中欧（中亚）班列乌鲁木齐集结中心作用凸显

百度 组织青年干部深入基层调研，能更好地了解和把握最新的政策，提高自身的调查研究、探索能力和组织协调能力，并且能更宏观地理解整个行业动态，开拓自己的业务知识，有很大的意义。

Обавеза или облигаци?а ?е захтева?е одре?ене врсте дела?а. Посто?е моралне, законске, друштвене, религи?ске и друге обавезе. Обавезе се одре?у?у сукладно правима. Тако?е може значити способност за добро, сличну вредности ко?а треба да се оствари у блиско? буду?ности.

Правна облигаци?а

Облигаци?а ?е правни однос изме?у две стране на основу кога ?е ?една страна (поверилац) овлаш?ена да захтева од друге стране (дужник) одре?ено дава?е, чи?е?е или уздржава?е (dare, facere, non facere) од нечега што би иначе имала права да чини, а друга страна ?е дужна да то испуни.

Са становишта повериоца облигаци?а ?е потражива?е док ?е са становишта дужника она дуг. Потражива?е и дуг су у ?едно? правно? симбиози и у корелативном односу.

Прве дефиници?е облигаци?е налазимо ?ош у текстовима римских правника (Паулус, ?устини?ан) и иако се данаш?е и древне дефиници?е не поклапа?у, ?ихов за?еднички имените? ?е схвата?е ко?е у облигаци?и увек види правну везу (iuris vinculum) изме?у два лица од ко?их ?едно има право а друго обавезу да нешто да, учини или не учини односно трпи нешто.

Теори?е о облигаци?ама

По монистичком схвата?у дужникова одговорност ?е санкци?а за неизврше?е обавезе, односно правна последица повреде права, а по дуалистичком елемент по?ма облигаци?е.

Дуалистичко схвата?е – нарочито ?е бра?ено у немачко? теори?и, полази од анализе римског по?ма облигаци?е и у ?о? открива две врсте правних односа.

Први однос ?е обавеза дужника да изврши дуговану рад?у и дужност повериоца да ту рад?у благовремено прими. Ова? ?е правни однос, пра?ен ?е другим односом, ко?и се огледа у дужниково? одговорности. Први однос се огледа у изврше?у дуговане рад?е онако како она гласи. Други однос се огледа у обавези дужника да сноси одговорност у случа?у неизврше?а дуговане рад?е (тзв. секундарна одговорност). Тако дуалистичка теори?а у по?му облигаци?е препозна?е два елемента – дуг и одговорност.

Монистичко схвата?е – Присталице ове теори?е сматра?у да одговорност дужника у случа?у неизврше?а обавезе ни?е елемент по?ма облигаци?е, ве? правна последица повреде права. То ни?е никакав други однос у облигаци?и ве? имовинскоправна санкци?а за неизврше?е или неуредно изврше?е обавезе. Накнада штете или други начин испо?ава?а одговорности дужника не представ?а изврше?е дуговане рад?е, ве? санкци?у за неизврше?е обавезе. Странке зак?учу?у уговор да би га извршиле а не да би стекле право на накнаду штете због неизврше?а уговора.

Теори?а негаци?е суб?ективних права

Леон Диги истиче об?ективну концепци?у по?ма облигаци?е насталу у крилу социолошке школе. Он сматра да ?едно лице може да оствари одре?ене правне ефекте захва?у?у?и об?ективном праву, т?. уколико ?е ?егова из?ава во?е у складу са одговара?у?ом нормом об?ективног права. Али ово схвата?е бива оспорено самом чи?еницом да савремена законодавства призна?у категори?у суб?ективних права.

Теори?а ко?а да?е примат предмету облигаци?е

Посто?и и схвата?е ко?е не пориче посто?а?е суб?ективних права али у по?му облигаци?е да?е примат ?еном предмету. Облигаци?а ?е пре свега ?една вредност, предмет ?е битан и без ?ега нема облигаци?е. Могу?е ?е да облигаци?а посто?и и без одре?еног дужника (нпр. без одре?е?а другог суб?екта у случа?у ?едностране из?аве во?е). Други аутори иду и да?е сматра?у?и да ?е облигаци?а пре однос изме?у имовина него изме?у одре?ених лица, али то становиште ни?е прихва?ено ?ер облигаци?а подразумева и однос изме?у лица.

