С?еди?ене Америчке Државе

С?еди?ене Америчке Државе
*United States of America* (енглески)
С?еди?ене Америчке Државе; United States of America (енглески)
	Застава Грб
	Крилатица: У Бога ми веру?емо; (енгл. In God We Trust)
	Химна: Бар?ак иски?ен звездама; (енгл. The Star-Spangled Banner)
Главни град	Вашингтон; 38° 53′ N 77° 01′ W? / ?38.883° С; 77.017° З
На?ве?и град	?у?орк; 40° 43′ N 74° 00′ W? / ?40.717° С; 74.000° З
Службени ?език	нема; (дефакто: енглески)1
Владавина
Облик државе	савезна председничка уставна република
— Председник	Доналд Трамп
— Потпредседник	?е?-Ди Венс
— Председник Представничког дома	Ма?к ?онсон
— Главни суди?а	?он Робертс
Законодавна власт	Конгрес
— Гор?и дом	Сенат
— До?и дом	Представнички дом
Истори?а
Независност	од Велике Британи?е
— Проглаше?е	4. ?ул 1776.
— Конфедераци?а	1. март 1781.
— Призна?е	3. септембар 1783.
— Устав	21. ?ун 1788.
Географи?а
Површина	?
— укупно	9.833.520 km2?(3/4)
— вода (%)	7,0
Становништво	?
— 2024.	340.110.988?(3)
— 2020.	331.449.281
— густина	33,6 ст./km2?(185)
Привреда
БДП / ПКМ	≈ 2025.
— укупно	30,507 блн. $?(2)
— по становнику	89.105 $?(8)
БДП / номинални	≈ 2025.
— укупно	30,507 блн. $?(1)
— по становнику	89.105 $?(6)
ИХР (2023)	0,938?(17) — веома висок
Валута	амерички долар
— код валуте	USD
Остале информаци?е
Временска зона	UTC -4 до -10
Интернет домен	?.us?
Позивни бро?	+1
	1 Енглески ?език ?е дефакто ?език 80% становника САД. Шпански ?език ?е други на?заступ?ени?и ?език. Хава?ски ?е, уз енглески, службени ?език на Хава?има, а шпански и француски су на ма?ем нивоу признати у ?у Мексику и у Луизи?ани.

百度最艰难的两战已过，马龙许昕极为有望会师决赛。

С?еди?ене Америчке Државе — скра?ено САД (енгл. United States of America — скра?ено USA), понекад кратко С?еди?ене Државе — СД (енгл. United States — US) или само Америка (енгл. America), држава ?е у Северно? Америци. САД су савезна република ко?а се састо?и од 50 држава и федералног округа (Вашингтон). На копну се граниче са Канадом на северу и Мексиком на ?угу. САД су тре?а држава по површини и бро?у становника. Главни финанси?ски центар и на?насе?ени?и град ?е ?у?орк.

Подруч?е САД ?е насе?ено ?удима откада су Палеоинди?анци мигрирали преко Беринговог копненог моста пре више од 12.000 година. Почевши од 1607. године, британска колонизаци?а ?е довела до оснива?а Тринаест колони?а. Интензивни разво? по?опривреде убрзо ?е довео до атлантске трговине роб?ем. Сукоби са британском круном око опорезива?а и политичког представ?а?а довели су до Америчке револуци?е, Деклараци?е о независности (4. ?ул 1776) и коначне победе у рату за независност (1775—1783). Држава ?е почела да се шири по Северно? Америци, обухвата?у?и велики део континента кра?ем 1840-их. Дугогодиш?а подела око ропства довела ?е до сецеси?е ?ужних Конфедеративних Држава Америке, ко?е ?е поразила Уни?а током Америчког гра?анског рата (1861—1865), док ?е ропство укинуто после рата. До 1900. САД су се успоставиле као велика сила, поставши на?ве?а светска економи?а. Након напада на Перл Харбор у децембру 1941, придружиле су се Савезницима током Другог светског рата, чи?ом последицом су САД и Сов?етски Савез постале две суперсиле. Овим ?е почела ?ихова борба за идеолошку доминаци?у и ме?ународни утица? у хладном рату. Након распада Сов?етског Савеза и кра?а хладног рата 1991, САД су постале ?едина светска суперсила, уз знача?ан геополитички утица? на глобалном нивоу.

САД су ?една од на?разви?ени?их држава, а рангира?у се ме?у на?вишим у свету по ме?ународним мерилима прихода, богатства, економске конкурентности, продуктивности, иноваци?а, ?удских права и образова?а. Има?у на?ве?и сред?и приход по глави становника од било ко?е немикродржаве и поседу?у далеко на?ве?и износ богатства од било ко?е друге зем?е. Привреда САД ?е номинално на?ве?а, ко?а чини преко четвртине глобалног БДП-а. САД су оснивачи У?еди?ених наци?а (УН), Светске банке, Ме?ународног монетарног фонда, Организаци?е америчких држава, НАТО и стална чланица Савета безбедности УН.

Етимологи?а

Немачки картограф Мартин Валдземулер ?е 1507. године направио карту света на ко?о? ?е зем?е западне хемисфере назвао Америка, у част итали?анског истраживача и картографа Америга Веспучи?а (лат. Americus Vespucius).^[8] Први документовани доказ фразе ?С?еди?ене Америчке Државе” ?е у облику писма од 2. ?ануара 1776. године, ко?е ?е написао Стивен Мо?лан а?утанту ?ор?а Вашингтона и генералу Континенталне во?ске, пуковнику ?озефу Риду. Мо?лан ?е изразио же?у да оде ?са пуним и обимним овлаш?е?има С?еди?ених Америчких Држава Шпани?и” како би затражио помо? током Револуционарног рата.^[9]^[10]^[11] Прва позната публикаци?а фразе ?С?еди?ене Америчке Државе” била ?е у анонимном есе?у у новинама Вили?амсбурга, The Virginia Gazette, дана 6. априла 1776. године.^[12]

Други нацрт Уговора о конфедераци?и, ко?и ?е припремио ?он Дикинсон и завршио на?касни?е до 17. ?ула 1776. године, прогласио ?е ?Име ове Конфедераци?е би?е ’С?еди?ене Америчке Државе’”.^[13] Коначна верзи?а Уговора послата ?е државама на ратификаци?у кра?ем 1777. године и садржала ?е реченицу ?Стил ове Конфедераци?е би?е ’С?еди?ене Америчке Државе’”.^[14] Томас ?еферсон ?е у ?уну 1776. године написао фразу ?С?еди?ене америчке државе” свим великим словима у наслову ?еговог ?првобитном грубом нацрту” Деклараци?е независности.^[13] Ова? нацрт документа се ни?е по?авио у ?авности све до 21. ?уна 1776. године и ни?е ?асно да ли ?е написан пре или након што ?е Дикинсон употребио та? термин у свом нацрту Уговора о конфедераци?и 17. ?уна.^[13]

Кра?и облик ?С?еди?ене Државе” ?е тако?е стандардан. Остали уобича?ени облици су ?САД”, ?СД” и ?Америка”. ?Колумби?а”, назив ко?и ?е кориштен у поези?и и прози с кра?а 18. века, потиче од Кристифора Колумба, а ?ав?а се у називу Округа Колумби?а.^[15]

На енглеском ?езику, фраза ?С?еди?ене Државе” првобитно ?е била у множини, опису?у?и скуп независних држава — нпр. ?С?еди?ене Државе су”. Облик у ?еднини — ?С?еди?ене Државе ?е” — постао популаран након завршетака Америчког гра?анског рата. Облик у ?еднини ?е сада стандардан, док се облик у множини задржао у идиому ?ове С?еди?ене Државе”.^[16]

Држав?анин САД ?е ?Американац”.^[17]

Географи?а

С?еди?ене Америчке Државе су тре?а држава по величини, иза Руси?е и Канаде.^[18] А?аска, ко?у од САД раздва?а Канада, на?ве?а ?е држава САД са површином од 1.717.856,2 km².^[19]^[20] Хава?и, ко?и се простиру на архипелагу у сред?ем Тихом океану, захвата?у површину од 28.311 km². Насе?ене територи?е Порторико, Америчка Самоа, Гвам, Северна Мари?анска Острва и Америчка Девичанска Острва за?едно заузима?у површину од 23.789 km².^[21]

Апалачке и Адирондак планине раздва?а?у источну обалу од Великих ?езера на подруч?у Сред?ег запада.^[22] Речни систем Мисисипи?а, четврти речни систем по дужини на свету, тече претежно у правцу север—?уг кроз средиште зем?е. На западу се протеже равна и плодна прери?а Велике равнице, ко?а ?е на ?угоистоку прекинута планинама.^[22]

Стеновите планине, западно од Великих равница, простиру се од севера ка ?угу широм зем?е, достижу?и врхунац на преко 4.300 m у Колораду.^[23] На западу се налазе стеновити Велики басен и неколико пусти?а.^[24] У северозападном углу Аризоне, уз реку Колорадо, налази се Велики ка?он, ко?и ?е популарна туристичка дестинаци?а позната по сво?о? огромно? величини и замршеном, шареноликом пе?зажу.

Си?ера Невада и Каскадске планине се налазе близу обале Тихог океана. На?нижа и на?виша тачка САД налазе се у Калифорни?и,^[25] на уда?ености од око 135 km ?една од друге.^[26] На надморско? висини од 6.190,5 m, Денали на А?асци ?е на?виши врх у САД и на читавом континенту.^[27] Активни вулкани су уобича?ени широм острва А?аске, а Хава?и се састо?е од вулканских острва. Супервулкан иза Националног парка ?елоустоун у Стеновитим планинама, ?елоустонска калдера, на?ве?а ?е вулканска креаци?а на континенту.^[28] Године 2021. САД су имале 8% глобалних тра?них ливада и паш?ака, као и 10% обрадиве зем?е.^[29]

Клима

Са сво?ом великом површином и географском разноликош?у, САД има?у ве?ину климатских типова. Источно од 100. мериди?ана, клима се кре?е од влажне континенталне на северу до влажне суптропске на ?угу.^[30] Западне Велике равнице има?у степску климу.^[31] Многа планинска подруч?а запада има?у планинску климу. Клима ?е пусти?ска на ?угозападу, средоземна у приобално? Калифорни?и и океанска у приобалном Орегону, Вашингтону и ?ужно? А?асци. Ве?ина А?аске има субполарну или поларну климу. Хава?и, ?ужни врх Флориде има?у тропску климу.^[32]

Државе ко?е се граниче са Мексичким заливом су склоне ураганима, а ве?ина светских торнада се ?ав?а управо у САД, углавном у Але?и торнада.^[33] У САД се ?ав?а више екстремних временских инцидената са великим утица?ем него у било ко?о? друго? држави.^[34]^[35] Екстремно време постало ?е чеш?е у САД у 21. веку, са три пута ве?им бро?ем при?ав?ених топлотних таласа него 1960-их. На ?угозападу су суше постале све ве?е.^[36] Региони ко?и се сматра?у на?атрактивни?им за становништво су на?угрожени?и.^[37]

Биодиверзитет

САД су ?една од 17 мегаразноврсних држава ко?е садрже велики бро? ендемских врста: око 17.000 врста васкуларних би?ака ?ав?а се у копненом делу САД, а преко 1.800 врста скривеносеменица налази се на Хава?има, од ко?их се неколико налази на копненом делу САД.^[38] С?еди?ене Америчке Државе су дом за 428 врста сисара, 784 птице, 311 гмизаваца, 295 водоземаца и око 91.000 врста инсеката.^[39]^[40]

Посто?е 63 национална парка и стотине других паркова, шума и див?их подруч?а ко?има управ?а?у на федералном нивоу.^[41] Око 28% зем?ишта у држави ?е у ?авном власништву и под федералном управом,^[42] првенствено на западу.^[43] Ве?ина овог зем?ишта ?е зашти?ена, мада ?е део закуп?ен за комерци?алну употребу, а ма?е од ?едног процента се користи у во?не сврхе.^[44]^[45]

Еколошка пита?а у САД чине необнов?иви ресурси и нуклеарна енерги?а, зага?е?е ваздуха и воде, биолошка разноврсност, дефорестаци?а,^[46]^[47] као и климатке промене.^[48]^[49] Агенци?а за заштиту животне средине ?е савезна агенци?а задужена за решава?е ве?ине пита?а везаних за животну средину.^[50]

Истори?а

Амерички староседеоци и досе?ава?е Европ?ана

Територи?а данаш?их САД ?е хи?адама година била насе?ена бро?ним староседелачким народима, ко?и су доселили из Ази?е пре изме?у 40.000 и 12.000 година.^[51] Неке културе, као што ?е претколумбовска Мисисипи култура, су развиле напредну по?опривреду, гра?евинарство и друштва на нивоу државе. Након што су европски истраживачи и трговци направили прве контакте са америчким староседеоцима, више милиона староседелаца ?е умрло од епидеми?е увозних болести, као што су мале боги?е. ^[52] Доласком и насе?ава?ем Европ?ана од 16. века започело се расе?ава?е Инди?анаца. Први шпански истраживачи искрцали су се на Флориду 1513. године. Прво стално насе?а Европ?ана подигли су Шпанци у Сент Огастину на Флориди 1565. године. Шпани?а ?е оснивала насеобине и у Калифорни?и и ?у Мексику, док су француске насеобине настале дуж реке Мисисипи.

Енглеске насеобине дуж атлантске обале су далеко на?важни?а у обликова?у истори?е С?еди?ених Држава. Колони?а Вир?ини?а ?е настала 1607. оснива?ем насеобина Попам и ?е?мстаун и пуританске колони?е Плимут 1620. Око 100.000 пуританаца ?е дошло у Нову Енглеску, посебно у Колони?у Масачусетског залива. Британци су настанили Мериленд 1634. и Пенсилвани?у 1681. године. Територи?а обе Каролине ?е била препуштена британском племству. Холандски колонисти су се насе?авали на територи?и модерне државе ?у?орк почевши од 1614. ?ихову колони?у Нову Низоземску (?у?орк, ?у ?ерзи и Делавер) ?е преотела Енглеска 1664, али ?е ?ак холандски утица? опстао генераци?ама северно од ?у?орка дуж реке Хадсон. Многи нови досе?еници, посебно на ?угу, су били дужничке слуге — око две тре?ине свих досе?еника у Вир?ини?у изме?у 1630. и 1680.^[53] На прелазу у 18. век, афрички робови су постали примарни извор радне снаге у многим областима.^[54]

Поделом Каролине 1729. и и колонизаци?ом ?ор?и?е 1732. основано ?е 13 британских колони?а ко?е ?е касни?е постати С?еди?ене Америчке Државе.^[55] Све колони?е су имале локалне самоуправе са изборима отвореним за ве?ину слободних ?уди, док су расту?а приврженост старинским правима Енглеза и осе?а? самоуправе стимулисали подршку републиканизму. Све колони?е су легализовале трговину афричким роб?ем.^[56] Због високог наталитета, ниске стопе смртности и стабилног досе?ава?а, популаци?а колони?а ?е брзо расла. Покрет хриш?анске обнове током 1730-их и 1740-их, познат под називом Велико бу?е?е подстакло ?е интересова?е за религи?у и верске слободе.

Сукоб?ава?е француских и британских интереса довело ?е до низа ратова ко?и су врхунац имали у Француском и инди?ском рату (1756—1763) ко?и ?е окончан победом Велике Британи?е. Британске снаге су преотеле Нову Француску од Француске, али франкофоно становништво Нове Француске ?е остало политички изоловано од ?ужних колони?а. Британска победа над Французима 1763. осигурала ?е Британи?и политичку управу над 13 колони?а. Неугрожене од Француза и Инди?анаца, колони?е су поста?але све ма?е зависне од матичне зем?е. Не рачуна?у?и америчке староседеоце, ко?и су били расе?ени, тих 13 колони?а имало популаци?у од 2,6 милиона становника 1770, што ?е око ?една тре?ина становништва Велике Британи?е. Скоро ?една петина оних ко?и су живели у ономе што ?е постати С?еди?ене Државе су били црни робови.^[57]

Енглеско шире?е на запад ?е подразумевало приса?еди?ава?е територи?а инди?анских племена на ко?е су наилазили, као и инди?ански отпор. Инди?ански отпор ?е имао ?е различите видове широм континента: савезништва са Европ?анима, савези више племена или по?единачно: во?е?ем рата, исе?ава?ем, склапа?ем уговора или во?е?ем спорова пред судом. С друге стране, енглески северноамерички колонисти су били суб?ект опорезива?а, али нису имали сво?е представнике у Парламенту Велике Британи?е.^[58]

Независност и шире?е

Политички немири изазвани британском колони?алном политиком достигли су сво? врхунац у Америчко? револуци?и у периоду од 1775. до 1783. године када се 13 колони?а изборило за сво?у независност. Америчка револуци?а ?е била први успешни рат за независност против ?едне европске силе. Американци су развили демократски систем локалне самоуправе и идеологи?у републиканизма ко?и сматра?у владу одговорну во?и народа (а не кра?а), ко?а се снажно противила корупци?и и захтевала гра?анске вредности. Они су тражили сво?а права као Енглези и одбили су британске напоре да се наметну порези без одобре?а колони?алних законодавстава. Британци су остали на свом ставу и сукоб ?е букнуо у прави рат 1775. Континентални конгрес, сазван у Филаделфи?и, ?е 14. ?уна 1775. основао Континенталну арми?у под командом ?ор?а Вашингтона.^[59] Прогласивши да су ?сви ?уди створени ?еднаки” и обдарени ?одре?еним неоту?ивим правима”, Конгрес ?е 4. ?ула 1776. усво?ио Деклараци?у о независности, ко?у ?е углавном написао Томас ?еферсон. Та? датум се данас слави као Дан независности САД. Чланови о конфедераци?и су 1777. успоставили слабу владу ко?а ?е управ?ала Северноамеричким савезом до 1789.^[60]

После британског пораза код ?орктауна од америчких снага ко?има ?е помагала Француска, С?еди?ене Државе су биле независне. По Париском миру 1783. Велика Британи?а ?е признала амерички суверенитет над на?ве?им делом територи?е источно од реке Мисисипи. САД у садаш?ем облику настале су 1787. Захтеви за много ?ачом савезном владом са правом да опорезу?е ?е довело до уставне конвенци?е. Након интензивне дебате Устав САД ?е до 1788. усво?ило свих 13 држава. Први сазив Сената, први сазив Представничког дома и први председник ?ор? Вашингтон су ступили на дужност 1789. Пове?а о правима, ко?а забра?у?е ограниче?е личних слобода од стране савезне владе и ?емчи низ правних заштита, усво?ена ?е 1791.^[61]

Ставови према ропству су се ме?али, а све државе су забраниле ме?ународну трговину роб?ем (мада ?е Северна Каролина поново дозволила), а савезна влада ?е 1807. забранила увоз или извоз робова.^[62] Све државе Севера укинуле су ропство изме?у 1780. и 1804, чиме су робовласничке државе на ?угу остали браниоци ?чудне институци?е”. Због памука ко?и ?е после 1820. власницима плантажа доносио велике профите, ?уж?ачки белци су били све одлучни?и да ?е ропство позитивно за све, па чак и за робове.^[63] Друго велики бу?е?е, ко?е ?е почело око 1800, преобратило ?е милионе гра?ана САД на евангелистички протестантизам. На северу ?е ово довело до више друштвених реформаторских покрета, ук?учу?у?и и аболиционизам.^[64]

Током прве половине 19. века, експанзи?а ка Западу се настав?а и многе државе ?е се оснивати у складу са растом становништва. Америчка теж?а да се прошире на запад ?е довела до Инди?ских ратова.^[65] Куповина Луизи?ане од Француске 1803. за време председника Томаса ?еферсона ?е готово удвостручила величину државе.^[66] Рат из 1812. ?е об?ав?ен У?еди?еном Кра?евству због разних нерешених пита?а и поморског супарништва и завршен без победника, ?е о?ачао свест о припада?у америчко? наци?и.^[67] Низ америчких во?них упада на Флориду ?е приморао Шпани?у да 1819. на основу Споразума Адамс-Онис ову територи?е, као и територи?е око Мексичког залива уступи САД.^[68] Председник ?е?мс Монро реафирмисао ?е во?у за неутралнош?у С?еди?ених Држава као и ?ихово против?е?е сваком европском уплита?у на америчком континенту (Монроова доктрина).

