空心菜长什么样

Психолошки рат или психолошко ратова?е, облик ?е специ?алног рата усмереног на постиза?е психолошких ефеката у властиту корист.[1] Може се дефинисати као политичка и во?на стратеги?у ко?ом се насто?и различитим средствима и методама ума?ити снага непри?ате?а, сма?ити ?егова отпорност и спремност на борбу, а у?едно пове?ати снага у властитим редовима и придобити што више савезника.[2] За разлику од оружаног сукоба, психолошки рат може се водити и у миру. Пример: Хладни рат изме?у СССР-а и САД, ко?и се манифестовао као прикривено и константно поткопава?е ривалског друштвеног поретка, и као слаб?е?е одбране тог друштва у припреми за оружани напад на то друштво. Психолошки рат ?е био често кориш?ено средство у ратовима на територи?и бивше СФР?.
Користе се различите технике ко?е има?у за ци? да утичу на систем вредности ци?не публике, систем верова?а, емоци?е, мотиве, резонова?е или понаша?е. То се користи за подстица?е призна?а или ?ача?е ставова и понаша?а ко?и су пово?ни за ци?еве зачетника, а понекад се комбину?у са црним операци?ама или тактиком лажне заставе. Тако?е се користе за уништава?е морала непри?ате?а кроз тактике ко?е има?у за ци? да ума?и психолошка подршка трупа.[3][4]
Ци?на публика могу бити владе, организаци?е, групе и по?единци, и ни?е ограничена само на во?нике. Цивили са страних територи?а тако?е могу бити на мети технологи?е и меди?а како би изазвали ефекат у власти сво?е зем?е.[5]
Посто?е докази о психолошком рату кроз писану истори?у. У модерним временима, напори психолошког ратова?а су у велико? мери кориш?ени. Масовна комуникаци?а омогу?ава директну комуникаци?у са непри?ате?ским становништвом, и стога ?е кориш?ена у многим напорима. Канали друштвених меди?а и интернет омогу?ава?у кампа?е дезинформаци?а ко?е спроводе агенти било где у свету.[6]
Истори?а
[уреди | уреди извор]Рана истори?а
[уреди | уреди извор]
?ош од праистори?е, во?сково?е и поглавице су препознали важност слаб?е?а морала противника. У Бици код Пелуза (525. п. н. е.) изме?у Перси?ског царства и древног Египта, перси?ске снаге су користиле мачке и друге животи?е као психолошку тактику против Егип?ана, ко?и су избегавали да повреде мачке због верских увере?а и чини.
Наклоност присталица била ?е друга страна психолошког рата, а рани практичар овога био ?е Александар Велики, ко?и ?е успешно осво?ио велике делове Европе и Блиског истока и задржао сво?е територи?алне добити кооптира?ем локалне елите у грчку администраци?у и културу. Александар ?е оставио неке од сво?их ?уди у сваком осво?еном граду да би увео грчку културу и уг?етавао дисидентске ставове. ?еговим во?ницима ?е испла?иван мираз да се женидбу са мештанима[7] у насто?а?у да се подстакне асимилаци?а.
?ингис Кан, во?а Монголског царства у 13. веку, користио ?е ма?е суптилне технике. Поразити во?у непри?ате?а пре него што ?е морао да нападне и постигне договорено реше?е било ?е бо?е него суочити се са ?еговим гневом. Монголски генерали су тражили покорност кану и претили су првобитно зароб?еним селима потпуним униште?ем ако одби?у да се преда?у. Ако су морали да се боре да заузму насе?е, монголски генерали су испунили сво?е прет?е и масакрирали преживеле. Приче о нападачко? хорди прошириле су се на суседна села и створиле ауру несигурности ко?а ?е поткопала могу?ност буду?ег отпора.[8]
?ингис Кан ?е тако?е користио тактике ко?е су чиниле да ?е бро?ност ?егове арми?е изгледала ве?а него што ?е заправо била. Током но?них операци?а наредио ?е сваком во?нику да у сумрак запали три бак?е како би створио илузи?у надмо?не во?ске, те заварао и застрашио непри?ате?ске изви?аче. Тако?е ?е понекад имао предмете везане за репове сво?их ко?а, тако да ?е ?аха?е по отвореним и сувим по?има подизало облак прашине ко?и ?е на непри?ате?а остав?ао утисак великог бро?а. ?егови во?ници су користили стреле посебно урезане да звижде док су летеле кроз ваздух, ствара?у?и застрашу?у?у буку.[9]
Током ране династи?е ?ин и касне источне династи?е ?оу у Кини у 1. веку, стратеги?а празне твр?аве ?е кориш?ена да би преварила непри?ате?а да поверу?е да ?е празна локаци?а заседа, како би их спречило да ?е нападну користе?и реверзну психологи?у. Ова тактика се тако?е осла?ала на сре?у, ако непри?ате? веру?е да ?е локаци?а прет?а за ?их.