Правне особине облигаци?е

1- Облигаци?а ?е (имовинско)правни однос

Однос ?е положа? ?едног лица према другом у одре?еном погледу. Правни однос ?е специфична врста односа, ?ер посто?и правна санкци?а. Када се каже да ?е то имовинско правни однос то значи да се правно повериоца и обавеза дужника могу непосредно или посредно изразити у новцу.

Непосредна санкци?а ко?а прати повреду права из облигаци?е има сва обележ?а имовинскоправне санкци?е – то може бити накнада штете или повра?а? у пре?аш?е ста?е. Врста заштите (имовинска санкци?а) последица ?е природе облигационог односа као имовинскоправног односа у ко?ем ?е непосредно ангажован имовински интерес.

Имовински интерес се на?чеш?е може изразити у новцу т?. новчано проценити али у неким случа?евима (нпр. код новчане накнаде матери?алне штете - афекциона вредност) тешко ?у ?е новчано проценити по об?ективним критери?умима. Облигаци?а ствара ?едан имовинско правни однос заснован на одре?ено? користи и имовинском интересу ко?и се може новчано изразити.

2 - Суб?екти облигационог односа су одре?ена лица

Ова лица су одре?ена и могу имати правни положа? титулара суб?ективног права - повериоца или титулара обавезе - дужника. По ово? одре?ености обе стране у односу се облигациони однос разлику?е од стварноправног у ко?ем ?е сопственик одре?ен али ?е бро? лица ко?а су дужна да пошту?у ?егово право неодре?ен. Ни?е нужно да се на страни повериоца или дужника на?е само ?едно лице, може их бити више али се увек зна ко су и какав ?е ?ихов положа? у облигационом односу. Ни?е одлучу?у?и бро? суб?еката, ве? ?ихова одре?еност и правни положа? (за?едничке и солидарне облигаци?е).

У извесним облигационим односима и ?една и друга страна могу истовремено имати и положа? дужника и положа? повериоца (двострано обавезни уговори). Друге облигаци?е су такве да ?е ?едно лице само дужник а друго само поверилац (незвано врше?е ту?их послова, неосновано обога?е?е и сл). Ме?утим, у овом случа?у треба водити рачуна да ?едан уговор по правилу представ?а истовремено извор више облигаци?а, па би правилни?е било ре?и да се ?едно лице у више облигаци?а (облигационих односа) ко?е потичу из истог основа (уговора) могу налазити истовремено у улози повериоца и дужника. По?аш?е?а ради, купац ?е из ?едне облигаци?е (из ?едног истог основа-уговора) дужник преда?е новца, а из друге облигаци?е поверилац преноса сво?ине и преда?е ствари.

3 - Облигациони однос има одре?ену садржину

Поверилац има одре?ено право ко?е ?е засновано на облигационом односу а дужник одре?ену обавезу. Садржину облигаци?е чине управо та права и обавезе и она се ?ош назива и престаци?ом. Управо се према садржини облигаци?е, т?. природи права и обавеза ме?усобно разлику?у по?едини облигациони односи мада се садржина свих облигационих односа може изразити кроз акт дава?а, чи?е?а или уздржава?а од чи?е?а, односно трп?е?а.

Садржина облигаци?е ни?е исто што и предмет облигаци?е. Садржину облигаци?е чине права и обавезе – оно што поверилац може да тражи од дужника, захтевано понаша?е дужника. Предмет ?е све оно на шта се облигаци?а односи. То може бити:дава?е, чи?е?е, уздржава?е од неке рад?е на ко?у би иначе имао право, трп?е?е.

Да би облигаци?а била пуноважна захтева?у се одре?ени услови.

а. Предмет облигаци?е може бити само оно што ?е могу?е испунити. Облигаци?а не наста?е без обзира на то да ли ?е немогу?ност правна или фактичка. Ме?утим немогу?ност мора да буде иници?ална (да посто?и у тренутку зак?уче?а уговора). Ако немогу?ност уследи након тога облигаци?а ?е настала.

б. Предмет облигаци?е мора бити дово?но одре?ен, мора се знати на шта се облигаци?а односи. Ни?е неопходно да буде тачно одре?ен ве? у тренутку настанка облигаци?е, дово?но ?е да буде одредив.

в. Предмет облигаци?е мора бити допуштен са гледишта правног и моралног поретка.