Председник Ендру ?ексон ?е преузео дужност 1829. и започео скуп реформи ко?е су довеле до ере ?ексоновске демократи?е, за ко?у се сматра да ?е тра?ала од 1830. до 1850. То ук?учу?е многе реформе, као што су право гласа за све беле мушкарце, и разне корекци?е надлежности савезне владе. То ?е тако?е довело до по?аве другог страначког система, скупа доминантних парти?а ко?е су посто?але од 1828. до 1854.^[69]^[70]

Стаза суза из 1830-их представ?а пример политике укла?а?а Инди?анаца ко?им су Инди?анци пресе?ени у сво?е резервате уз годиш?е државне субвенци?е. С?еди?ене Државе су анектирале Република Тексас 1845, усред периода када ?е концепт Манифеста судбине стекао популарност.^[71] Споразум о Орегону из 1846. са У?еди?еним Кра?евством донео ?е садаш?и Амерички Северозапад под контролу САД.^[72] Америчка победа у Мексичко-америчком рату 1848. довело ?е до уступа?а Америци Калифорни?е и великог дела данаш?ег Америчког ?угозапада.^[73]

Калифорни?ска златна грозница 1848/49. ?е додатно подстакла исе?ава?е на запад.^[74] Нове пруге су олакшале досе?ава?е насе?еника и о?ачале су сукобе са Инди?анцима.^[75] За пола века, око 40 милиона америчких бизона ?е било уби?ено због коже и меса, као и да се олакша шире?е железнице.^[76] Нестанак бизона, главног извора хране прери?ским Инди?анцима ?е био ударац по опстанак многих домородачких култура.^[76]

Ропство, гра?ански рат и индустри?ализаци?а

Разлике изме?у индустри?ског Севера и по?опривредног ?уга су све више ?ачале. Тензи?е изме?у робовласничких и слободних држава су се по?ачале са расправама о односима изме?у државних и савезних власти, као и насилним сукобима због шире?а ропства у нове савезне државе.^[77] Абрахам Линколн, кандидат увелико анти-робовласничке Републиканске странке ?е изабран за председника 1860.^[78] Пре него што ?е преузео дужност, седам робовласничких држава ?е прогласило сецеси?у, ко?у ?е савезна влада сматрала нелегалном, и основало Конфедеративне Америчке Државе.^[79]

Нападом Конфедераци?е на Форт Самтер, почео ?е гра?ански рат и ?ош четири робовласничке државе су се придружиле Конфедераци?и.^[79] Линколновим Прогласом о еманципаци?и проглашено ?е слобода робова у Конфедераци?и. После победе Уни?е 1865, три амандмана на Устав САД су обезбедила слободу за скоро четири милиона црнаца ко?и су били робови^[80], дато право гра?анства и право гласа.^[81] Рат и ?егова одлучност су довели до знача?ног пове?а?а мо?и савезне владе. Ова? рат ?е и да?е на?смртоносни?и сукоб у америчко? истори?и, пошто ?е довео до смрти 620.000 во?ника.^[82] После рата, убиство Абрахама Линколна ?е радикализовало републиканску политику Реконструкци?е у ци?у реинтеграци?е и обнове ?ужних држава, док се истовремено обезбе?у?е права тек ослобо?еним робовима.^[83] Тако су 1871. године све ?ужне државе поново биле интегрисане у Уни?у после ратификаци?е ових амандмана. Решава?ем спорних председничких избора Нагодбом из 1877 окончана ?е Реконструкци?а; закони ?има Кроуа су обесправили многе Афроамериканце и легализовали расну сегрегаци?у.^[83]

На северу, урбанизаци?а и прилив имиграната без преседана из ?ужне и источне Европе убрзало ?е индустри?ализаци?у зем?е. Талас имиграци?е, ко?и ?е тра?ао до 1924, ?е обезбедио радну снагу и преобразио америчку културу.^[84] Разво? инфраструктуре у цело? зем?и подстакао ?е привредни раст. Кра? гра?анског рата ?е подстакао ве?е насе?ава?е и разво? америчког Старог Запада. Ово ?е било могу?е због различитих друштвених и технолошких достигну?а, ук?учу?у?и и завршетак Првог трансконтинентални телеграфа 1861. и Прве трансконтиненталне железнице 1869.

Куповином А?аске 1867. од Руси?е за 7,2 милиона долара окончано ?е шире?е САД по континенталном делу Северне Америке. Масакр у Воундед Ни?у 1890. ?е био послед?и велики оружани сукоб у Инди?ским ратовима. Монархи?а у Кра?евству Хава?и ?е збачена 1893. у пучу ко?и су предводили амерички држав?ани. САД су анектирале Хава?ски архипелаг 1898. Предс?едник Теодор Рузвелт интервенисао у целом низу држава Латинске Америке. Победа у шпанско-америчком рату исте године ?е показала да су С?еди?ене Државе светска сила и довела ?е до анекси?е Порторика, Гвама и Филипина и ?ача?а америчког утица?а на Куби.^[85] Филипини су добили независност после пола века, док су Порторико и Гвам остали територи?а САД. Године 1903. САД су стекле зону Панамског канала. Отвара?ем Панамског канала 1914. САД су постале светска економска сила са становништвом ко?е ?е, великим усе?ава?ем, нарасло на 92 милиона.

По?ава бро?них угледних индустри?алаца кра?ем 19. века ?е довео до Златног доба, периода раста богатства и мо?и пословних ?уди. То ?е помогло почетак Прогресивне ере, периода великих реформи у многим друштвеним областима, ук?учу?у?и регулаторну заштиту за ?авност, велике мере против трустова и паж?е на услове живота радничке класе. Председник Теодор Рузвелт ?е био ?едан од воде?их заговорника прогресивних реформи.^[86]^[87] was a period in the United States during the early 20th century characterized by various social and political reform efforts.^[88]

Први светски рат, Велика депреси?а и Други светски рат

На почетку Првог светског рата 1914, С?еди?ене Државе су и да?е биле неутралне. Ве?ина Американаца се саосе?ала са Британцима и Французима, мада су се многи противили интервенци?и.^[89] САД су се 1917. придружили савезницима, а америчке експедиционе снаге помогле су да се ста?е преокрене против Централних сила. САД из рата излазе као на?мо?ни?а зем?а света. Председник Вудро Вилсон ?е имао воде?у дипломатску улогу на Париско? мировно? конференци?и 1919. ко?ом ?е обликован послератни свет. Вилсон се чврсто залагао да се САД придруже Друштву народа. Ме?утим, Сенат ?е одбио да одобри ова? потез, а ни?е усво?ио ни Верса?ски мир, ко?им ?е успостав?ено Друштво народа.^[90]

Држава ?е водила политику унилатерализма, на ивици изолационизма.^[90] Покрет за женско право гласа ?е 1920. изде?ствовао усва?а?е уставног амандмана о дава?у женама право гласа. Просперитет Бурних двадесетих завршио се Крахом Волстрита 1929. године ко?и ?е изазвао Велику депреси?у.

Након свог избора за председника 1932. Френклин Д. Рузвелт ?е на Велику депреси?у одговорио ?у дилом, низом политика пове?а?а државне интервенци?е у привреду, ук?учу?у?и и успостав?а?е система соци?алне заштите.^[91] Пр?аве тридесете средином 1930-их осиромашиле су многе по?опривредне за?еднице и изазвале нови талас миграци?е на запад.

САД, иако званично неутралне током ране фазе Другог светског рата након инвази?е нацистичке Немачке на По?ску у септембру 1939, су почеле да снабдева?у савезнике ратним матери?алом у марту 1941. кроз Програм о за?му и на?му. ?апанско царство ?е 7. децембра 1941. покренуло изненадни напад на Перл Харбор, што ?е допринело да се САД придруже савезницима у борби против сила Осовине, као и интернира?е хи?аде Американаца ?апанског порекла.^[92] Учеш?е у рату ?е подстакло капиталне инвестици?е и раст индустри?ских капацитета. Од главних зара?ених страна, С?еди?ене Државе су ?едина држава ко?а ?е из рата изашла богати?а — заправо, далеко богати?а — уместо сиромашни?а.^[93]

Савезничке конференци?е у Бретон Вудсу и у ?алти су скицирале нови систем ме?ународних организаци?а ко?и ?е поставио САД и Сов?етски Савез у центар светских пита?а. Пошто ?е рат у Европи завршен, у Сан Франциску ?е 1945, одржана ме?ународна конференци?а на ко?о? ?е донета Пове?а У?еди?ених наци?а, ко?е су постале активне након завршетка рата.^[94] Пошто су САД развиле прве атомске бомбе, председник Хари Труман ?е одлучио да их искористи у августу 1945. на ?апанским градовима Хирошими и Нагасаки?у у августу. Капитулаци?а ?апана догодила се 2. септембра 1945. чиме ?е окончан рат.^[95]

Хладни рат

После Другог светског рата, С?еди?ене Државе и Сов?етски Савез су током Хладног рата борили за превласт у свету и доминирали во?ним пита?има у Европи кроз НАТО и Варшавског пакта. Иако су биле ангажоване у посредничким ратовима, и развиле мо?не нуклеарне арсенале, две зем?е су избегавале директни во?ни сукоб. САД су се често противиле левичарским покретима у Тре?ем свету ко?и се сматрали финансираним од Сов?етског Савеза. Амерички во?ници су се борили против комунистичких кинеских и севернокоре?ских снага у Коре?ском рату 1950—53. Комитет за неамеричке активности Представничког дома спроводио ?е низ истрага наводних левичарских субверзи?а, док ?е сенатор ?озеф Макарти постао предводник антикомунистичких осе?а?а.^[96]^[97]^[98]

Сов?етско лансира?е прве свемирске летелице са ?удском посадом 1961. подстакло ?е председника ?она Ф. Кенеди?а да позове САД да оне буду те ко?е ?е послати првог човека на Месец, што ?е и остварено 1969.^[99]^[100] Кенеди се тако?е суочио са напетом нуклеарном кризом са сов?етским снагама на Куби. У ме?увремену, С?еди?ене Државе су дожив?авале одрживи економски раст. Усред присуства различитих белих националистичких група, посебно К?у клукс клана, по?авио се покрет за гра?анска права кои ?е користи ненаси?е да се суочи са сегрегаци?ом и дискриминаци?ом. Покрет су симболисали и водили црним Американци, као што су Роза Паркс и Мартин Лутер Кинг. Са друге стране, неки црне националистичке групе попут Црних пантера су имали милитантни?и приступ.^[101]

После убиства Кенеди?а 1963. за време председника Линдона ?онсона донети су Закон о гра?анским правима 1964. и Закон о праву гласа 1965.^[102]^[103] Он ?е тако?е потписао програме о здравствено? заштити и здравствено? помо?и.^[104] ?онсон и ?егов наследник Ричард Никсон проширили су посреднички рат у ?угоисточно? Ази?и у неуспешни Ви?етнамски рат. По?авио се раширени контракултурног покрет, подстакнут против?е?ем рата, црним национализмом, као и сексуалном револуци?ом. Бети Фридан и Глори?а Сте?нем су предводиле нови талас феминизма ко?и ?е тражио политичку, друштвену и економску ?еднакост за жене.^[105]^[106]

Као последица скандала Вотерге?т из 1974, Никсон ?е постао први амерички председник ко?и ?е поднео оставку, како би избегао да буду сме?ен под оптужбом ко?е су ук?учивале омета?е правде и злоупотребу положа?а. Администраци?а ?ими?а Картера са кра?а 1970-их ?е била у знаку стагфлаци?е и иранске кризе са таоцима. Избор Роналда Регана за председника 1980. на?авио ?е заокрет удесно у америчко? политици, ко?а се огледала у великим променама у пореским и потрошачким приоритетима. Пове?ани су издаци за одбрану, а про?екти попут Стратешке одбрамбене иници?ативе су за ци? имали поновно покренути трку у наоружа?у и економски исцрпити Сов?етски Савез. Поред тога су се подржавали авганистански му?ахедини у рату против Сов?ета, антикомунистички настро?ени никарагвански контраши као и антикомунистички настро?ени покрети у источно? Европи попут по?ске Солидарности. САД су током овог периода та?но подржавале Ирак Садама Хусеина у Ирачко-иранском рату да би зауставили исламистички Иран, али су тако?е сара?ивале и са самим Ираном коме су продавале оруж?е, а новац од прода?е оруж?а пребацивали никарагванско? десничарско? Контри. Побо?ша?е економске ситуаци?е, али и поновни успон националног поноса након успешне инвази?е Гренаде 1983. године омогу?ила ?е Регану да победи на председничким изборима 1984. ?егов други мандат обележио ?е скандал Иран-Контра и знача?ан дипломатски напредак у односима са Сов?етским Савезом. Након распада Сов?етског Савеза завршен ?е Хладни рат.^[107]^[108]^[109]^[110]

Савремени период

Након распада Сов?етског Савеза, САД поста?е ?едина светска суперсила.^[111] За време председника ?ор?а Х. В. Буша, С?еди?ене Државе су имале воде?у улогу у Заливском рату, одобреном од У?еди?ених наци?а, са ци?ем да се протера?у ирачке снаге ко?е су окупирале Кува?т.^[112] На спо?ном плану мандат Била Клинтона ?е обележило заоштрава?е сукоба са Ал Каидом Осаме бин Ладена и ангажова?е у ратовима у бившо? ?угослави?и. Пред кра? 1995. САД су посредовале у зак?уче?у Де?тонског споразума.

Клинтонова администраци?а ?е током рата на Косову и Метохи?и подржавала Ослободилачку во?ску Косова, ко?у ?е Ци?а претходно класификовала као терористичку организаци?у.^[113]^[114]^[115]^[116] Године 1999. САД су предводиле илегално НАТО бомбардова?е ?угослави?е, ко?е ?е и да?е контроверзна тема због крше?а ме?ународног права.^[117] НАТО бомбардова?е ?угослави?е представ?а ?едину во?ну интервенци?у САД ко?а ?е спроведена без одобре?а ве?ине гра?ана САД упркос ?ако? пропаганди, док аналитичари сматра?у да ?е оно спроведено иск?учиво због пада повере?а Клинтоново? администраци?и и покуша?а ?еговог импичмента, као и претходног секс-скандала са Моником Левински.^[118] Председнички избори у САД 2000, ?едни од на?теш?их у америчко? истори?и, решени су одлуком Врховног суда САД у корист ?ор?а Буша мла?ег, ко?и ?е постао 43. амерички председник.

Припадници Ал Каиде су 11. септембра 2001. напали Светски трговински центар у ?у?орку и Пентагон у близини Вашингтона, усмртивши готово три хи?аде ?уди. Као одговор на то, Бушова администраци?а покренула глобални рат против терора, инвази?е Авганистана и укла?а?е талибанске владу и кампова за обуку Ал Каиде. Бушова администраци?а ?е 2002. почела да врши притисак за промену режима у Ираку на основу недоказаних тврд?и да Ирак поседу?е оруж?е за масовно униште?е. Снаге предво?ене САД су извршиле инвази?у на Ирак 2003. и оборили са власти Садама Хусеина.^[119]^[120]

У 2008, у ?еку глобалне економске рецеси?е, Барак Обама ?е као први Афроамериканац изабран за председника.^[121] Велике реформе здравствене заштите и финанси?ског система су усво?ене две године касни?е. У нападу америчких специ?алаца у Пакистану уби?ен ?е Осама бин Ладен. Рат у Ираку ?е званично окончан повлаче?ем преосталих америчких трупа из зем?е у децембру 2011. године.

Политика

Сматра се да ?е на америчку Деклараци?у о независности утицао ?он Лок, енглески филозоф ко?и ?е у 18. веку, непосредно пре Америчке револуци?е, написао у сво?о? Прво? расправи о влади да су сваком савесном човеку одре?ени ?живот, слобода и има?е”. Томас ?еферсон ?е променио зад?и део (има?е) речима ?потрага за сре?ом”. Деклараци?а о независности ?е први амерички државни документ, а вероватно и прва кодификаци?а слободарских иде?а 18. века у пракси. Исте године започео ?е процес ствара?а Северноамеричког савеза као прве ?единствене творевине на тлу Северне Америке.^[122]

Влада и политика ?е заснована на Уставу С?еди?ених Америчких Држава, написаном 1787. године. Устав ?е до данас допу?ен са неколико амандмана. Првих 10 су прихва?ени недуго након настанка самог Устава. Групно се назива?у ?Пове?а о правима” (енгл. Bill of Rights), а односе се на основна права држав?ана С?еди?ених Америчких Држава, као што су право на слободу говора и вероисповести.^[123]

Влада С?еди?ених Америчких Држава ?е ?една од на?стари?их на свету. Као федерална демократи?а састо?и се од извршне, законодавне и судске власти. Извршну власт чине председник и ?егов кабинет, уз додатак разних државних служби.^[124]

Законодавни орган власти ?е Конгрес С?еди?ених Америчких Држава, ко?и се састо?и од Представничког дома и Сената.^[125] Заступници и сенатори су поде?ени по савезним државама. У Представничком дому свака савезна држава има бро? представника сразмеран ?еном бро?у становника, док у Сенату сваку државу заступа?у два сенатора. Бро? представника у Представничком дому ?е 435. Сенат тренутно бро?и 100 сенатора.^[126]

Судска власт се састо?и од свих судова у САД. Врховни суд С?еди?ених Америчких Држава бро?и девет суди?а, ко?има мандат тра?е доживотно. Након смрти или повлаче?а суди?е, председник САД номину?е новог суди?у, а номинаци?а се ша?е у Сенат на гласа?е.^[127]

Свака савезна држава у САД има сво?у владу, чи?е су границе мо?и раздво?ене од овлаш?е?а федералне владе. Колико тачно власти свака држава може имати ?е тема многих расправа у америчко? политици. Главне политичке странке су Демократска странка и Републиканска странка.^[128]

Спо?ни односи

САД има?у успостав?ену структуру спо?них односа и други на?ве?и дипломатски кор на свету, иза Кине. Држава ?е стална чланица Савета безбедности У?еди?ених наци?а,^[129] као и дом седишта У?еди?ених наци?а.^[130] Тако?е ?е чланица ме?увладиних организаци?а Г7,^[131] Г20,^[132] као и Организаци?е за економску сарад?у и разво?.^[133] Скоро све државе има?у амбасаде, а многе и конзулате (званичне представнике) у САД. Тако?е, скоро све државе има?у дипломатске миси?е у САД, осим Ирана,^[134] Северне Коре?е,^[135] као и Бутана.^[136] Иако Република Кина нема формалне дипломатске односе са САД, оне одржава?у блиске незваничне односе.^[137] САД снабдева?у Републику Кину во?ном опремом како би одвратиле потенци?алну офанзиву Кине.^[138]

САД има?у ?специ?алне односе” са У?еди?еним Кра?евством,^[139] као и ?аке везе са Канадом,^[140] Аустрали?ом,^[141] Новим Зеландом,^[142] Филипинима,^[143] ?апаном,^[144] ?ужном Коре?ом,^[145] Израелом,^[146] као и неколико држава чланица Европске уни?е (Француска, Итали?а, Немачка, Шпани?а и По?ска).^[147] САД блиско сара?у?у са сво?им савезницима из НАТО на пита?има во?не и националне безбедности, као и државама у Америци кроз Организаци?у америчких држава. У ?ужно? Америци се традиционално сматра да ?е Колумби?а на?ближи савезник САД.^[148] Оне има?у пуну ме?ународну одбрамбену надлежност и одговорност за Микронези?у, Маршалска Острва и Палау. САД више оствару?у стратешку сарад?у са Инди?ом,^[149] али су се зато ?ене везе са Кином стално погоршавале.^[150]^[151] Од 2014. САД су постале к?учни савезник Укра?ине после Еврома?дана,^[152] ко?о? су обезбедиле во?ну опрему и политичку зале?ину у Руско-укра?инском рату.^[153]

Административна подела

С?еди?ене Америчке Државе се састо?е од 50 савезних држава.^[154] Свака савезна држава има сво?у владу ко?а углавном ради по истом принципу као федерална влада у Вашингтону. Свака држава има главни град и државне симболе, као и устав и законе. Нису дозво?ени закони ко?и се косе са посто?е?им федералним законима. Тачан ниво аутономи?е ко?и би савезне државе требало да има?у од федералне владе ?е кроз истори?у тема бро?них расправа у америчко? политици, нарочито током 19. века.^[155]

Осим савезних држава, САД садрже и ?едан федерални округ (Округ Колумби?а), где ?е смештен Вашингтон. Неколико острвских територи?а ?е тако?е у саставу САД, а то су: Америчка Самоа, Бе?кер, Гвам, Хауланд, ?арвис, ?онстон, Кингмен, Мидве?, Наваса, Северна Мари?анска Острва, Палмира, Порторико, Девичанска острва и Ве?к.^[156]

Демографи?а

Становништво

10 на?насе?ени?их држава САД
(процена из 2024)^[157]
Држава	Становништво (у милионима)
Калифорни?а	39,4
Тексас	31,3
Флорида	23,4
?у?орк	19,9
Пенсилвани?а	13,1
Илиноис	12,7
Оха?о	11,9
?ор?и?а	11,2
Северна Каролина	11,0
Мичиген	10,1

Према попису из 2020. био ?е 331.449.281 становник,^[158] што чини САД тре?ом државом по бро?у становника на свету, после Инди?е и Кине.^[159] Према званичним подацима за 2024. годину проце?у?е се да у САД живи 340.110.988 ?уди, што ?е пове?а?е од 2,6% у односу на попис из 2020.^[160] Проце?у?е се да се бро? становника САД пове?а за ?едну особу на сваких 16 секунди, односно за око 5.400 ?уди дневно.^[161] Године 2023. 51% Американаца стари?их од 15 година било ?е у браку, 6% чинили су удовци, док ?е 10% било разведених, а 34% никада ни?е ступило у брак.^[162] Године 2023. стопа плодности за САД ?е износила 1,6 деце по жени,^[163] док су 2019. имале на?ве?и бро? самохраних родите?а на свету са 23% деце ко?е живе само са ?едним родите?ем.^[164]

САД има?у разнолико становништво, односно велики бро? разноврсних народа.^[165] Бели Американци пореклом из Европе, Блиског истока и северне Африке чине на?ве?у расну и етничку групу са 57,8% укупног становништва.^[166]^[167] Хиспаноамериканци и Латиноамериканци чине другу на?ве?у групу, односно 18,7% становништва. Афроамериканци су тре?а група по бро?ности ко?и чине 12,1% укупне популаци?е САД.^[165] Ази?ски Американци су четврта на?ве?а група, чине?и 5,9% становништва. Отприлике 3,7 милиона Инди?анаца чини око 1% становништва,^[165] а савезна влада призна?е око 574 староседелачких племена.^[168] Године 2022. сред?а старост становништва САД била ?е 38,9 година.^[169]

