无现金联盟成立，支付宝用60亿推进无现金社会

За друге употребе, погледа?те ?угослави?а (вишезначна одредница).

Соци?алистичка Федеративна Република ?угослави?а Socijalisti?ka Federativna Republika Jugoslavija Socialisti?na federativna republika Jugoslavija ?угослави?а
Застава Грб
Крилатица: Братство и ?единство
Химна Хе?, Словени
СФР ?угослави?а 1989. године
Географи?а
Континент		Европа
Реги?а		Балкан и Панонска низи?а
Главни град		Београд
Друштво
Службени ?език		Службени ни?едан на федералном нивоу српскохрватски (дефакто) Регионални српскохрватски хрватски словеначки македонски албански ма?арски словачки румунски русински
Религи?а		православ?е, католицизам, ислам, протестантизам и др.
Политика
Облик државе		самоуправна соци?алистичка ?еднопарти?ска 百度 希澈就笑指：所有人都没想过两人是谈恋爱。 савезна република
— Генерални секретар		?осип Броз Тито (1945—1980; први) Милан Панчевски (1989—1990; послед?и)
— Председник		Иван Рибар (1945—1953; први) Бранко Кости? (1991—1992; послед?и)
— Преми?ер		?осип Броз Тито (1945—1963; први) Анте Маркови? (1989—1991; послед?и)
Законодавна власт		Савезна скупштина
— Гор?и дом		Ве?е република и покра?ина
— До?и дом		Савезно ве?е
Истори?а
— Оснива?е		1945.
— Укида?е		1992.
— Статус		бивша држава
Дога?а?и
— Проглаше?е Федеративне Народне Републике ?угослави?е		29. новембар 1945.
— Усва?а?е устава		31. ?ануар 1946.
— Потписива?е Балканског пакта		28. фебруар 1953.
— Смрт ?осипа Броза Тита		4. ма?. 1980.
— Десетодневни рат		27. ?ун — 7. ?ул 1991.
— Дезинтеграци?а		27. април 1992.
Географске и друге карактеристике
Површина
— укупно		255.804 km2
Становништво
— 1989.		23.724.919
— густина		92,7/km2
Валута		?угословенски динар
— код валуте		DIN / YUD
— стоти део валуте		1 пара
Интернет домен		.yu
Позивни бро?		+38
Зем?е претходнице и наследнице Соци?алистичке Федеративне Републике ?угослави?е
Претходнице:		Наследнице:
	ДФ ?угослави?а	СР ?угослави?а
		Република Словени?а
		Република Хрватска
		Република Македони?а
		Република БиХ

Соци?алистичка Федеративна Република ?угослави?а (скра?ено СФР ?угослави?а или СФР?), бивша ?е ?угословенска држава ко?а ?е посто?ала од кра?а Другог светског рата, до рата почетком деведесетих година двадесетог века. Она ?е била соци?алистичка држава ко?а ?е обухватала територи?е данаш?их независних држава Срби?е, Хрватске, Босне и Херцеговине, Северне Македони?е, Словени?е и Црне Горе.

Формирана ?е 10. августа 1945. године као наследница Кра?евине ?угослави?е под именом Демократска Федеративна ?угослави?а. Дана 29. новембра 1945. године ме?а име у Федеративна Народна Република ?угослави?а, док ?е 1963. године коначно променила име у Соци?алистичка Федеративна Република ?угослави?а. Главни град СФР? био ?е Београд. СФР? се граничила са Итали?ом на северозападу, Аустри?ом и Ма?арском на северу, Румуни?ом на североистоку, Бугарском на истоку и Грчком и Албани?ом на ?угу. Западни део републике ?е излазио на ?адранско море.

За разлику од осталих европских соци?алистичких зема?а, СФР? никада ни?е била чланица Варшавског уговора, и одржавала ?е блиске везе са западним владама. СФР? ?е била оснивач и ?едан од на?важни?их чланова Покрета несврстаних. СФР? ?е била зем?а самоуправног соци?ализма, са ?еднопарти?ским делегатским системом представ?а?а, планском привредом и специфичним системом радничког самоуправ?а?а.

Називи државе

Соци?алистичка Федеративна Република ?угослави?а ?е неколико пута кроз сво?у истори?у ме?ала назив:

• од другог зас?еда?а АВНО?-а (29. новембар 1943) новопроглашени назив државе ?е Демократска Федеративна ?угослави?а (скра?ено ДФ ?угослави?а или ДФ?)
• када ?е званично укинута монархи?а и проглашена република деклараци?ом Уставотворне скупштине од 29. новембра 1945. новопроглашени званични назив државе ?е постао Федеративна Народна Република ?угослави?а (скра?ено ФНР ?угослави?а или ФНР?)
• Уставом од 7. априла 1963. држава ?е променила назив у Соци?алистичка Федеративна Република ?угослави?а (скра?ено СФР ?угослави?а или СФР?)

У доба посто?а?а комунистичке ?угослави?е називали су ?е Нова ?угослави?а, да би ?е разликовали од претходне, старе т?. Кра?евине ?угослави?е.

Истори?а

Главни чланак: ?угослави?а § Истори?а

Кра?евина ?угослави?а

Главни чланак: Кра?евина ?угослави?а

Види ?ош: Обзнана и Комунистичка парти?а ?угослави?е

Кра?евина ?угослави?а ?е била држава на Балкану ко?а ?е посто?ала од 1. децембра 1918. до Другог светског рата, ко?а ?е позната као ?Прва” или ?Верса?ска” ?угослави?а.

На челу кра?евине се налазила династи?а Кара?ор?еви?а.

Други светски рат

Главни чланци: Други светски рат у ?угослави?и, Тро?ни пакт и Во?ни пуч од 27. марта 1941.

Во?ни пуч 27. марта 1941. ?е извела завереничка група високих официра ?угословенске во?ске збацивши с власти трочлано кра?евско Намесништво и владу ко?а ?е два дана рани?е, 25. марта 1941. потписала протокол у Бечу о приступа?у Кра?евине ?угослави?е Тро?ном пакту.

Правци наступа?а немачких снага током Априлског рата.

Априлски рат

Главни чланак: Априлски рат

Априлски рат (хрв. Travanjski rat, словен. Aprilska vojna) име ?е за немачку инвази?у (кодног назива Директива 25) на Кра?евину ?угослави?у 6. априла 1941. Ова операци?а означава почетак Другог светског рата на територи?и ?угослави?е.

Напад ?е извршен копненим путем, из више праваца. Немачке, итали?анске и ма?арске трупе продрле су на територи?у ?угослави?е из правца Итали?е, Аустри?е (тада ве? у саставу Тре?ег ра?ха), Ма?арске, Румуни?е, Бугарске и Албани?е. Тешко ?е бомбардован Београд. У исто време отпочео ?е и немачки напад на Грчку под кодним називом операци?а Марита.

Рат ?е завршен 17. априла 1941. капитулаци?ом, окупаци?ом и поделом ?угослави?е. Кра?евска породица и по?едини представници владе отишли су у егзил у У?еди?ено Кра?евство.