У 6. веку пре нове ере грчки Би?ас Приенски се успешно одупро лиди?ском кра?у Али?ату тако што ?е утовио пар мазги и протерао их из опко?еног града.[10] Када ?е Али?атов изасланик послат у При?ен, Би?ас ?е имао гомиле песка прекривене пшеницом да би оставио утисак о оби?у ресурса.
Модерна истори?а
[уреди | уреди извор]Први светски рат
[уреди | уреди извор]
Почетак савремених психолошких операци?а у рату углавном се дату?е у Први светски рат. До тог времена, западна друштва су бивала све образовани?а и урбанизовани?а, а масовни меди?и су били доступни у виду тиражних новина и постера. Тако?е ?е било могу?е пренети пропаганду непри?ате?у кориш?е?ем летака бачених из авиона или путем експлозивних система испоруке попут модификованих арти?ери?ских или минобацачких про?ектила.[11]
На почетку рата, зара?ене стране, посебно Британци и Немци, почели су да шире пропаганду, како на дома?ем, тако и на Западном фронту. Британци су имали неколико предности ко?е су им омогу?иле да успе?у у борби за светско миш?е?е; имали су ?едан од на?угледни?их система вести на свету, са много искуства у ме?ународно? и ме?укултурално? комуникаци?и, и контролисали су ве?и део подморског кабловског система ко?и ?е тада био у функци?и. Ове способности су лако пренете на задатак ратова?а.
Британци су имали и дипломатску службу ко?а ?е одржавала добре односе са многим народима широм света, за разлику од репутаци?е немачких служби.[12] Док су немачки покуша?и да подстакну револуци?у у деловима Британске импери?е, као што су Ирска и Инди?а, били неефикасни, велико искуство на Блиском истоку омогу?ило ?е Британцима да успешно подстакну Арапе на устанак против Отоманског царства.
У августу 1914. Де?вид Ло?д ?ор? ?е именовао члана парламента (МП), Чарлса Мастермана, да предводи Пропагандну агенци?у у Велингтон Хаусу. За задатак су ангажовани истакнути к?ижевни таленти, и учесници су били Артур Конан До?л, Форд Медокс Форд, Г. К. Честертон, Томас Харди, Рад?ард Киплинг и H. G. WellsХ. Г. Велс. Преко 1.160 памфлета ?е об?ав?ено током рата и дистрибуирано неутралним зем?ама, а на кра?у и Немачко?. ?една од првих знача?них публикаци?а, Извешта? о наводним немачким злочинима из 1915. године, имала ?е велики утица? на опште миш?е?е широм света. Памфлет ?е документовао злочине, како стварне тако и наводне, ко?е ?е починила немачка во?ска над белги?ским цивилима. Холандски илустратор, Луис Ремекерс, произвео ?е веома емотивне цртеже ко?и су се по?авили у памфлету.[13]
Године 1917, Биро ?е припао новом Оде?е?у за информаци?е и разгранао се на телеграфске везе, радио, новине, часописе и биоскоп. Године 1918, виконт Нортклиф ?е постав?ен за директора пропаганде у непри?ате?ским зем?ама. Оде?е?е ?е било поде?ено изме?у пропаганде против Немачке ко?у ?е организовао Х.?. Велс и пропаганде против Аустро-Угарске импери?е ко?у су надгледали Викам Стид и Роберт Вили?ам Ситон-Вотсон; покуша?и пото?ег били су фокусирани на недостатак етничке кохези?е у Царству и подстакли незадово?ство ма?ина као што су Хрвати и Словенци. То ?е имало знача?ног утица?а на коначни слом Аустроугарске во?ске у Бици код Виторио Венета.[11]
Над немачким рововима бачени су летци из ваздуха са разгледницама ратних зароб?еника са дета?има о ?иховим хуманим условима, обавеште?има о преда?и и општом пропагандом против Ка?зера и немачких генерала. До кра?а рата, MI7b ?е поделио скоро 26 милиона летака. Немци су почели да пуца?у на пилоте ко?и су бацали летке, што ?е навело Британце да разви?у беспилотне балоне с лецима ко?и су лебдели по ничи?о? зем?и. На?ма?е сваки седми од ових летака во?ници нису предали претпостав?енима, упркос строгим казнама за та? прекрша?. Чак ?е и генерал Хинденбург признао да су ?несум?иво многе хи?аде конзумирале отров“, а ратни зароб?еници су признали да су разочарани пропагандним лецима ко?и су приказивали употребу немачких трупа као пуких топовских мета. Британци су 1915. године почели да редовно баца?у из ваздуха новине у виду летака под називом Le Courrier de l'Air за цивиле у Француско? и Белги?и под немачком окупаци?ом.[14]
Види ?ош
[уреди | уреди извор]- Информациони рат
- Argumentum ad hominem
- Frontovska organizacija
- Zavadi pa vladaj
- Агент провокатор
- Говор мрж?е
- Операци?а под лажном заставом
- Политика идентитета
- Црвена харинга (идиом)
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ ?Forces.gc.ca”. Journal.forces.gc.ca. Приступ?ено 18. 5. 2011.