?език

Иако се у САД говоре многи ?езици, енглески ?език ?е на?распростра?ени?и.^[170] Службени ?език на савезном нивоу не посто?и, ме?утим неки закони, као што су захтеви за држав?анство, захтева?у зна?е енглеског ?езика, а ве?ина држава га ?е прогласила службеним ?езиком.^[171] Три државе и четири територи?е САД признале су локалне или аутохтоне ?езике поред енглеског: Хава?и (хава?ски),^[172] А?аска (двадесет ?езика староседелаца),^[173] ?ужна Дакота (си?укси),^[174] Америчка Самоа (самоански), Порторико (шпански), Гвам (чаморо) и Северна Мари?анска Острва (каролински и чаморо). У САД се говори укупно 169 инди?анских ?езика.^[175] У Порторику ?е шпански ?език распростра?ени?и од енглеског.^[176]

Према званичном истражива?у из 2020. године,^[177] око 245,4 милиона ?уди у САД од пет и више година говорило ?е само енглески ?език код ку?е. Око 41,2 милиона говорило ?е шпански ?език, што га чини другим на?чеш?е кориш?еним ?езиком. Остали ?езици ко?е код ку?е говори милион ?уди или више чине кинески (3,40 милиона), тагалог (1,71 милиона), ви?етнамски (1,52 милиона), арапски (1,39 милиона), француски (1,18 милиона), коре?ски (1,07 милиона) и руски ?език (1,04 милиона). Немачки ?език, ко?и ?е 2010. године говорило милион ?уди код ку?е, пао ?е на 857.000 укупног бро?а говорника током 2020.^[178]

Имиграци?а

Имиграци?а има велики удео у бро?у становника САД са на?ве?им бро?ем имиграната на свету.^[179]^[180] Године 2022. било ?е 87,7 милиона имиграната и деце имиграната ро?ених у САД, што ?е чинило скоро 27% укупног становништва САД.^[181] Године 2019. воде?е државе порекла имиграната биле су Мексико (24% имиграната), Инди?а (6%), Кина (5%), Филипини (4,5%) и Салвадор (3%).^[182]

Религи?а

Религи?е према бро?у верника у САД (процена из 2023):

Протестантизам (33%)

Католицизам (22%)

Други хриш?ани (11%)

?удаизам (2%)

Мормонизам (1%)

Друге религи?е (6%)

Нерелигиозност (22%)

Неиз?аш?ени (3%)

Први амандман Устава САД гаранту?е слободну вероисповести и забра?у?е Конгресу да доноси законе ко?и би увели службену религи?у или забранили слободу вероисповести.^[183]^[184] САД су држава са на?ве?им бро?ем хриш?ана на свету.^[185] Друге религи?е са знача?ним бро?ем верника чине ?удаизам, будизам, хиндуизам и ислам.^[186]

Огромна ве?ина Американаца веру?е у вишу или духовну силу, практику?е молитве и себе сматра?у религиозним или духовним.^[187]^[188] У ?Библи?ском по?асу”, ко?и се налази на ?угу САД, евангелистички протестантизам игра знача?ну улогу у култури, док су Нова Енглеска и запад САД знатно секуларни?и. Мормонизам — рестауратористички покрет, чи?и су чланови током 1847. мигрирали на запад из Мисури?а и Илиноиса под во?ством Бригама ?анга након убиства ?озефа Смита — доминантна ?е религи?а у ?ути и дан данас.^[189]

Урбанизаци?а

Око 82% Американаца живи у урбаним срединама, ук?учу?у?и предгра?а. Отприлике половина ?их живи у градовима са преко 50.000 становника.^[190] Године 2022. биле су 333 општине ко?е су имале преко 100.000 становника, док ?е девет градова имало више од милион становника, а четири града — ?у?орк, Лос Ан?елес, Чикаго и Х?устон — имала су преко два милиона становника.^[191] Многа метрополитанска подруч?а има?у изузетно брзи раст становништва, посебно на ?угу и западу.^[192]

п р у На?ве?и градови у САД Извор: Попис становништва 2020.
	№	Град	Савезна држава	Популаци?а	№	Град	Савезна држава	Популаци?а
?у?орк Лос Ан?елес	1.	?у?орк	?у?орк	8.804.190	11.	Остин	Тексас	974.447	Чикаго Х?устон
	2.	Лос Ан?елес	Калифорни?а	3.898.747	12.	?ексонвил	Флорида	949.611
	3.	Чикаго	Илиноис	2.746.388	13.	Форт Ворт	Тексас	918.915
	4.	Х?устон	Тексас	2.301.572	14.	Коламбус	Оха?о	905.748
	5.	Финикс	Аризона	1.608.139	15.	Инди?анаполис	Инди?ана	887.642
	6.	Филаделфи?а	Пенсилвани?а	1.603.797	16.	Шарлот	Северна Каролина	874.579
	7.	Сан Антонио	Тексас	1.434.625	17.	Сан Франциско	Калифорни?а	873.965
	8.	Сан Ди?его	Калифорни?а	1.386.932	18.	Си?етл	Вашингтон	737.015
	9.	Далас	Тексас	1.304.379	19.	Денвер	Колорадо	715.522
	10.	Сан Хозе	Калифорни?а	1.013.240	20.	Оклахома Сити	Оклахома	681.054

Здравство

Према Центрима за контролу и превенци?у болести, просечан животни век био ?е 78,4 године у САД (75,8 година за мушкарце и 81,1 година за жене).^[195] Почевши од 1998. године, очекивани животни век у САД ?е заоста?ао у поре?е?у са другим богатим индустри?ализованим државама, а ?аз у ?здравственом недостатку” Американаца се од тада пове?ава.^[196] САД има?у ?едну од на?виших стопа самоубистава ме?у држава са високим дохотком.^[197] Отприлике ?една тре?ина одраслих становника САД ?е го?азна, а друга тре?ина има проблем са прекомерном тежином.^[198] САД су ?едина разви?ена зем?а без система универзалне здравствене заштите, а знача?ан део становништва ко?и нема здравствено осигура?е.^[199] Побача? ?е незаконит или ограничен у 17 савезних држава.^[200]

Образова?е

Основно и сред?е образова?е ?е децентрализовано у САД. Школским системима управ?а?у државне, територи?алне, а понекад и општинске владе, а регулише их Министарство образова?а САД. Деца су обавезна да поха?а?у школу или се образу?у код ку?е од пет или шест година до 18 година.^[202] САД троше више новца на образова?е по ученику него било ко?а држава на свету,^[203] односно у просеку 18.614 долара годиш?е по ученику државне основне или сред?е школе.^[204] Стопа писмености у САД ?е скоро универзална.^[205] САД има?у на?више добитника Нобелове награде у поре?е?у са другим државама.^[206]^[207]

Више и високо образова?е у САД ?е стекло глобалну репутаци?у. Многи од на?бо?их светских универзитета, како их наводе различите организаци?е за рангира?е, налазе се у САД, ук?учу?у?и 19 од 25 на?бо?их.^[208]^[209] Америчким високим образова?ем доминира?у државни универзитети, док су приватни универзитети далеко селективни?и и упису?е их око 20% укупног бро?а студената у САД, нарочито чланове А?ви лиге. Коле?и локалне за?еднице углавном нуде курсеве и дипломске програме ко?и покрива?у прве две године студи?а. Често има?у отворени?у политику при?ема, кра?е академске програме и нижу школарину.^[210]

САД троше више новца по студенту од осталих држава чланица Организаци?е за економску сарад?у и разво?, а Американци троше више од свих наци?а на студентску школарину.^[211] Коле?и и универзитети ко?е директно финансира савезна влада не напла?у?у школарину и ограничени су на во?но особ?е и владине службенике. Упркос неким програмима опроста студентских за?мова ко?и су на снази,^[212] дуг студентских за?мова ?е порастао за 102% изме?у 2010. и 2020.^[213]

Привреда

САД су номинално на?ве?а светска економи?а од 1890.^[215] Амерички номинални бруто дома?и производ (БДП) на?виши ?е на свету, чине?и преко 25% глобалне економи?е или 15% по паритету куповне мо?и (ПКМ).^[5]^[216] Изме?у 1983. и 2008. амерички годиш?и раст БДП-а био ?е 3,3%, у поре?е?у са просеком од 2,3% за остатак Г7.^[217] Поседу?е на?ве?и расположиви приход дома?инства по глави становника ме?у чланицама Организаци?е за економску сарад?у и разво?.^[218]

Од 500 на?ве?их светских компани?а по приходу, 136 има седиште у САД,^[219] што ?е на?ве?и бро? у поре?е?у са другим државама.^[220] Амерички долар ?е валута ко?а се на?више користи у ме?ународним трансакци?ама и на?важни?а ?е светска резервна валута, подржана доминантном економи?ом САД, ?еном во?ском, петродоларским системом, повезаним евродоларом и великим америчким тржиштем трезора. Неколико држава користи амерички долар као сво?у званичну валуту, док ?е у другима дефакто званична валута.^[221]^[222] САД има?у споразуме о слободно? трговини са неколико држава.^[223] САД су друга држава по производ?и, иза Кине.^[224]

?у?орк ?е главни светски финанси?ски центар,^[226]^[227] као и епицентар на?ве?е светске метрополитанске економи?е.^[228] ?у?оршка берза и Насдак, ко?и се налазе у ?у?орку, две су на?ве?е светске берзе по тржишно? капитализаци?и и обиму трговине.^[229]^[230] САД су ?една од технолошких сила, посебно у областима вештачке интелигенци?е, електронике и рачунарства.^[231] Економи?у САД подстичу обилни природни ресурси, добро разви?ена инфраструктура и висока радна етика.^[232] На?ве?и трговински партнери САД су Европска уни?а, Мексико, Канада, Кина, ?апан, ?ужна Коре?а, У?еди?ено Кра?евство, Ви?етнам, Инди?а и Република Кина.^[233] САД су на?ве?и светски увозник и други по величини извозник.^[234] Убед?иво ?е на?ве?и извозник услуга на свету.^[235]

САД су слаба држава благоста?а.^[236]^[237] ?едина ?е разви?ена зем?а ко?а сво?им радницима не гаранту?е пла?ени годиш?и одмор на националном нивоу,^[238] као и ?една од неколико држава у свету без пла?еног породичног одсуства као законског права.^[239] САД има?у ве?и проценат радника са ниским прима?има од готово било ко?е друге разви?ене зем?е, углавном због слабог система колективног преговара?а.^[240]

Култура

Кип слободе на острву Слободе у ?у?оршко? луци био ?е поклон Француске из 1866. ко?и ?е постао симбол америчког сна.^[241]

Американце традиционално карактерише борба за ?American's Creed”, односно вера у слободу, ?еднакост пред законом, демократи?у, друштвену ?еднакост и право на имовину.^[242]^[243] САД су познате као држава са високим степеном индивидуализма и слободарства,^[244]^[245] уз ?аку радну етику,^[246] надмета?е,^[247] као и доброво?ни алтруизам према другима.^[248]^[249]^[250] Према студи?и из 2016. Американци су донирали 1,44% укупног БДП-а у добротворне сврхе — што ?е на?ве?а стопа на свету са великом маржом.^[251] САД су дом широког спектра етничких група, традици?а и вредности.^[252]^[253] Стекле су знача?ну културну и економску меку мо?.^[254]^[255]

Скоро сви данаш?и Американци или ?ихови преци дошли су из Европе, Африке или Ази?е (?Стари свет”) у послед?их пет векова.^[256] Запад?ачка култура, ко?а ?е на?заступ?ени?а у САД, у велико? мери ?е изведена из традици?а европских имиграната са многим другим утица?има, као што обича?и робова доведених из Африке.^[257] Нови?а имиграци?а из Ази?е, а посебно из Латинске Америке, додала ?е културну мешавину. Амерички сан, или перцепци?а да Американци ужива?у у велико? друштвено? покрет?ивости, игра к?учну улогу у привлаче?у имиграната.^[258]^[259] Иако се сматра бескласним друштвом,^[260] научници су приметили знача?не разлике изме?у друштвених класа у САД, ко?е утичу на соци?ализаци?у,^[261]^[262] с тим да Американци има?у тенденци?у да веома цене социоекономска достигну?а.^[263]

Сматра се да САД има?у на??ачу заштиту слободе говора у односу на било ко?у другу државу.^[264]^[265]^[266] Анкета из 2016. показала ?е да су Американци народ ко?и на?више подржава слободу изражава?а.^[267] САД су друштвено-прогресивна држава,^[268] са пермисивним ставовима око ?удске сексуалности.^[269] Права ЛГБТ+ особа у САД сматра?у се на?вишим на свету.^[270]^[271]

К?ижевност

Колони?ални амерички к?ижевници били су велики поштоваоци рада ?она Лока и разних других филозофа просветите?ства.^[273]^[274] Амерички револуционарни период (1765—1783) познат ?е по политичким списима Бен?амина Френклина, Александера Хамилтона, Томаса Пе?на и Томаса ?еферсона. Непосредно пре и после Револуционарног рата, новине су постале све знача?ни?и део друштва, испу?ава?у?и потраж?у за антибританском националном литературом.^[275]^[276] К?ижевници Вашингтон Ирвинг и Едгар Алан По сматра?у се личностима ко?е су повеле америчку к?ижевност у потпуно нови правац.^[277] Ралф Волдо Емерсон и Маргарет Фулер су били пионири утица?ног покрета трансцендентализма,^[278]^[279] ко?и ?е био инспираци?а за Хенри?а Де?вида Тора. Расправа око аболиционизма утицала ?е на бро?не к?ижевнике, ме?у ко?има су Хари?ет Бичер Стоу и Фредерик Даглас. Роман Скерлетно слово к?ижевника Натани?ела Хоторна истраживало ?е мрачну страну америчке истори?е, као и Моби Дик Хермана Мелвила. Главни амерички песници америчке ренесансе 19. века су Волт Витман, Мелвил и Емили Дикинсон.^[280]^[281] Марк Твен ?е био први велики амерички к?ижевник ро?ен на западу САД. Хенри ?е?мс ?е ?едан од првих аутора ко?и ?е постигао ме?ународни успех.^[282]^[283]

Након велике сеобе у северне градове, афроамерички к?ижевници харлемске ренесансе развили су независну к?ижевну традици?у ко?а ?е проучавала истори?у не?еднакости и славила културу црнаца.^[284] Током периода ?еза, ови списи су имали к?учни утица? на сопствену филозофи?у црнаца ко?а се по?авила 1930-их ме?у франкофонским к?ижевницима афричке ди?аспоре.^[285]^[286] Током 1950-их идеал хомогености навео ?е многе ауторе да покуша?у да напишу Велики амерички роман,^[287] што ?е Бит Генераци?а одбацила.^[288]^[289]

Мас-меди?и

Меди?и су углавном нецензурисани у САД. Четири на?знача?ни?а емитера у САД су National Broadcasting Company (NBC), Columbia Broadcasting System (CBS), American Broadcasting Company (ABC) и Fox Broadcasting Company (FOX). Све четири телевизи?ске мреже су комерци?алне. Кабловска телевизи?а нуди стотине канала са разноликим садржа?има.^[290] Од 2021. око 83% Американаца стари?их од 12 година слуша радио, док ?е око 40% више накло?ено подкастима.^[291] Од 2020. у САД ?е било 15.460 лиценцираних радио-станица.^[292]

Америчке новине са глобалним дометом и репутаци?ом чине The Wall Street Journal, The New York Times, The Washington Post и USA Today.^[293] На шпанском ?езику се производи око 800 публикаци?а.^[294]^[295] Уз неколико изузетака, новине су у приватном власништву, углавном великих ланаца као што су Gannett или McClatchy, ко?и поседу?у десетине или чак стотине новина. Пет на?популарни?их веб-са?това ко?е се користе у САД су Google, YouTube, Amazon, Yahoo и Facebook — сви у америчком власништву.^[296]

Од 2022. тржиште видео-игара у САД ?е на?ве?е на свету по приходу.^[297] Само у Калифорни?и посто?и 444 издавача, програмера и хардверских компани?а.^[298]

Музика

Америчка фолк музика обухвата бро?не музичке жанрове. Многе традиционалне песме изводе породице или музичке групе.^[299] Стилови афроамеричке музике тако?е су знача?но утицали на америчку музику.^[300] Бен?о ?е у Америку донет трговином роб?ем.^[301]^[302] Електрична гитара, измиш?ена 1930-их, имала ?е огроман утица? на забавну музику, посебно због разво?а рокенрола.^[303]

?ез ?е израстао из блуза и рагта?ма почетком 20. века, утица?ем композитора као што ?е ?ели Рол Мортон. Луис Армстронг и Д?ук Елингтон пове?али су ?егову популарност почетком 20. века.^[304] Кантри музика се развила 1920-их,^[305] рокенрол 1930-их,^[303] а ритам и блуз 1940-их.^[306] Током 1960-их Боб Дилан се истакао након препорода фолк музике и постао ?едан од на?славни?их текстописаца у САД.^[307] Музички облици панка и хип-хопа су настали током 1970-их.^[308]

САД има?у на?ве?е музичко тржиште на свету.^[309] Ве?ина на?ве?их светских дискографских ку?а налази се у САД за чи?у ?е регулаци?у задужено Америчко удруже?е дискографских ку?а.^[310] Америчке поп звезде из средине 20. века, као што су Френк Синатра и Елвис Пресли,^[311] постале су светске познате личности и на?продавани?и музички изво?ачи,^[312] као и музичари с кра?а 20. века, као што су Ма?кл ?ексон,^[313] Мадона,^[314] Витни Х?устон и Мара?а Кери,^[315]^[316] као и почетка 21. века, ме?у ко?има су су Еминем,^[317] Бритни Спирс,^[318] Ле?ди Гага,^[318] Ке?ти Пери,^[318] Те?лор Свифт и Би?онсе.^[319]

Кинематографи?а

Филмска индустри?а САД има на?ве?и утица? на свету. Холивуд, део другог на?насе?ени?ег града Лос Ан?елеса, тако?е ?е метоним за америчку филмску индустри?у.^[320]^[321]^[322] Велики филмски студи?и САД су примарни извор комерци?ално на?успешни?их и на?гледани?их филмова на свету.^[323]^[324] Од почетка 20. века, америчка филмска индустри?а ?е углавном била смештена у Холивуду и око ?ега, иако се у 21. веку све ве?и бро? филмова не снима тамо, а продуцентске ку?е биле подложне силама глобализаци?е.^[325] Доделу Оскара одржава Академи?а филмских уметности и наука сваке године од 1929,^[326] док се награде Златни глобус доде?у?у сваке године од ?ануара 1944.^[327]

Филмска индустри?а ?е достигла врхунац током ?Златног доба Холивуда”, од почетног периода филмова са звуком до раних 1960-их,^[328] са глумцима попут ?она Ве?на и Мерилин Монро ко?и су постали на?познати?е личности.^[329]^[330] Током 1970-их, ?Нови Холивуд” или ?Холивудска ренесанса”,^[331] дефинисан ?е оштри?им филмовима под утица?ем француских и итали?анских реалистичких слика послератног периода.^[332] Ме?утим, 21. век ?е обележен успоном америчких платформи за стриминг, ко?е су постале ривали традиционалном биоскопу.^[333]^[334]

Кухи?а

Прве насе?енике су Инди?анци упознали са храном као што су ?уретина, батат, кукуруз, тиква голица и ?аворов сируп. Први насе?еници и касни?е имигранти комбиновали су их са храном ко?а им ?е била позната, као што су пшенично брашно,^[335] говедина и млеко, како би створили препознат?иву америчку кухи?у.^[336]^[337] Усеви Новог света, посебно бундева, кукуруз, кромпир и ?уретина, део су за?едничког националног мени?а на Дан захвалности, када многи Американци припрема?у или купу?у традиционална ?ела да би прославили та? празник.^[338]

Карактеристична америчка ?ела као што су пита од ?абука, пржена пилетина, крофне, помфрит, макарони са сиром, сладолед, хамбургер, хот-дог и пица потичу из рецепата разних имигрантских група.^[339]^[340]^[341]^[342] Мексичка ?ела попут бурита и такоа су посто?ала у САД у областима ко?е су касни?е припо?ене Мексику, а храна кинеске кухи?е, као и ?ела од тестенина ко?а су прилаго?ена из итали?анске кухи?е, увелико се конзумира?у.^[343] Амерички кувари су имали знача?ан утица? на друштво и на дома?ем и на ме?ународном нивоу. Године 1946. основан ?е Амерички кулинарски институт. Ово ?е временом постала на?престижни?а кулинарска школа у САД, где би се многи од на?талентовани?их америчких кувара школовали пре разво?а успешних кари?ера.^[344]^[345]

Кулинарска индустри?а у САД запош?ава преко 15 милиона ?уди, што директно представ?а 10% радне снаге у држави.^[346]^[347] У САД се налази преко 220 ресторана са Мишелиновим звездицама, од ко?их ?е 70 само у ?у?орку.^[348] Вино се производи у данаш?им САД од 1500-их, а прва распростра?ена производ?а почела ?е у данаш?ем Новом Мексику током 1628. године.^[349]^[350]^[351] Производ?а вина се обав?а у свих педесет држава, при чему Калифорни?а производи 84% укупног вина у САД. Са више од 4.500 km² под виновом лозом, САД су четврта зем?а по производ?и вина на свету, после Итали?е, Шпани?е и Француске.^[352]^[353]

Америчка индустри?а брзе хране развила се упоредо са аутомобилском индустри?ом.^[354] Амерички ресторани брзе хране развили су систем дра?в-ин.^[355]^[356] Амерички ланци ресторана брзе хране, као што су McDonald's, KFC, Dunkin' Donuts и многи други, развили су послове широм света.^[357]

Спорт

На?популарни?и спортови за гледаоце у САД су амерички фудбал, кошарка, бе?збол, фудбал и хоке? на леду.^[358] Док ?е ве?ина главних америчких спортова, као што су бе?збол и амерички фудбал, еволуирала из европских спортова, кошарка, одбо?ка, ске?тбординг и сноубординг су настали у САД, од ко?их су многи постали популарни широм света.^[359] Лакрос и сурфова?е измислили су Инди?анци и Хава?ци.^[360] Тржиште професионалног спорта у САД ?е отприлике 50% ве?е од тржишта Европе, Блиског истока и Африке за?едно.^[361]

Амерички фудбал ?е према неколико мерила на?популарни?и спорт за гледаоце у САД.^[362] Утакмице Националне фудбалске лиге (НФЛ) има?у на?ве?и бро? посетилаца у поре?е?у са било ко?ом другом спортском лигом на свету, а Супербол гледа десетине милиона широм света.^[363] Ме?утим, бе?збол се сматра америчким ?националним спортом” од касног 19. века. После НФЛ, на?посе?ени?е утакмице организу?у НБА, МЛБ, МЛС и НХЛ. На?гледани?и по?единачни спортови у САД су голф и аутомобилизам, посебно Наскар.^[364]^[365]

У САД ?е одржано осам Олимпи?ских игара. Лет?е олимпи?ске игре 1904. у Сент Луису биле су прве Олимпи?ске игре одржане ван Европе.^[366] Олимпи?ске игре ?е по девети пут бити одржане у САД када Лос Ан?елес буде био дома?ин Лет?их олимпи?ских игара 2028. Амерички спортисти осво?или су укупно 2.968 меда?а (1.179 златних) на Олимпи?ским играма, више од било ко?е друге зем?е.^[367]^[368]^[369]

У ме?ународно? професионално? конкуренци?и, мушка фудбалска репрезентаци?а САД се квалификовала за ?еданаест Светских првенстава, док ?е женска репрезентаци?а по четири пута осво?ила и Светско првенство у фудбалу за жене и Олимпи?ски фудбалски турнир.^[370] САД су биле дома?ини Светског првенства у фудбалу 1994. и би?е за?еднички дома?ини, уз Канаду и Мексико, Светског првенства у фудбалу 2026.^[371] САД су тако?е биле дома?ин Светског првенства за жене 1999. ?егову финалну утакмицу гледало ?е 90.185 ?уди, чиме ?е постав?ен светски рекорд за на?посе?ени?и женски спортски дога?а? у то време.^[372]

Напомене

^ А?аска и Хава?и су приказани у другачи?им омерима; Алеутска острва и ненасе?ена северозападна Хава?ска острва су изостав?ени са карте.