Народноослободилачка борба (1941—1945)

Главни чланак: Народноослободилачка борба народа ?угослави?е

Види ?ош: Слободне територи?е у Народноослободилачком рату

Краткотра?не партизанске републике у окупирано? ?угослави?и: Ужичка република (1941) и Биха?ка република (1942).

Народноослободилачка борба (НОБ) или Народноослободилачки рат (НОР) по?ам ?е ко?им се означава борба ?угословенских народа, предво?ених Комунистичком парти?ом ?угослави?е, за ослобо?е?е од фашистичке окупаци?е током Другог светског рата. Обухвата временски период од ?ула 1941. до ма?а 1945. године, на целокупно? територи?и ?угослави?е. У историографи?и бивше СФР? ова борба се често називала Народноослободилачки рат и соци?алистичка револуци?а.

Трш?анска криза

Главни чланак: Трш?анска криза

Итали?а се борила са силама Осовине у Другом светском рату. Када се фашистички режим срушио 1943. и Итали?а капитулирала, територи?а ?е окупирана од стране немачке во?ске, ко?а ?е створила Оперативну зону ?адранског примор?а. Трст су 1. ма?а 1945. године заузеле 4. ?угословенска арми?а, за?едно са 9. словеначким корпусом ?А. Иду?и дан немачка во?ска се предала новозеландско? во?сци.

Демократска Федеративна ?угослави?а (1943—1945)

Главни чланак: Демократска Федеративна ?угослави?а

Види ?ош: Национални комитет ослобо?е?а ?угослави?е, Друго заседа?е АВНО?-а, Вишки споразум, Привремена влада ДФ? и Хронологи?а ДФ? и КП? 1945.

Демократска Федеративна ?угослави?а ?е реконституисана на конференци?и АВНО?-а у ?а?цу, (од 29. новембра до 4. децембра 1943), док су се преговори са Кра?евском Владом у изгнанству наставили. 29. новембра 1945.

Одлукама Другог заседа?а АВНО?-а од 29. новембра 1943. године, постав?ени су принципи за оснива?е федеративне државе ?угословенских народа после Другог светског рата, под во?ством Комунистичке парти?е ?угослави?е. Предви?ено ?е да ?угослави?а буде федераци?а 6 република: СР Словени?а, СР Хрватска, СР Босна и Херцеговина, СР Срби?а, СР Црна Гора и СР Македони?а. Ова држава би правно заменила Кра?евину ?угослави?у, уз нека територи?ална прошире?а (Истра, Приморска).

Словеначка делегаци?а, на чи?ем ?е челу био др. ?осип Видмар, предложила ?е да се Титу додели зва?е ?Маршал ?угослави?е”. Председништво АВНО?-а ?е на сво?о? прво? седници 30. новембра 1943. године ?едногласно прихватило ова? предлог (одлука бр. 7).

Децембра 1943, Рузвелт, Черчил и Ста?ин су одлучили да подрже партизане.

Дана 25. ма?а 1944, немачке падобранске трупе су напале Титов штаб у Дрвару, скоро га заробивши. Тито ?е отишао авионом у Итали?у и успоставио нови штаб на ?адранском острву Вис. Након пребацива?е сво?е подршке партизанима, Британи?а ?е радила на зближава?у Тита и Петра. На ургира?е Британи?е, Петар ?е одлучио да остане изван ?угослави?е и у септембру ?е позвао све ?угословене да пре?у у партизане.

Демократска Федеративна ?угослави?а (скра?ено ДФ?) ?е држава ко?а ?е истовремено представ?ала послед?и период Кра?евине ?угослави?е и први период соци?алистичке ?угослави?е.

Федеративна Народна Република ?угослави?а (1945—1963)

Види ?ош: Устав Федеративне Народне Републике ?угослави?е и Влада ФНР?

Грб ФНР? са пет бак?и ко?е представ?а?у братство и ?единство конститутивних народа (Срба, Хрвата, Словенаца, Македонаца и Црногораца)

Дана 29. новембра у Београду одржано Прво заседа?е Уставотворне скупштине, на ко?ем ?е прихва?ена ?Деклараци?а о проглаше?у Федеративне Народне Републике ?угослави?е” (ФНР?). Овом одлуком ?угослави?а ?е престала да буде монархи?а и постала федерална република.

Федеративна Народна Република ?угослави?а ?е конституисана као соци?алистичка зем?а током првог заседа?а скупштине у ко?о? ?е Комунистичка парти?а ?угослави?е била ве?ина, а ко?у су чинили предратни посланици и чланови АВНО?-а.

Први председник послератне ?угослави?е ?е био Иван Рибар, а председник Владе ?е био ?осип Броз Тито.

Београдски процес

Главни чланак: Београдски процес

Види ?ош: Операци?а хапше?а Драже Михаилови?а

Београдски процес ?е назив за су?е?е генералу Драго?убу Михаилови?у и групи од ?ош двадесет тро?ице оптуженика из редова четника, владе у изгнанству и Неди?евог режима за изда?у и ратне злочине. Званичан назив поступка ?е био ?Су?е?е Драго?убу-Дражи Михаилови?у и осталим колаборационистима за изда?у и ратне злочине почи?ене на простору ?угослави?е за време рата (1941—1945)”. Су?е?е ?е одржано у Београду, од 10. ?уна до 15. ?ула 1946.

Просов?етски период

?угословенска влада ?е у савезу са Сов?етским Савезом под ?осифом Ста?ином рано у Хладном рату оборили два америчка авиона у ?угословенском ваздушном простору 9. и 19. августа 1946. Ово су била прва ваздушна обара?а западних авиона током Хладног рата и изазвала дубоко неповере?е у Тита у САД, па чак и позива на во?ну интервенци?у против ?угослави?е.

Први званични састанак новооснованог Информбироа се одржао у Београду у децембру 1947. За ову сврху сагра?ен ?е данаш?и хотел Слави?а у центру града.

Резолуци?а Информбироа

Главни чланци: Информбиро, Пети конгрес КП?, Информбиро монтирани судски процеси, Титоизам и Голи оток

?угослави?а ?е 1948. избачена из Информбироа због неприста?а?а да прихвати сов?етско во?ство у соци?алистичким државама. Ово иск?уче?е ?е, због теж?и према територи?и ?угослави?е, навело Албани?у да се сврста уз Сов?етски Савез.

Датотека:Delegati daju podr?ku rukovodstvu KPJ.jpg

Делегати гласа?у за дава?е подршке руководству КП?

Пети конгрес КП? био ?е први конгрес ?угословенских комуниста одржан после Другог светског рата и преузима?а власти, конгрес ?е дао политичку подршку ЦК КП? у ?одбрани независности” ?угослави?е. Одлука ?е донесена ?едногласно и тиме ?е ?потвр?ено” ?единство Парти?е. На Конгресу ?е усво?ена и Резолуци?а о односу КП? према Информбироу, у ко?о? ?е констатовано да су одлуке Информбироа нетачне и неправедне, али ?е наглашено да ЦК КП? треба да учини све да се сукоб превази?е.