4 - Облигациони однос ?е релативног карактера

Из облигационог односа ниче право на страни повериоца али се оно може иста?и само према дужнику, не и према тре?ем лицу. Облигациони однос ?е релативног карактера, посто?и затвореност односа и он делу?е само inter partes, за разлику од стварноправног и других апсолутних права ко?и делу?у erga omnes. Смисао релативности ?е у то? затворености односа, поверилац има право само према дужнику.

?егова овлаш?е?а не прате ствар када она у?е у државину тре?ег, чак ни када ?е предмет облигаци?е преда?а ствари. Поверилац само од дужника захтева испу?е?е облигаци?е а за тре?а лица то ?е акт ко?и им не може ни годити ни шкодити.

Треба правити разлику изме?у де?ства и права супротстав?а?а. Облигационо право де?ству?е само изме?у одре?ених лица. Ту дакле посто?и поменута затвореност. С друге стране и супротстав?а?е тог права може се учинити само према дужнику ?ер ?е уперено на ?егово понаша?е и у том смислу не посто?и могу?ност супротстав?а?а тог права неки другим лицима ван односа. Не посто?и дакле право следова?а ко?е омогу?у?е да облигационо право следи сво? предмет ма где он био.

Тако?е, облигациона права су за разлику од стварних подложна застарелости, што значи да се по протеку законом предви?еног рока губи могу?ност принудног остваре?а, што у начелу ни?е случа? са стварним правима.

Изузеци од релативног де?ства облигационог односа:

а) Уговор о закупу – има де?ства и стварног и облигационог права. До преда?е ствари закупцу закуп производи облигационо де?ство, а од преда?е у државину закуп се трансформише у стварно право.

Де?ства закупа према тре?им лицима:

До преда?е ствари закупац може супротставити сво?е право тре?ем лицу само ако ?е било несавесно. Од преда?е ствари закупац може супротставити сво?е право свим тре?им лицима без обзира на ?ихову савесност, због трансформаци?е закупа у стварно право.

Уговор о закупу непокретне ствари може бити уписан у зем?ишне к?иге, што омогу?у?е закупцу да сво?е право истакне према сваком па и према пото?ем прибавиоцу ствари, ?ер ?е фактом уписа у зем?ишне к?иге ово право стекло обележ?а права ерга омнес. Ако закуп ни?е уписан у зем?ишне к?иге пото?и прибавилац не може захтевати од закупца да му ова? преда ствар пре истека законом или уговором предви?еног рока, или ако ови нису одре?ени пре истека отказног рока. Ту ?е и случа? уписа у зем?ишне к?иге прода?е непокретне ствари с правом прече куповине.

б) Подзакуп - ЗОО предви?а могу?ност да закуподавац може ради наплате сво?их потражива?а од закупца насталих из закупа да се непосредно обрати подзакупцу за исплату износа ко?е ова? дугу?е закупцу по основу подзакупа.

в) Поби?а?е правних послова дужника – путем тужбе actio pauliana против тре?ег лица.

г) Уговори у корист тре?ег лица – ?едан се уговорник обавезу?е према другом да ?е извршити одре?ену престаци?у у корист тре?ег лица. Тре?е лице стиче право да непосредно захтева изврше?е престаци?е у сво?у корист.

д) Колективни уговори – зак?учу?у их надлежне синдикалне организаци?е са организаци?ом послодаваца и ?има се уре?у?у права и обавезе радника у радном односу. Такав уговор производи правна де?ства за сва лица ко?а припада?у одре?ено? групи, без обзира да ли су сви дали сво?у сагласност ?ер одлука ве?ине обавезу?е и ма?ину групе.