- ^ Szunyogh, Béla (1955). Psychological warfare; an introduction to ideological propaganda and the techniques of psychological warfare. United States: William-Frederick Press. стр. 13. Приступ?ено 11. 2. 2015.
- ^ Chekinov, S. C.; Bogdanov, S. A. ?The Nature and Content of a New-Generation War” (PDF). Military Theory Monthly = Voennaya Mysl. United States: Military Thought: 16. ISSN 0869-5636. Архивирано из оригинала (PDF) 20. 2. 2015. г. Приступ?ено 11. 2. 2015.
- ^ Doob, Leonard W (1949). ?The Strategies Of Psychological Warfare.”. Public Opinion Quarterly. 13 (4): 635—644. doi:10.1086/266122.
- ^ Wall, Tyler (септембар 2010). U.S Psychological Warfare and Civilian Targeting. United States: Vanderbilt University. стр. 289. Приступ?ено 11. 2. 2015.
- ^ Kirdemir, Baris (2019). Hostile Influence and Emerging Cognitive Threats in Cyberspace (Извешта?). Centre for Economics and Foreign Policy Studies. JSTOR resrep21052.
- ^ Lance B. Curke Ph.D., (2004). The Wisdom of Alexander the Great: Enduring Leadership Lessons From the Man Who Created an Empire. стр. 66.
- ^ David Nicolle (2004). The Mongol Warlords: Genghis Khan, Kublai Khan, Hulegu, Tamerlane. стр. 21.
- ^ George H. Quester (2003). Offense and Defense in the International System. Transaction Publishers. стр. 43. ISBN 9781412829939. Приступ?ено 19. 3. 2016.
- ^ Diogenes Laertius. Lives and Opinions of the Eminent Philosophers. Архивирано из оригинала 26. 6. 2017. г. Приступ?ено 16. 2. 2017.
- ^ а б ?Allied PsyOp of WWI”. Приступ?ено 17. 12. 2012.
- ^ Linebarger, Paul Myron Anthony (2006). Psychological Warfare. University of Chicago Press. Приступ?ено 7. 2. 2013.
- ^ ?The Battle for the Mind: German and British Propaganda in the First World War”. Quadri.wordpress.com. 25. 4. 2008.
- ^ Taylor, Philip M. (1999). British Propaganda in the Twentieth Century: Selling Democracy. Edinburgh University Press. ISBN 9780748610396. Приступ?ено 7. 2. 2013.
Литература
[уреди | уреди извор]- Fred Cohen (2006). Frauds, Spies, and Lies – and How to Defeat Them. ISBN 1-878109-36-7.. ASP Press.
- Fred Cohen (2006). World War 3 ... Information Warfare Basics. ISBN 1-878109-40-5.. ASP Press.
- Gagliano Giuseppe. Guerra psicologia. Disinformazione e movimenti sociali.. Introduzione del Gen. Carlo Jean e di Alessandro Politi Editrice Aracne, Roma, 2012.
- Gagliano Giuseppe. Guerra psicologia. Saggio sulle moderne tecniche militari, di guerra cognitiva e disinformazione.. Introduzione del Gen. Carlo Jean, Editrice Fuoco, Roma 2012.
- Paul M. A. Linebarger (1948). Psychological Warfare: International Propaganda and Communications. ISBN 0-405-04755-X.. Revised second edition, Duell, Sloan and Pearce (1954).
- Roberts III, Mervyn Edwin (2018). The Psychological War for Vietnam, 1960–1968.
Спо?аш?е везе
[уреди | уреди извор]- Movie. ?Psywar: The Real Battlefield is the Mind”. Архивирано из оригинала 2025-08-05. г. by ?Metanoia”. Архивирано из оригинала 2025-08-05. г. films
- Paul Myron Anthony Linebarger. Psychological Warfare на про?екту Гутенберг
- The history of psychological warfare
- ?IWS Psychological Operations (PsyOps) / Influence Operations”. Архивирано из оригинала 08. 12. 2010. г.
- "Pentagon psychological warfare operation", USA Today, 15 December 2005
- "U.S. Adapts Cold-War Idea to Fight Terrorists", New York Times, 18 March 2008
- ?US Army PSYOPS Info”. Архивирано из оригинала 2025-08-05. г. – Detailed information about the US Army Psychological Operation Soldiers
- ?IWS — The Information Warfare Site”. Архивирано из оригинала 08. 12. 2010. г.
- U.S. — PSYOP producing mid-eastern kids comic book
- ?The Institute of Heraldry — Psychological Operations”. Архивирано из оригинала 2025-08-05. г.
- Psychological warfare
- The Nature of Psychological Warfare (CIA 1958) ?Original”. Архивирано из оригинала 11. 06. 2018. г.