На?знача?ни?и ?е био преокрет у политици ?угослави?е ко?а се у тренутку све ве?ег притиска Ста?ина окре?е западним силама за помо? у наоружа?у. Тако ?е генерал Коча Попови?, ко?и ?е тада био министар иностраних послова, склопио уговор о во?но? помо?и са владом САД, Британи?ом и Француском 14. новембра 1951. у Лондону.

На Шестом конгресу КП? одржаном од 2. до 7. новембра 1952. дошло ?е до реформских промена у парти?и. Донет ?е нови Статут по ком ?е парти?и проме?ен ?е назив у Савез комуниста ?угослави?е (мкд. Со?уз на комунистите на ?угослави?а; словен. Zveza komunistov Jugoslavije). О?ачана ?е независност основних парти?ских организаци?а и нижих руководстава. Изме?у осталог, на ?ему ?е осу?ена блоковска подела света, агресивна политика и колони?ализам. Подвргнута ?е критици Ста?инова ревизи?а комунизма, а похва?ена Титова ревизи?а, а уво?е?е самоуправ?а?а ?е окарактерисано као преломан дога?а? у развитку соци?алистичких друштвених односа.

Уставни закон 1953.

Главни чланак: Уставни закон 1953.

Види ?ош: Савезно извршно ве?е

Уставни закон 13. ?ануара 1953. ?е донет као велики пакет измена Устава ФНР ?угослави?е од 1946. године, са ци?ем уво?е?а по?ма самоуправ?а?а у уставну матери?у ?угослави?е. Устав од 1946. године са овим изменама би?е на снази до Устава СФР ?угослави?е од 1963. године.

Године 1953, Тито ?е постао председник.

На?знача?ни?а промена у границама СФР? се десила 1954, када ?е суседна Слободна Територи?а Трста укинута Осимским споразумом. ?угословенска Зона Б, ко?а ?е покривала површину од 515,5 km², ?е постала део СФР?. Зону Б ?е ве? претходно окупирала ?угословенска арми?а.

Помире?е Москве и Београда

Након Ста?инове смрти 5. марта 1953. долази период ко?и ?е пра?ен отоп?ава?ем односа изме?у Информбироа и ?угослави?е.

Информбиро ни?е више имао сво?у рани?у функци?у и посто?ао ?е само фиктивно.

Први корак ка помире?у ?е направ?ен од стране Никите Серге?евича Хрушчова, првим секретаром ЦК КПСС, ко?и ?е за?едно са Никола?ем Булга?ином, председником владе Сов?етског Савеза и Анастасом Мико?аном, првим замеником Сов?етске владе долетео у Београд 26. ма?а 1955. До састанка изме?у сов?етске и ?угословенске делегаци?е ?е дошло на Топчидеру, у Дому Гарде.

Кинеско-сов?етски раскол, ?е навело Албани?у да се 1961. сврста уз Народну Републику Кину. Исте године ?угослави?а ?е постала оснивач Покрета несврстаних, и уз зем?е попут Индонези?е, ?е била ?една од чланица ко?е су се залагале за политику несупротстав?а?а према САД. ?угослави?а ни?е као остале државе источне и сред?е Европе изабрала курс зависности од Сов?етског Савеза, и ни?е била члан Варшавског пакта нити НАТОа, што ?у ?е чинило специфичном у односу на друге државе. Управо због тог баланса изме?у истока и запада, уживала ?е високи углед у свету.

Соци?алистичка Федеративна Република ?угослави?а (1963—1992)

Види ?ош: Устав ?угослави?е од 1963. године

Устав ?угослави?е од 1963. године ?е познат под називом ?пове?а самоуправ?а?а” зато што ?е самоуправни модел приме?ен у свим сферама и на свим нивоима друштвеног живота. Проме?ено ?е име државе у Соци?алистичка Федеративна Република ?угослави?а и она ?е дефинисана као ?савезна држава доброво?но у?еди?ених и равноправних народа и соци?алистичка демократска за?едница заснована на власти радног народа и самоуправ?а?а”. Територи?а ?угослави?е ??единствена ?е и сачи?ава?у ?е територи?е соци?алистичких република.”

Уставом од 1963. Аутономна косовско-метохи?ска област проглашена ?е Аутономном покра?ином Косово и Метохи?а. У разво?у ?угословенског федерализма аутономне ?единице, ко?е су биле у саставу Срби?е, суштински гледано имале су исти положа?, али ?е ме?у ?има посто?ала одре?ена разлика (назив, различит бро? представника у Ве?у народа, АП Во?водина ?е имала Врховни суд).

Уставом 1963. уместо дотадаш?а два ве?а Савезну скупштину ?е сачи?авало пет ве?а. Поред Савезног ве?а уведена су и четири самоуправна ве?а: Привредно, Просветно-културно, Соци?ално-здравствено и Организационо-политичко.

Брионски пленум (1966)

Главни чланак: Брионски пленум ЦК СК?

Брионски пленум ?е назив за Четврту пленарну седницу Централног комитета Савеза комуниста ?угослави?е (ЦК СК?), одржану 1. ?ула 1966. године у хотелу ?Истра” на острву Брионима. На ово? седници са свих државних и парти?ских функци?а сме?ен ?е Александар Ранкови? Марко, дотадаш?и потпредседник Соци?алистичке Федеративне Републике ?угослави?е и секретар Централног комитета Савеза комуниста ?угослави?е — ?едан од тро?ице на?важни?их ?уди у зем?и.

Едвард Карде? ?е преузео улогу ?другог човека” ?угослави?е и на?ближег сарадника ?осипа Броза Тита.

Фактички ?е отворен процес ме?а?а односа изме?у савезне државе и република ко?и ?е довео до теме?ног преобража?а федераци?е. ?угослави?а ?е изгра?ивана као ?федераци?а равнотеже”. Монолитни друштвени и политички живот уступао ?е место ?самоуправном федерализму”.

Студентске демонстраци?е, цестна афера, амандмани 1971, МАСПОК и смена либерала

Главни чланци: Студентске демонстраци?е у ?угослави?и 1968., Цестна афера, Хрватско про?е?е и Чистка либерала у Срби?и

Велике студентске демонстраци?е у ?угослави?е биле су део таласа демонстраци?а ко?и ?е 1968. захватио велики бро? зема?а. На?популарни?а парола ?е била ?Доле црвена буржоази?а”, ?Извозимо ?уде као смрзнуту говедину!”

Седмога дана демонстраци?а Тито ?е преломио и у касним вечер?им часовима се обратио студентима посредством телевизи?е. У свом доста нервозном и импровизованом говору он ?е рекао ?да ?е било неких неправилности” и да ?нико ни?е незамен?ив, па ни ?а!?”.