Референце

^ George McKenna 2007, стр. 280.
^ ?The Water Area of Each State”. United States Geological Survey. 2018. Архивирано из оригинала 30. 01. 2024. г. Приступ?ено 29. 1. 2024.
^ ?National Population Totals and Components of Change: April 1, 2020 to July 1, 2024”. United States Census Bureau. Приступ?ено 20. 12. 2024.
^ ?U.S. Census Bureau Today Delivers State Population Totals for Congressional Apportionment”. United States Census. Архивирано из оригинала 26. 04. 2021. г. Приступ?ено 26. 4. 2021. The 2020 census is as of April 1, 2020.
^ ^а ^б ^в ^г ^д ?World Economic Outlook Database, April 2025 Edition. (United States)”. www.imf.org. International Monetary Fund. 22. 4. 2025. Приступ?ено 26. 5. 2025.
^ ?Human Development Report 2025” (PDF) (на ?езику: енглески). United Nations Development Programme. 6. 5. 2025. Архивирано (PDF) из оригинала 6. 5. 2025. г. Приступ?ено 6. 5. 2025.
^ ?The Difference Between .us vs .com”. Cozab. 3. 1. 2022. Архивирано из оригинала 16. 04. 2023. г. Приступ?ено 01. 07. 2023.
^ Sider 2007, стр. 226.
^ DeLear, Byron (4. 7. 2013). ?Who coined 'United States of America'? Mystery might have intriguing answer.”. Christian Science Monitor (на ?езику: енглески). Архивирано из оригинала 28. 09. 2022. г. Приступ?ено 18. 3. 2019. ?Historians have long tried to pinpoint exactly when the name 'United States of America' was first used and by whom… …This latest find comes in a letter that Stephen Moylan, Esq., wrote to Col. Joseph Reed from the Continental Army Headquarters in Cambridge, Mass., during the Siege of Boston. The two men lived with Washington in Cambridge, with Reed serving as Washington's favorite military secretary and Moylan fulfilling the role during Reed's absence.”
^ Touba, Mariam (5. 11. 2014). ?Who Coined the Phrase 'United States of America'? You May Never Guess”. New-York Historical Society (на ?езику: енглески). Архивирано из оригинала 08. 11. 2014. г. Приступ?ено 18. 3. 2019. ?Here, on January 2, 1776, seven months before the Declaration of Independence and a week before the publication of Paine's Common Sense, Stephen Moylan, an acting secretary to General George Washington, spells it out, 'I should like vastly to go with full and ample powers from the United States of America to Spain' to seek foreign assistance for the cause.”
^ Fay, John (30. 3. 2017). ?The forgotten Irishman who named the "United States of America"”. IrishCentral.com (на ?езику: енглески). Архивирано из оригинала 27. 03. 2019. г. Приступ?ено 18. 3. 2019. ?According to the NY Historical Society, Stephen Moylan was the man responsible for the earliest documented use of the phrase ?United States of America.” But who was Stephen Moylan?”
^ Planter, A. (6. 4. 1776). ?To the inhabitants of Virginia”. The Virginia Gazette. Williamsburg, Virginia: Dixon and Hunter's. 5 (1287). Архивирано из оригинала 19. 12. 2014. г.
^ ^а ^б ^в Safire 2003, стр. 199.
^ Mostert 2005, стр. 18.
^ Brokenshire 1993, стр. 49.
^ G. H. Emerson, The Universalist Quarterly and General Review, Vol. 28 (Jan. 1891), pp. 49, quoted in Zimmer, Benjamin (24. 11. 2005). ?Life in These, Uh, This United States”. University of Pennsylvania. Архивирано из оригинала 20. 02. 2008. г. Приступ?ено 5. 1. 2013.
^ Wilson, Kenneth G. (1993). The Columbia guide to standard American English. New York: Columbia University Press. стр. 27–28. ISBN 978-0-231-06989-2.
^ ?Area”. The World Factbook. Central Intelligence Agency. Архивирано из оригинала 31. 1. 2014. г. Приступ?ено 15. 1. 2015.
^ ?Field Listing: Area”. The World Factbook. cia.gov. Архивирано из оригинала 7. 7. 2020. г. Приступ?ено 21. 4. 2020.
^ ?State Area Measurements and Internal Point Coordinates—Geography—U.S. Census Bureau”. State Area Measurements and Internal Point Coordinates. U.S. Department of Commerce. Архивирано из оригинала 07. 04. 2020. г. Приступ?ено 11. 9. 2017.
^ ?Geographic Regions of Georgia”. Georgia Info. Digital Library of Georgia. Архивирано из оригинала 22. 10. 2020. г. Приступ?ено 24. 12. 2014.
^ ^а ^б Lew, Alan. ?PHYSICAL GEOGRAPHY OF THE US”. GSP 220—Geography of the United States. North Arizona University. Архивирано из оригинала 9. 4. 2016. г. Приступ?ено 24. 12. 2014.
^ Harms, Nicole. ?Facts About the Rocky Mountain Range”. USA Today. Архивирано из оригинала 12. 2. 2022. г. Приступ?ено 24. 12. 2014.
^ Tinkham, Ernest R. (март 1944). ?Biological, Taxonomic and Faunistic Studies on the Shield-Back Katydids of the North American Deserts”. The American Midland Naturalist. The University of Notre Dame. 31 (2): 257—328. JSTOR 2421073. doi:10.2307/2421073.
^ ?Mount Whitney, California”. Peakbagger. Архивирано из оригинала 09. 01. 2015. г. Приступ?ено 24. 12. 2014.
^ ?Find Distance and Azimuths Between 2 Sets of Coordinates (Badwater 36-15-01-N, 116-49-33-W and Mount Whitney 36-34-43-N, 118-17-31-W)”. Federal Communications Commission. Архивирано из оригинала 12. 02. 2022. г. Приступ?ено 24. 12. 2014.
^ Poppick, Laura (28. 8. 2013). ?US Tallest Mountain's Surprising Location Explained”. LiveScience. Архивирано из оригинала 03. 01. 2015. г. Приступ?ено 2. 5. 2015.
^ O'Hanlon, Larry (14. 3. 2005). ?America's Explosive Park”. Discovery Channel. Архивирано из оригинала 14. 3. 2005. г. Приступ?ено 5. 4. 2016.
^ World Food and Agriculture – Statistical Yearbook 2023 (на ?езику: енглески). Food and Agriculture Organization of the United Nations. 2023. ISBN 978-92-5-138262-2. doi:10.4060/cc8166en. Архивирано из оригинала 15. 12. 2023. г. Приступ?ено 13. 12. 2023.
^ Boyden, Jennifer. ?Climate Regions of the United States”. USA Today. Архивирано из оригинала 12. 2. 2022. г. Приступ?ено 24. 12. 2014.
^ McGranahan, Devan Allen; Wonkka, Carissa L. (2024). ?Pyrogeography of the Western Great Plains: A 40-Year History of Fire in Semi-Arid Rangelands”. Fire. 7 (1): 32. Bibcode:2024Fire....7...32M. doi:10.3390/fire7010032?.
^ ?World Map of K?ppen–Geiger Climate Classification” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 26. 1. 2022. г. Приступ?ено 19. 8. 2015.
^ Perkins, Sid (11. 5. 2002). ?Tornado Alley, USA”. Science News. Архивирано из оригинала 1. 7. 2007. г. Приступ?ено 20. 9. 2006.
^ Rice, Doyle. ?USA has the world's most extreme weather”. USA Today (на ?езику: енглески). Архивирано из оригинала 13. 08. 2021. г. Приступ?ено 17. 5. 2020.
^ Borenstein, Seth (2. 4. 2023). ?Why the U.S. is leading the world in extreme weather catastrophes”. PBS News (на ?езику: енглески). Архивирано из оригинала 01. 01. 2025. г. Приступ?ено 25. 6. 2024.
^ US EPA, OAR (27. 6. 2016). ?Climate Change Indicators: Weather and Climate”. Epa.gov (на ?езику: енглески). Архивирано из оригинала 21. 06. 2022. г. Приступ?ено 19. 6. 2022.
^ Waldron, Lucas; Lustgarten, Abrahm (10. 11. 2020). ?Climate Change Will Make Parts of the U.S. Uninhabitable. Americans Are Still Moving There.”. Propublica. Rhodium Group. Архивирано из оригинала 27. 12. 2024. г. Приступ?ено 25. 11. 2024.
^ Morin, Nancy. ?Vascular Plants of the United States” (PDF). Plants. National Biological Service. Архивирано из оригинала (PDF) 24. 7. 2013. г. Приступ?ено 27. 10. 2008.
^ Osborn, Liz. ?Number of Native Species in United States”. Current Results Nexus. Архивирано из оригинала 26. 02. 2015. г. Приступ?ено 15. 1. 2015.
^ ?Numbers of Insects (Species and Individuals)”. Smithsonian Institution. Архивирано из оригинала 17. 02. 2019. г. Приступ?ено 20. 1. 2009.
^ ?National Park FAQ”. nps. National Park Service. Архивирано из оригинала 01. 11. 2021. г. Приступ?ено 8. 5. 2015.
^ Lipton, Eric; Krauss, Clifford (23. 8. 2012). ?Giving Reins to the States Over Drilling”. The New York Times. Архивирано из оригинала 18. 01. 2015. г. Приступ?ено 18. 1. 2015.
^ Vincent, Carol H.; Hanson, Laura A.; Argueta, Carla N. (3. 3. 2017). Federal Land Ownership: Overview and Data (Извешта?). Congressional Research Service. стр. 2. Архивирано из оригинала 15. 11. 2021. г. Приступ?ено 18. 6. 2020.
^ Gorte, Ross W.; Vincent, Carol Hardy.; Hanson, Laura A.; Marc R., Rosenblum. ?Federal Land Ownership: Overview and Data” (PDF). fas.org. Congressional Research Service. Архивирано (PDF) из оригинала 24. 01. 2015. г. Приступ?ено 18. 1. 2015.
^ ?Chapter 6: Federal Programs to Promote Resource Use, Extraction, and Development”. doi.gov. U.S. Department of the Interior. Архивирано из оригинала 18. 3. 2015. г. Приступ?ено 19. 1. 2015.
^ The National Atlas of the United States of America (14. 1. 2013). ?Forest Resources of the United States”. Nationalatlas.gov. Архивирано из оригинала 7. 5. 2009. г. Приступ?ено 13. 1. 2014.
^ ?Land Use Changes Involving Forestry in the United States: 1952 to 1997, With Projections to 2050” (PDF). 2003. Архивирано (PDF) из оригинала 14. 10. 2012. г. Приступ?ено 13. 1. 2014.
^ Daynes & Sussman, 2010, pp. 3, 72, 74–76, 78
^ Hays, Samuel P (2000). A History of Environmental Politics since 1945. .
^ Collin, Robert W. (2006). The Environmental Protection Agency: Cleaning Up America's Act. Greenwood Publishing Group. стр. 1. ISBN 978-0-313-33341-5. Приступ?ено 25. 10. 2015.
^ ?Peopling of Americas”. Smithsonian Institution, National Museum of Natural History. 2004. Архивирано из оригинала 28. 11. 2007. г. Приступ?ено 19. 6. 2007.
^ Galloway 1995.
^ Russell 2005, стр. 12.
^ Quirk 2011, стр. 195.
^ Bilhartz & Elliott 2007.
^ Wood 1998, стр. 263.
^ Blackburn 1998, стр. 460. sfn грешка: више ци?ева (2×): CITEREFBlackburn1998 (help)
^ Foner, Eric (1998). The Story of American Freedom (1st изд.). W.W. Norton. стр. 4–5. ISBN 978-0-393-04665-6. ?story of American freedom.”
^ Brown 2001, стр. 126.
^ Fabian Young, Nash & Raphael 2011, стр. 4–7.
^ Boyer, Clark & Kett 2007, стр. 192–193.
^ Cogliano 2008, стр. 219.
^ Hall 2002, стр. 26.
^ Clark 2012, стр. 47.
^ , Billington & Ridge 2001, стр. 22.
^ Sheriff, Kamensky & Sheriff 2014, стр. 205.
^ Wait 1999, стр. 78.
^ Klose & Jones 1994, стр. 150.
^ Ellis 1974, стр. 61.
^ Friedrich 1937, стр. 14.
^ Morrison 1999, стр. 13–21.
^ Kemp 2010, стр. 180.
^ McIlwraith & Muller 2001, стр. 61. sfn грешка: више ци?ева (2×): CITEREFMcIlwraithMuller2001 (help)
^ Smith-Baranzini 1999, стр. 20.
^ Black 2011, стр. 275.
^ ^а ^б Wishart 2004, стр. 37.
^ Murray 2004, стр. 76.
^ McIlwraith & Muller 2001, стр. 186. sfn грешка: више ци?ева (2×): CITEREFMcIlwraithMuller2001 (help)
^ ^а ^б O'Brien 2002, стр. 184.
^ ?1860 Census” (PDF). U.S. Census Bureau. Архивирано (PDF) из оригинала 24. 08. 2008. г. Приступ?ено 10. 6. 2007. Page 7 lists a total slave population of 3,953,760.
^ De Rosa 1997, стр. 266.
^ Vinovskis 1990.
^ ^а ^б Tarr 2009, стр. 30.
^ Powell 2009, стр. 74.
^ Gates, John M. (август 1984). ?War-Related Deaths in the Philippines”. Pacific Historical Review. College of Wooster. Архивирано из оригинала 29. 6. 2014. г. Приступ?ено 27. 9. 2007.
^ ?Congress and the Progressive Era | U.S. Capitol - Visitor Center”. www.visitthecapitol.gov. Архивирано из оригинала 29. 11. 2024. г. Приступ?ено 30. 11. 2024.
^ ?Progressive Era: 1890–1920s | Picture This”. picturethis.museumca.org. Архивирано из оригинала 7. 10. 2024. г. Приступ?ено 30. 11. 2024.
^ John D. Buenker, John C. Boosham, and Robert M. Crunden, Progressivism (1986) pp. 3–21
^ Foner & Garraty 1991, стр. 576.
^ ^а ^б McDuffie, Piggrem & Woodworth 2005, стр. 418.
^ Axinn & Stern.
^ Sheriff, Kamensky & Sheriff 2014, стр. 685.
^ Kennedy 1989, стр. 358.
^ ?The United States and the Founding of the United Nations, August 1941 – October 1945”. U.S. Dept. of State, Bureau of Public Affairs, Office of the Historian. 2005. Архивирано из оригинала 12. 6. 2007. г. Приступ?ено 11. 6. 2007.
^ Pacific War Research Society (2006). Japan's Longest Day. New York: Oxford University Press. ISBN 978-4-7700-2887-7.
^ Blakemore, Erin (22. 3. 2019). ?What was the Cold War?”. National Geographic (на ?езику: енглески). Архивирано из оригинала 1. 4. 2019. г. Приступ?ено 28. 8. 2020.
^ Mark Kramer, "The Soviet Bloc and the Cold War in Europe," in Larresm, Klaus, ур. (2014). A Companion to Europe Since 1945. Wiley. стр. 79. ISBN 978-1-118-89024-0.
^ Sempa, Francis (12. 7. 2017). Geopolitics: From the Cold War to the 21st Century. Routledge. ISBN 978-1-351-51768-3.
^ Blakeley, 2009, p. 92
^ Collins, Michael (1988). Liftoff: The Story of America's Adventure in Space. New York: Grove Press. ISBN 978-0-8021-1011-4.
^ Winchester 2013, стр. 305–308.
^ Dallek 2004, стр. 169.
^ ?Our Documents – Civil Rights Act (1964)”. United States Department of Justice. 9. 4. 2021. Архивирано из оригинала 29. 09. 2021. г. Приступ?ено 28. 7. 2010.
^ ?Social Security History”. Архивирано из оригинала 01. 05. 2021. г. Приступ?ено 16. 01. 2013. , the United States Social Security Administration
^ ?Playboy: American Magazine”. Encyclop?dia Britannica. 25. 8. 2022. Архивирано из оригинала 20. 02. 2023. г. Приступ?ено 2. 2. 2023. ?...the so-called sexual revolution in the United States in the 1960s, marked by greatly more permissive attitudes toward sexual interest and activity than had been prevalent in earlier generations.”
^ Svetlana Ter-Grigoryan (12. 2. 2022). ?The Sexual Revolution Origins and Impact”. study.com. Архивирано из оригинала 27. 04. 2023. г. Приступ?ено 27. 4. 2023.
^ Ga?dar, E.T. (2007). [[[:Шаблон:GBUrl]] Collapse of an Empire: Lessons for Modern Russia] Проверите вредност параметра |url= (помо?). Washington, D.C.: Brookings Institution Press. стр. 190—205. ISBN 978-0-8157-3114-6.
^ Howell, Buddy Wayne (2006). The Rhetoric of Presidential Summit Diplomacy: Ronald Reagan and the U.S.-Soviet Summits, 1985–1988. Texas A&M University. стр. 352. ISBN 978-0-549-41658-6.
^ Kissinger, Henry (2011). Diplomacy. Simon & Schuster. стр. 781—784. ISBN 978-1-4391-2631-8. Приступ?ено 25. 10. 2015. Mann, James (2009). The Rebellion of Ronald Reagan: A History of the End of the Cold War. Penguin. стр. 432. ISBN 978-1-4406-8639-9.
^ Hayes, 2009
^ Larousse enciklopedija, III tom, 1669. strana
^ Holsti, Ole R. (7. 11. 2011). ?The United States and Iraq before the Iraq War”. American Public Opinion on the Iraq War. University of Michigan Press. стр. 20. ISBN 978-0-472-03480-2.
^ ?Terrorist Groups and Political Legitimacy”. Council on Foreign Relations (на ?езику: енглески). 16. 3. 2006. Архивирано из оригинала 23. 04. 2021. г. Приступ?ено 14. 3. 2019.
^ O'Neill, William G. (2002). Kosovo: An Unfinished Peace (на ?езику: енглески). Lynne Rienner Publishers. стр. 24. ISBN 978-1-58826-021-5.
^ Taylor 2017, стр. 179
^ Bartrop, Paul R. (2025-08-05). A Biographical Encyclopedia of Contemporary Genocide: Portraits of Evil and Good (на ?езику: енглески). ABC-CLIO. стр. 53. ISBN 978-0-313-38679-4.
^ O'Connell, Mary Ellen (2000). ?The UN, NATO and International Law after Kosovo”. Human Rights Quarterly. 22: 57—89. doi:10.1353/hrq.2000.0012.
^ ?"Impi?ment" Bila Klintona: Monikin osmeh, njegovo obja?njenje ?ta je seks i bombe na SRJ 1999.”. Kosovo Online. Приступ?ено 20. 1. 2025.
^ Walsh, Kenneth T. (9. 12. 2008). ?The 'War on Terror' Is Critical to President George W. Bush's Legacy”. U.S. News & World Report. Архивирано из оригинала 09. 10. 2021. г. Приступ?ено 6. 3. 2013. Atkins, Stephen E. (2011). The 9/11 Encyclopedia: Second Edition. ABC-CLIO. стр. 872. ISBN 978-1-59884-921-9. Приступ?ено 25. 10. 2015.
^ Wong, Edward (15. 2. 2008). ?Overview: The Iraq War”. The New York Times. Архивирано из оригинала 17. 02. 2018. г. Приступ?ено 7. 3. 2013. Johnson, James Turner (2005). The War to Oust Saddam Hussein: Just War and the New Face of Conflict. Rowman & Littlefield. стр. 159. ISBN 978-0-7425-4956-2. Приступ?ено 25. 10. 2015. Durando, Jessica; Green, Shannon Rae (21. 12. 2011). ?Timeline: Key moments in the Iraq War”. USA Today. Associated Press. Архивирано из оригинала 4. 9. 2020. г. Приступ?ено 7. 3. 2013.
^ Hilsenrath, Jon; Ng, Serena; Paletta, Damian (18. 9. 2008). ?Worst Crisis Since '30s, With No End Yet in Sight”. The Wall Street Journal. ISSN 1042-9840. OCLC 781541372. Архивирано из оригинала 25. 12. 2014. г. Приступ?ено 28. 7. 2023.
^ McLaughlin 1935, стр. 83–90, 124.
^ Burnham, William (2006). Introduction to the Law and Legal System of the United States (4th изд.). St. Paul, Minnesota: Thomson West. стр. 41. ISBN 978-0-314-06661-9.
^ Ryan, David (2000). Ryan, David; Pungong, Victor, ур. The United States and Decolonization. Springer. ISBN 978-1-349-40644-9. doi:10.1057/9780333977958. hdl:1887/72726. Архивирано из оригинала 06. 01. 2025. г. Приступ?ено 19. 01. 2025.
^ ?The Legislative Branch”. United States Diplomatic Mission to Germany. Архивирано из оригинала 15. 11. 2021. г. Приступ?ено 20. 8. 2012.
^ ?The Senate and the House of Representatives: lesson overview (article)”. Khan Academy (на ?езику: енглески). Архивирано из оригинала 13. 01. 2024. г. Приступ?ено 19. 01. 2025.
^ Cossack, Roger (13. 7. 2000). ?Beyond politics: Why Supreme Court justices are appointed for life”. CNN. Архивирано из оригинала 12. 7. 2012. г.
^ Blake, Aaron (25. 11. 2021). ?Why are there only two parties in American politics?”. Washington Post. Архивирано из оригинала 18. 09. 2018. г. Приступ?ено 4. 5. 2024.
^ ?Current Members”. United Nations Security Council. Архивирано из оригинала 16. 11. 2020. г. Приступ?ено 15. 7. 2022.
^ ?United Nations Headquarters Agreement”. The American Journal of International Law. Cambridge University Press. 42 (2): 445—447. април 1948. JSTOR 2193692. S2CID 246008694. doi:10.2307/2193692.
^ ?Where is the G7 Headed?”. Council on Foreign Relations. New York City. 28. 6. 2022. Архивирано из оригинала 18. 07. 2022. г. Приступ?ено 19. 01. 2025.
^ ?The United States and G20: Building a More Peaceful, Stable, and Prosperous World Together”. United States Department of State. 6. 7. 2022. Архивирано из оригинала 16. 07. 2022. г. Приступ?ено 15. 7. 2022.
^ ?Our global reach”. OECD. Архивирано из оригинала 19. 07. 2022. г. Приступ?ено 15. 7. 2022.
^ Fialho, Livia Pontes; Wallin, Matthew (1. 8. 2013). Reaching for an Audience: U.S. Public Diplomacy Towards Iran (Извешта?). American Security Project. JSTOR resrep06070.
^ Oliver, Alex; Graham, Euan (19. 12. 2017). ?Which are the countries still talking to North Korea?”. BBC News. London. Архивирано из оригинала 19. 07. 2022. г. Приступ?ено 15. 7. 2022.
^ Ferraro, Matthew F. (22. 12. 2014). ?The Case for Stronger Bhutanese-American Ties”. The Diplomat. Архивирано из оригинала 21. 10. 2021. г. Приступ?ено 15. 7. 2022.
^ ?US will continue to strengthen 'unofficial ties' with Taiwan, says Harris”. South China Morning Post (на ?езику: енглески). 28. 9. 2022. Архивирано из оригинала 05. 10. 2022. г. Приступ?ено 28. 9. 2022.
^ Ruwitch, John (22. 9. 2020). ?Formal Ties With U.S.? Not For Now, Says Taiwan Foreign Minister”. NPR. Архивирано из оригинала 15. 07. 2022. г. Приступ?ено 15. 7. 2022.
^ Dumbrell, John; Sch?fer, Axel (2009). America's 'Special Relationships': Foreign and Domestic Aspects of the Politics of Alliance. Taylor & Francis. стр. 45. ISBN 978-0-203-87270-3. Приступ?ено 25. 10. 2015.
^ Ek, Carl; Fergusson, Ian F. (3. 9. 2010). ?Canada–U.S. Relations” (PDF). Congressional Research Service. Архивирано (PDF) из оригинала 13. 01. 2020. г. Приступ?ено 28. 8. 2011. Непознати параметар |name-list-style= игнорисан (помо?)
^ Vaughn, Bruce (8. 8. 2008). Australia: Background and U.S. Relations. Congressional Research Service. OCLC 70208969.
^ Vaughn, Bruce (27. 5. 2011). ?New Zealand: Background and Bilateral Relations with the United States” (PDF). Congressional Research Service. Архивирано (PDF) из оригинала 22. 01. 2021. г. Приступ?ено 28. 8. 2011.
