教育部下发文件 坚决打击和防范自主招生作假
Зоран ?ин?и? | |||||||||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
![]() ?ин?и? (2001) | |||||||||||||||||||||||||||
Лични подаци | |||||||||||||||||||||||||||
Датум ро?е?а | 1. август 1952. | ||||||||||||||||||||||||||
Место ро?е?а | Босански Шамац, Босна и Херцеговина, ?угослави?а | ||||||||||||||||||||||||||
Датум смрти | 12. март 2003.50 год.) ?( | ||||||||||||||||||||||||||
Место смрти | Београд, Срби?а, Срби?а и Црна Гора | ||||||||||||||||||||||||||
Узрок смрти | Атентат | ||||||||||||||||||||||||||
Народност | Србин | ||||||||||||||||||||||||||
Универзитет | Универзитет у Београду | ||||||||||||||||||||||||||
Професи?а | доктор филозофи?е | ||||||||||||||||||||||||||
Породица | |||||||||||||||||||||||||||
Супружник | Ружица ?ин?и? | ||||||||||||||||||||||||||
Деца | 2 | ||||||||||||||||||||||||||
Родите?и | Драгомир ?ин?и? (1916—2001) Мила ?ин?и? (ро?. Душани?) (1931/2 — 14. март 2016)[1] | ||||||||||||||||||||||||||
Породица | Гордана ?ин?и? Филипови? (сестра)[2] | ||||||||||||||||||||||||||
Политичка кари?ера | |||||||||||||||||||||||||||
Политичка странка | Демократска странка (1990—2003) | ||||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||||
Потпис | ![]() |
Зоран ?ин?и? (Босански Шамац, 1. августа 1952 — Београд, 12. март 2003) био ?е српски политичар и филозоф. Био ?е дугогодиш?и председник Демократске странке, председник Скупштине града Београда[а] (1997) и председник Владе Републике Срби?е (2001—2003).
Он ?е био ?едан од 13 интелектуалаца ко?и су обновили рад предратне ?угословенске Демократске странке, оснива?у?и модерну Демократску странку 1989. године[3] чи?и ?е председник постао 1994. године.[4] Током 1990-их био ?е ?едан од лидера опозици?е режиму Слободана Милошеви?а, a 2001. године постао ?е преми?ер Срби?е након свргава?а Милошеви?а 5. октобра 2000. године.[4]
Као преми?ер залагао се за продемократске реформе и приступа?е Срби?е Европско? уни?и.[5] ?ин?и?ева влада ?е ратификовала Европску конвенци?у о ?удским правима и спровела иноваци?е у складу са препорукама Савета Европе, што ?е довело до уво?е?а институци?а за заштиту ?удских права и слобода, као и да Савезна Република ?угослави?а након што ?е преуре?ена променивши назив у Срби?а и Црна Гора 2003. године постане држава-чланица Савета Европе.[6]
Након дипломатске иници?ативе ?егове владе, НАТО и ОЕБС су дозволили повратак Во?ске ?угослави?е у Копнену зону безбедности, чиме су завршени сукоби на ?угу Срби?е са албанским сепаратистима. ?ин?и?ева влада снажно се залагала за сарад?у са Ме?ународним кривичним судом за бившу ?угослави?у у Хагу. Након хапше?а припадника ?единице за специ?алне операци?е (?СО) и изруче?а Хашком трибуналу, ?СО ?е организовао оружану побуну у Београду.[7] ?ин?и? ?е уби?ен у организованом атентату од стране Звездана ?ованови?а, бившег припадника ?СО ко?и ?е био повезан са организованом криминалном групом познати?ом као Земунски клан.[8][9][10]
Биографи?а
Младост
?ин?и? ?е ро?ен у Босанском Шамцу, Босна и Херцеговина, ?угослави?а, где му ?е отац био стациониран као официр ?угословенске народне арми?е (?НА). По очево? страни ?е пореклом из Топлице у ?ужно? Срби?и,[11] а родно село ?егових предака са очеве стране ?е Прекопуце. Према ?егово? ма?ци, ?ин?и?и воде порекло и са Косова и Метохи?е.[12]
Имао ?е ро?ака ко?и се тако?е звао Зоран ?ин?и? са ким ?е имао истог прадеду, пошто су им очеви били бра?а од стрица.[13] Ма?ка Мила Душани? (око 1931-2 - 14. март 2016), дома?ица, васпитала га ?е и ?егову 2 године стари?у сестру Гордану.[12] Породица се селила по очевим пословима. Десет година Зорановог дети?ства протекло ?е у граду Травнику, у централно? Босни.[14]
Основну школу ?е завршио у Шамцу, а прва два разреда гимнази?е у Травнику.[12]
На кра?у, породица се преселила у престоницу Београд, након што ?е ?егова ма?ка тамо добила радно место. ?ин?и? ?е поха?ао Девету београдску гимнази?у, а потом се уписао на Филозофски факултет Универзитета у Београду, ко?и ?е дипломирао 1974. године. Током студентских дана развио ?е интересова?е за политику.
Студи?е
?ин?и? ?е студирао филозофи?у на Универзитету у Београду, а паралелно ?е поха?ао и предава?а из истори?е уметности, социологи?е и економи?е.[15] Посебно интересова?е ?е показивао за Петра Кропоткина, чи?а ?е дела преводио на српски и критичку теори?у друштва, познату под називом Франкфуртска школа.
Словеначка полици?а ?е брутално спречила одржава?е студентског скупа, чи?и ?е ци? био да се формира аутономна студентска организаци?а. Организатори су, ук?учу?у?и и ?ин?и?а, ухапшени.[16] Ухапшени студенти су формирали штра?качки одбор, због чега су били свакодневно нападани у штампи. За скуп ?е био припрем?ен ?Нацрт резолуци?е савеза студената филозофских факултета у Београду, ?уб?ани и Загребу“, ко?и ?е указивао на посто?а?е кризе ?угословенског друштва и са радикално левих позици?а критиковао тадаш?у комунистичку власт.[17]
Новембра 1974. године у ?уб?ани ?е одржано су?е?е, на коме су шесторица студената, ме?у ко?има и Зоран ?ин?и?, били осу?ени на по годину дана затвора. Ме?утим, притисак ме?ународне ?авности помогао ?е осу?еним студентима да избегну издржава?е затворске казне.[16] Након што ?е 1974. осу?ен од комунистичких власти и преко парти?ских меди?а због сво?е улоге у покуша?у организова?а независног политичког покрета ?угословенских студената, ?ин?и? ?е емигрирао у Западну Немачку[18] захва?у?у?и интервенци?и бившег немачког канцелара Вили?а Бранта, ко?и ?е убедио власти да пусте ?ин?и?а да до?е у Немачку уместо да казну служи у ?угослави?и.