Да?е у Словени?и изби?а далекосежна ?цестна афера” (1969). Незадово?ство руководства Словени?е настало ?е око расподеле и доделе средстава за изград?у и модернизаци?у саобра?а?ница -сматрали су да Словени?а, као ве? традиционално високоразви?ени регион, доби?а од федераци?е премало, штавише од ?е се подразумева увек одрица?е у корист неразви?ених република и покра?ина. По први пут су ?авно изнете оптужбе да ?е ?угословенски федерализам кроз парти?ску хи?ерархи?у често само формалност, ?ер се, тврдило се, у име ?угословенства многе иници?ативе на републичким или покра?инским нивоима унапред табуизира?у и одбацу?у, те да се Словени?и (и другим републикама) тако?е у име ?угословенства често наме?у за ?их неодговара?у?а и пре свега неисплатива и прескупа реше?а и одлуке.

Дана 30. ?уна 1971. усво?ени су уставни амандмани XX-XLII. Уведене су промене у институци?ама федераци?е и поред председника републике установ?ено ?е Председништво СФР? као колективни шеф државе и носилац законодавне и политичке иници?ативе. ?осип Броз Тито био ?е председник републике и председник Председништва СФР?. Знатно су изме?ени положа? и улога СИВ-а и савезних органа управе. Органи федераци?е образовани су на бази паритета. Поред ?угословенске народне арми?е, као оружана снага СФР? уведена ?е и територи?ална одбрана. То ?е имати далекосежне последице приликом распада ?угослави?е.

На врхунцу сукоба заговорника и противника уставних амандмана из 1971. године, на теме?у процене да су реформе угрозиле идеолошки и политички монопол Парти?е, као и под притиском из иностранства (сов?етске демонстраци?е во?не силе на границама према Ма?арско? и Бугарско?), стало се на страну парти?ских конзервативаца и подупро слама?е национално-политичког покрета у СР Хрватско? (Хрватско про?е?е). Након обрачуна с хрватским руководством, уследила ?е смена либералних политичара у Срби?и, Словени?и и Македони?и.

Устав ?угослави?е од 1974. године

Главни чланак: Устав ?угослави?е од 1974. године

Види ?ош: Ве?е република и покра?ина

1974. ?е усво?ен нови савезни устав ко?и ?е дао више аутономи?е републикама и покра?инама, тако у основи испунивши захтеве Хрватског про?е?а. Републике су добиле више права, сма?ене су овласти савезне државе. ?една од одредби устава истицала ?е територи?ални интегритет СФР?.

Године 1974. 16. ма?а Тито ?е проглашен за доживотног председника, а на Десетом конгресу СК?, од 27. до 30. ма?а, и доживотног председника Савеза комуниста ?угослави?е.

Сусрет Тита и ?ими?а Картера у Бело? ку?и 1978.

После Титове смрти

Види ?ош: Смрт и сахрана ?осипа Броза Тита

После Титове смрти (1980), тензи?е изме?у народа ?угослави?е су порасле.

Од 1980. до 1991. године, власт ?угослави?е ?е била колективна, сваке године ?е во?а био из различитог председништва ?едне од шест република некадаш?е ?угослави?е.

Немири у Соци?алистичко? Аутономно? Покра?ини Косово 1981. године подразумева?у низ масовних протеста, почев од марта 1981, на ко?има су косметски Албанци захтевали да Косово постане седма република.

Парада 85 ?е био назив за прославу Дана победе 9. ма?а 1985. године ко?а ?е организована у част четрдесетогодиш?ице победе над фашизмом. Централна свечаност ?е организована испред платоа Савезне скупштине СФР? у Београду. Том приликом ?е извршена смотра оружаних снага пред на?вишим државним званичницима на челу са председником Председништва Соци?алистичке Федеративне Републике ?угослави?е Веселином ?уранови?ем. Ова парада ?е била послед?а парада на улицама Београда ко?у ?е извела ?угословенска народна арми?а.

Меморандум САНУ ?е недовршени документ ко?и ?е израдила Српска академи?а наука и уметности (САНУ) изме?у 1985. и 1986. године, као стратешки програм српске интелигенци?е. Нацрт документа ?е об?ав?ен у ?авности преко дневних новина Вечер?е новости у два наставка 24. и 25. септембра 1986.

Антибирократска револуци?а

Главни чланак: Антибирократска револуци?а

Види ?ош: Амандмани на Устав Срби?е 1989. и Говор на Газиместану

Антибирократска револуци?а ?е период српске истори?е ко?и ?е отпочео 8. седницом Централног комитета Савеза комуниста Срби?е 1987. године, а завршио се почетком 1989.

8. август 1989. у Београду Скупштина СФР? усво?ила амандмане на Устав из 1974. ко?и су омогу?или уво?е?е вишепарти?ског система у СФР?.

Распад СФР?

Главни чланак: Распад СФР?

Види ?ош: Хронологи?а распада СФР? и Кр?а ?угослави?а (СФР?)

?угослави?а 1992.

Током 1991. и 1992. дошло ?е до распада СФР? ко?и ?е изведен методом оружане сецеси?е уз подршку и помо? страних држава. У случа?у ?угослави?е ни?е поштовано начело територи?алне целовитости и ?ених ме?ународно признатих граница. Супротно ме?ународном праву, републичке границе, ко?е никада нису правно утвр?ене и обележене, постале су границе суверених држава. Право народа на самоопреде?е?е везано ?е за федералне ?единице и оне су постале ?егови носиоци.

Одва?а?е Словени?е, Хрватске, Македони?е и Босне и Херцеговине

Главни чланци: Рат у Словени?и, Рат у Хрватско?, Б?Р Македони?а и Рат у Босни и Херцеговини

У ?уну 1991. Словени?а и Хрватска су одлучиле да прекину све везе са осталим републикама СФР? и постану независне државе, услед чега ?е дошло до кратког рата у Словени?и. Срби из Хрватске нису хтели да напусте СФР?, па ?е хрватска полици?а и параво?ска напала српске области са намером да и ?их отцепи од СФР?, а то ?е довело до рата у Хрватско? (1991—1995) и губитка више од 20.000 живота и протерива?а стотина хи?ада Срба.

Република Македони?а у септембру 1991. одржала ?е референдум о независности и почела са одва?а?ем од ?угослави?е, али одлука о одва?а?у од СФР? у ?о? ни?е довела до рата, него се она осамосталила мирним путем.

Коначно и у Босни и Херцеговини у марту 1992. ве?ина ?е донела одлуку да се одво?и од СФР?, али у Босни и Херцеговини догодио се ве?и рат у коме ?е уби?ено скоро 100.000 лица, а завршен ?е Де?тонским миром (21. новембар 1995).

Ствара?е Савезне Републике ?угослави?е

Главни чланак: Савезна Република ?угослави?а

Види ?ош: Устав Савезне Републике ?угослави?е

У време ме?ународног признава?а независности Словени?е, Хрватске и Босне и Херцеговине, Срби?а и Црна Гора су одлучиле да наставе живот у за?едничко? држави. Представници Срби?е и Црне Горе сачинили су Устав нове Савезне Републике ?угослави?е, а преостали чланови Савезног ве?а Скупштине СФР? усво?или су та? устав и тако ?е 27. априла 1992. проглашена Савезна Република ?угослави?а. Држава ?е дефинисана као суверена савезна држава заснована на равноправности гра?ана и равноправности република чланица. Савезну Републику ?угослави?у сачи?авале су Република Срби?а и Република Црна Гора.

