. Правна дефиници?а геноцида ?е остала неодре?ена у погледу тачне природе у ко?о? се геноцид врши, тако да ?е то уништава?е са намером да се уништи расна, в?ерска, етничка или национална група као таква.
Члан 7 нацрта Деклараци?е У?еди?ених наци?а о правима аутохтоних народа из 1994. користи реч ?етноцид“ као и израз ?културни геноцид“, али не дефинише шта они значе.
Деклараци?у У?еди?ених наци?а о правима староседелаца усво?ила ?е Генерална скупштина У?еди?ених наци?а током свог 62. заседа?а у седишту УН-а у ?у?орку 13. септембра 2007. године, али се поми?е само ?геноцид“, а не ?културни геноцид“, иако ?е члан ?е иначе непроме?ен.
По?мови етноцида
[уреди | уреди извор]УНЕСКО
[уреди | уреди извор]У УНЕСКО-ово? ?Деклараци?и Сан Хозеа“:
Деклараци?а из Сан Хозеа обавезу?е С?еди?ене Државе и народе Централне Америке да се ук?уче у дуб?у дискуси?у о широком спектру пита?а. Ова пита?а ук?учу?у: ?ача?е демократи?е и регионалне безбедности, изград?у трговине и инвестици?а, борбу против криминала, дроге и корупци?е, промовиса?е ди?алога о имиграци?и и постиза?е праведни?ег и одрживог разво?а.[2] У Деклараци?и из Сан Хозеа, УНЕСЦО се тако?е бави и ради на дефиниса?у етноцида. УНЕСЦО дефинише по?ам на следе?и начин:
Етноцид значи да ?е етничко? групи ускра?ено да ужива и преноси сво?у културу и сво? ?език, да ли индивидуално или у колективу.
Роберт Жаулин
[уреди | уреди извор]Француски етнолог Роберт Жаулин (1928-1996) предложио ?е редефиниса?е концепта етноцида 1970. године, да се не односи на средства ве? на ци?еве ко?и дефинишу етноцид. Сходно томе, етноцид би био систематско уништава?е мисли и начина живота ?уди другачи?их од оних ко?и спроводе ова? подухват униште?а. Док геноцид уби?а ?уде у ?иховом телу, етноцид их уби?а у ?иховом духу.
П?ер Кластрес
[уреди | уреди извор]У поглав?у 4 Археологи?е наси?а П?ера Кластреса.
Етноцид, за разлику од геноцида, ни?е заснован на уништава?у физичке личности, ве? на уништава?у културе особе. Етноцид истреб?у?е начине размиш?а?а, жив?е?а и бива?а из различитих култура. Она има за ци? уништава?е културних разлика, посебно усмерених на иде?у ?погрешних“ разлика, ко?е су присутне у ма?инско? групи, претвара?ем становништва групе у културну норму одре?еног места. Ово мере?е разлика према сопствено? култури назива се етноцентризмом. Етноцентрични ум се заснива на претпоставци да посто?и хи?ерархи?а супериорних и инфериорних култура. Стога се етноцид нада да ?е поди?и инфериорне културе у статус супериорних култура на било ко?и начин.[3]
Бери Саутман
[уреди | уреди извор]Бери Виктор Саутман ?е професор на Одсеку друштвених наука на Универзитету науке и технологи?е у Хонг Конгу.
?Намера ко?а лежи у основи етноцида ни?е иста намера као намера културног геноцида, из истог разлога што ни?е везана за физичко или биолошко униште?е групе. Стога ?е намера обично усмерена на присилну асимилаци?у, а не на десеткова?е становништва. Дакле, намера ко?а лежи у основи етноцида ?е намерни чин ко?и резултира културном смр?у“.[4]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Martin Shaw (20. 3. 2007). What is Genocide. Polity. стр. 66—67. ISBN 978-0-7456-3182-0. Архивирано из оригинала 13. 5. 2020. г. Приступ?ено 28. 2. 2013. ?So the idea that ethnocide or 'cultural genocide' is distinct from physically violent genocide is misleading, since cultural genocide can only be the cultural dimension of genocide, something which is integral to every genocidal attack. ... It is better to refer to cultural suppression as the pre-genocidal denial of culture, because the cultural dimension of genocide or cultural suppression is part of a broader genocidal process, and it is different from unintentional group destruction or destruction which occurs when groups are destroyed by diseases and famines which were originally unintended.”
- ^ ?THE SAN JOSE DECLARATION”. www.mtholyoke.edu. Архивирано из оригинала 2025-08-07. г. Приступ?ено 2025-08-07.
- ^ Clastres, Pierre (1980). The Archeology of Violence. France: éditions du Seuil. стр. Chapter 4. ISBN 9781584350934.
- ^ Barry Sautman, ‘Cultural genocide and Asian state peripheries. Cultural genocide in international context’ New York: Palgrave Macmillan, 2006