Наставио ?е студи?е код професора ?иргена Хабермаса у Франкфурту.[19] У Немачко?, ?ин?и? ?е докторирао филозофи?у на Универзитету у Констанцу 1979. године.[20] Године 1979. ?е докторирао на тези ?Проблеми утеме?е?а критичке теори?е друштва“ код ?иргена Хабермаса.[21] Као студент био ?е под великим утица?ем Хабермасовог савета да интелектуалац ??има дужност не само да мисли, ве? и да делу?е.[22] За време боравка у Франкфурту, ?ин?и? ?е често посе?ивао к?ижару ?Карл Маркс“ у ко?о? ?е у то време радио ?ошка Фишер.[23] У лично при?ате?ство, то познанство ?е прерасло тек 20 година касни?е. Ово ?е постало предмет шпекулаци?а и меди?ских манипулаци?а у смислу Фишеровог рани?ег пацифизма и ?егове касни?е наводне улоге у нападима НАТО-а на СР ?угослави?у.[24]
?едан колега ?угословенски студент ко?и га ?е познавао у Немачко?, Милорад Вучели?, присе?а се да ?е ?ин?и? у кампусу био познат ?не само по томе што ?е студентски бри?антан, ве? и по томе што ?е био отворен за живот. Ни?е био типичан досадан интелектуалац. Знао ?е како да живи. Имао ?е дево?ке с?а?ног изгледа. Био ?е изузетно кул."[22] Док ?е био студент на Универзитету у Констанцу, одржавао ?е блиске везе са студентским анархистичким групама и учествовао ?е у Корчуланско? лет?о? школи ко?у ?е водио Праксис.[18] Говорио ?е немачки ?език. Касни?е, док ?е био преми?ер Срби?е, савладао ?е и енглески ?език.
Професор
Године 1989, ?ин?и? се вратио у СФР ?угослави?у да би преузео професорско место на Универзитету у Новом Саду. Тако?е ?е био и виши научни сарадник у Центру за филозофи?у и друштвену теори?у у Београду.[25] Аутор ?е више стручних есе?а и к?ига из области филозофи?е, политике, економи?е и сл.
Политичко делова?е
Оснива?е Демократске странке
?ин?и? ?е за?едно са другим српским интелектуалцима, дисидентима и продемократским активистима основао Демократску странку, засновану на теме?има и сличном концепту предратне Демократске странке за време кра?евине ?угослави?е. Постао ?е председник извршног одбора странке 1990. године и изабран за посланика у Народну скупштину Републике Срби?е. Године 1994. ?е постао председник Демократске странке уместо дотадаш?ег Драго?уба Ми?унови?а.[4] Био ?е посланик у прва три вишестраначка сазива Народне скупштине и Ве?у република Скупштине СР?.
Долазак на место председника ДС-а

Нови баланс снага унутар ДС-а водио ?е ка сазива?у ванредне скупштине странке. На ванредно? скупштини одржано? 5. ?ануара 1994, ?ин?и? ?е постао председник ДС-а, заме?у?у?и свог политичког ментора Ми?унови?а, ко?и ?е након тога поднео оставку на место у председништву ДС. Неслану шалу на рачун тада 63-годиш?ег Ми?унови?а изнео ?е 41-годиш?и ?ин?и? током скупштине странке када ?е рекао: "Ми?унови?ево време ?е прошло... Ми?унови? ни?е Тина Тарнер па да бо?е звучи сада него са тридесет година".[26] У свом говору на скупштини странке када ?е подносио оставку, Ми?унови? ?е огорчен и разочаран окарактерисао ?ин?и?ево понаша?е око преузима?а странке као "спо? маки?авелизма и револуционарне технике".[27] Овом унутраш?ем страначком расколу ?ин?и?у ?е тако?е користило и придоби?а?е дискретне подршке и наклности од стране режимских меди?а.[26]
?ин?и? ?е, након што ?е преузео кормило ДС-а, уложио много енерги?е да би од онога што ?е понекад иронично називао "дебатни клуб" направио ефикасну и модерну политичку странку, ко?а функционише по моделу ефикасног предузе?а.[28]
Следе?е године 15. априла 1995, на редовном заседа?у скупштине странке, ?ин?и? ?е поново изабран за председника странке. Мада ?е странка под ?ин?и?евим руководством била много бо?е организовани?а, ипак ?е и да?е ?е дожив?авала проблеме у формулиса?у ?асног става у вези националног пита?а. ?ин?и?еве сопствене акци?е можда су добра илустраци?а тога. ?ин?и? ?е суштински одбио да призна национално пита?е као стварно пита?е, при чему у сво?о? к?изи "?угослави?а као недовршена држава" ни у ?едном делу ни?е посебно поменуо Србе ко?е живе у другим кра?евима ?угослави?е, односно ван федералних граница Срби?е.
Посета Републици Српско? и Радовану Кара?и?у
У фебруару 1994. у Палама ?е посетио председника Републике Српске Радована Кара?и?а, у тренутку док су америчке снаге претиле бомбардова?ем српских положа?а у Босни. На Видовдан 28. ?уна 1994. године, ?ин?и? ?е упутио честитку генералу Ратку Млади?у у ко?о? му, ?у име свих чланова ДС-а и сво?е лично име честита Дан Во?ске Републике Српске“ где ?ош наводи да ?Во?ска РС, настала у рату за слободу ?е пример како ?една мала, али народна во?ска може успешно сачувати државу и заштити народ“. ?ин?и? у честитки у ко?о? се Ратку Млади?у обра?а ?с поштова?ем“, ?ош наводи да je ?нама (Србима) потребна снажна во?ска, како би друга страна одустала од намере да настави рат“.[29][30][31] Овакав, заокрет око националног пита?а, ефикасно су користили политички противници ДС-а и ?ин?и?еви критичари широм политичког спектра. Како се Рат у Босни приводио кра?у потписива?ем Де?тонског споразума у новембру 1995, Милошеви? ?е уживао стабилну подршку ме?ународне за?еднице ко?а га ?е прогласила за "фактор мира и стабилности на Балкану".
После судског спора са председником Владе Републике Срби?е Мирком Мар?анови?ем, 20. септембра 1996. године ?ин?и? ?е осу?ен на 4 месеца затвора, условно на две године. Врховни суд Срби?е ?е 9. ?ула 1998. године преиначио ову пресуду и изрекао нову у ко?о? ?е осу?ен на 7 месеци затвора, условно на 3 године.[15]
Коалици?а За?едно
У новембру 1996. на локалним изборима ДС ?е наступала као део опозиционе Коалици?е За?едно. Демократска странка ко?а ?е у то време бро?ала само 7.000 чланова широм Срби?е придружила се Коалици?и За?едно противно ?ин?и?евим личним же?ама, ко?и ?е био надгласан када се расправ?ало о доноше?у одлуке унутар странке.[32] Након победе опозици?е у к?учним градовима: Београду, Новом Саду и Нишу, Милошеви? ?е одбио да призна изборне резултате и тиме изазвао тромесечне протесте на ко?е ?е изашло стотине хи?ада гра?ана.
Након низа масовних протеста и демонстраци?а због оптужби за кра?у на локалним изборима 1996, приликом ко?их ?е врло често долазило до прекомерне употребе силе од стране полици?е, а због поништених избора од стране републичке владе током 1996/97, Милошеви?ев режим ?е, делимично под притиском унутраш?ег незадово?ства, а делимично ме?ународног фактора, попустио.