Савезна Република ?угослави?а 2003. реформисана ?е и преименована у Државну за?едницу Срби?а и Црна Гора, а та држава ?е престала да посто?и ?уна 2006. године након референдума о независности Црне Горе.

Географи?а

Општа мапа СФР?

СФР? се у свом на?ве?ем делу налазила на Балкану. ?едним делом, географски и климатски се сврстава и у медитеранске зем?е. Укупна дужина граница са околним зем?ама износи ?е око 2.969 километар, а дужина копнене границе (без границе на рекама и ?езерима) била ?е око 2.173 km. Укупне дужине граница са суседним зем?ама су износиле: Румуни?а 557 km, Бугарска 536 km, Грчка 262 km, Албани?а 465 km, Ма?арска 623 km, Аустри?а 324 km и Итали?а 202 km.

Цела источна ?адранска обала, (осим Албани?е), у дужини од око 2092 km ?е била ?угословенска са великим бро?ем острва, од ко?их су на?ве?а Крк, Црес и Брач. На?ве?а река ко?а ?е текла кроз СФР? био ?е Дунав, ко?и ?е кроз СФР? протицао у дужини од око 359 km, од ?егове укупне дужине од око 2.857 km, а на?дужа река ко?а ?е целом сво?ом дужином од око 945 km протицала кроз СФР? била ?е Сава.

Североисточни део ?угослави?е ?е био релативно раван (данас: Во?водина), а остали делови државе су били углавном брдовити. На?виша планина у СФР? ?е била планина Триглав са сво?им на?вишим врхом од 2864 m (у СР СЛО данас Словени?а).

Соци?алистичке републике и аутономне покра?ине

СФР? ?е била састав?ена од шест република и на две аутономне покра?ине, ко?е су биле део СР Срби?е. Главни град ?е био Београд. СФР? су сачи?авале следе?е републике и покра?ине:

Име	Главни град	Застава	Грб	Мапа
Соци?алистичка Република Босна и Херцеговина	Сара?ево			СР Словени?а СР Хрватска СР Босна и Херцеговина СР Црна Гора СР Македони?а СР Срби?а САП Во?водина САП Косово
Соци?алистичка Република Македони?а	Скоп?е
Соци?алистичка Република Словени?а	?уб?ана
Соци?алистичка Република Срби?а Соци?алистичка Аутономна Покра?ина Во?водина Соци?алистичка Аутономна Покра?ина Косово	Београд Нови Сад Приштина
Соци?алистичка Република Хрватска	Загреб
Соци?алистичка Република Црна Гора	Титоград

Територи?ална организаци?а република

Главни чланци: Административне поделе ?угослави?е и Територи?ална организаци?а Срби?е (1945—2007)

Пре 1955. године посто?ало ?е чак 338 срезова (ук?учени и градови), након тога Републичким ?е прописима ?ихов бро? сма?ен на 107 срезова. Бро? им се да?е сма?ивао, кра?ем 1958. било их ?е 91. На дан 1. ?ануара 1960. било их ?е 75. Разлог сма?е?у биле су републичке одлуке, тако су у НР Црно? Гори 1957. укинути сви срезови (котари), затим у Аутономно? Косовско-метохи?ско? области 31. децембра 1959. У Аутономно? Покра?ини Во?водини у исто време задржано ?е само шест срезова (котара). Остатак срезова постепено ?е престао да посто?и од 1963. до 1967. године.

• У Македони?и, Словени?и и Во?водини — 1965.
• У Хрватско? и Срби?и — 1967.

Срезове су убрзо 1974. замениле за?еднице општина односно ме?уопштинске регионалне за?еднице.

Друштво и култура

Култура овог периода дала ?е нека од на?еминентни?их имена српске уметности и науке, као што су:

• писци: Иво Андри?, Меша Селимови?, Бранко ?опи?, Десанка Максимови?, Мира Алечкови?
• сликари: ?ор?е Андре?еви? Кун, Петар Лубарда, О?а Ива?ицки
• глумци: Ми?а Алекси?, Миодраг Петрови? Чка?а, Павле Вуиси?, Мира Ба?ац, Зоран Радмилови?, Велимир — Бата Живо?инови?, ?убиша Самар?и?, Бранко Мили?еви?, Во?а Бра?ови?, Александар Берчек
• музичари: Властимир Павлови? Царевац, ?убица Мари?, Лола Новакови?, Ми?а Субота, Здравко Чоли?, Лепа Брена
• научници: Александар Бели?, Миомир Вукобратови? и Павле Сави?

Филм

СФР? ?е разви?ала кинематографи?у почевши од 1950-их. На?знача?ни?и филмски студи?и били су ?адран филм у Загребу и Авала филм у Београду. На?славни?и глумци били су Данило 'Бата' Сто?кови?, ?уба Тади?, Беким Фехмиу, Фаби?ан Шовагови?, Мустафа Надареви?, Бата Живо?инови?, Борис Дворник, ?убиша Самар?и?, Драган Николи? и Раде Шербе?и?а, а на?славни?е глумице Милена Драви?, Неда Арнери?, Мира Фурлан и Ена Бегови?.

Први ?угославенски филм 1959. номинован за Оскара за на?бо?и филм на страноме ?езику, био ?е Цеста дуга годину дана, ?едан од само шест филмова из СФР? ко?има ?е то усп?ело (остали су Девети круг, Три, Скуп?ачи пер?а, Битка на Неретви и Отац на службеном путу).

На?популарни?и жанр ?е неко ври?еме био партизански филм, као што су Валтер брани Сара?ево, У гори расте зелен бор или Абецеда страха, ме?у ко?има су били и врло скупи филмови са ме?ународним глумцима, као што ?е Сут?еска у ко?о? ?е Ричард Бертон глумио Тита, и Битка на Неретви у ко?о? су глумили Орсон Велс и ?ул Бринер. Ме?утим, такав се жанр с временом заситио те су се ?ав?али другачи?и филмови о Другом св?етском рату, као што ?е контроверзна Окупаци?а у 26 слика. 1980-их кинематографи?а СФР? ?е доживела малу ренесансу популарним комеди?ама Ко то тамо пева, Маратонци трче почасни круг и Балкански шпи?ун, у сва три ко?а ?е глумио Данило Сто?кови?, као и примером из научнофантастичног жанра — Гости из галакси?е — и првим дугометражним анимираним филмом, Чудесна шума. Тако?е, млади редите? Емир Кустурица почео ?е снимати запажене филмове, ме?у ко?има су и С?е?аш ли се Доли Бел? те Отац на службеном путу, ко?и ?е 1985. осво?ио Златну палму.

Споменици Народноослободилачке борбе

Главни чланак: Споменици Народноослободилачке борбе

Споменици посве?ени Народноослободилачко? борби народа ?угослави?е од 1941. до 1945. године постав?ани су широм ?угослави?е у виду фигурално-уметничких дела, архитектонских об?еката, спомен-маузоле?а, скулптура, спомен-бисти, спомен-плоча, спомен-зграда, спомен-гроб?а и др. Према непотпуним подацима у Соци?алистичко? Федеративно? Републици ?угослави?и подигнуто ?е око 15.000 споменика посве?ених Народноослободилачком рату. Многи ови споменици срушени су или оште?ени током распада СФР? деведесетих година.