^ Lum, Thomas (3. 1. 2011). ?The Republic of the Philippines and U.S. Interests” (PDF). Congressional Research Service. Архивирано (PDF) из оригинала 13. 08. 2021. г. Приступ?ено 3. 8. 2011.
^ Chanlett-Avery, Emma; et al. (8. 6. 2011). ?Japan-U.S. Relations: Issues for Congress” (PDF). Congressional Research Service. Архивирано (PDF) из оригинала 13. 01. 2020. г. Приступ?ено 28. 8. 2011.
^ Manyin, Mark E.; Chanlett-Avery, Emma; Nikitin, Mary Beth (8. 7. 2011). ?U.S.–South Korea Relations: Issues for Congress” (PDF). Congressional Research Service. Архивирано (PDF) из оригинала 13. 01. 2020. г. Приступ?ено 28. 8. 2011.
^ Zanotti, Jim (31. 7. 2014). ?Israel: Background and U.S. Relations” (PDF). Congressional Research Service. Архивирано (PDF) из оригинала 05. 03. 2019. г. Приступ?ено 12. 9. 2014.
^ ?U.S. Relations With Poland”. State.gov. 20. 1. 2021. Архивирано из оригинала 25. 07. 2019. г. Приступ?ено 19. 6. 2023.
^ Kimer, James (26. 9. 2019). ?The Untapped Potential of the US-Colombia Partnership”. Atlantic Council (на ?езику: енглески). Архивирано из оригинала 18. 08. 2021. г. Приступ?ено 30. 5. 2020.
^ ?INDO- PACIFIC STRATEGY OF THE UNITED STATES” (PDF). White House. Архивирано (PDF) из оригинала 11. 02. 2022. г. Приступ?ено 3. 2. 2022.
^ Meidan, Michal (1. 7. 2019). US-China: The Great Decoupling (Извешта?). Oxford Institute for Energy Studies. JSTOR resrep33982.
^ Bala, Sumathi (28. 3. 2023). ?U.S.-China relations are going downhill with 'no trust' on either side, Stephen Roach says” (на ?езику: енглески). CNBC. Архивирано из оригинала 07. 05. 2023. г. Приступ?ено 7. 5. 2023.
^ Rumer, Eugene; Sokolsky, Richard (20. 6. 2019). ?Thirty Years of U.S. Policy Toward Russia: Can the Vicious Circle Be Broken?”. Carnegie Endowment for International Peace. Washington, D.C. Архивирано из оригинала 01. 06. 2022. г. Приступ?ено 14. 7. 2022.
^ Macias, Amanda (17. 6. 2022). ?Here's a look at the $5.6 billion in firepower the U.S. has committed to Ukraine in its fight against Russia” (на ?езику: енглески). CNBC. Архивирано из оригинала 20. 06. 2022. г. Приступ?ено 28. 9. 2022.
^ Levy, Robert A. (октобар 2011). ?Rights, Powers, Dual Sovereignty, and Federalism”. Cato Institute. Архивирано из оригинала 13. 01. 2024. г. Приступ?ено 13. 1. 2024.
^ Feldstein, Martin (март 2017). ?Why is Growth Better in the United States Than in Other Industrial Countries?”. National Bureau of Economic Research. Cambridge, Massachusetts. doi:10.3386/w23221. Архивирано (PDF) из оригинала 15. 12. 2023. г. Приступ?ено 19. 01. 2025.
^ Murph, Darren. ?The most expensive internet in America: fighting to bring affordable broadband to American Samoa”. Engadget. Архивирано из оригинала 1. 12. 2017. г. Приступ?ено 24. 11. 2017.
^ ?Annual and cumulative estimates of residential population change for the United States, regions, states, District of Columbia, Puerto Rico”. U.S. Census Bureau. Архивирано из оригинала 01. 01. 2025. г. Приступ?ено 20. 12. 2024.
^ ?Census Bureau's 2020 Population Count”. United States Census. Приступ?ено 26. 4. 2021.
^ ?The World Factbook: United States”. Central Intelligence Agency. Архивирано из оригинала 12. 12. 2021. г. Приступ?ено 10. 11. 2018.
^ ?National Population Totals and Components of Change: 2020-2024”.
^ ?Population Clock”. Census.gov. Архивирано из оригинала 17. 11. 2015. г. Приступ?ено 18. 01. 2025.
^ ?Table MS-1. Marital Status of the Population 15 Years Old and Over, by Sex, Race and Hispanic Origin: 1950 to Present”. Historical Marital Status Tables. U.S. Census Bureau. Архивирано из оригинала 11. 10. 2021. г. Приступ?ено 11. 9. 2019.
^ Saric, Ivana (25. 4. 2024). ?Births dropped in 2023, ending pandemic baby boom” (на ?езику: енглески). Axios. Приступ?ено 1. 7. 2024.
^ ?U.S. has world's highest rate of children living in single-parent households”. Pew Research Center (на ?езику: енглески). 12. 12. 2019. Архивирано из оригинала 10. 10. 2021. г. Приступ?ено 17. 3. 2020.
^ ^а ^б ^в ?Ancestry 2000” (PDF). U.S. Census Bureau. ?ун 2004. Архивирано (PDF) из оригинала 4. 12. 2004. г. Приступ?ено 2. 12. 2016.
^ ?The Chance That Two People Chosen at Random Are of Different Race or Ethnicity Groups Has Increased Since 2010”. Архивирано из оригинала 12. 04. 2022. г. Приступ?ено 18. 01. 2025.
^ ?Table 52. Population by Selected Ancestry Group and Region: 2009” (PDF). U.S. Census Bureau. 2009. Архивирано из оригинала (PDF) 25. 12. 2012. г. Приступ?ено 11. 2. 2017.
^ ?Federally recognized American Indian tribes and Alaska Native entities | USAGov”. www.usa.gov (на ?езику: енглески). Архивирано из оригинала 15. 01. 2025. г. Приступ?ено 5. 4. 2024.
^ ?America Is Getting Older”. Census.gov. 22. 6. 2023. Архивирано из оригинала 18. 01. 2025. г. Приступ?ено 30. 6. 2024.
^ Kaur, Harmeet (20. 5. 2018). ?FYI: English isn't the official language of the United States” (на ?езику: енглески). CNN. Приступ?ено 11. 5. 2023.
^ ?States Where English Is the Official Language”. The Washington Post. 12. 8. 2014. Архивирано из оригинала 30. 12. 2014. г. Приступ?ено 12. 9. 2020.
^ ?The Constitution of the State of Hawaii, Article XV, Section 4”. Hawaii Legislative Reference Bureau. 7. 11. 1978. Архивирано из оригинала 24. 7. 2013. г. Приступ?ено 19. 6. 2007.
^ Chapel, Bill (21. 4. 2014). ?Alaska OKs Bill Making Native Languages Official”. NPR. Архивирано из оригинала 06. 05. 2015. г. Приступ?ено 18. 01. 2025.
^ ?South Dakota recognizes official indigenous language”. Argus Leader. Архивирано из оригинала 28. 07. 2020. г. Приступ?ено 26. 3. 2019.
^ Siebens, Julie; Julian, Tiffany (децембар 2011). ?Native North American Languages Spoken at Home in the United States and Puerto Rico: 2006–2010” (PDF). United States Census Bureau. Приступ?ено 5. 4. 2024.
^ ?Translation in Puerto Rico”. Puerto Rico Channel. Архивирано из оригинала 30. 12. 2013. г. Приступ?ено 29. 12. 2013.
^ ?ACS B16001”. ACS B16001. U.S. Census Bureau. Архивирано из оригинала 19. 03. 2023. г. Приступ?ено 26. 12. 2022.
^ ?American FactFinder—Results”. Архивирано из оригинала 12. 2. 2020. г. Приступ?ено 29. 5. 2017.
^ United Nations, Department of Economic and Social Affairs, Population Division (август 2019). ?International Migrant Stock 2019 Documentation” (PDF). United Nations. Архивирано (PDF) из оригинала 05. 06. 2023. г. Приступ?ено 19. 6. 2023.
^ ?UN Migrant Stock Total 2019”. United Nations. Архивирано из оригинала 08. 03. 2021. г. Приступ?ено 19. 6. 2023.
^ ?Frequently Requested Statistics on Immigrants and Immigration in the United States”. Migration Policy Institute. 14. 3. 2019. Архивирано из оригинала 09. 02. 2021. г. Приступ?ено 18. 01. 2025.
^ ?Immigrants in the United States” (PDF). americanimmigrationcouncil.org. 21. 9. 2021. Архивирано (PDF) из оригинала 20. 01. 2024. г. Приступ?ено 18. 8. 2023.
^ Donadio, Rachel (22. 11. 2021). ?Why Is France So Afraid of God?”. The Atlantic (на ?езику: енглески). Архивирано из оригинала 19. 09. 2024. г. Приступ?ено 25. 3. 2023.
^ ?First Amendment”. Constitution Annotated. United States Congress. Архивирано из оригинала 26. 09. 2022. г. Приступ?ено 18. 01. 2025.
^ ANALYSIS (19. 12. 2011). ?Global Christianity”. Pewforum.org. Архивирано из оригинала 30. 7. 2013. г. Приступ?ено 17. 8. 2012.
^ Sewell, Elizabeth (2010). ?Religious Liberty and Religious Minorities in the United States”. Ур.: Davis, Derek. The Oxford Handbook of Church and State in the United States. University of Oxford. стр. 249—275. ISBN 9780199892228.
^ Kallo, Becka; et al. (7. 12. 2023). ?Spirituality Among Americans”. Pew Research Center's Religion & Public Life Project (на ?езику: енглески). Приступ?ено 8. 12. 2023.
^ Froese, Paul; Uecker, Jeremy E. (септембар 2022). ?Prayer in America: A Detailed Analysis of the Various Dimensions of Prayer”. Journal for the Scientific Study of Religion (на ?езику: енглески). 61 (3–4): 663—689. ISSN 0021-8294. S2CID 253439298. doi:10.1111/jssr.12810. Архивирано из оригинала 14. 01. 2025. г. Приступ?ено 18. 01. 2025.
^ ?Mormon Population by State”. World Population Review. ?ун 2023. Архивирано из оригинала 08. 01. 2025. г. Приступ?ено 18. 01. 2025.
^ ?United States—Urban/Rural and Inside/Outside Metropolitan Area”. U.S. Census Bureau. Архивирано из оригинала 3. 4. 2009. г. Приступ?ено 23. 9. 2008.
^ ?City and Town Population Totals: 2020-2022”. Census.gov. Архивирано из оригинала 11. 07. 2022. г. Приступ?ено 26. 11. 2023.
^ ?Counties in South and West Lead Nation in Population Growth”. The United States Census Bureau (на ?езику: енглески). 18. 4. 2019. Архивирано из оригинала 05. 10. 2021. г. Приступ?ено 29. 8. 2020.
^ ?About Us”. Архивирано из оригинала 14. 08. 2019. г. Приступ?ено 19. 01. 2025.
^ ?Texas Medical Center, largest medical complex in the world, reaches 98 percent ICU capacity”. Newsweek. 19. 8. 2020. Архивирано из оригинала 29. 08. 2022. г. Приступ?ено 19. 01. 2025.
^ Murphy, Sherry, BS; Kochanek, Kenneth D., MA; Xu, Jiaquan, MD; Arias, Elizabeth, PhD (19. 12. 2024). ?Mortality in the United States, 2023”. CDC National Center for Health Statistics. Архивирано из оригинала 15. 01. 2025. г. Приступ?ено 7. 1. 2025.
^ Achenbach, Joel (26. 11. 2019). ?'There's something terribly wrong': Americans are dying young at alarming rates”. The Washington Post. Архивирано из оригинала 02. 12. 2019. г. Приступ?ено 19. 12. 2019.
^ ?New International Report on Health Care: U.S. Suicide Rate Highest Among Wealthy Nations | Commonwealth Fund”. Commonwealthfund.org (на ?езику: енглески). 30. 1. 2020. Архивирано из оригинала 07. 03. 2020. г. Приступ?ено 17. 3. 2020.
^ ?Prevalence of Overweight and Obesity Among Adults: United States, 2003–2004”. Centers for Disease Control and Prevention, National Center for Health Statistics. Архивирано из оригинала 12. 12. 2010. г. Приступ?ено 5. 6. 2007.
^ Vladeck, Bruce (?ануар 2003). ?Universal Health Insurance in the United States: Reflections on the Past, the Present, and the Future”. American Journal of Public Health. 93 (1): 16—19. PMC 1447684?. PMID 12511377. doi:10.2105/ajph.93.1.16.
^ Glenza, Jessica; Noor, Poppy. ?Tracking abortion laws across the United States”. The Guardian (на ?езику: енглески). Приступ?ено 14. 8. 2024.
^ National Center for Education Statistics. "U.S. Undergraduate Enrollment". Accessed July 29, 2024.
^ ?Ages for Compulsory School Attendance ...”. U.S. Dept. of Education, National Center for Education Statistics. Архивирано из оригинала 15. 02. 2022. г. Приступ?ено 10. 6. 2007.
^ Rushe, Dominic (7. 9. 2018). ?The US spends more on education than other countries. Why is it falling behind?”. The Guardian (на ?езику: енглески). ISSN 0261-3077. Архивирано из оригинала 10. 10. 2021. г. Приступ?ено 29. 8. 2020.
^ ?Fast Facts: Expenditures”. nces.ed.gov (на ?езику: енглески). април 2020. Архивирано из оригинала 12. 02. 2016. г. Приступ?ено 29. 8. 2020.
^ For more detail on U.S. literacy, see ?A First Look at the Literacy of America's Adults in the 21st century” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 08. 12. 2017. г. Приступ?ено 19. 01. 2025. , U.S. Department of Education (2003).
^ ?All Nobel Prizes”. Nobel Foundation. Архивирано из оригинала 15. 06. 2020. г. Приступ?ено 19. 01. 2025.
^ ?2022–2023 Best Global Universities Rankings”. U.S. News & World Report. Архивирано из оригинала 28. 10. 2014. г. Приступ?ено 27. 4. 2023.
^ Fink, Jenni (22. 10. 2019). ?U.S. Schools Take 8 of 10 Top Spots on U.S. News' Best Global Universities”. Newsweek (на ?езику: енглески). Архивирано из оригинала 14. 01. 2025. г. Приступ?ено 18. 4. 2023.
^ ?Best Countries for Education: North American and European countries are seen as offering the best opportunities for education.”. U.S. News & World Report. 19. 4. 2023. Архивирано из оригинала 16. 11. 2022. г. Приступ?ено 19. 01. 2025.
^ Pannoni, Alexandra; Kerr, Emma (14. 7. 2020). ?Everything You Need to Know About Community Colleges: FAQ”. U.S. News & World Report. Архивирано из оригинала 28. 10. 2021. г. Приступ?ено 9. 7. 2022.
^ ?U.S. education spending tops global list, study shows”. CBS. Associated Press. 25. 6. 2013. Архивирано из оригинала 26. 7. 2013. г. Приступ?ено 5. 10. 2013.
^ ?The Biden administration cancelled $9.5B in student loan debt. Here's who it affects.”. USAFacts (на ?езику: енглески). Архивирано из оригинала 30. 04. 2022. г. Приступ?ено 15. 7. 2022.
^ Hess, Abigail Johnson (22. 12. 2020). ?U.S. student debt has increased by more than 100% over the past 10 years”. CNBC. Архивирано из оригинала 04. 01. 2022. г. Приступ?ено 8. 1. 2022.
^ ?The Implementation of Monetary Policy – The Federal Reserve in the International Sphere” (PDF). Архивирано (PDF) из оригинала 10. 04. 2014. г. Приступ?ено 24. 8. 2010.
^ Fordham, Benjamin (октобар 2017). ?Protectionist Empire: Trade, Tariffs, and United States Foreign Policy, 1890–1914”. Studies in American Political Development. 31 (2): 170—192. ISSN 0898-588X. S2CID 148917255. doi:10.1017/s0898588x17000116. Архивирано из оригинала 26. 08. 2022. г. Приступ?ено 19. 01. 2025.
^ ?Report for Selected Countries and Subjects”. Imf.org. Архивирано из оригинала 12. 04. 2023. г. Приступ?ено 19. 01. 2025.
^ Hagopian, Kip; Ohanian, Lee (1. 8. 2012). ?The Mismeasure of Inequality”. Policy Review (174). Архивирано из оригинала 3. 12. 2013. г. Приступ?ено 23. 1. 2020.
^ ?Household disposable income”. OECD Data (на ?езику: енглески). Архивирано из оригинала 18. 10. 2018. г. Приступ?ено 19. 01. 2025.
^ ?Global 500”. Fortune Global 500 (на ?езику: енглески). Архивирано из оригинала 16. 01. 2023. г. Приступ?ено 3. 8. 2023.
^ Hyam, Benji (29. 11. 2023). ?Most Profitable Companies: U.S. vs. Rest of the World, 2023”. www.growandconvert.com (на ?езику: енглески). Приступ?ено 16. 7. 2024.
^ Benjamin J. Cohen,. The Future of Money, Princeton University Press, 2006, ISBN 0691116660; cf. "the dollar is the de facto currency in Cambodia", Charles Agar, Frommer's Vietnam. ISBN 0471798169. , 2006, , p. 17.
^ ?US GDP Growth Rate by Year”. multpl.com. US Bureau of Economic Analysis. 31. 3. 2014. Архивирано из оригинала 22. 12. 2016. г. Приступ?ено 18. 6. 2014.
^ ?United States free trade agreements”. Office of the United States Trade Representative. Архивирано из оригинала 21. 06. 2022. г. Приступ?ено 31. 5. 2019.
^ ?Manufacturing, Value Added (Current US$)”. World Bank. Архивирано из оригинала 7. 1. 2020. г. Приступ?ено 14. 7. 2021.
^ Kat Tretina and Benjamin Curry (9. 4. 2021). ?NYSE: What Is The New York Stock Exchange”. Forbes. Архивирано из оригинала 09. 04. 2021. г. Приступ?ено 24. 7. 2022.
^ Jones, Huw (24. 3. 2022). ?New York widens lead over London in top finance centres index”. Reuters. Архивирано из оригинала 11. 06. 2022. г. Приступ?ено 29. 7. 2022.
^ ?The Global Financial Centres Index 35”. Long Finance. 21. 3. 2024. Архивирано из оригинала 22. 03. 2024. г. Приступ?ено 1. 5. 2024.
^ Ghosh, Iman (24. 9. 2020). ?This 3D map shows the U.S. cities with the highest economic output”. World Economic Forum. Архивирано из оригинала 12. 05. 2023. г. Приступ?ено 5. 3. 2023. ?The New York metro area dwarfs all other cities for economic output by a large margin.”
^ ?Monthly Reports – World Federation of Exchanges”. WFE. Архивирано из оригинала 12. 09. 2019. г. Приступ?ено 19. 01. 2025.
^ ?Table A – Market Capitalization of the World's Top Stock Exchanges (As at end of June 2012)” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 12. 04. 2019. г. Приступ?ено 19. 01. 2025. . Securities and Exchange Commission (China).
^ WIPO (2022). Global Innovation Index 2022, 15th Edition (на ?езику: енглески). World Intellectual Property Organization. ISBN 9789280534320. doi:10.34667/tind.46596. Архивирано из оригинала 03. 12. 2022. г. Приступ?ено 25. 2. 2023.
^ Wright, Gavin, and Jesse Czelusta,. ?Resource-Based Growth Past and Present”. Ур.: Daniel Lederman and William Maloney. Natural Resources: Neither Curse Nor Destiny. стр. 185. ISBN 0821365452. (World Bank, 2007). .
^ ?Top Trading Partners – October 2022”. U.S. Census Bureau. октобар 2022. Архивирано из оригинала 09. 10. 2019. г. Приступ?ено 12. 5. 2023.
^ ?Exports of goods, services and primary income (BoP, current US$)”. data.worldbank.org. Архивирано из оригинала 14. 01. 2025. г. Приступ?ено 24. 5. 2024.
^ ?Service exports (BoP, current US$)”. World Bank. Архивирано из оригинала 17. 03. 2023. г. Приступ?ено 4. 8. 2023.
^ Joumard, Isabelle; Pisu, Mauro; Bloch, Debbie (2012). ?Tackling income inequality The role of taxes and transfers” (PDF). OECD. Архивирано (PDF) из оригинала 24. 09. 2015. г. Приступ?ено 21. 5. 2015.
^ Rank, Mark Robert (2023). The Poverty Paradox: Understanding Economic Hardship Amid American Prosperity. Oxford University Press. стр. 116—117. ISBN 978-0190212636.
^ Min, Sarah (24. 5. 2019). ?1 in 4 workers in U.S. don't get any paid vacation time or holidays”. CBS News. Архивирано из оригинала 15. 07. 2022. г. Приступ?ено 15. 7. 2022. ?The United States is the only advanced economy that does not federally mandate any paid vacation days or holidays.”
^ Bernard, Tara Siegel (22. 2. 2013). ?In Paid Family Leave, U.S. Trails Most of the Globe”. The New York Times. Архивирано из оригинала 29. 11. 2019. г. Приступ?ено 27. 8. 2013.
^ Van Dam, Andrew (4. 7. 2018). ?Is it great to be a worker in the U.S.? Not compared with the rest of the developed world.”. The Washington Post. Архивирано из оригинала 07. 03. 2019. г. Приступ?ено 12. 7. 2018.
^ ?Statue of Liberty”. World Heritage. UNESCO. Архивирано из оригинала 28. 08. 2012. г. Приступ?ено 4. 1. 2022.
^ Huntington, Samuel P. (2004). ?Chapters 2–4”. Who are We?: The Challenges to America's National Identity. Simon & Schuster. ISBN 978-0-684-87053-3. Приступ?ено 25. 10. 2015. : see American Creed, written by William Tyler Page and adopted by Congress in 1918.
^ Hoeveler, J. David, (2025-08-05). Creating the American Mind: Intellect and Politics in the Colonial Colleges. стр. xi. ISBN 978-0742548398. , Rowman & Littlefield, , 2007
^ Grabb, Edward; Baer, Douglas; Curtis, James (1999). ?The Origins of American Individualism: Reconsidering the Historical Evidence”. Canadian Journal of Sociology. University of Alberta. 24 (4): 511—533. ISSN 0318-6431. JSTOR 3341789. doi:10.2307/3341789.
^ Marsh, Abigail (26. 5. 2021). ?Everyone Thinks Americans Are Selfish. They're Wrong.”. The New York Times (на ?езику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 14. 01. 2025. г. Приступ?ено 16. 7. 2023.
^ Porter, Gayle (новембар 2010). ?Work Ethic and Ethical Work: Distortions in the American Dream”. Journal of Business Ethics. Springer. 96 (4): 535—550. JSTOR 29789736. S2CID 143991044. doi:10.1007/s10551-010-0481-6.
^ Stephens, R. H. (септембар 1952). ?The Role Of Competition In American Life”. The Australian Quarterly. Australian Institute of Policy and Science. 24 (3): 9—14. JSTOR 41317686.
^ ?World Giving Index 2022” (PDF). Charities Aid Foundation. 9. 9. 2022. Архивирано (PDF) из оригинала 22. 06. 2023. г. Приступ?ено 27. 4. 2023.
^ ?Country-level estimates of altruism”. Our World in Data. Архивирано из оригинала 28. 12. 2024. г. Приступ?ено 14. 3. 2023.
^ Marsh, Abigail (5. 2. 2018). ?Could A More Individualistic World Also Be A More Altruistic One?”. NPR. Приступ?ено 14. 3. 2023.
^ ?GROSS DOMESTIC PHILANTHROPY: An international analysis of GDP, tax and giving” (PDF). Charities Aid Foundation. ?ануар 2016. Архивирано (PDF) из оригинала 03. 05. 2022. г. Приступ?ено 18. 7. 2022.
