8月国内总体平均房价由跌转涨 北上广深再领涨

百度 连接互联网的速度越来越快、游戏产业的发展越来越成熟、玩家越来越低龄……但与之相对的，是针对低龄玩家的游戏作品的匮乏。

Новокомпонована народна музика ?е назив за жанр популарне музике ко?и ?е настао и разви?ао се у периоду изме?у шездесетих и деведесетих година прошлог века, на теме?има народног мелоса, у свим републикама бивше СФР? изузев Словени?е.

Израз ?новокомпонована“ ?е кориштен да би се нагласила разлика у односу на изворну, традиционалну народну музику. Иако ?е у почетку посто?ао известан труд да новокомпонована подсе?а на изворну по музичким формама и текстовима, та? труд ?е убрзо нестао, па се новокомпонована музика све више уда?авала од сво?их извора.

Према сво?им карактеристикама (тиражима, бро?у и популарности меди?ских канала дифузи?е), представ?а типичан феномен масовне културе. Ме?утим, без обзира на то што се савршено уклапа у концепте масовне културе и западне потрошачке формуле ко?и су у СФР? били на удару критике влада?у?е парти?е и државних структура, новокомпонована народна музика ?е због велике популарности ме?у масама, а вероватно и због атрибута народна ко?и ?е у комунистичком режиму имао посебно значе?е, опстала и напредовала.

? Новокомпонована народна музика од самих сво?их меди?ских почетака, отима?у?и се контроли званичне културе и спорадично се ?провлаче?и“ поред народне песме у обради, привлачила ?е паж?у критичке ?авности и изазивала полемике у ко?има ?е доби?ала различите, углавном негативне вредносне и идеолошке предзнаке. ”

Ова врста музике ?е у СФР? била опорезована по посебно? стопи пореза на промет, ко?а ?е важила за садржа?е без културне или уметничке вредности, популарно названо? ?порез на шунд“, па одатле потиче и колокви?ални назив ?шунда?и“ за песме овог жанра.

Ме?у изво?аче новокомпоноване народне музике прве генераци?е спада?у:

• Лепа Луки?
• Силвана Арменули?
• Мира Васи?еви?
• Предраг Живкови? Тозовац
• Шериф Ко?еви?

Карактеристике

Основни инструмент у новокомпоновано? народно? музици ?е хармоника без ко?е ?е ?народ?ачки“ оркестар незамислив и ко?а ?е сво?еврсни заштитни знак жанра. Остали инструменти су у почетку били акустични, али су их ве? средином седамдесетих заменили електрични, па су обавезни у оркестру постали и електрична соло и бас-гитара, а почетком осамдесетих и синтиса?зер и ритам машина.

У музичком смислу, новокомпонована народна музика не представ?а никакву вредност. Одлику?у ?е вари?аци?е на теме мелоса читавог Балкана, али и Турске, Блиског истока, па чак и Инди?е, прилаго?ене често веома скромним вокалним могу?ностима изво?ача, као и неумерено кориш?е?е ефеката.

Текстови су на?чеш?е банални и обилу?у патетиком. Углавном се баве тугом за изгуб?еном ?убав?у, пре?убом, ?адикова?ем над тешким животом, жа?е?ем за изгуб?еном младош?у, носталги?ом према напуштеном родном кра?у, али и мотивима из свакодневног живота, углавном са села. Често су на граници ласцивности. Текстописцима ?е у на?ве?ем бро?у случа?ева битна само рима, па су због ?е склони да занемаре граматику, а неретко и логику. Овакви текстови су због тога веома често предмет подсмеха у меди?има и ме?у онима ко?и не воле ову врсту музике, али суде?и по ?иховом бро?у и популарности, може се зак?учити да то не пога?а ни ауторе, ни изво?аче, а ни публику ко?а их слуша. Ме?у типичне примере спада?у текстови:

? Спавам, ?адна, у дрвени кревет,

а мо? Миле у Аполо 9.
Mомци нам се пе?у на Венеру,
дево?ке им киселицу беру.
Суве ш?иве и планете,
а на Зем?и плаче дете,
тражи хлеба и салате,
гладно дете, брате.

”

? ?а сам жена двадесетог века

ко?а уме да схвати човека.
Били смо некад два сре?на лица,
несу?еник и несу?еница...

”

Разво? новокомпоноване народне музике

Од сво?их раних почетака па до данас, ова врста музике се ме?ала и током децени?а ?е претрпела знача?не промене. Иако се тешко може говорити о стиловима или правцима у новокомпоновано? народно? музици, могу?е ?е разграничити различите периоде у ко?има ?е долазило до битних промена.