Председник скупштине града Београда

?ин?и? ?е 21. фебруара 1997. године изабран за председника Скупштине града Београда.[б] Тог дана скинута ?е звезда петокрака са куполе Градске скупштине. Иако ?е скинута са заставе ?ош у октобру 1991. године, петокрака ?е успела да "преживи" ?ош шест година на градским и државним институци?ама. ?ин?и? ?е звезду петокраку лично донео и поклонио Музе?у истори?е ?угослави?е.[33][34][35][36][37] ?ин?и? се ни?е дуго задржао на функци?и градоначелника и убрзо ?е сме?ен са места председника Скупштине Београда 30. септембра 1997. гласовима Соци?алистичке парти?е Срби?е, Српске радикалне странке и Српског покрета обнове дотадаш?ег коалиционог партнера.[38]
После ?ин?и?еве смене ?е на челу Београда дошао Милан Божи?, ко?и ?е тамо остао до 22. ?ануара 1999, односно око годину и по.
Кра?ем ?ануара ?е за новог председника скупштине града предложен функционер СПО-а Во?ислав Михаилови?. Пре самог гласа?а су и Радикали и Демократе критиковали избор ?ега за новог председника скупштине града. Горан Веси? ?е тада у име Демократске стране рекао да Михаилови? одговара Српском покрету обнове, ?ер се не меша превише у сво? посао. Додао ?е и да ?е требало одабрати неког ко ни?е из гарнитуре ко?а ?е до тада управ?ала градом. Током гласа?а су одборници Радикалне и Демократске странке напустили скупштину.[39]
Бо?кот избора у 1997.
Касни?е, исте године ?ин?и? ?е донео чврсту одлуку да ДС бо?коту?е председничке и парламентарне изборе тиме разби?а?у?и Коалици?у За?едно. У?еди?ени око за?едничког политичког непри?ате?а Коалици?а За?едно, са Српским покретом обнове Вука Драшкови?а и Гра?анским савезом Срби?е Весне Пеши?, распала се само четири месеца након сво?е победе.
?ин?и? и ?егова странка бо?котовали су председничке и парламентарне изборе 1997. године, као и остали из "демократског блока" ук?учу?у?и и Во?ислава Коштуницу и ?егову Демократску странку Срби?е. Ово ?е довело до тога да соци?алисти и радикали заузму ве?ину места остав?а?у?и тре?и на?ве?и део Драшкови?евом СПО-у. Како, ме?утим, према об?ав?еним званичним резултатима, у том другом кругу на изборе ни?е изашло по тадаш?ем изборном закону неопходних 50% уписаних бирача, ови избори су проглашени неуспелим и изборни поступак ?е понов?ен касни?е исте године
У овом случа?у, Во?ислав Шеше? ?е победио у другом кругу соци?алисту Зорана Лили?а, а када су избори понов?ени, Шеше? ?е изгубио од соци?алисте Милана Милутинови?а. Ово ?е проузроковало да Шеше? прогласи изборну кра?у и поведе протесте против владе. Предомислио се када ?е избила косовска криза ране 1998. године, и када ?е добио понуду Слободана Милошеви?а да са сво?им радикалима се прик?учи влади као коалициони партнер. Када се и ?егов кум, Вук Драшкови? прик?учио влади, ?ин?и? ?е остао главни опозициони лидер Милошеви?евом режиму у периоду када ?е НАТО започео рат против СР ?угослави?е.
НАТО бомбардова?е
Након убиства антивладиног издавача и новинара Славка ?уруви?е на Ускрс током НАТО бомбардова?а СР ?угослави?е, и озби?них прет?и да се и ?ему деси исто, Зоран ?ин?и? се, ради сопствене сигурности, привремено склонио у Црну Гору да би касни?е отишао у иностранство, ?ер ?е, по сазна?има, био следе?и на списку атентата Милошеви?еве Службе државне безбедности. У септембру 1999. године, ?ин?и? ?е проглашен за ?едног од на?важни?их политичара на почетку 21. века у избору часописа Та?м.[40] Након повратка у зем?у у ?улу 1999. године, ?ин?и? ?е био оптужен за угрожава?е државне безбедности. Су?е?е по ово? оптужби ?е било затворено за ?авност, а потом ?е и установ?ено да ?е било монтирано.
Избори 2000. и долазак на власт

Зоран ?ин?и? ?е играо истакнуту улогу у изборима за председника СР ?угослави?е септембра 2000. и уличним демонстраци?ама 5. октобра ко?е су довеле до пада Слободана Милошеви?а са власти. Во?ислав Коштуница ?е био председнички кандидат, а ?ин?и? ?е предводио широку коалици?у Демократске опозици?е Срби?е (ДОС), ко?у ?е чинило 18 странака до победе на парламентарним изборима у Срби?и децембра 2000. Демократска странка постала ?е на?ве?а странка у оквиру ДОС-а ко?и ?е осво?ио 64,09% гласова на парламентарним изборима у децембру тиме доби?а?у?и 176 од 250 посланичких места у Народно? скупштини. ?ин?и? ?е постао преми?ер Срби?е 25. ?ануара 2001. године и у?едно први пост-Милошеви?евски председник владе.[41] Знача?ну улогу током петооктобарских демонстраци?а одиграла ?е ?единица за специ?алне операци?е (?СО) утолико што, након договора изме?у ?ин?и?а и Милорада Улемека Леги?е — команданта ?СО-а, а упркос наре?е?у, ни?е отворила ватру на демонстранте. Након бро?них инцидената у априлу 2001. године, Милорад Улемек ?е под притиском власти на сво? захтев сме?ен са места команданта ?СО.
Изруче?е Слободана Милошеви?а Хагу
Дана 1. априла 2001. године, бивши председник Слободан Милошеви? ?е ухапшен. Иако званична оптужница ни?е састав?ена, Милошеви? се сум?ичио за злоупотребу службеног положа?а и корупци?у.[42] Након Милошеви?евог хапше?а, С?еди?ене Америчке Државе затражиле су од Владе ?угослави?е ?егово изруче?е, услов?ава?у?и ?е да уколико га не изручи Хашком трибуналу да ?е изгубити финанси?ску помо? ММФ-а и Светске банке.[42] Председник Во?ислав Коштуница противио се изручива?у Милошеви?а наводе?и да би та? чин прекршио Устав ?угослави?е. Председник владе Зоран ?ин?и? сазвао ?е ванредни састанак владе поводом одлуке о изручива?у.[43] Милошеви?еви браниоци жалили су се на процес изручива?а Уставном суду ?угослави?е. Суд ?е захтевао две неде?е разматра?а жалбе. Игноришу?и захтеве председника и уставног суда, ?ин?и? ?е наредио изручива?е Милошеви?а Хашком трибуналу. На Видовдан 28. ?уна 2001. године, Милошеви? ?е пребачен хеликоптером из Београда у америчку ваздушну базу у Тузли одакле ?е пребачен у Хаг.[43]
?ин?и? ?е одиграо к?учну улогу у изруче?у Слободана Милошеви?а Хашком трибуналу.[44] Изручива?е Милошеви?а Хашком трибуналу изазвало ?е политичке немире и уличне протесте опозици?е у СР ?угослави?и. Коштуница ?е изручива?е прогласио незаконитим и неуставним. ?ин?и? ?е об?аснио да би несарад?а владе имала конкретних негативних последицаи и да изруче?е Милошеви?а Хашком трибуналу ни?е била екстрадици?а ?ер ?е то институци?а У?еди?ених наци?а и да самим тим ни?е страна држава.[43] Након изручива?а Милошеви?а, СР ?угослави?а ?е наставила да прима финанси?ску помо? ЕУ, ММФ-а и Светске банке.[45] Касни?е, ?ин?и? ?е рекао да ?е разочаран одуговлаче?ем су?е?а Милошеви?у и оценио то као "скупи циркус", и да "Хашки трибунал дозво?ава Милошеви?у да користи сво?у демагоги?у и води су?е?е".