^ Volokh, Eugene (17. 1. 2015). ?The American tradition of multiculturalism”. The Washington Post. Архивирано из оригинала 04. 10. 2023. г. Приступ?ено 30. 7. 2024.
^ Jackson, Lucas (22. 8. 2014). ?America's Tipping Point: Most Of U.S. Now Multicultural, Says Group”. NBC News (на ?езику: енглески). Архивирано из оригинала 14. 01. 2025. г. Приступ?ено 30. 7. 2024.
^ Berghahn, Volker R. (1. 2. 2010). ?The debate on 'Americanization' among economic and cultural historians”. Cold War History. 10 (1): 107—130. ISSN 1468-2745. S2CID 144459911. doi:10.1080/14682740903388566.
^ Fergie, Dexter (24. 3. 2022). ?How American Culture Ate the World”. The New Republic. ISSN 0028-6583. Архивирано из оригинала 03. 07. 2022. г. Приступ?ено 3. 7. 2022.
^ Fiorina, Morris P.; Peterson, Paul E. (2010). The New American democracy (7th изд.). London: Longman. стр. 97. ISBN 978-0-205-78016-7.
^
- Holloway, Joseph E. (2005). Africanisms in American culture (2nd изд.). Bloomington: Indiana University Press. стр. 18—38. ISBN 978-0-253-21749-3.
- Johnson, Fern L. (2000). Speaking culturally : language diversity in the United States. Sage Publications. стр. 116. ISBN 978-0-8039-5912-5.
^ Clifton, Jon (21. 3. 2013). ?More Than 100 Million Worldwide Dream of a Life in the U.S. More than 25% in Liberia, Sierra Leone, Dominican Republic want to move to the U.S.”. Gallup. Архивирано из оригинала 10. 01. 2014. г. Приступ?ено 10. 1. 2014.
^ Kulkarni, Jay (12. 1. 2022). ?Attracting Immigrant Talent With A New American Dream”. Forbes (на ?езику: енглески). Приступ?ено 24. 7. 2024.
^ Gutfeld, Amon (2002). American Exceptionalism: The Effects of Plenty on the American Experience. Brighton and Portland: Sussex Academic Press. стр. 65. ISBN 978-1-903900-08-6.
^ Zweig, Michael (2004). What's Class Got To Do With It, American Society in the Twenty-First Century. Ithaca, NY: Cornell University Press. ISBN 978-0-8014-8899-3.
^ Hoff-Ginsberg, Erika (април 1989). Effects of Social Class and Interactive Setting on Maternal Speech (Извешта?). Bethesda, MD: National Institute of Child Health and Human Development (NIH) — преко Education Resource Information Center. Republished with revisions as Hoff-Ginsberg, Erika (1991). ?Mother-Child Conversation in Different Social Classes and Communicative Settings”. Child Development. 62 (4): 782—796. ISSN 0009-3920. PMID 1935343. doi:10.1111/j.1467-8624.1991.tb01569.x.
^ O'Keefe, Kevin (2005). The Average American. New York: PublicAffairs. ISBN 978-1-58648-270-1.
^ ?Held Dear In U.S., Free Speech Perplexing Abroad”. NPR. 19. 9. 2012. Архивирано из оригинала 28. 12. 2024. г. Приступ?ено 4. 3. 2023.
^ Liptak, Adam (11. 6. 2008). ?Hate speech or free speech? What much of West bans is protected in U.S.”. The New York Times. Архивирано из оригинала 05. 03. 2023. г. Приступ?ено 21. 2. 2023.
^ Durkee, Alison (25. 4. 2018). ?What if we didn't... have the First Amendment?”. Mic (на ?езику: енглески). Архивирано из оригинала 16. 01. 2025. г. Приступ?ено 6. 2. 2023.
^ Wike, Richard (12. 10. 2016). ?Americans more tolerant of offensive speech than others in the world”. Pew Research Center (на ?езику: енглески). Архивирано из оригинала 29. 03. 2023. г. Приступ?ено 6. 2. 2023.
^ Norris, Pippa (фебруар 2023). ?Cancel Culture: Myth or Reality?”. Political Studies (на ?езику: енглески). 71 (1): 145—174. ISSN 0032-3217. S2CID 238647612. doi:10.1177/00323217211037023. ?As predicted, in post-industrial societies, characterized by predominately liberal social cultures, like the US, Sweden, and UK...”
^ Derks, Marco; van den Berg, Mariecke (2020). Public Discourses About Homosexuality and Religion in Europe and Beyond. Springer International Publishing. стр. 338. ISBN 978-3-030-56326-4. ?...(the United States and [Western] Europe) as "already in crisis" for their permissive attitudes toward nonnormative sexualities...”
^ Leveille, Dan (4. 12. 2009). ?LGBT Equality Index: The most LGBT-friendly countries in the world”. Equaldex. Архивирано из оригинала 27. 08. 2023. г. Приступ?ено 26. 1. 2023. ?13.) United States”
^ Garretson, Jeremiah (2018). ?A Transformed Society: LGBT Rights in the United States”. The Path to Gay Rights: How Activism and Coming Out Changed Public Opinion. New York University Press. ISBN 978-1-4798-5007-5. ?In the late 1980s and early 1990s, a dramatic wave began to form in the waters of public opinion: American attitudes involving homosexuality began to change... The transformation of America's response to homosexuality has been — and continues to be — one of the most rapid and sustained shifts in mass attitudes since the start of public polling.”
^ Jelliffe, Robert A. (1956). Faulkner at Nagano. Tokyo: Kenkyusha, Ltd.
^ Baym & Levine 2013, стр. 157–159.
^ Lauter 1994a, стр. 503–509.
^ Baym & Levine 2013, стр. 163.
^ Mulford, Carla. "Enlightenment Voices, Revolutionary Visions." In Lauter 1994a, стр. 705–707.
^ Lease, Benjamin (1972). That Wild Fellow John Neal and the American Literary Revolution. Chicago, Illinois: University of Chicago Press. стр. 80. ISBN 0-226-46969-7.
^ Finseth, Ian Frederick. ?The Emergence of Transcendentalism”. American Studies @ The University of Virginia. The University of Virginia. Архивирано из оригинала 18. 7. 2023. г. Приступ?ено 9. 11. 2014.
^ Coviello, Peter (2005). ?Transcendentalism”. The Oxford Encyclopedia of American Literature. Oxford University Press. ISBN 9780195307726. Архивирано из оригинала 26. 11. 2024. г. Приступ?ено 23. 10. 2011 — преко Oxford Reference Online.
^ Baym & Levine 2013, стр. 444–447.
^ Lauter 1994a, стр. 1228, 1233, 1260.
^ Baym & Levine 2013, стр. 1269–1270.
^ Lauter 1994b, стр. 8–10.
^ Baym & Levine 2013, стр. 1850–1851.
^ Spillers, Hortense. "The New Negro Renaissance.". In Lauter 1994b, стр. 1579–1585.
^ Philipson, Robert (2006). ?The Harlem Renaissance as Postcolonial Phenomenon”. African American Review. 40 (1): 145—160. JSTOR 40027037.
^ Baym & Levine 2013, стр. 2260–2261.
^ Baym & Levine 2013, стр. 2262.
^ Lauter 1994b, стр. 1975–1977. "Literature of the Cold War".
^ ?Streaming TV Services: What They Cost, What You Get”. The New York Times. Associated Press. 12. 10. 2015. Архивирано из оригинала 15. 10. 2015. г. Приступ?ено 12. 10. 2015.
^ ?Audio and Podcasting Fact Sheet”. Washington, D.C.: Pew Research Center. 29. 6. 2021. Архивирано из оригинала 06. 07. 2022. г. Приступ?ено 3. 7. 2022.
^ ?BROADCAST STATION TOTALS AS OF SEPTEMBER 30, 2020” (PDF).
^ Shaffer, Brenda (2006). The Limits of Culture: Islam and Foreign Policy. MIT Press. стр. 116. ISBN 978-0-262-19529-4.
^ ?Spanish Newspapers in United States”. W3newspapers. Архивирано из оригинала 21. 08. 2014. г. Приступ?ено 5. 8. 2014.
^ ?Spanish Language Newspapers in the USA : Hispanic Newspapers : Periódiscos en Espa?ol en los EE.UU”. Onlinenewspapers.com. Архивирано из оригинала 26. 6. 2014. г. Приступ?ено 5. 8. 2014.
^ ?Top Sites in United States”. Alexa. 2021. Архивирано из оригинала 21. 6. 2020. г. Приступ?ено 6. 10. 2021.
^ ?Top countries and markets by video game revenues”. Newzoo. Архивирано из оригинала 26. 3. 2023. г. Приступ?ено 6. 10. 2023.
^ ?California (CA)”. ESA Impact Map (на ?езику: енглески). 20. 7. 2017. Архивирано из оригинала 03. 02. 2024. г. Приступ?ено 14. 12. 2022.
^ ?Folk Music and Song: American Folklife Center: An Illustrated Guide (Library of Congress)”. Loc.gov. Архивирано из оригинала 22. 10. 2019. г. Приступ?ено 19. 01. 2025.
^ ?Musical Crossroads: African American Influence on American Music”. Smithsonian. 22. 9. 2016. Архивирано из оригинала 29. 12. 2024. г. Приступ?ено 14. 4. 2023.
^ Winans, Robert B. (1976). ?The Folk, the Stage, and the Five-String Banjo in the Nineteenth Century”. The Journal of American Folklore. American Folklore Society. 89 (354): 407—437. JSTOR 539294. doi:10.2307/539294.
^ Shi 2016, стр. 378.
^ ^а ^б ?The Invention of the Electric Guitar”. Lemelson Center Studies in Invention and Innovation. Smithsonian Institution. 18. 4. 2014. Архивирано из оригинала 09. 09. 2024. г. Приступ?ено 19. 01. 2025.
^ Biddle, Julian (2001). What Was Hot!: Five Decades of Pop Culture in America. New York: Citadel. стр. ix. ISBN 978-0-8065-2311-8.
^ Stoia, Nicholas (21. 10. 2014). ?Early blues and country music”. OUP blog. Oxford University Press. Архивирано из оригинала 15. 01. 2025. г. Приступ?ено 19. 01. 2025.
^ OpenStax 2014, § 28.4.
^ ?No. 1 Bob Dylan”. Rolling Stone. 10. 4. 2020. Архивирано из оригинала 24. 06. 2018. г. Приступ?ено 29. 1. 2021.
^ Funk, Clayton (16. 8. 2016). ?9. Neo-Expressionism, Punk, and Hip Hop Emerge”. A Quick and Dirty Guide to Art, Music, and Culture. The Ohio State University. Архивирано из оригинала 15. 01. 2025. г. Приступ?ено 19. 01. 2025.
^ ?2022 Year-End Music Industry Revenue Report” (на ?езику: енглески). Record Industry Association of America. Архивирано из оригинала 15. 01. 2025. г. Приступ?ено 26. 11. 2023.
^ Hennessy, Eoin (27. 3. 2014). ?How American Music Took Over the World”. The University Times. Приступ?ено 28. 4. 2023.
^ ?10 ways that Frank Sinatra changed the world”. USA Today. 8. 12. 2015. Архивирано из оригинала 11. 08. 2021. г. Приступ?ено 24. 6. 2021.
^ ?Universal Music can't help falling for Elvis Presley, to manage song catalog”. Reuters. 12. 4. 2022. Архивирано из оригинала 18. 07. 2022. г. Приступ?ено 12. 4. 2022.
^ ?Michael Jackson's 'Thriller' First Ever 30X Multi-Platinum RIAA Certification”. Recording Industry Association of America. 16. 12. 2015. Архивирано из оригинала 28. 01. 2016. г. Приступ?ено 17. 12. 2021.
^ Marcos, Carlos (17. 8. 2022). ?Madonna has been scandalizing people for 40 years, and nobody's going to stop her”. El País. Архивирано из оригинала 17. 08. 2022. г. Приступ?ено 17. 8. 2022.
^ ?The 200 Greatest Singers of All Time”. Rolling Stone. 1. 1. 2023. Приступ?ено 2. 1. 2023.
^ ?Mariah Carey To Receive Global Impact Award At Recording Academy Honors Presented By The Black Music Collective”. Grammy Awards. Архивирано из оригинала 2. 2. 2024. г. Приступ?ено 2. 2. 2024.
^ ?11 Guinness World Records Eminem Still Holds”. 12. 9. 2017. Архивирано из оригинала 14. 9. 2017. г.
^ ^а ^б ^в Edmondson 2013, стр. 490.
^ ?Taylor Swift and Beyoncé reporters wanted by biggest newspaper chain in US”. Sky News. 14. 9. 2023. Архивирано из оригинала 9. 11. 2023. г. Приступ?ено 8. 11. 2023.
^ Annual Report of the Controller of the City of Los Angeles, California. ByOffice of Controller Los Angeles, CA (1914). 1914. Приступ?ено 22. 2. 2014.
^ Report of the Auditor of the City of Los Angeles California of the Financial Affairs of the Corporation in Its Capacity as a City for the Fiscal Year. By Auditor's Office of Los Angeles, CA (1913). 1913. Приступ?ено 22. 2. 2014.
^ ?Nigeria surpasses Hollywood as world's second-largest film producer” (Саопште?е). United Nations. 5. 5. 2009. Архивирано из оригинала 09. 03. 2013. г. Приступ?ено 17. 2. 2013.
^ Kerrigan, Finola (2010). Film Marketing. Oxford: Butterworth-Heinemann. стр. 18. ISBN 978-0-7506-8683-9. Приступ?ено 4. 2. 2022.
^ Davis, Glyn; Dickinson, Kay; Patti, Lisa; Villarejo, Amy (2015). Film Studies: A Global Introduction. Abingdon: Routledge. стр. 299. ISBN 978-1-317-62338-0. Приступ?ено 24. 8. 2020.
^ ?John Landis Rails Against Studios: 'They're Not in the Movie Business Anymore'”. The Hollywood Reporter. Архивирано из оригинала 03. 03. 2015. г. Приступ?ено 24. 1. 2015.
^ Drowne, Kathleen Morgan; Huber, Patrick (2004). The 1920s. Greenwood Publishing Group. стр. 236. ISBN 978-0-313-32013-2.
^ Kroon, Richard W. (2014). A/V A to Z: An Encyclopedic Dictionary of Media, Entertainment and Other Audiovisual Terms. McFarland. стр. 338. ISBN 978-0-7864-5740-3.
^ Matthews, Charles (3. 6. 2011). ?Book explores Hollywood 'Golden Age' of the 1960s-'70s”. The Washington Post. Архивирано из оригинала 12. 12. 2020. г. Приступ?ено 6. 8. 2015.
^ Banner, Lois (5. 8. 2012). ?Marilyn Monroe, the eternal shape shifter”. Los Angeles Times. Архивирано из оригинала 17. 05. 2019. г. Приступ?ено 6. 8. 2015.
^ Rick, Jewell (8. 8. 2008). ?John Wayne, an American Icon”. University of Southern California. Архивирано из оригинала 22. 8. 2008. г. Приступ?ено 6. 8. 2015.
^ Greven, David (2013). Psycho-Sexual: Male Desire in Hitchcock, De Palma, Scorsese, and Friedkin. University of Texas Press. стр. 23. ISBN 978-0-292-74204-8.
^ Morrison, James (1998). Passport to Hollywood: Hollywood Films, European Directors. SUNY Press. стр. 11. ISBN 978-0-7914-3938-8.
^ Seitz, Matt Zoller (29. 4. 2019). ?What's Next: Avengers, MCU, Game of Thrones, and the Content Endgame”. RogerEbert.com. Ebert Digital LLC. Архивирано из оригинала 05. 05. 2019. г. Приступ?ено 21. 7. 2021.
^ Avery, Hannah (18. 1. 2023). ?US streaming market growth continues, despite changes in the industry”. Kantar Group. Приступ?ено 29. 4. 2023.
^ ?Wheat Info”. Wheatworld.org. Архивирано из оригинала 11. 10. 2009. г. Приступ?ено 15. 1. 2015.
^ ?Traditional Indigenous Recipes”. American Indian Health and Diet Project. Архивирано из оригинала 12. 02. 2022. г. Приступ?ено 15. 9. 2014.
^ Akenuwa, Ambrose (1. 7. 2015). Is the United States Still the Land of the Free and Home to the Brave?. Lulu Press. стр. 92—94. ISBN 978-1-329-26112-9. Архивирано из оригинала 10. 01. 2025. г. Приступ?ено 20. 11. 2020.
^ Mintz, Sidney Wilfred (1996). Tasting Food, Tasting Freedom: Excursions Into Eating, Culture, and the Past. Beacon Press. стр. 134–. ISBN 978-0-8070-4629-6. Приступ?ено 25. 10. 2015.
^ Diner, Hasia (2001). Hungering for America: Italian, Irish, and Jewish Foodways in the Age of Migration. Cambridge: Harvard University Press. стр. 1.
^ Poe, Tracy N. (фебруар 1999). ?The Origins of Soul Food in Black Urban Identity: Chicago, 1915–1947”. American Studies International. 37 (1): 5.
^ Cawthon, Haley (31. 12. 2020). ?KFC is America's favorite fried chicken, data suggests”. The Business Journals. Архивирано из оригинала 01. 01. 2021. г. Приступ?ено 8. 5. 2021.
^ Russell, Joan (23. 5. 2016). ?How Pizza Became America's Favorite Food”. Paste. Архивирано из оригинала 04. 09. 2021. г. Приступ?ено 8. 5. 2021.
^ Klapthor, James N. (23. 8. 2003). ?What, When, and Where Americans Eat in 2003”. Newswise/Institute of Food Technologists. Архивирано из оригинала 15. 01. 2013. г. Приступ?ено 19. 6. 2007.
^ ?Our Story: CIA History | Culinary Institute of America”. ciachef.edu (на ?езику: енглески). Архивирано из оригинала 25. 05. 2023. г. Приступ?ено 11. 10. 2022.
^ Averbuch, Bonnie (септембар 2015). ?Attention Food Entrepreneurs: School's Back in Business”. Food Tank. Архивирано из оригинала 10. 12. 2017. г. Приступ?ено 19. 6. 2017.
^ Brownfield, Andy (20. 3. 2020). ?Cincinnati restaurants ask feds for coronavirus bailout”. login.research.cincinnatilibrary.org. Архивирано из оригинала 26. 03. 2020. г. Приступ?ено 22. 3. 2020.
^ Ramirez, Elva. ?The Restaurant Industry Needs A Coronavirus Bailout. Will They Get It?”. Forbes (на ?езику: енглески). Архивирано из оригинала 20. 03. 2020. г. Приступ?ено 22. 3. 2020.
^ ?Restaurants”. Michelin Guide (на ?езику: енглески). Приступ?ено 30. 8. 2023.
^ United States Department of Agriculture "?Global Wine Report August 2006” (PDF). 8. 4. 2008. стр. 7—9. Архивирано из оригинала 08. 04. 2008. г. Приступ?ено 19. 01. 2025. ",
^ Birchell, D.B.; Steel, G. (2013). New Mexico Wine: An Enchanting History. American Palate Series (на ?езику: итали?ански). American Palate. ISBN 978-1-60949-643-2. Приступ?ено 15. 11. 2019.
^ New Mexico. Office of Cultural Affairs (1995). Enchanted Lifeways: The History, Museums, Arts & Festivals of New Mexico. New Mexico Magazine. ISBN 978-0-937206-39-3. Приступ?ено 15. 11. 2019.
^ T. Stevenson,. The Sotheby's Wine Encyclopedia. стр. 462. ISBN 0-7566-1324-8. Fourth EditionDorling Kindersly, 2005, .
^ J. Robinson, ed (2006). The Oxford Companion to Wine. стр. 719. ISBN 0-19-860990-6. , Third Edition; Oxford University Press, 2006, .
^ ?America's Love Of Drive-thrus”. NPR. 11. 12. 2023. Архивирано из оригинала 15. 01. 2025. г. Приступ?ено 4. 5. 2024.
^ ?When Was the First Drive-Thru Restaurant Created?”. Wisegeek.org. Архивирано из оригинала 28. 01. 2015. г. Приступ?ено 15. 1. 2015.
^ Sheldon, Andrew (23. 7. 2020). ?The History of the Drive-Thru in America”. Your AAA Network. Архивирано из оригинала 15. 01. 2025. г. Приступ?ено 19. 01. 2025.
^ Pavlova, Rada (8. 4. 2019). ?Globalization of American Fast-Food Chains: the Pinnacle of Effective Management and Adaptability – The Yale Globalist”. The Yale Globalist. Архивирано из оригинала 15. 01. 2025. г. Приступ?ено 4. 5. 2024.
^ ?Sports”. Gallup, Incorporated. 25. 9. 2007. Архивирано из оригинала 17. 01. 2025. г. Приступ?ено 16. 4. 2023.
^ Krasnoff, Lindsay Sarah (26. 12. 2017). ?How the NBA went global”. The Washington Post. ISSN 0190-8286. OCLC 2269358. Архивирано из оригинала 26. 12. 2017. г. Приступ?ено 14. 9. 2023.
^ Liss, Howard (1970). Lacrosse. Funk & Wagnalls. стр. 13. .
^ ?Global sports market to hit $141 billion in 2012”. Reuters. 18. 6. 2008. Архивирано из оригинала 12. 08. 2017. г. Приступ?ено 24. 7. 2013.
^ Krane, David K. (30. 10. 2002). ?Professional Football Widens Its Lead Over Baseball as Nation's Favorite Sport”. Harris Interactive. Архивирано из оригинала 9. 7. 2010. г. Приступ?ено 14. 9. 2007. MacCambridge, Michael America's Game: The Epic Story of How Pro Football Captured a Nation. New York: Random House. 2004. ISBN 978-0-375-50454-9. . .
^ Guliza, Anthony (14. 8. 2019). ?How the NFL took over America in 100 years”. ESPN. Архивирано из оригинала 13. 08. 2021. г. Приступ?ено 8. 5. 2021.
^ ?As American as Mom, Apple Pie and Football? Football continues to trump baseball as America's Favorite Sport” (PDF). Harris Interactive. 16. 1. 2014. Архивирано из оригинала (PDF) 9. 3. 2014. г. Приступ?ено 2. 7. 2014.
^ Cowen, Tyler; Grier, Kevin (9. 2. 2012). ?What Would the End of Football Look Like?”. Grantland/ESPN. Архивирано из оригинала 11. 02. 2012. г. Приступ?ено 12. 2. 2012.
^ Schaus, Gerald P.; Wenn, Stephen R. (9. 2. 2007). Onward to the Olympics: Historical Perspectives on the Olympic Games. Wilfrid Laurier University Press. стр. 224. ISBN 978-0-88920-505-5.
^ ?Greatest Sporting Nation”. greatestsportingnation.com. Архивирано из оригинала 10. 01. 2025. г. Приступ?ено 19. 01. 2025.
^ ?1,000 times gold – The thousand medals of Team USA – Washington Post”. The Washington Post. Архивирано из оригинала 23. 12. 2022. г. Приступ?ено 19. 01. 2025.
^ Chase, Chris (7. 2. 2014). ?The 10 most fascinating facts about the all-time Winter Olympics medal standings”. USA Today. Архивирано из оригинала 15. 11. 2021. г. Приступ?ено 28. 2. 2014. Loumena, Dan (6. 2. 2014). ?With Sochi Olympics approaching, a history of Winter Olympic medals”. Los Angeles Times. Архивирано из оригинала 20. 12. 2024. г. Приступ?ено 28. 2. 2014.
^ Carlisle, Jeff (6. 4. 2020). ?MLS Year One, 25 seasons ago: The Wild West of training, travel, hockey shootouts and American soccer”. ESPN. Архивирано из оригинала 20. 10. 2021. г. Приступ?ено 5. 5. 2021.
^ Wamsley, Laurel (16. 6. 2022). ?The U.S. cities hosting the 2026 World Cup are announced”. NPR. Приступ?ено 16. 4. 2023.
^ Gerson, Aria (10. 7. 2020). ?Impact of 1999 Women's World Cup went far beyond Brandi Chastain's iconic goal”. USA Today. Архивирано из оригинала 08. 12. 2024. г. Приступ?ено 14. 2. 2024.

