莆田正鼎房地产公司挪用契税2000余万元 政府
Стевча Михаилови? | |||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
![]() | |||||||||||||||||||
Лични подаци | |||||||||||||||||||
Датум ро?е?а | ?ануар 1804. | ||||||||||||||||||
Место ро?е?а | ?агодина, Османско царство | ||||||||||||||||||
Датум смрти | 19. септембар 1888.84 год.) ?( | ||||||||||||||||||
Место смрти | Београд, Кра?евина Срби?а | ||||||||||||||||||
|
Стефан Стевча Михаилови? (?агодина, ?ануар 1804 — Београд, 19. септембар 1888) био ?е српски политичар. Михаилови? ?е био председник Савета и председник Владе.
Биографи?а
[уреди | уреди извор]

Родио се Стефан-Стевча (по ?едном извору) око 1807. године у селу Рата?у, у Жупи, родном месту свог оца. Отац Михаило ?ованови?[1] изучио ?е у Нишу ку?ун?и?ски занат ко?и ?е започео да ради у ?агодини. Учествовао ?е од 1804. године у Првом српском устанку, као бу?укбаша борио се у свим великим бо?евима са Турцима. Поставио га ?е 1816. године кнез Милош за општинског кнеза у ?агодини. Ма?ка Мари?а ро?. Басанови? ?е родом из Крушевца, а кад ?е остала без оца прешла ?е породица у ?агодину. Узели су се 1795. године Михаило и Мари?а и током супружничког живота изродили су десеторо деце.
Године 1813. избегла ?е Стевчина породица у Банат, у околину Беле Цркве. Ту се он описменио код ?едног сеоског свештеника. Затим ?е основну школу поха?ао у Вршцу. Породица се вратила у ?агодину 1816. године. Наставио ?е школова?е ту код "даскала" (учите?а) Сто?адина Димитри?еви?а. Када ?е 1818. године завршио образова?е и стасао упустио се у трговину стоком и храном. Баве?и се трговином постао ?е богат и познат, па се настанио у Крагу?евцу. Преко зета трговца Коце и оца Михаила дошао ?е у додир са кнезом Милошем ко?ем се свидео, те ?е уживао ?егову подршку. Почетком 1829. године оженио се Мир?аном к?ерком ?акова Обренови?а, кад му ?е кумовао Аврам Петрони?еви?.
Под к?азом Милошем био ?е прво од 1829. године ?умрук?и?а (царински чиновник) у Смедереву. Милош га ?е по потреби премештао преко Београда до Алексинца (1834). Умрла му ?е болна супруга 1836. године а он остаде сам у Алексинцу са тро?е мале деце. Постао ?е убрзо капетан и настанио се као удовац у ?агодини, где се показао способним и исправним старешином. У политички живот улази као народни посланик 1839. године када пада режим кнеза Милоша. Он као велики присталица Милоша Обренови?а, оста?е годину дана без државног посла. Убрзо по смирива?у политичке буре, успешно ?е по државно? потреби прегледао све мезулане, али ?е одбио место управника свих мезулана. За време прве владавине кнеза Михаила окружни начелник и то у Чачку, где се настанио. Године 1842. приликом Вучи?еве буне у корист уставобраните?а, покушава да во?ском помогне кнезу, али без успеха. Провео ?е две године затвора, до 1844. године. Под кнезом Александром Кара?ор?еви?ем се у ?агодини бавио трговином.
На Светоандре?ско? скупштини 1858. године во? ?е Обренови?еваца и предводи делегаци?у ко?а од кнеза Александра тражи абдикаци?у. Он и ?еврем Гру?и? су тада во?е српских либерала у скупштини. По повратку Милошевом 1860. године поста?е председник Савета, док ?е под Михаилом у пензи?и.
Године 1875. поста?е Михаилови? председник владе, као и следе?е 1876. године. Ова друга Михаилови?ева влада води оба ослободилачка рата са Турском и доводи Срби?у до територи?алног прошире?а и независности на Берлинском конгресу.
Задужбинар
[уреди | уреди извор]Преминуо ?е у дубоко? старости 1888. године у Београду, где ?е сахра?ен уз високе почасти. После смрти ?егове тре?е жене Катарине 1898. године, посмртни остаци су му пренети у ?агодину. Сахра?ен ?е у ?агодини, ?егова гробна црква ?е под заштитом државе, али се неколико децени?а налази у запуштеном ста?у.[2] Тестамент ?е саставио годину дана пре смрти, 28. августа 1887. године.[3] Стевча ?е оставио српском народу сво?у ку?у да се у ?о? уреди етнографска збирка.[4] На проче?у ку?е ста?ао ?е натпис Задужбина Стевче Миха?лови?а.[5] У то? ку?и ?е 1904. године отворен Етнографски музе?. Срушена ?е 1938, на истом месту ?е планирана град?а нове зграде за музе?,[6] али ова? ?е завршио у згради берзе. Написао ?е сво?е мемоаре, и наменио 1000 динара у злату да се одштампа?у.[7] К?ига под насловом Мемоари Стефана-Стевче Михаилови?а у два дела, од 1813. до 1842. и од 1858. до 1867., изашла ?е из штампе 1928. године заслугом Живана Живанови?а.
Види ?ош
[уреди | уреди извор]- Списак председника влада Срби?е
- Михаилови?и
- Прва влада Стевче Михаилови?а
- Друга влада Стевче Михаилови?а
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Е.?.Цвети?: "Споменици ?агодине", ?агодина 1910.
- ^ ?агодина: Обнова гробнице некадаш?ег преми?ера (?Вечер?е новости“, 2. фебруар 2013), Приступ?ено 25. 4. 2013.
- ^ Нинослав Стано?лови?: "Тестамент Стефана-Стевче Миха?лови?а",
- ^ "Просветни гласник", Београд 1899.
- ^ Бориво?е Дроб?акови? (1. 8. 1926). Гласник Етнографског музе?а у Београду, к?. 1: Bulletin du Musée Ethnographique de Belgrade, tome 1. Etnografski muzej u Beogradu. стр. 13—. GGKEY:4BWZXZJ43YQ.
- ^ "Време", 2. август 1939
- ^ "Време", Београд 23. новембар 1933.
Литература
[уреди | уреди извор]- Stokes, Gale (1990). Politics as Development: The Emergence of Political Parties in Nineteenth Century Serbia. Duke University Press.