“新时代属于每一个人”
Платонизам ?е уче?е ко?е ?е основао Платон, а ме?у првим платонистима у почетку свог бав?е?а философи?ом био ?е и, на?познати?и Платонов ученик, Аристотел.[1]
Платонизам ?е филозофско уче?е према ко?ем посто?е иде?е као метафизичке супстанци?е. Те су иде?е основа и разлог сваког зби?ског и стварног посто?а?а. Платонизам ?е теме? сваког касни?ег обективног идеализма, а тиме и сваке метафизике[2].
Платонизам овухвата разнородне филозофске школе ко?има ?е за?едничко то што углавном да?у малу важност чулно? спозна?и ко?а, буду?и да се теме?и на ономе што ?е пром?е?иво и мноштвено, не може утеме?ити истинско зна?е. На метафизичком плану апсолутном зна?у одговара интелигибилни свет иде?а. Матери?ални, чулни сви?ет ?е само привид и тра?но наста?а?е.
Римски цар и философ Марко Аурели?е 176. године нове ере у Атини основао ?е филозофску школу са четири катедре (платоновска, аристотеловска, стоичка и епикуре?ска) а филозофима ко?и су били на челу тих катедри одредио ?е државне плате.[3] Тако су платонисти добили важно средиште за ?егова?е сво?е филозофи?е, ко?е ?е пла?ало Римско царство.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Милан Узелац. ?Истори?а филозофи?е, I”. стр. 81. Приступ?ено 22. 1. 2021.
- ^ Filozofijski re?nik, Matica Hrvatska, Zagreb 1984.
- ^ Милан Узелац. ?Истори?а филозофи?е, I”. стр. 135. Приступ?ено 22. 1. 2021.
Спо?аш?е везе
[уреди | уреди извор]- ?Милан Узелац, Истори?а филозофи?е I”. Приступ?ено 22. 1. 2021.