Сукоби са Во?иславом Коштуницом
![]() | Ова? оде?ак би требало проширити. Можете помо?и додава?ем садржа?а. |
Сукоби на ?угу Срби?е 2001.
![]() | Ова? оде?ак би требало проширити. Можете помо?и додава?ем садржа?а. |
Побуна ?СО
Августа 2001. уби?ен ?е бивши официр Службе државне безбедности Момир Гаврилови?, неколико сати након састанка са Коштуницом у ?еговом кабинету. Коштуница ?е тврдио да ?е Гаврилови? уби?ен ?ер ?е поседовао доказе о повезаности по?единих чланова ?ин?и?еве владе са организованим криминалом. Ово ?е проузроковало да Коштуница и ?егова Демократска странка Срби?е са сво?их 45 народних посланика напусте ?ин?и?еву владу и влада?у?у коалици?у око ДОС-а. ?ин?и? ?е намеравао да избаци посланике ДСС-а из парламента одузима?ем посланичких мандата. У ме?увремену, Коштуница и ?егова странка, за?едно са СРС и СПС су отворено оптужили ?ин?и?а за организовани криминал.[46][47] Дво?ица министара из Коштуничине странке (Александар Правди? и Обрен ?оксимови?) поднели су оставке и напустили ?ин?и?еву владу.[46]
Убрзо након тих напада, у новембру 2001. ?е дошло до побуне ?СО против ?ин?и?еве владе, током ко?е су припадници ?СО, предво?ени Милорадом Улемеком, блокирали ауто-пут код Врбаса и Сава центра. У тренутку изби?а?а побуне, ?ин?и? и тадаш?и министар полици?е Душан Миха?лови? су били на службеном путу, а Горан Петрови?, тадаш?и начелник Ресора државне безбедности на годиш?ем одмору. Када се ?ин?и? сутрадан у?утру вратио са службеног пута, поподне ?е председавао састанку одржаном у МУП-у Срби?е. На овом састанку, ?ин?и? ?е од Луки?а затражио директан одговор на пита?е да ли би полици?а могла да спречи ?СО у ?еном евентуалном покуша?у запоседа?а седишта републичке Владе и добио ?е негативан одговор.[48] Наводни повод за побуну ?СО било ?е хапше?е хашких оптуженика бра?е Предрага и Ненада Банови?а, оптужених пред Хашким трибуналом. Ме?утим, прави повод ?е вероватно била чи?еница да су бра?а Банови? ратовала у БиХ за?едно с параво?ном ?единицом Вукови (претечом ?СО-а), што ?е вероватно изазвало страх да би и неки припадници ?СО могли бити ухапшени.[49] Други могу?и повод било ?е то што ?е Улемек, ко?и ?е желео да задржи утица? над ?СО-ом, желео и да избегне евентуално хапше?е приликом сведоче?а на су?е?у за атентат на Ибарско? магистрали, ко?е ?е било заказано за 12. новембар.[50] Коштуница ?е подржао побуну рекавши да се ради о ?удима ко?и нису угрозили безбедност зем?е, а сличност сво?е из?аве с Улемековом касни?е оценио као неважну.[51] Соци?алистичка парти?а Срби?е и Српска радикална странка су тако?е подржали побуну.[52] Иако ?е побуна била противзаконита[49] и противуставна,[53] реакци?е политичке елите на ?у су биле поде?ене. Побуна ?е окончана 17. новембра 2001. око 7 часова у?утру када су с улаза у базу ?СО-а скло?ени оклоп?ени транспортери и наоружани стражари ко?и су се ту налазили целим током побуне.[54]
Дана 24. ?уна 2002. године, Коштуница ?е неочекивано сменио са места начелника генералштаба генерала Небо?шу Павкови?а, иако ?е рани?е одби?ао да га смени. ?ин?и? ?е дуго тражио Павкови?еву смену, а Павкови? ?е оптужио Коштуницу да ?е подлегао ?недемократским притисцима” и да ?е сме?ен ?ер ?е одби?ао да Во?ска ?угослави?е учеству?е у ?пр?аво? кампа?и” председништва ?угослави?е против ?ин?и?а, ме?у ко?има ?е било наводно прислушкива?е ?ин?и?еве владе.[55]
Гостова?е у квизу Желите ли да постанете милионер?
![]() | Ова? оде?ак би требало проширити. Можете помо?и додава?ем садржа?а. |
Послед?и дани


Почетком 2003. године, ?ин?и? ?е покренуо широку дипломатску кампа?у за реше?е статуса Косова и Метохи?е.[56][57]
Поводом тога ?е писао председнику САД ?ор?у Бушу,[58] председнику Руси?е Владимиру Путину,[59], а нешто више од месец дана пре смрти ?е 7. фебруара 2003. писао и Савету безбедности.[60]
На рекреативно? утакмици малог фудбала на Копаонику изме?у припадника Владе Срби?е и Жандармери?е ?е око 18. фебруара повредио Ахилову тетиву. Повреда ?е настала без контакта са противничким играчем, а по опису ?едног очевица ?ин?и? ?е уз болну гримасу напустио терен. Иако ?е пракса да се високи државни званичници Срби?е лече на ВМА, он ?е ипак одлучио да се лечи на Ба?ици. Лекарски конзили?ум предво?ен доктором Зораном Благо?еви?ем, директором Ба?ице, ?е након дета?них прегледа одлучио да оперише тетиву, ко?у ?е извршио специ?алиста за спортске повреде др Зоран Гани?. Званична служба Владе Срби?е ?е об?авила да ?е ?ин?и? носити гипс на лево? нози наредних 6 до 8 неде?а. Сама фудбалска утакмица ?е завршена 3:3, а ?едан гол за екипу Владе Срби?е ?е постигао министар за приватизаци?у Александар Влахови?.[61]
Дванаестог марта 2003, дана када се испоставило да ?е извршен успешан атентат на ?ега, требао ?е да се сретне са Аном Линд, министарком спо?них послова Шведске, и ?еним колегом ?аном Карлсоном. Скоро тачно пола године касни?е, и Ана Линд ?е била жртва успешног атентата.
Атентат
На степеништу зграде седишта Владе Срби?е у Београду 12. марта 2003. године око 12:30 председник Владе Зоран ?ин?и? пого?ен ?е метком ко?и ?е прошао кроз ?егово срце и брзо ?е одведен у болницу, али ?егова смрт проглашена ?е ?едан час касни?е, "у 13:30 на операционом столу Ургентног центра".[62][63] Од другог испа?еног метка тешко ?е ра?ен у стомак припадник обезбе?е?а преми?ера Милан Веруови?,[64] ко?и сведочи о убиству председника владе у сво?о? к?изи Тре?и метак, а према том сведоче?у после два метка можда ?е испа?ен и тре?и метак. Према званичном Владином саопште?у, ?ин?и? ни?е био при свести након доласка у болницу.