Омладина и спорт

Кошаркашка репрезентаци?а ?угослави?е на Олимпи?ским играма 1980.

Савез пионира ?угослави?е ?е био званичан омладински покрет ?угослави?е.

Штафета младости ?е палица ко?а ?е ишла кроз целу СФР ?угослави?у и сваког 25. ма?а доде?ивана ?е тадаш?ем ?угословенском председнику ?осипу Брозу Титу.

Спортско друштво Црвена звезда ?е основано ?е 4. марта 1945.

?угословенско спортско друштво Партизан ?е основано 4. октобра 1945.

Празници

Главни чланак: Празници у СФР?

У Соци?алистичко? Федеративно? Републици ?угослави?и посто?ала ?е уобича?ена под?ела на државне празнике, републичке празнике као и остале празнике знача?ни?е датуме, као и религи?ске празнике свих конфеси?а у СФР?. Државни (савезни) празници су били:

• 1. ?ануар — Нова година,
• 1. ма? — Празник рада,
• 4. ?ули — Дан борца и
• 29. новембар — Дан Републике.

Популарна култура

Главни чланци: Партизански филм и Партизани у стрипу

Партизански филм и стрип су део ?едног од на?битни?их аутохтоних жанрова популарне културе — партизанског — у периоду 1945—1990. у СФР?.

Новокомпонована народна музика ?е назив за жанр популарне музике ко?и ?е настао и разви?ао се у периоду изме?у шездесетих и деведесетих година 20. века, на теме?има народног мелоса, у свим републикама бивше СФР? изузев Словени?е.

Привреда

Главни чланак: Привреда Соци?алистичке Федеративне Републике ?угослави?е

Изград?а стамбеног блока у Новом Београду

Упркос за?едничком почетку, привреда соци?алистичке ?угослави?е ?е била много другачи?а од привреда Сов?етског Савеза и других источноевропских соци?алистичких држава, посебно након ?угословенско-сов?етског разлаза. Предузе?а нису била државно, ве? друштвено власништво и ?има су управ?али радници путем самоуправ?а?а. Током Другог светског рата инфраструктура ?угослави?е ?е била уништена. Чак су и на?разви?ени?и делови државе били увелико рурални, а оно мало индустри?е у држави ?е били углавном оште?ено или уништено.

1000 динара

Са изузетком рецеси?е половином 1960-их, привреда државе ?е знатно напредовала. Незапосленост ?е била ниска, а образовни ниво радничке класе ?е полако растао. Због неутралности ?угослави?е и воде?е улоге у Покрету несврстаних, ?угословенска предузе?а су извозила и на западна и на источна тржишта. ?угословенске компани?е су вршиле гра?евинске радове у бро?ним великим инфраструктурним и индустри?ским про?ектима у Африци, Европи и Ази?и.

Чи?еница да ?е ?угословенима било допуштено да слободно емигрира?у од шездесетих ?е омогу?ило многима да на?у посао у западно? Европи, углавном у Немачко?. Ово ?е допринело да незапосленост буде под контролом и тако?е ?е деловало као извор капитала и страних валута.

Фи?а — ?едан од симбола СФР?

Током седамдесетих привреда ?е реорганизована према теори?и Едварда Карде?а о удруженом раду, у ко?о? ?е право на доноше?е одлука и расподели профита у друштвеним предузе?има засновано на уложеном раду. На?ма?е основне организаци?е удруженог рада су приближно одговарале малим предузе?има или оде?е?има у великим компани?ама. Оне су биле организоване у предузе?а ко?а су се организовала у композитне организаци?е удруженог рада, ко?е су могле бити велике компани?е или чак целокупна грана индустри?е на одре?ено? територи?и. На?више извршних одлука ?е остав?ено предузе?има, тако да су оне могло наставити да се такмиче иако су биле део исте композитне организаци?е. Именова?е директора и стратешка политика композитне организаци?е су у пракси, у зависности од сво?е величине и важности, често биле предмет политичких и личних уплива.

У ци?у да се свим запосленима да исти удео у доноше?у улога, основне организаци?е удруженог рада су тако?е уведене у ?авне сервисе, као што су здравство и образова?е. Основне организаци?е су обично биле састав?ене од не више од неколико десетина ?уди и имала су сво?е радничке савете, чи?и ?е пристанак био потребан за стратешке одлуке и именова?е директора предузе?а или ?авних установа.

Државници СФР? су са представницима Европске економске за?еднице потписали два трговинска споразума: Споразум о сарад?и и Протокол о трговини као и два финанси?ска протокола, а организовано ?е и девет састанка савета за сарад?у СФР? и ЕЕЗ на министарском нивоу.

?угословенски ратови, накнадни губитак тржишта, као и лоше управ?а?е и/или нетранспарентна приватизаци?а су донеле економске проблеме свим бившим ?угословенским републикама током деведесетих. Само ?е економски раст Словени?е полако растао након почетног шока и кризе. Хрватске ?е 2003. достигла сво? бруто-национални доходак из 1990.

Валута СФР? ?е био ?угословенски динар.

Оружане снаге СФР?

Главни чланак: ?угословенска народна арми?а

Авион Г-4 Супер Галеб.

Према доктрини Општенародне одбране (ОНО) и друштвене самозаштите (ДСЗ) и Уставу СФР? оружане снаге СФР? биле су сачи?ене од: ?угословенске народне арми?е, Територи?алне одбране, Цивилне заштите и позадинског обезбе?е?а ОС.

Као и Кра?евина ?угослави?а пре ?е, и соци?алистичка ?угослави?а ?е задржала ?аку во?ну силу. ?угослави?а ?е незванично била сматрана силом ?другог реда” у Европи, што ?е значило да ?е по во?но? сили била само иза традиционалне Велике тро?ке (Сов?етски Савез, Француска и У?еди?ено Кра?евство).

?угословенска народна арми?а ?е била главна организаци?а во?них снага. Састо?ала се из копнене во?ске, морнарице и ваздухопловства. Она ?е сво?е порекло углавном вукла од ?угословенских партизана из Другог светског рата.

Свака од шест република ?е имала сво?у територи?алну одбрану, ко?е су успостав?ене у оквиру доктрине ?општенародног отпора”, као одговор на брутално оконча?е Прашког проле?а у Чехословачко? од стране Варшавског пакта.

Та?не службе

Главни чланци: Оде?е?е за заштиту народа, Служба државне безбедности и Контраобавешта?на служба

Политика

Зграда Савезног извршног ве?а на Новом Београду. (Палата Федераци?е)

Главни чланци: Скупштина СФР?, Влада ФНР? и Савезно извршно ве?е

Дефинишу?и документ државе ?е био Устав Соци?алистичке Федеративне Републике ?угослави?и ко?и ?е ме?ан 1963. и 1974]].