Литература

McDougall, Len (2004). The Encyclopedia of Tracks and Scats: A Comprehensive Guide to the Trackable Animals of the United States and Canada. Lyons Press. стр. 325. ISBN 978-1-59228-070-4.
Wilson, Kenneth G. (1993). The Columbia guide to standard American English. New York: Columbia University Press. стр. 27–28. ISBN 978-0-231-06989-2.
Kennedy, Paul (2010). The Rise and Fall of the Great Powers. Knopf Doubleday Publishing Group. ISBN 978-0-307-77356-2.
McDuffie, Jack; McDuffie, Jerome; Piggrem, Gary (2005). Steven E. Woodworth, ур. U.S. History Super Review. Research & Education Association. ISBN 978-0-7386-0070-3.
Foner, Eric; Garraty, John Arthur (1991). The Reader's Companion to American History. Houghton Mifflin Harcourt Trade & Reference Publishers. ISBN 978-0-395-51372-9.
Blackburn, Robin (1998). The Making of New World Slavery: From the Baroque to the Modern, 1492—1800. Verso. ISBN 978-1-85984-195-2.
Russell, David Lee (2000). The American Revolution in the Southern Colonies. McFarland. ISBN 978-0-7864-0783-5.
Blackburn, Robin (1998). The Making of New World Slavery: From the Baroque to the Modern, 1492—1800. Verso. ISBN 978-1-85984-195-2.
Dallek, Robert (2004). Lyndon B. Johnson: Portrait of a President. Oxford University Press. стр. 169. ISBN 978-0-19-515920-2.
Tarr, G. Alan (2009). Judicial Process and Judicial Policymaking. Cengage Learning. ISBN 978-0-495-56736-3.
Powell, John (2009). Encyclopedia of North American Immigration. Infobase Publishing. ISBN 978-1-4381-1012-7.
Murray, Stuart (2004). Atlas of American Military History. Infobase Publishing. ISBN 978-1-4381-3025-5.
McIlwraith, Thomas F.; Muller, Edward K. (2001). North America: The Historical Geography of a Changing Continent. Rowman & Littlefield. ISBN 978-0-7425-0019-8.
Smith-Baranzini, Marlene (1999). A Golden State: Mining and Economic Development in Gold Rush California. University of California Press. ISBN 978-0-520-21771-3.
Black, Jeremy (2011). Fighting for America: The Struggle for Mastery in North America, 1519—1871. Indiana University Press. ISBN 978-0-253-35660-4.
Morrison, Michael A. (1999). Slavery and the American West: The Eclipse of Manifest Destiny and the Coming of the Civil War. University of North Carolina Press. стр. 13—21. ISBN 978-0-8078-4796-1.
Kemp, Roger L. (2010). Documents of American Democracy: A Collection of Essential Works. McFarland. ISBN 978-0-7864-4210-2.
Wait, Eugene M. (1999). America and the War of 1812. Nova Publishers. ISBN 978-1-56072-644-9.
Klose, Nelson; Jones, Robert F. (1994). United States History to 1877. Barron's Educational Series. ISBN 978-0-8120-1834-9.
Billington, Ray Allen; Ridge, Martin (2001). Westward Expansion: A History of the American Frontier. UNM Press. ISBN 978-0-8263-1981-4.
Clark, Mary Ann (2012). Then We'll Sing a New Song: African Influences on America's Religious Landscape. Rowman & Littlefield. ISBN 978-1-4422-0881-0.
Hall, Kermit (2002). The Oxford Companion to American Law. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-508878-6.
Cogliano, Francis D. (2008). Thomas Jefferson: Reputation and Legacy. University of Virginia Press. ISBN 978-0-8139-2733-6.
Boyer, Paul S.; Clark, Cliffoed E. Jr.; Kett, Joseph F. (2007). Salisbury, Neal; Sitkoff, Harvard; Woloch, Nancy, ур. The Enduring Vision: A History of the American People. Cengage Learning. стр. 192—193. ISBN 978-0-618-80161-9.
Fabian Young, Alfred; Nash, Gary B.; Raphael, Ray (2011). Revolutionary Founders: Rebels, Radicals, and Reformers in the Making of the Nation. Random House Digital. стр. 4—7. ISBN 978-0-307-27110-5.
Brown, Jerold E. (2001). Historical Dictionary of the U.S. Army. Greenwood Publishing. ISBN 978-0-313-29322-1.
Wood, Gordon S. (1998). The Creation of the American Republic, 1776—1787. UNC Press Books. ISBN 978-0-8078-4723-7.
Bilhartz, Terry D.; Elliott, Alan C. (2007). Currents in American History: A Brief History of the United States. M.E. Sharpe. ISBN 978-0-7656-1817-7.
Quirk, Joel (2011). The Anti-Slavery Project: From the Slave Trade to Human Trafficking. University of Pennsylvania Press. ISBN 978-0-8122-4333-8.
Galloway, Golin G. (1995). The American Revolution in Indian Country: Crisis and Diversity in Native American Communities. ISBN 978-0-521-47569-3.
McIlwraith, Thomas F.; Muller, Edward K. (2001). North America: The Historical Geography of a Changing Continent. Rowman & Littlefield. ISBN 978-0-7425-0019-8.
Wishart, David J. (2004). Encyclopedia of the Great Plains. University of Nebraska Press. ISBN 978-0-8032-4787-1.
Patrick Karl O'Brien (2002). Atlas of World History. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-521921-0.
Axinn, June; Stern, Mark J. (2007). Social Welfare: A History of the American Response to Need (7th изд.). Boston: Allyn & Bacon. ISBN 978-0-205-52215-6.
Norton, Mary Beth; Kamensky, Jane; Sheriff, Carol (2014). Blight, David W.; Chudacoff, Howard, ур. A People and a Nation: A History of the United States, Brief Edition. Cengage Learning. ISBN 978-1-305-14276-3.

Ова? чланак садржи матери?ал у ?авном власништву из документа CIA World Factbook (?САД”).

Спо?аш?е везе

Званични веб-портал Владе САД — Веза ка државним веб-са?товима
Дом — Званични веб-са?т Представничког дома
Сенат — Званични веб-са?т Сената САД
Бела ку?а — Званични веб-са?т председника САД
Врховни суд — Званични веб-са?т Врховног суда САД

40° С; 100° З? / ?40° С; 100° З? / 40; -100? (United States of America)

[157] А?аска и Хава?и су приказани у другачи?им омерима; Алеутска острва и ненасе?ена северозападна Хава?ска острва су изостав?ени са карте.

[FOOTNOTEGeorge_McKenna2007280-1] George McKenna 2007, стр. 280.

[2] ?The Water Area of Each State”. United States Geological Survey. 2018. Архивирано из оригинала 30. 01. 2024. г. Приступ?ено 29. 1. 2024.

[3] ?National Population Totals and Components of Change: April 1, 2020 to July 1, 2024”. United States Census Bureau. Приступ?ено 20. 12. 2024.

[4] ?U.S. Census Bureau Today Delivers State Population Totals for Congressional Apportionment”. United States Census. Архивирано из оригинала 26. 04. 2021. г. Приступ?ено 26. 4. 2021. The 2020 census is as of April 1, 2020.

[IMFWEO.US-5] а ^б ^в ^г ^д ?World Economic Outlook Database, April 2025 Edition. (United States)”. www.imf.org. International Monetary Fund. 22. 4. 2025. Приступ?ено 26. 5. 2025.

[UNHDR-6] ?Human Development Report 2025” (PDF) (на ?езику: енглески). United Nations Development Programme. 6. 5. 2025. Архивирано (PDF) из оригинала 6. 5. 2025. г. Приступ?ено 6. 5. 2025.

[7] ?The Difference Between .us vs .com”. Cozab. 3. 1. 2022. Архивирано из оригинала 16. 04. 2023. г. Приступ?ено 01. 07. 2023.

[FOOTNOTESider2007226-8] Sider 2007, стр. 226.

[9] DeLear, Byron (4. 7. 2013). ?Who coined 'United States of America'? Mystery might have intriguing answer.”. Christian Science Monitor (на ?езику: енглески). Архивирано из оригинала 28. 09. 2022. г. Приступ?ено 18. 3. 2019. ?Historians have long tried to pinpoint exactly when the name 'United States of America' was first used and by whom… …This latest find comes in a letter that Stephen Moylan, Esq., wrote to Col. Joseph Reed from the Continental Army Headquarters in Cambridge, Mass., during the Siege of Boston. The two men lived with Washington in Cambridge, with Reed serving as Washington's favorite military secretary and Moylan fulfilling the role during Reed's absence.”

[10] Touba, Mariam (5. 11. 2014). ?Who Coined the Phrase 'United States of America'? You May Never Guess”. New-York Historical Society (на ?езику: енглески). Архивирано из оригинала 08. 11. 2014. г. Приступ?ено 18. 3. 2019. ?Here, on January 2, 1776, seven months before the Declaration of Independence and a week before the publication of Paine's Common Sense, Stephen Moylan, an acting secretary to General George Washington, spells it out, 'I should like vastly to go with full and ample powers from the United States of America to Spain' to seek foreign assistance for the cause.”

[11] Fay, John (30. 3. 2017). ?The forgotten Irishman who named the "United States of America"”. IrishCentral.com (на ?езику: енглески). Архивирано из оригинала 27. 03. 2019. г. Приступ?ено 18. 3. 2019. ?According to the NY Historical Society, Stephen Moylan was the man responsible for the earliest documented use of the phrase ?United States of America.” But who was Stephen Moylan?”

[12] Planter, A. (6. 4. 1776). ?To the inhabitants of Virginia”. The Virginia Gazette. Williamsburg, Virginia: Dixon and Hunter's. 5 (1287). Архивирано из оригинала 19. 12. 2014. г.

[FOOTNOTESafire2003199-13] а ^б ^в Safire 2003, стр. 199.

[FOOTNOTEMostert200518-14] Mostert 2005, стр. 18.

[FOOTNOTEBrokenshire199349-15] Brokenshire 1993, стр. 49.