Оба метка ?е, сна?пером, са 130 m уда?ености, испалио полици?ски официр Звездан ?ованови?, припадник Црвених беретки, са прозора зграде Завода за фотограметри?у. ?ованови? ?е касни?е правоснажно осу?ен на 40 година затвора због убиства Зорана ?ин?и?а.
Убиству председника Владе Срби?е ?е претходило неколико рани?их неуспелих покуша?а атентата. На?познати?и неуспели атентат изведен ?е у?утро 21. фебруара 2003. године, када ?е познати криминалац и члан Земунског клана, возе?и камионет ауто-путем, код Београдске арене, покушао да заустави аутомобил у ко?ем ?е био председник владе Зоран ?ин?и?.[65] Истовремено, поред ауто-пута чекало неколико атентатора, ко?и су били наоружани ручним ракетним бацачима и аутоматским пушкама.[66] Ипак, ?ин?и? ?е, захва?у?у?и делова?у обезбе?е?а, избегао озби?не повреде и преживео покуша? убиства.
Ако неко мисли да ?е зауставити спрово?е?е закона тиме што ?е мене уклонити, онда се грдно вара, ?ер ?а нисам систем. Систем ?е функционисати и да?е и нико не?е добити амнести?у за злочине тако што ?е уклонити ?едног или два функционера државе.
—?О неуспелом атентату на ?ега, Политика, 21. фебруар 2003. и Глас ?авности 24. фебруар 2003. године.
По пресуди суда, Милорад Улемек Леги?а ?е наредио Звездану ?ованови?у да уби?е Зорана ?ин?и?а. Улемек ?е осу?ен на 40 година затвора за кривична дела ко?а ук?учу?у убиство и покуша? убиства.
Постхумно
Државна сахрана
![]() | Ова? оде?ак би требало проширити. Можете помо?и додава?ем садржа?а. |
Ванредно ста?е

Наташа Ми?и?, тадаш?и вршилац дужности Председника Срби?е, прогласила ?е ванредно ста?е одмах након убиства, а Зоран Живкови? ?е изабран од стране Демократске странке за ?ин?и?евог наследника.[67] Ме?утим, након нових парламентарних избора 28. децембар 2003, Борис Тади? ?е постао председник Демократске странке, а Во?ислав Коштуница ?е постао нови преми?ер Срби?е.
?егову свечану поворку и сахрану 15. марта 2003. године пратио ?е велики бро? гра?ана и страних делегаци?а.
Учесници атентата на ?ин?и?а су редом хапшени или су се сами предавали, зак?учно са главним организатором реализаци?е убиства Милорадом Улемеком Леги?ом, ко?и се после неколико година бекства предао надлежним органима. Ве?ина ?их су приведени одмах након атентата, у марту и априлу 2003. године у полици?ско? акци?и "Саб?а".

Нови председник Владе Срби?е и Демократске странке
Владу ?е после ?егове смрти преузео Зоран Живкови?, ко?и ?е био и ?егов заменик председника Демократске странке, а он ?е преузео и во?ство странке до нових унутарстраначких избора. Иако ?е Живкови? био фаворит за новог председника ДС-а, на ?има ?е, за ?авност помало неочекивано, победио ?едан од тадаш?их потпредседника странке Борис Тади?.
Први споменик Зорану ?ин?и?у
Први споменик Зорану ?ин?и?у подигнут ?е у Прокуп?у, на платоу испред спортске хале ко?а носи ?егово име. Споменик ?е откривен на свечаности одржано? 1. августа 2007. године, на 55-годиш?ицу ?еговог ро?е?а. Подигнут ?е у Прокуп?у ?ер породица ?ин?и? потиче из Топличког кра?а. Споменик ?е поклон ва?ара Здравка ?оксимови?а ма?ци уби?еног преми?ера, Мили ?ин?и?, ко?а ?е споменик и открила.[68]
Постхумно ?е 2004. одликован Орденом Нема?е I степена од стране предс?едника СЦГ Светозара Марови?а,[69] а предс?едник Црне Горе Филип Ву?анови?, постхумно га ?е 2015. одликовао орденом Црногорске велике зви?езде.[70]
Исказ лекара ко?и га ?е оперисао после атентата
Скоро 19 година касни?е ?е доктор ко?и га ?е оперисао одмах после атентата, Ми?ко Ристи?, дао из?аву за меди?е поводом те операци?е. Он ?е са асистентом Душаном Велимирови?ем успео да му уши?е срце, али ?е преко ?етре, ко?а ?е била разнесена у комаде, губио пуно крви. Ристи? ?е том приликом рекао да би можда и спасили ?ин?и?а да су имали другу ?етру ко?у би му пресадили.[71]
Пресек политике
Унутраш?а политика
Имао ?е непрекидне несугласице са бившим коалиционим партнером, тадаш?им Председником СР ?угослави?е Во?иславом Коштуницом, ко?и ?е био ?егов на?ве?и политички супарник. ?ин?и?еви рани?и блиски односи са Председником Црне Горе Милом ?уканови?ем су се охладили због ?уканови?евих сепаратистичких теж?и за независном државом Црном Гором.
Спо?на политика
?ин?и?ева влада ?е била добро прихва?ена од стране западних држава.[72] ?егови састанци са тада воде?им личностима западних зема?а ?ор?ом Бушом, Тони?ем Блером, Жаком Шираком и другима, снажно су указивали да Запад подржава ?егову политику.
Економи?а

?ин?и? ?е тако?е покренуо економске реформе док ?е био на месту преми?ера Срби?е. Такве реформе ук?учивале су либерализаци?у цена и сма?е?е новчане масе с ци?ем постиза?а макроекономске стабилности. Тако?е се догодила мала приватизаци?а у погледу банкарске активе и финанси?ског сектора. На кра?у, Влада Срби?е елиминисала ?е многе трговинске бари?ере с ци?ем коначне интеграци?е у Европску уни?у. Ране економске реформе за време владе ?ин?и?-Коштуница, одржане су и након атентата на ?ин?и?а омогу?ава?у?и тако економи?и да се знатно пове?а пре светске економске кризе 2008. године. Ме?утим, незапосленост ?е и да?е остала веома висока, а темпо и квантитет реформи нису успели да поврате Срби?у на исти животни стандард какав ?е био пре 1990. године.[73]
Средином 2001. године, Влада Зорана ?ин?и?а ?е потписала уговор са Ма?крософтом поводом саветодавних услуга и стручних разматра?а на име владине електронске иници?ативе.[74]
Насле?е и слика у ?авности
![]() | Ова? оде?ак би требало проширити. Можете помо?и додава?ем садржа?а. |
У савремено? Срби?и ?е поглед на ?егово насле?е углавном позитиван, али има и изузетака.
Бивши председник Срби?е Борис Тади?, ко?и ?е поред Гордане Чоми? и Чедомира ?ованови?а био ?едан од 3 потпредседника Демократске странке у тренутку када ?е ?ин?и? био ?ен председник, из?авио ?е око 6. октобра 2020. за Нову С да би ?ин?и? несум?иво изгубио парламентарне изборе да ни?е уби?ен.[75]
После смрти ?е наилазио на по?едине критике око избора сарадника, при чему се ту на?више споми?у Владимир Беба Попови?, Горан Веси? и Чедомир ?ованови?.