Комунистичка парти?а ?угослави?е ?е победила на првим изборима и задржала ?е сво?у власт скоро до кра?а посто?а?а државе. Касни?е ?о? ?е проме?ено име у Савез комуниста ?угослави?е, а биле ?е састав?ена од индивидуалних парти?а из сваке конститутивне републике.

Главни политички во?а државе ?е био ?осип Броз Тито, али ?е било и других важних политичара, посебно након Титове смрти: видети списак политичара СФР?. ?угослави?а ?е била део Групе 9, Покрета несврстаних, Организаци?е за европску безбедност и сарад?у, Организаци?е у?еди?ених наци?а и других интернационалних организаци?а.

Када су индивидуалне републике одржале вишестраначке изборе почетком деведесетих, комунистичке парти?е нису углавном успевале да победе на изборима.

Хладни рат.

Спо?на политика

Главни чланци: Информбиро, Балкански пакт (1953), Покрет несврстаних и ?угослави?а и Покрет несврстаних зема?а

СФР? ?е била члан оснивач Групе 15 на 9. конференци?и несврстаних у Београду.

Демографи?а

Главни чланак: Демографи?а Соци?алистичке Федеративне Републике ?угослави?е

СФР? ?е одво?ено признавала ?народе” и ?народности”; прве су чинили конститутивни ?ужнословенски народи, а друге остале словенске и несловенске етничке групе, ук?учу?у?и Албанце и Ма?аре.

Држава се састо?ала од шест република, са ?иховим конститутивним народима:

• Словени?а — Словенци
• Хрватска — Хрвати (и Срби до 1990.) (у ко?о? су Ма?ари, Муслимани, Итали?ани и ?евре?и били признате ма?ине — као и Срби од 1990.)
• Босна и Херцеговина — Срби, Хрвати, (Муслимани од 1974. и ?угословени од 1990.)
• Срби?а — сви ?ени гра?ани
  • Во?водина (лингвистичке групе): Србо-Хрвати, Ма?ари, Румуни, Словаци, Русини.
  • Косово и Метохи?а: Албанци, Србо-Хрвати,
• Црна Гора — сви ?ени гра?ани
• Македони?а — Македонци

Редовни попис становништва 1941. године у Кра?евини ?угослави?и ни?е извршен, а први ванредни попис становништва у соци?алистичко? ?угослави?и извршен ?е 1948. године. Према том попису у ?угослави?и ?е било 15.772.098 становника, а две националне ма?ине биле су бро?ни?е од народа Црногораца.

СФР? 1948. године.?
Срби		?	6.547.117	41,5%
Хрвати		?	3.784.353	24%
Словенци		?	1.415.432	9%
Македонци		?	810.126	5,1%
Муслимани		?	808.921	5,1%
Албанци		?	750.431	4,8%
Ма?ари		?	496.492	3,2%
Остали		?	1.159.226	7,3%

Године 1961. током пописа становништва, гра?ани су имали могу?ност да се из?асне као ?угословени. Од тада долазило ?е до постепеног пове?а?а постотка становништва ко?е се из?аш?авало национално као ?угословени, то ?ест привидно ?е растао проценат присталица ?угослави?е. Део тих ?угословена вероватно су били ?уди ко?и нису желели да изразе сво?у етничку припадност, ?ер су били из мешаних бракова, или из других разлога. Бро? лица ко?а су се из?аснила да су по националности ?угословени на?ве?и ?е био на попису 1981. године, када су чинили око 5,4% од укупно пописаних 22.424.711 становника СФР?.

СФР? 1981. године.?
Срби		?	8.140.452	36,3%
Хрвати		?	4.428.005	19,8%
Муслимани		?	1.999.957	8,9%
Словенци		?	1.753.554	7,8%
Албанци		?	1.730.364	7,7%
Македонци		?	1.339.729	6,0%
?угословени		?	1.219.045	5,4%
Остали		?	1.813.605	8,1%

• 
  Етнички састав СФР? према попису из 1981. године (приказ по општинама)
• 
  Етнички састав СФР? према попису из 1981. године (приказ по месним за?едницама)

Подаци са пописа одржаних 1971. и 1981.

?езици

Званични ?езици су били македонски, српскохрватски и словеначки. Српскохрватски ?е био у службено? употреби у Соци?алистичко? Републици Срби?и, Соци?алистичко? Републици Хрватско?, Соци?алистичко? Републици Босни и Херцеговини и Соци?алистичко? Републици Црно? Гори. У Соци?алистичко? Републици Македони?и, службени ?език ?е био македонски, а у Соци?алистичко? Републици Словени?и словеначки.

У оружаним снагама СФР?, службени ?език ?е био српскохрватски.

Устав СФР? ?е гарантовао националним ма?инама и етничким групама право на употребу ?езика и писма, па су у мешовитим срединама у службено? употреби били и други ?езици као на пример: ма?арски, словачки, русински, румунски, бугарски, влашки, албански, турски, ромски, итали?ански, грчки, и други. У мешовитим срединама су на државним институци?ама обавезно истицани натписи на ве?инским и ма?инским ?езицима.

Религи?а

Патри?арх српски Герман ?едан од дуговечни?их патри?арха Српске православне цркве ко?и ?е био 32 године на челу патри?арши?е

Католичка црква за разлику од других комунистичких цркава (Чехословачке или Румуни?е) ?е очувала активну улогу у друштву. Године 1965. ?угослави?а ?е потписала уговор са Ватиканом ко?им ?е гарантовано ауторитет Свете столице над верским пита?има као и право католичких бискупа да одржава?у контакт са Светом столицом.

Македонска православна црква настала ?е неканонским одва?а?ем од Српске православне цркве 17. ?ула 1967. године.

Званично религи?ско делова?е и опреде?ива?е ни?е било забра?ено законом о соци?алистичком државном атеизму као у суседно? Народно? Соци?алистичко? Републици Албани?и. Свештена лица имала су право да се политички ангажу?у кроз чланство у Соци?алистичком савезу радног народа ?угослави?е (ССРН?). Законски су верске за?еднице т?. удруже?а биле у обавези да се стара?у о матери?алном ста?у свог свештенства и чланова сво?их удруже?а. На?бро?ни?а верска за?едница била ?е православна, званични назив Српске православне цркве у регистру верских удруже?а у СР Срби?и и ?угослави?и био ?е Главни савез удруженог православног свештенства ?угослави?е. Поред православ?а било ?е присутно католицизам, протестантизам, ислам, ?удаизам и атеизам ко?и ?е био заступ?ен кроз државну политику самоуправног соци?ализма и доминантном владавином Савеза комуниста ?угослави?е.

Републике и покра?ине по површини и бро?у становника

Подаци са пописа из 1991. а површина република и покра?ина из Статистичког годиш?ака ?угослави?е 1991.