Литература

• ?аков Радиши?: Облигационо право, Београд 2004
• Слободан Перови?: Облигационо право, Београд 1982
• Plato, The Republic (ca 370 BC) Book I, 33IB
• Cicero, De Officiis (ca 20 BC) I, C. IO, III, cc. 24-25
• Decretals of Gregory IX lib. II, tit. 26, C. 27, canon law did not enforce all promises
• Reinach (1922). The Apriorischen Grundlagen des Bürgerlichen Rechtes. . §§ 2-4, that all rational societies need to have some way of making promises binding
• Hooker, Brad. "Moral Rules and Principles." Encyclopedia of Philosophy. Ed. Donald M. Borchert. 2nd ed. Vol. 6. Detroit: Macmillan Reference USA, 2006. 382-385.
• Wheatcroft, Melissa (зима 1999). ?Duty to Retreat for Cohabitants – In New Jersey a Battered Spouse's Home Is Not Her Castle”. Rutgers Law Journal. 30: 539. 
• Beale, Joseph H. (?ун 1903). ?Retreat from a Murderous Assault”. Harvard Law Review. 16 (8): 567—82. JSTOR 1323119. doi:10.2307/1323119. 
• Ashworth, A. J. (2009). ?Self-Defence and the Right to Life”. The Cambridge Law Journal. 34 (2): 282—307. doi:10.1017/S0008197300086128. 
• Epps, Garrett (зима 1992). ?Any Which Way but Loose: Interpretive Strategies and Attitudes Toward Violence in the Evolution of the Anglo-American 'Retreat Rule'”. Law and Contemporary Problems. 55 (1): 303—31. JSTOR 1191769. doi:10.2307/1191769. 
• Brown, Richard Maxwell (1979). ?Southern Violence — Regional Problem or National Nemesis?: Legal Attitudes Toward Southern Homicide in Historical Perspective”. Vanderbilt Law Review. 32 (1): 225—50. 
• Brown, Richard Maxwell (1991). No Duty to Retreat: Violence and Values in American History and Society. New York: Oxford University Press. ).
• Ross, Luevonda P. (?есен 2007). ?Transmogrification of Self-Defense by National Rifle Association-Inspired Statutes: From the Doctrine of Retreat to the Right to Stand Your Ground”. Southern University Law Review. 35: 1. 
• Suk, Jeannie (2009). At Home in the Law: How the Domestic Violence Revolution is Transforming Privacy. New Haven: Yale University Press. ).
• P Birks, ‘The Content of Fiduciary Obligation’ (2000) 34 Israel Law Journal 3; (2002) 16 Trust Law International 34
• M Conaglen, ‘The Nature and Function of Fiduciary Loyalty’ (2005) 121 Law Quarterly Review 452 - 480.
• JH Langbein ‘Questioning the Trust Law Duty of Loyalty’ (2005) 114 Yale Law Journal 929 - 990.
• A Hicks, ‘The Trustee Act 2000 and the Modern Meaning of 'Investment’ (2001) 15 (4) Trust Law International 203
• DA De Mott, 'Beyond Metaphor: An Analysis of Fiduciary Obligation' (1988) 5 Duke Law Journal 879.
• PD Finn, 'The Fiduciary Principle' in TG Youdan (ed) 'Equity, Fiduciaries and Trusts' (1989) Carswell.
• T Frankel, 'Fiduciary Law' (1983) California Law Review 795.
• DR Paling ‘Trustees Duties of Skill and Care’ (1973) 37 Conveyancer 48 - 59
• EJ Weinrib, ‘The Fiduciary Obligation’ (1975) 25(1) University of Toronto Law Journal 1 - 22
• LI Rotman "Fiduciary Law's 'Holy Grail': Reconciling Theory and Practice in Fiduciary Jurisprudence" (2011) 91 Boston University Law Review 921-971.
• LI Rotman "Fiduciary Doctrine: A Concept in Need of Understanding" (1996) 34 Alberta Law Review 821-852.
• Bryan, M.W and V.J Vann Equity & Trusts in Australia (Cambridge University Press, 2nd ed, 2013)ch 10.
• Chodos, Rafael, 'The Law of Fiduciary Duties' (2001) Blackthorne Legal Press
• Finn, P.D., 'Fiduciary Obligations' (1977) The Law Book Co.
• Frankel, Tamar, 'Fiduciary Law' (2008) Fathom Publishing Company
• Frankel, Tamar, 'Legal Duries of Fiduciaries' (2012) Fathom Publishing Company
• Frankel, Tamar, 'Fiduciary Law' Oxford University Press. Frankel, Tamar (2010). Fiduciary Law. Oup USA. ISBN 978-0195391565. 
• Rotman, Leonard I., 'Fiduciary Law' Thomson/Carswell. Rotman, Leonard Ian (2005). Fiduciary Law. Thomson Carswell. ISBN 0-459-24249-0. 

Спо?аш?е везе

• Duty on In Our Time at the BBC. (listen now)
• Duty and Moral Worth