У Срби?и има две улице назване по ?ему:
- Булевар Зорана ?ин?и?а у Београду, рани?е Булевар АВНО?-а.
- Булевар Зорана ?ин?и?а у Нишу, пре 15. марта 2004. булевар бра?е Таскови?.[76]
Приватно
?ин?и? ?е био оже?ен Ружицом ?ин?и? и имао ?е дво?е деце, к?ерку ?овану и сина Луку, ко?и су у време атентата били малолетни. Има и две године стари?у ро?ену сестру Гордану ?ин?и?-Филипови?. Она ?е завршила медицински факултет и специ?ализовала ?е медицину рада. После уда?е ?е радила у Крушику у Ва?еву. Имала ?е и приватну медицинску праксу 1990-их, али ?е због здравствених проблема убрзо након тога отишла у пензи?у. Има три ?ерке.[12]
Имао ?е нешто мла?ег ро?ака ко?и се тако?е звао Зоран ?ин?и?. Имали су истог прадеду пошто су им очеви били бра?а од стрица. Као млади су се повремено ви?али 1970-их на породичном има?у у селу Прекопуце, а касни?е су обо?ица живели на десетак километара ?едан од другог у Београду. Он се после атентата на свог ро?ака учланио у Демократску странку, а око 24. априла 2004. ?е ?едногласно био изабран за председника месног одбора странке на Карабурми.[13] Не зна се шта ради сада.
Нави?ао ?е за Црвену звезду.[77]
Заним?ивости
- Учествовао ?е у специ?алном изда?у квиза Желите ли да постанете милионер.[78][79] Осво?ио ?е 750.000 динара пошто ?е одустао на 14. пита?у у коме се тражио глумац чи?и ?е деда био ро?ени Немац. Након одуста?а?а ?е рекао да мисли да ?е то Стево Жигон, али ?е тачан одговор био Зоран Радмилови?.[80] Искористио ?е све 3 помо?и, а на 12. пита?у за 375.000 динара ?е позвао ?ерку.[81]
- Имао ?е нешто мла?ег ро?ака ко?и се тако?е звао Зоран ?ин?и?. Имали су истог прадеду пошто су им очеви били бра?а од стрица. Као млади су се повремено ви?али 1970-их на породичном има?у у селу Прекопуце, а касни?е су обо?ица живели на десетак километара ?едан од другог у Београду. По ?еговим речима ни?е хтео да се наме?е познати?ем ро?аку, па нису имали контакта у том периоду. Глас ?авности ?е 2004. године об?авио кратак интерв?у са ?им. Рекао ?е да ?е због имена повремено долазио у комичне ситуаци?е када би му тражили личне исправе. Стица?ем околности се бро? телефона на ?еговом радном месту у Луки "Београд" разликовао само на ?едном месту од бро?а дирекци?е ?УЛ-a, па су саговорници приликом представ?а?а током ?ав?а?а на телефон мислили да их он зеза, и онда би му се у шали представ?али као неки други политичари попут Вука Драшкови?а. После атентата на Зорана ?ин?и?а се учланио у Демократску странку, а око 24. априла 2004. ?е ?едногласно био изабран за председника месног одбора странке на Карабурми.[13]
- На дан атентата ?е требао да се сретне са министарком спо?них послова Шведске Аном Линд.[82]
- По интерв?уу за Newsweek ко?и ?е 2013. године дала Би?ана Плавши?, друга председница Републике Српске ко?а ?е и сама била у то време у Хагу, Слободану Милошеви?у ?е било жао када ?е чуо да ?е на ?ин?и?а извршен атентат. Наводно ?е и негодовао на прославу Во?ислава Шеше?а због ?ин?и?еве смрти.[83]
- Др Ми?ко Ристи? ?е са асистентом Душаном Велимирови?ем вршио операци?у над ?им непосредно после атентата. Успели су да му уши?у срце, али ?е преко ?етре, ко?а ?е била разнесена у комаде, губио пуно крви. Ристи? ?е 2022. рекао да би можда и спасили ?ин?и?а да су имали другу ?етру ко?у би му пресадили.[71]
Библиографи?а
Потпуна ?ин?и?ева библиографи?а налази се на страници Фонда др Зоран ?ин?и?.[84] Зоран ?ин?и? ?е био писац у области филозофи?е друштва и политичке филозофи?е, али и политикологи?е и социолошке теори?е. Тако?е ?е написао неколико социолошких студи?а у ко?има се бавио пита?има ?угословенског друштва.
Докторску дисертаци?у под називом "Марксова критичка теори?а друштва и проблеми ?еног утеме?е?а" ?е одбранио 1979. на универзитету Констанц у Немачко?.[85]
Фото галери?а
-
Сусрет са Билом Ге?тсом
-
Сусрет са шведским министром спо?них послова Аном Линд
-
Табла на згради где ?е становао Зоран ?ин?и?
-
Плато Зорана ?ин?и?а, Трг Републике, Београд
-
Зоран ?ин?и? на паноу 2013. године
Види ?ош

- Атентат на Зорана ?ин?и?а
- Пушка ко?ом ?е уби?ен Зоран ?ин?и?
- Списак дела Зорана ?ин?и?а
- Убити Зорана ?ин?и?а
- Димитри?е Цинцар-Маркови?
- Саб?а (ТВ сери?а)
Напомене
Референце
- ^ ?Новински чланак”. Архивирано из оригинала 26. 03. 2022. г. Приступ?ено 23. 11. 2020.
- ^ ?Уводни део текста”. Архивирано из оригинала 22. 2. 2020. г. Приступ?ено 23. 11. 2020.
- ^ Democratic Party official site. ?Reforming of Democratic Party”. Архивирано из оригинала 26. 12. 2017. г.
- ^ а б в Democratic Party official site. ?Dr Zoran ?in?i? (1952—2003)”. Архивирано из оригинала 15. 06. 2009. г. (?език: српски)
- ^ Silber, Laura (14. 3. 2003). ?Serbia Loses More Than a Leader”. New York Times. Архивирано из оригинала 12. 03. 2014. г. Приступ?ено 15. 1. 2010.
- ^ ?Serbia and Montenegro: Stabilisation and association” (PDF). European Commission. 26. 3. 2003. Архивирано (PDF) из оригинала 17. 11. 2019. г. Приступ?ено 2025-08-06.
- ^ ?Mutiny, Assassination and a Serbian Political Conspiracy”. Balkan Insight. 13. 7. 2018. Архивирано из оригинала 16. 05. 2020. г. Приступ?ено 19. 11. 2019.
- ^ presuda p. 8-12
- ^ Erlanger, Steven (16. 3. 2003). ?The World: Murder in Belgrade; Did Serbia's Leader Do the West's Bidding Too Well?”. New York Times. Архивирано из оригинала 19. 11. 2009. г. Приступ?ено 15. 1. 2010.
- ^ ?2 Suspects in Murder Of Serbian Premier Are Killed by Police”. New York Times. 28. 3. 2003. Архивирано из оригинала 28. 05. 2015. г. Приступ?ено 15. 1. 2010.
- ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. ?Se?anje Topli?ana na Zorana ?in?i?a”. www.rts.rs. Архивирано из оригинала 22. 06. 2020. г. Приступ?ено 2025-08-06.