Ранг	Република/покра?ина	Површина	%	Становништво	%	Густина насе?ености
1	Срби?а	88.361	33,2%	9.791.475	41,6%	110,8
---	Ужа Срби?а	55.968	22,4%	5.824.211	24,7%	104
---	Во?водина	21.506	8,6%	2.012.517	8,6%	93,6
---	Косово и Метохи?а	10.887	4,3%	1.954.747	8,4%	179,5
2	Хрватска	56.538	22,5%	4.760.344	20,2%	84,2
3	Босна и Херцеговина	51.129	20,4%	4.364.574	18,6%	85,4
4	Македони?а	25.713	10,3%	2.033.964	8,6%	79,1
5	Словени?а	20.251	8,1%	1.962.606	8,3%	96,9
6	Црна Гора	13.812	5,5%	615.267	2,6%	44,5
	СФР ?угослави?а	255.804	100%	23.528.230	100%	92

Државни симболи

Главни чланци: Застава СФР?; Грб СФР? и Хе?, Словени

Хе?, Словени ?е била химна СФР? од 1945. до 1992. са верзи?ама на српско-хрватском, словеначком и македонском ?езику.

Грб бивше Соци?алистичке Федеративне Републике ?угослави?е представ?а шест бак?и окружених житом ко?е горе за?едно. За?едничка ватра шест бак?и представ?а братство и ?единство шест република бивше ?угослави?е: Босне и Херцеговине, Македони?е, Срби?е, Словени?е, Хрватске и Црне Горе. Датум на грбу ?е 29. новембар 1943. када се у ?а?цу по други пут састао АВНО?. Та? датум ?е постао Дан Републике после Другог светског рата.

Застава СФР? базирана ?е на тробо?ци Кра?евине ?угослави?е и ?еним пансловенским бо?ама, с тим што ?е грб Кра?евине ?угослави?е заме?ен петокраком звездом, као симболом комунизма, и померен на центар заставе.

Заним?ивости

• За ?угослави?у се говорило да ?е зем?а седам суседних држава, шест република, пет народа, четири ?езика, три вере, два писма и ?едне парти?е.
• За ?угослави?у се тако?е говорило да ?е окружена ?бригама”. Ова реч се може саставити кориш?е?ем првих слова имена суседних држава (Бугарска, Румуни?а, Итали?а, Грчка, Албани?а, Ма?арска и Аустри?а).
• ?угослави?а и По?ска су делиле исту мелоди?у за националну химну. Први ?ени стихови су написани 1834. под именом ?Хе?, Словаци”, а отада ?е служила као химна пан-словенског покрета, химна Соколског покрета, као и химна Словачке током Другог светског рата, ?угослави?е и Срби?е и Црне Горе. Тако?е се сматра другом, незваничном химном Словака. Мелоди?а ?е заснована на Мазурки Добровског, ко?а ?е тако?е химна По?ске од 1926, али ?е овде много спори?а и више наглашена.

Види ?ош

• Истори?а рачунара у СФР?
• ?угоносталги?а
• Популарна музика у СФР?
• Хронологи?а радничког покрета, СК? и СФР?

Извори и литература

• Милованови?, Михаило; et al. (1985). Стат. год. ?угосл., 32, 1985 (PDF). Београд: Савремена администраци?а. 
• Милованови?, Миха?ило; et al. (1991). Стат. год. ?угосл., 38, 1991 (PDF). Београд: Савезни завод за статистику. 
• Lah, Avgu?tin (1972). The Yugoslav Federation: What is It? : the Position of the Peoples and National Minorities of Yugoslavia in the self-managing Federation. Me?unarodna Politika. 
• Petranovi?, Branko (1980). Istorija Jugoslavije 1918—1978. Beograd: Nolit. 
• Petranovi?, Branko (1988). Istorija Jugoslavije 1918—1988. 3. Beograd: Nolit. ISBN 9788619016605. 
• Tulasiewicz, Jan Bruno (1971). Economic Growth and Development: A Case Study. Morris Print. Company. 
• Altman, Gavro (1978). Yugoslavia: A Multinational Community. Jugoslovenska stvarnost. 
• Hladczuk, John (1992). International Handbook of Reading Education. Greenwood Publishing Group. стр. 454—. ISBN 978-0-313-26253-1. 
• Fahlbusch, Erwin; Bromiley, Geoffrey William (14. 2. 2008). The encyclopedia of Christianity, Volume 5 By Erwin Fahlbusch. Wm. B. Eerdmans. ISBN 9780802824172. CS1 одржава?е: Формат датума (веза)
• Дими?, ?убодраг (2001). Истори?а српске државности. 3. Нови Сад: Огранак САНУ. 
• Dimi?, Ljubodrag (2004). ?Ideologija i kultura u Jugoslaviji 1945—1955: Vreme, ljudi, institucije, politika”. Jugoslavija v Hladni vojni. Ljubljana: In?titut za novej?o zgodovino. стр. 449—486. ISBN 9789616386036. 
• Dimi?, Ljubodrag; ?ivoti?, Aleksandar (2012). Napukli monolit: Jugoslavija i svet 1942—1948. Beograd: Arhipelag, Slu?beni glasnik. ISBN 9788686933904.  (Архипелаг, ?убодраг Дими?)
• Богети?, Драган; Дими?, ?убодраг (2013). Београдска конференци?а несврстаних зема?а 1-6. септембра 1961.: Прилог истори?и Тре?ег света. Београд: Завод за у?бенике. 
• Dimi?, Ljubodrag (2014). Jugoslavija i Hladni rat: Ogledi o spoljnoj politici Josipa Broza Tita (1944—1974). Beograd: Arhipelag. ISBN 9788652301362. 
• Byrnes, Timothy A. (2001). Transnational Catholicism in postcommunist Europe. Rowman & Littlefield. ISBN 978-0-7425-1179-8. 
• Андри?, Александар (2015). Истори?а Срба од 1918. до 2012. Београд. ISBN 978-86-6289-051-1. 
• Djilas, Aleksa (1991). The Contested Country: Yugoslav Unity and Communist Revolution, 1919—1953. Harvard University Press. ISBN 9780674166981. 
• Radojevi?, Mira (2004). ?O federalizaciji Jugoslavije 1945. godine”. Dijalog povjesni?ara-istori?ara. 8. Zaklada Friedrich Naumann. стр. 203—218. ISBN 9789536922062. 
• D?aja, Sre?ko M. (2002). Die politische Realit?t des Jugoslawismus (1918—1991): Mit besonderer Berücksichtigung Bosnien-Herzegowinas. München: R. Oldenbourg Verlag. 
• D?aja, Sre?ko M. (2004). Politi?ka realnost jugoslavenstva (1918—1991): S posebnim osvrtom na Bosnu i Hercegovinu. Sarajevo-Zagreb: Svjetlo rije?i. 
• Логос, Александар А. (2019). Истори?а Срба 1, Допуна 4; Истори?а Срба 5. Београд. ISBN 978-86-85117-46-6. 

Спо?аш?е везе

• Становништво према национално? припадности, попис 1991
• Производи ко?и су обележили живот у СФР?: На?познати?и бренд био ?е Тито (?Блиц”, 26. ма? 2013)
• ?Живео живот” у времену црвеног киоска, ?фи?е”, ОНО и ДСЗ (?Политика”, 4. ?ун 2013)
• Приручник за ?угоносталгичаре