Шездесете године

Ова? период карактерише акустична музика чи?и су се аутори трудили да звуком и текстом што више подсе?а на изворну народну музику. На?чеш?и инструменти су хармоника, гитара и контрабас, а често и виолина и кларинет. Изво?ачи ове музике, као што су Васили?а Радо?чи?, Лепа Луки?, Силвана Арменули?, Предраг Го?кови? Цуне и Предраг Живкови? Тозовац су познати и као интерпретатори изворних народних песама завидних гласовних могу?ности.

Седамдесете и осамдесете године

Етикета вина ?Лепа Брена” винари?е Си?ево

Новокомпонована народна музика ?е у овом временском раздоб?у доживела процват и постала масовни феномен какав се у ?угословенским оквирима може поредити са рокенролом на западу ко?у децени?у рани?е. Упркос декларативним осудама парти?ског и државног врха, тиражи плоча су расли, бро? изво?ача се у овом периоду експоненци?ално пове?ао.

Музику су одликовала све ве?а одступа?а од изворне, уз све ширу примену електричних инструмената и ослонац на фолклорне мотиве читавог балканског простора, Турске, па и Блиског истока. Ова? период карактерише почетак примене бизарних текстова пуних плитке патетике и одсуства смисла. На сцени су се по?авила многа данас позната естрадна имена: Бора Спужи? - Квака, Мирослав Или?, Шабан Шаули?, Шемса Су?акови?, Боро Др?ача, Халид Бешли?, Миле Кити?, Милош Бо?ани?, Митар Мири?, Весна Зми?анац, Вера Матови?, Ера О?дани?, Томислав Чолови?, Халид Муслимови? и многи други.

Почетком осамдесетих, Фахрета ?ахи?, позната као Лепа Брена, ?е постала прва мегазвезда новокомпоноване народне музике са више милиона продатих плоча, многобро?ним концертима широм ?угослави?е, као и у Румуни?и и Бугарско? и улогама у шест играних филмова и више телевизи?ских сери?а. О феномену популарности ?Лепе Брене“ вероватно на?више говори чи?еница да ?е по ?о? носила име чак и ?една врста вина винари?е ?Си?ево“, као и стамбена зграда у Крагу?евцу.

Новокомпонована народна музика ?е средином осамдесетих почела да се сели из свог традиционалног, кафанског окруже?а у ?фолкотеке“ - локале налик на дисокотеке у ко?има се пуштала иск?учиво ова врста музике.

Деведесете године - турбо фолк

Настао ?е у ?угослави?и кра?ем осамдесетих година пошлог века, а врхунац популарности достигао ?е деведесетих, захва?у?у?и агресивно? промоци?и бро?них радио станица и телевизи?а Палма и Пинк, ко?е су емитовале скоро иск?учиво ову врсту музике. Одлику?у га брзи ритмови и иск?учиво електрични инструменти, са обавезним синтиса?зером, уз оби?е ефеката. Из овог периода потиче израз ?шабана?зер“, ко?и у жаргону означава синтиса?зер ко?и се користи невешто или уз неумерену примену ефеката. Текстови се уклапа?у у општи образац новокомпоноване музике. Многи противници турбо-фолка га сматра?у парадигмом супкултуре деведесетих и подилаже?а ниском укусу маса.

Велика ве?ина изво?ачица ове врсте музике ?е остала запам?ена по неукусно оскудно? гардероби, изноше?у приватног живота у ?авности, честим скандалима и ?убавним везама са припадницима подзем?а..

Обожаваоци ове врсте музике га?или су сопствени стил облаче?а ко?и се састо?ао од обавезних патика На?ки ?ер макс“, масивних златних огрлица и ма?ица упасаних у фармерице марке ?Дизел“, по ко?има су прозвани ?дизелаши“. Турбо-фолк ?е имао снажан утица? на музику других зема?а, попут Бугарске (чалга) и Грчке (лаики). Из ?ега су у Срби?и настали поп-фолк и техно-фолк.

Период после 2000: поп фолк и техно фолк

Музички правци настали у Срби?и после 2000, на ко?е ?е на?ве?и утица? имао турбо-фолк. Ово су у ствари вари?анте турбо-фолка, али са ве?им утица?ем попа, техно и електронске музике. Иако ?е приметан знатан отклон у односу на музику рани?их година и све ве?е окрета?е музичким токовима запада, текстови су остали препознат?иви као ?народ?ачки“, а у музици се провлаче псеудофолк мотиви. На албумима по?единих популарних певачица деведесетих (Сека Алекси?, Светлана Ражнатови?, Драгана Миркови?), данас доминира поп звук, док се други, попут ?елене Карлеуше, окре?у електронско? музици.