- ^ а б в г ?Ispovijest sestre Zorana ?in?i?a: Ona mu je bila prva ljubav”. Независне новине. 11. март 2024. Приступ?ено 10. новембар 2024.
- ^ а б в M. Medenica (30. 4. 2004). ?Zoran ?in?i? sa Karaburme”. arhiva.glas-javnosti.rs. Архивирано из оригинала 03. 01. 2023. г. Приступ?ено 03. 01. 2023.
- ^ ?Charlie Rose - A converstaion with Zoran Djindjic, Prime Minister, Serbia”. web.archive.org. 2025-08-06. Архивирано из оригинала 25. 11. 2011. г. Приступ?ено 2025-08-06.
- ^ а б ?Virtuelni Muzej Zorana ?in?i?a”. Архивирано из оригинала 01. 11. 2017. г. Приступ?ено 26. 4. 2011.
- ^ а б ?Vreme 636 - Ubistvo premijera Zorana ?in?i?a”.
- ^ ?Zoran ?in?i?”. Архивирано из оригинала 31. 01. 2023. г. Приступ?ено 31. 01. 2023.
- ^ а б Thomas, Robert (1999). The Politics of Serbia in the 1990s (на ?езику: енглески). Columbia University Press. ISBN 978-0-231-11381-6.
- ^ The Management of Meaning in Organizations.
- ^ King, Mary E. (2010). The New York Times on emerging democracies in Eastern Europe. Washington, D.C.: CQ Press. ISBN 978-1-60426-582-8. OCLC 567804756.
- ^ ?Biografija Zorana ?in?i?a”.
- ^ а б Pomfret, John (2025-08-06). ?SERBIA'S ELASTIC MAN”. Washington Post (на ?езику: енглески). ISSN 0190-8286. Приступ?ено 2025-08-06.
- ^ ?Website des Berliner Journalisten Gerald Praschl | Startseite Чланак о Зорану ?ин?и?у на вебса?ту немачког новинара Гералда Прашла”. Архивирано из оригинала 19. 1. 2009. г. Приступ?ено 26. 4. 2011.
- ^ ?Нови Београд, Улице око Фонтане”.
- ^ ?Fond dr Zoran ?in?i? - Biografija Zorana ?in?i?a”. Архивирано из оригинала 26. 7. 2011. г. Приступ?ено 26. 4. 2011.
- ^ а б Vukadinovi?, ?or?e (17. 1. 2002). ??ovek na mestu ili konac delo krasi”. Vreme. Архивирано из оригинала 02. 10. 2013. г. Приступ?ено 17. 7. 2014.
- ^ Nik?evi?, Tamara (7. 3. 2013). ?O sukobu, pomirenju i saradnji sa Zoranom ?in?i?em” [On Conflict, Reconciliation and Cooperation with Zoran ?in?i?]. Vreme. Архивирано из оригинала 14. 03. 2013. г. Приступ?ено 17. 7. 2014.
- ^ Vukadinovi?, ?or?e (12. 2. 2010). ?Dvadeset godina DS-a – istorija i izazovi” [Twenty Years of DS – History and Challenges]. Nova srpska politi?ka misao. Архивирано из оригинала 24. 07. 2014. г. Приступ?ено 17. 7. 2014.
- ^ ?EKSKLUZIVNO! NIKAD VI?ENO PISMO ZORANA ?IN?I?A RATKU MLADI?U! Ovo je ?estitka koja veli?a generala i Vojsku Republike Srpske!”. kurir.rs. 23. 11. 2017.
- ^ ?PO?TOVANI GENERALE MLADI?U: Ovo je pismo koje je ZORAN ?IN?I? u ime DS poslao komandantu vojske RS!”. espreso.co.rs. 20. 07. 2019.
- ^ ?Polemika poslanika o pismu ?in?i?a Mladi?u, bombardovanju”. rs.n1info.com. 24. 11. 2017.
- ^ NIN 2010, стр. 18
- ^ ?Kako je Srbija rekla ZBOGOM poslednjem simbolu KOMUNIZMA”. blic.rs. 12. 10. 2019.
- ^ ?Na dana?nji dan pre 20 godina je SKINUTA ZVEZDA PETOKRAKA”. blic.rs. 21. 2. 2017.
- ^ ?SE?ATE LI SE OVE PETOKRAKE Nekada bila na gradskoj skup?tini, sada je izlo?ena kao ?ipka u muzeju”. blic.rs. 13. 12. 2016.
- ^ ?1997: Zbogom komunizmu”. blic.rs. 08. 09. 2011.
- ^ ?Beograd bez petokrake”. blic.rs. 27. 02. 1997.
- ^ ?"Nasa Borba" - Smenjen gradonacelnik Djindjic”. Приступ?ено 26. 4. 2011.
- ^ B. Vojini?, J. Miti? (23. ?ануар 1999). ?Во?ислав Михаилови? нови градоначелник”. Глас ?авности. Архивирано из оригинала 8. фебруар 2022. г. Приступ?ено 10. новембар 2024.
- ^ ?2004 TDT5 Evaluation Topics”. Архивирано из оригинала 30. 1. 2007. г. Приступ?ено 26. 4. 2011.
- ^ ?CEEOL The History of The 20th Century, Issue 2 /2006”. Архивирано из оригинала 03. 04. 2008. г. Приступ?ено 26. 4. 2011.
- ^ а б ?Milosevic arrested”. BBC News. 1. 4. 2001. Архивирано из оригинала 06. 07. 2018. г. Приступ?ено 3. 3. 2014.
- ^ а б в ?Milosevic extradited”. BBC News. 28. 6. 2001. Архивирано из оригинала 23. 07. 2014. г. Приступ?ено 3. 3. 2014.
- ^ ?BBC NEWS | Europe | Obituary: Zoran Djindjic”. Архивирано из оригинала 30. 08. 2011. г. Приступ?ено 26. 4. 2011.
- ^ ?Milosevic extradition unlocks aid coffers”. BBC News. 29. 6. 2001. Архивирано из оригинала 12. 12. 2013. г. Приступ?ено 3. 3. 2014.
- ^ а б Bideleux & Jeffries 2007, стр. 288.
- ^ Antiwar.com. ?GO FOR IT, KOSTUNICA!”. Архивирано из оригинала 21. 10. 2016. г.
- ^ Б92 — ??Службена та?на“ (5. део)”. Архивирано из оригинала 09. 09. 2009. г., 30.10.2008.
- ^ а б ?Време“ —. ??Оружана побуна“”. Архивирано из оригинала 08. 08. 2017. г. Приступ?ено 02. 10. 2018., 15.11.2001.
- ^ ?Od visokog rejtinga do dubokog pada”.
- ^ Б92 — ??Интерв?у - Во?ислав Коштуница, председник ДСС-а“”. Архивирано из оригинала 20. 07. 2017. г. Приступ?ено 02. 10. 2018., 27.3.2003.
- ^ ?Глас ?авности“ —. ??Оправдано протесту?у“”. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступ?ено 02. 10. 2018., 16.11.2001.
- ^ С. Попови? — ?Кривична при?ава”. Архивирано из оригинала 17. 09. 2011. г.; по Уставу СР?, члан 57, став 3
- ^ ?Глас ?авности“ —. ??Окончан протест 'Црвених беретки'“”. Архивирано из оригинала 12. 09. 2011. г. Приступ?ено 02. 10. 2018., 18.11.2001.
- ^ Bideleux & Jeffries 2007, стр. 296.
- ^ Bilbija, ?.; Ognjanovi?, R. (6. 3. 2003). ?SRBIJA NIJE ?ETON ZA PLA?ANJE DUGOVA”. novosti.rs. Приступ?ено 15. 2. 2017.
- ^ ?ТУРИРА?Е БУЛДОЖЕР ДИПЛОМАТИ?Е: Како су ?езиве прет?е ?ин?и?у због Косова стигле и Вучи?у”. Вечер?е новости. 20. 2. 2023. Приступ?ено 21. 2. 2023.
- ^ Зоран ?ин?и? (2002). ?Писмо председнику ?ор?у Бушу”. Приступ?ено 10. новембар 2024.
- ^ Зоран ?ин?и? (2002). ?Писмо председнику Владимиру Путину”. Архивирано из оригинала 10. нов 2024. г. Приступ?ено 10. новембар 2024. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|archive-date=
(помо?) - ^ Зоран ?ин?и? (7. фебруар 2003). ?Писмо члановима Савета безбедности”. Архивирано из оригинала 10. нов 2024. г. Приступ?ено 10. новембар 2024. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|archive-date=
(помо?) - ^ ??in?i? operisan”. Блиц. 18. фебруар 2003. Приступ?ено 11. новембар 2024.
- ^ Логос 2019, стр. 382-383.
- ^ presuda p. 10-11
- ^ presuda p. 11
- ^ Логос 2019, стр. 382.
- ^ presuda p. 9
- ^ Логос 2019, стр. 383 са напоменом 2036. Скупштина Срби?е Живкови?а ?е изабрала за председника владе 18.3.2003. Ванредно ста?е у Срби?и ?е тра?ало до 22.4.2003. У време ванредног ста?а полици?а ?е привела неколико хи?ада лица. Извршена су затвара?а осум?ичених за атентат и учеш?е у организованом криминалу (акци?а Саб?а).
- ^ ?Otkriven spomenik ?in?i?u”. B92. 1. 8. 2007. Приступ?ено 17. 4. 2019.
- ^ ??in?i?u Orden Nemanje prvog stepena”. B92. 18. 10. 2004. Архивирано из оригинала 25. 01. 2022. г. Приступ?ено 25. 1. 2022.
- ^ ?Vujanovi? posthumno odlikovao Zorana ?in?i?a”. N1. 2. 6. 2015. Архивирано из оригинала 25. 01. 2022. г. Приступ?ено 25. 1. 2022.
- ^ а б ?убинка Рачи? (12. 3. 2022). ?19 godina kasnije dr Risti? sa suzama pri?a o poku?aju da spasi premijera ?in?i?a: Postojala je ?ansa”. telegraf.rs. Приступ?ено 4. 3. 2023.
- ^ ?Kontakt SAD tri godine”. Приступ?ено 13. 1. 2012.
- ^ Hayton, Bill (9. 8. 2002). ?Serbia's Machiavellian politics”. BBC News.
- ^ ??Microsoft invests in Serbian government's electronic initiatives“”. Архивирано из оригинала 3. 1. 2008. г. Приступ?ено 26. 4. 2011.
- ^ ?Boris Tadi?: ?in?i? bi izgubio izbore da nije ubijen”. Нова С. 6. октобар 2020. Приступ?ено 11. новембар 2024.
- ^ Весна Торови? (6. ?ун 2009). ?Izbrisali Bulevar Zorana ?in?i?a”. Блиц. Приступ?ено 22. новембар 2024.
- ^ ??in?i? u kvizu "Milioner" - Deo kada ka?e za koga navija”. youtube.com. 31. 12. 2002. Корисна информаци?а се налази на: 5m43s. Приступ?ено 27. 8. 2022.
- ^ ?Djindjic u kvizu "Milioner" 1.deo”. youtube.com. Приступ?ено 3. 1. 2023.
- ^ ?Djindjic u kvizu "Milioner" 2.deo”. youtube.com. Приступ?ено 3. 1. 2023.
- ^ ??in?i? u kvizu "Milioner" - 14. pitanje”. youtube.com. Приступ?ено 3. 1. 2023.
- ^ ??in?i? u kvizu "Milioner" - 12. pitanje”. youtube.com. Приступ?ено 3. 1. 2023.
- ^ ?Preminula Ana Lind”. arhiva.glas-javnosti. 12. 9. 2009. Архивирано из оригинала 04. 03. 2023. г. Приступ?ено 4. 3. 2023. ?При дну чланка”
- ^ Newsweek (30. 3. 2013). ?SLOBA TE?KO PODNEO ?IN?I?EVU SMRT: Ekskluzivna ispovest Biljane Plav?i? o Hagu!”. kurir.rs. Курир. Приступ?ено 19. 9. 2022.
- ^ ?Fond dr Zoran ?in?i? - Bibliografija Zorana ?in?i?a”. Архивирано из оригинала 25. 10. 2011. г. Приступ?ено 26. 4. 2011.
- ^ РТВ: Живот и рад Зорана ?ин?и?а
Литература
- Bideleux, Robert; Jeffries, Ian (2007). The Balkans: A Post-Communist History. Routledge. ISBN 978-1-134-58328-7.
- Логос, Александар А. (2019). Истори?а Срба 1, Допуна 4; Истори?а Срба 5 (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-46-6. Архивирано из оригинала (PDF) 19. 05. 2023. г. Приступ?ено 06. 03. 2020.
Спо?аш?е везе
- ?Фонд ?Др Зоран ?ин?и?“”. Архивирано из оригинала 02. 04. 2015. г.
- Др. Зоран ?ин?и?
- Библиотека др Зорана ?ин?и?а (Дигитална НБС)
- ?Преузмите филмове: Ако Срби?а стане (са преводом на енглески ?език или без ?ега), Имамо само ?едну зем?у и у Пита?у си ти”. Архивирано из оригинала 07. 05. 2017. г.
- Писма Зорана ?ин?и?а о Косову (2003)
- ?ин?и? и Босна, РТС Око магазин - Званични канал
- Капира?-копира?
- Информаци?е о ?еговом гробу
- BBC News: Obituary by Gabriel Partos
- The quisling of Belgrade(?език: енглески), превод(?език: српски)
- presuda
- Давни разговор с Албрехтом Велмером, немачким филозофом и ментором Зорана ?ин?и?а: ?Како сам ишколовао српског преми?ера“ (РТС, ОКО, 2023)
- Срби?а и политика: Зоран ?ин?и?, човек ко?и ?е са лако?ом учио и "пред?ачио у свему, осим у фудбалу" (Б92, 11. март 2023)
- Ро?ени 1952.
- Умрли 2003.
- Зоран ?ин?и?
- Шамчани
- Српски политичари
- Политичари из Срби?е
- Народни посланици Скупштине Срби?е
- Председници Владе Републике Срби?е
- Сахра?ени у Але?и заслужних гра?ана на Новом гроб?у у Београду
- Доктори филозофи?е
- Српски политичари из Босне и Херцеговине
- Уби?ени српски политичари
- Антикомунисти