[16] G. H. Emerson, The Universalist Quarterly and General Review, Vol. 28 (Jan. 1891), pp. 49, quoted in Zimmer, Benjamin (24. 11. 2005). ?Life in These, Uh, This United States”. University of Pennsylvania. Архивирано из оригинала 20. 02. 2008. г. Приступ?ено 5. 1. 2013.

[17] Wilson, Kenneth G. (1993). The Columbia guide to standard American English. New York: Columbia University Press. стр. 27–28. ISBN 978-0-231-06989-2.

[CIA_Factbook_Area-18] ?Area”. The World Factbook. Central Intelligence Agency. Архивирано из оригинала 31. 1. 2014. г. Приступ?ено 15. 1. 2015.

[19] ?Field Listing: Area”. The World Factbook. cia.gov. Архивирано из оригинала 7. 7. 2020. г. Приступ?ено 21. 4. 2020.

[urlState_Area_Measurements_and_Internal_Point_Coordinates—Geography—U.S._Census_Bureau-20] ?State Area Measurements and Internal Point Coordinates—Geography—U.S. Census Bureau”. State Area Measurements and Internal Point Coordinates. U.S. Department of Commerce. Архивирано из оригинала 07. 04. 2020. г. Приступ?ено 11. 9. 2017.

[21] ?Geographic Regions of Georgia”. Georgia Info. Digital Library of Georgia. Архивирано из оригинала 22. 10. 2020. г. Приступ?ено 24. 12. 2014.

[NAU-22] а ^б Lew, Alan. ?PHYSICAL GEOGRAPHY OF THE US”. GSP 220—Geography of the United States. North Arizona University. Архивирано из оригинала 9. 4. 2016. г. Приступ?ено 24. 12. 2014.

[23] Harms, Nicole. ?Facts About the Rocky Mountain Range”. USA Today. Архивирано из оригинала 12. 2. 2022. г. Приступ?ено 24. 12. 2014.

[24] Tinkham, Ernest R. (март 1944). ?Biological, Taxonomic and Faunistic Studies on the Shield-Back Katydids of the North American Deserts”. The American Midland Naturalist. The University of Notre Dame. 31 (2): 257—328. JSTOR 2421073. doi:10.2307/2421073.

[25] ?Mount Whitney, California”. Peakbagger. Архивирано из оригинала 09. 01. 2015. г. Приступ?ено 24. 12. 2014.

[26] ?Find Distance and Azimuths Between 2 Sets of Coordinates (Badwater 36-15-01-N, 116-49-33-W and Mount Whitney 36-34-43-N, 118-17-31-W)”. Federal Communications Commission. Архивирано из оригинала 12. 02. 2022. г. Приступ?ено 24. 12. 2014.

[27] Poppick, Laura (28. 8. 2013). ?US Tallest Mountain's Surprising Location Explained”. LiveScience. Архивирано из оригинала 03. 01. 2015. г. Приступ?ено 2. 5. 2015.

[28] O'Hanlon, Larry (14. 3. 2005). ?America's Explosive Park”. Discovery Channel. Архивирано из оригинала 14. 3. 2005. г. Приступ?ено 5. 4. 2016.

[Food_and_Agriculture_Organization_of_the_United_Nations-2023-29] World Food and Agriculture – Statistical Yearbook 2023 (на ?езику: енглески). Food and Agriculture Organization of the United Nations. 2023. ISBN 978-92-5-138262-2. doi:10.4060/cc8166en. Архивирано из оригинала 15. 12. 2023. г. Приступ?ено 13. 12. 2023.

[30] Boyden, Jennifer. ?Climate Regions of the United States”. USA Today. Архивирано из оригинала 12. 2. 2022. г. Приступ?ено 24. 12. 2014.

[31] McGranahan, Devan Allen; Wonkka, Carissa L. (2024). ?Pyrogeography of the Western Great Plains: A 40-Year History of Fire in Semi-Arid Rangelands”. Fire. 7 (1): 32. Bibcode:2024Fire....7...32M. doi:10.3390/fire7010032?.

[32] ?World Map of K?ppen–Geiger Climate Classification” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 26. 1. 2022. г. Приступ?ено 19. 8. 2015.

[33] Perkins, Sid (11. 5. 2002). ?Tornado Alley, USA”. Science News. Архивирано из оригинала 1. 7. 2007. г. Приступ?ено 20. 9. 2006.

[34] Rice, Doyle. ?USA has the world's most extreme weather”. USA Today (на ?езику: енглески). Архивирано из оригинала 13. 08. 2021. г. Приступ?ено 17. 5. 2020.

[35] Borenstein, Seth (2. 4. 2023). ?Why the U.S. is leading the world in extreme weather catastrophes”. PBS News (на ?езику: енглески). Архивирано из оригинала 01. 01. 2025. г. Приступ?ено 25. 6. 2024.

[36] US EPA, OAR (27. 6. 2016). ?Climate Change Indicators: Weather and Climate”. Epa.gov (на ?езику: енглески). Архивирано из оригинала 21. 06. 2022. г. Приступ?ено 19. 6. 2022.

[37] Waldron, Lucas; Lustgarten, Abrahm (10. 11. 2020). ?Climate Change Will Make Parts of the U.S. Uninhabitable. Americans Are Still Moving There.”. Propublica. Rhodium Group. Архивирано из оригинала 27. 12. 2024. г. Приступ?ено 25. 11. 2024.

[38] Morin, Nancy. ?Vascular Plants of the United States” (PDF). Plants. National Biological Service. Архивирано из оригинала (PDF) 24. 7. 2013. г. Приступ?ено 27. 10. 2008.

[Current_Results_#_of_native_species_in_the_US-39] Osborn, Liz. ?Number of Native Species in United States”. Current Results Nexus. Архивирано из оригинала 26. 02. 2015. г. Приступ?ено 15. 1. 2015.

[40] ?Numbers of Insects (Species and Individuals)”. Smithsonian Institution. Архивирано из оригинала 17. 02. 2019. г. Приступ?ено 20. 1. 2009.

[41] ?National Park FAQ”. nps. National Park Service. Архивирано из оригинала 01. 11. 2021. г. Приступ?ено 8. 5. 2015.

[NYTimes_Federal_Land-42] Lipton, Eric; Krauss, Clifford (23. 8. 2012). ?Giving Reins to the States Over Drilling”. The New York Times. Архивирано из оригинала 18. 01. 2015. г. Приступ?ено 18. 1. 2015.

[AKLeg_CRS_Federal_Land-43] Vincent, Carol H.; Hanson, Laura A.; Argueta, Carla N. (3. 3. 2017). Federal Land Ownership: Overview and Data (Извешта?). Congressional Research Service. стр. 2. Архивирано из оригинала 15. 11. 2021. г. Приступ?ено 18. 6. 2020.

[Federal_Land_Ownership-44] Gorte, Ross W.; Vincent, Carol Hardy.; Hanson, Laura A.; Marc R., Rosenblum. ?Federal Land Ownership: Overview and Data” (PDF). fas.org. Congressional Research Service. Архивирано (PDF) из оригинала 24. 01. 2015. г. Приступ?ено 18. 1. 2015.

[Fed_Land_Uses-45] ?Chapter 6: Federal Programs to Promote Resource Use, Extraction, and Development”. doi.gov. U.S. Department of the Interior. Архивирано из оригинала 18. 3. 2015. г. Приступ?ено 19. 1. 2015.

[46] The National Atlas of the United States of America (14. 1. 2013). ?Forest Resources of the United States”. Nationalatlas.gov. Архивирано из оригинала 7. 5. 2009. г. Приступ?ено 13. 1. 2014.

[47] ?Land Use Changes Involving Forestry in the United States: 1952 to 1997, With Projections to 2050” (PDF). 2003. Архивирано (PDF) из оригинала 14. 10. 2012. г. Приступ?ено 13. 1. 2014.

[48] Daynes & Sussman, 2010, pp. 3, 72, 74–76, 78

[49] Hays, Samuel P (2000). A History of Environmental Politics since 1945. .

[Collin2006-50] Collin, Robert W. (2006). The Environmental Protection Agency: Cleaning Up America's Act. Greenwood Publishing Group. стр. 1. ISBN 978-0-313-33341-5. Приступ?ено 25. 10. 2015.

[51] ?Peopling of Americas”. Smithsonian Institution, National Museum of Natural History. 2004. Архивирано из оригинала 28. 11. 2007. г. Приступ?ено 19. 6. 2007.

[FOOTNOTEGalloway1995-52] Galloway 1995.

[FOOTNOTERussell200512-53] Russell 2005, стр. 12.

[FOOTNOTEQuirk2011195-54] Quirk 2011, стр. 195.

[FOOTNOTEBilhartzElliott2007-55] Bilhartz & Elliott 2007.

[FOOTNOTEWood1998263-56] Wood 1998, стр. 263.

[FOOTNOTEBlackburn1998460-57] Blackburn 1998, стр. 460. sfn грешка: више ци?ева (2×): CITEREFBlackburn1998 (help)

[58] Foner, Eric (1998). The Story of American Freedom (1st изд.). W.W. Norton. стр. 4–5. ISBN 978-0-393-04665-6. ?story of American freedom.”

[FOOTNOTEBrown2001126-59] Brown 2001, стр. 126.

[FOOTNOTEFabian_YoungNashRaphael20114–7-60] Fabian Young, Nash & Raphael 2011, стр. 4–7.

[FOOTNOTEBoyerClarkKett2007192–193-61] Boyer, Clark & Kett 2007, стр. 192–193.

[FOOTNOTECogliano2008219-62] Cogliano 2008, стр. 219.

[FOOTNOTEHall200226-63] Hall 2002, стр. 26.

[FOOTNOTEClark201247-64] Clark 2012, стр. 47.

[FOOTNOTEBillingtonRidge200122-65] , Billington & Ridge 2001, стр. 22.

[FOOTNOTESheriffKamenskySheriff2014205-66] Sheriff, Kamensky & Sheriff 2014, стр. 205.

[FOOTNOTEWait199978-67] Wait 1999, стр. 78.

[FOOTNOTEKloseJones1994150-68] Klose & Jones 1994, стр. 150.

[FOOTNOTEEllis197461-69] Ellis 1974, стр. 61.

[FOOTNOTEFriedrich193714-70] Friedrich 1937, стр. 14.

[FOOTNOTEMorrison199913–21-71] Morrison 1999, стр. 13–21.

[FOOTNOTEKemp2010180-72] Kemp 2010, стр. 180.

[FOOTNOTEMcIlwraithMuller200161-73] McIlwraith & Muller 2001, стр. 61. sfn грешка: више ци?ева (2×): CITEREFMcIlwraithMuller2001 (help)

[FOOTNOTESmith-Baranzini199920-74] Smith-Baranzini 1999, стр. 20.

[FOOTNOTEBlack2011275-75] Black 2011, стр. 275.

[FOOTNOTEWishart200437-76] а ^б Wishart 2004, стр. 37.

[FOOTNOTEMurray200476-77] Murray 2004, стр. 76.

[FOOTNOTEMcIlwraithMuller2001186-78] McIlwraith & Muller 2001, стр. 186. sfn грешка: више ци?ева (2×): CITEREFMcIlwraithMuller2001 (help)

[FOOTNOTEO'Brien2002184-79] а ^б O'Brien 2002, стр. 184.

[80] ?1860 Census” (PDF). U.S. Census Bureau. Архивирано (PDF) из оригинала 24. 08. 2008. г. Приступ?ено 10. 6. 2007. Page 7 lists a total slave population of 3,953,760.

[FOOTNOTEDe_Rosa1997266-81] De Rosa 1997, стр. 266.

[FOOTNOTEVinovskis1990-82] Vinovskis 1990.

[FOOTNOTETarr200930-83] а ^б Tarr 2009, стр. 30.

[FOOTNOTEPowell200974-84] Powell 2009, стр. 74.

[85] Gates, John M. (август 1984). ?War-Related Deaths in the Philippines”. Pacific Historical Review. College of Wooster. Архивирано из оригинала 29. 6. 2014. г. Приступ?ено 27. 9. 2007.

[86] ?Congress and the Progressive Era | U.S. Capitol - Visitor Center”. www.visitthecapitol.gov. Архивирано из оригинала 29. 11. 2024. г. Приступ?ено 30. 11. 2024.

[87] ?Progressive Era: 1890–1920s | Picture This”. picturethis.museumca.org. Архивирано из оригинала 7. 10. 2024. г. Приступ?ено 30. 11. 2024.

[88] John D. Buenker, John C. Boosham, and Robert M. Crunden, Progressivism (1986) pp. 3–21

[FOOTNOTEFonerGarraty1991576-89] Foner & Garraty 1991, стр. 576.

[FOOTNOTEMcDuffiePiggremWoodworth2005418-90] а ^б McDuffie, Piggrem & Woodworth 2005, стр. 418.

[FOOTNOTEAxinnStern-91] Axinn & Stern.

[FOOTNOTESheriffKamenskySheriff2014685-92] Sheriff, Kamensky & Sheriff 2014, стр. 685.

[FOOTNOTEKennedy1989358-93] Kennedy 1989, стр. 358.

[94] ?The United States and the Founding of the United Nations, August 1941 – October 1945”. U.S. Dept. of State, Bureau of Public Affairs, Office of the Historian. 2005. Архивирано из оригинала 12. 6. 2007. г. Приступ?ено 11. 6. 2007.

[95] Pacific War Research Society (2006). Japan's Longest Day. New York: Oxford University Press. ISBN 978-4-7700-2887-7.

[Blakemore-20192-96] Blakemore, Erin (22. 3. 2019). ?What was the Cold War?”. National Geographic (на ?езику: енглески). Архивирано из оригинала 1. 4. 2019. г. Приступ?ено 28. 8. 2020.

[97] Mark Kramer, "The Soviet Bloc and the Cold War in Europe," in Larresm, Klaus, ур. (2014). A Companion to Europe Since 1945. Wiley. стр. 79. ISBN 978-1-118-89024-0.

[98] Sempa, Francis (12. 7. 2017). Geopolitics: From the Cold War to the 21st Century. Routledge. ISBN 978-1-351-51768-3.

[99] Blakeley, 2009, p. 92

[Proxy2-100] Collins, Michael (1988). Liftoff: The Story of America's Adventure in Space. New York: Grove Press. ISBN 978-0-8021-1011-4.

[FOOTNOTEWinchester2013305–308-101] Winchester 2013, стр. 305–308.

[FOOTNOTEDallek2004169-102] Dallek 2004, стр. 169.

[103] ?Our Documents – Civil Rights Act (1964)”. United States Department of Justice. 9. 4. 2021. Архивирано из оригинала 29. 09. 2021. г. Приступ?ено 28. 7. 2010.

[104] ?Social Security History”. Архивирано из оригинала 01. 05. 2021. г. Приступ?ено 16. 01. 2013. , the United States Social Security Administration

[105] ?Playboy: American Magazine”. Encyclop?dia Britannica. 25. 8. 2022. Архивирано из оригинала 20. 02. 2023. г. Приступ?ено 2. 2. 2023. ?...the so-called sexual revolution in the United States in the 1960s, marked by greatly more permissive attitudes toward sexual interest and activity than had been prevalent in earlier generations.”

[106] Svetlana Ter-Grigoryan (12. 2. 2022). ?The Sexual Revolution Origins and Impact”. study.com. Архивирано из оригинала 27. 04. 2023. г. Приступ?ено 27. 4. 2023.

[Gaidar2-107] Ga?dar, E.T. (2007). [[[:Шаблон:GBUrl]] Collapse of an Empire: Lessons for Modern Russia] Проверите вредност параметра |url= (помо?). Washington, D.C.: Brookings Institution Press. стр. 190—205. ISBN 978-0-8157-3114-6.

[108] Howell, Buddy Wayne (2006). The Rhetoric of Presidential Summit Diplomacy: Ronald Reagan and the U.S.-Soviet Summits, 1985–1988. Texas A&M University. стр. 352. ISBN 978-0-549-41658-6.

[109] Kissinger, Henry (2011). Diplomacy. Simon & Schuster. стр. 781—784. ISBN 978-1-4391-2631-8. Приступ?ено 25. 10. 2015. Mann, James (2009). The Rebellion of Ronald Reagan: A History of the End of the Cold War. Penguin. стр. 432. ISBN 978-1-4406-8639-9.

[110] Hayes, 2009

[Larousse-1669-111] Larousse enciklopedija, III tom, 1669. strana

[112] Holsti, Ole R. (7. 11. 2011). ?The United States and Iraq before the Iraq War”. American Public Opinion on the Iraq War. University of Michigan Press. стр. 20. ISBN 978-0-472-03480-2.

[113] ?Terrorist Groups and Political Legitimacy”. Council on Foreign Relations (на ?езику: енглески). 16. 3. 2006. Архивирано из оригинала 23. 04. 2021. г. Приступ?ено 14. 3. 2019.

[114] O'Neill, William G. (2002). Kosovo: An Unfinished Peace (на ?езику: енглески). Lynne Rienner Publishers. стр. 24. ISBN 978-1-58826-021-5.

[115] Taylor 2017, стр. 179

[116] Bartrop, Paul R. (2025-08-05). A Biographical Encyclopedia of Contemporary Genocide: Portraits of Evil and Good (на ?езику: енглески). ABC-CLIO. стр. 53. ISBN 978-0-313-38679-4.

[117] O'Connell, Mary Ellen (2000). ?The UN, NATO and International Law after Kosovo”. Human Rights Quarterly. 22: 57—89. doi:10.1353/hrq.2000.0012.

[118] ?"Impi?ment" Bila Klintona: Monikin osmeh, njegovo obja?njenje ?ta je seks i bombe na SRJ 1999.”. Kosovo Online. Приступ?ено 20. 1. 2025.

[119] Walsh, Kenneth T. (9. 12. 2008). ?The 'War on Terror' Is Critical to President George W. Bush's Legacy”. U.S. News & World Report. Архивирано из оригинала 09. 10. 2021. г. Приступ?ено 6. 3. 2013. Atkins, Stephen E. (2011). The 9/11 Encyclopedia: Second Edition. ABC-CLIO. стр. 872. ISBN 978-1-59884-921-9. Приступ?ено 25. 10. 2015.

[120] Wong, Edward (15. 2. 2008). ?Overview: The Iraq War”. The New York Times. Архивирано из оригинала 17. 02. 2018. г. Приступ?ено 7. 3. 2013. Johnson, James Turner (2005). The War to Oust Saddam Hussein: Just War and the New Face of Conflict. Rowman & Littlefield. стр. 159. ISBN 978-0-7425-4956-2. Приступ?ено 25. 10. 2015. Durando, Jessica; Green, Shannon Rae (21. 12. 2011). ?Timeline: Key moments in the Iraq War”. USA Today. Associated Press. Архивирано из оригинала 4. 9. 2020. г. Приступ?ено 7. 3. 2013.

[121] Hilsenrath, Jon; Ng, Serena; Paletta, Damian (18. 9. 2008). ?Worst Crisis Since '30s, With No End Yet in Sight”. The Wall Street Journal. ISSN 1042-9840. OCLC 781541372. Архивирано из оригинала 25. 12. 2014. г. Приступ?ено 28. 7. 2023.

[FOOTNOTEMcLaughlin193583–90,_124-122] McLaughlin 1935, стр. 83–90, 124.

[123] Burnham, William (2006). Introduction to the Law and Legal System of the United States (4th изд.). St. Paul, Minnesota: Thomson West. стр. 41. ISBN 978-0-314-06661-9.

[124] Ryan, David (2000). Ryan, David; Pungong, Victor, ур. The United States and Decolonization. Springer. ISBN 978-1-349-40644-9. doi:10.1057/9780333977958. hdl:1887/72726. Архивирано из оригинала 06. 01. 2025. г. Приступ?ено 19. 01. 2025.

[125] ?The Legislative Branch”. United States Diplomatic Mission to Germany. Архивирано из оригинала 15. 11. 2021. г. Приступ?ено 20. 8. 2012.

[126] ?The Senate and the House of Representatives: lesson overview (article)”. Khan Academy (на ?езику: енглески). Архивирано из оригинала 13. 01. 2024. г. Приступ?ено 19. 01. 2025.

[127] Cossack, Roger (13. 7. 2000). ?Beyond politics: Why Supreme Court justices are appointed for life”. CNN. Архивирано из оригинала 12. 7. 2012. г.

[Blake-2021-128] Blake, Aaron (25. 11. 2021). ?Why are there only two parties in American politics?”. Washington Post. Архивирано из оригинала 18. 09. 2018. г. Приступ?ено 4. 5. 2024.

[129] ?Current Members”. United Nations Security Council. Архивирано из оригинала 16. 11. 2020. г. Приступ?ено 15. 7. 2022.

[130] ?United Nations Headquarters Agreement”. The American Journal of International Law. Cambridge University Press. 42 (2): 445—447. април 1948. JSTOR 2193692. S2CID 246008694. doi:10.2307/2193692.

[131] ?Where is the G7 Headed?”. Council on Foreign Relations. New York City. 28. 6. 2022. Архивирано из оригинала 18. 07. 2022. г. Приступ?ено 19. 01. 2025.

[132] ?The United States and G20: Building a More Peaceful, Stable, and Prosperous World Together”. United States Department of State. 6. 7. 2022. Архивирано из оригинала 16. 07. 2022. г. Приступ?ено 15. 7. 2022.

[133] ?Our global reach”. OECD. Архивирано из оригинала 19. 07. 2022. г. Приступ?ено 15. 7. 2022.

[134] Fialho, Livia Pontes; Wallin, Matthew (1. 8. 2013). Reaching for an Audience: U.S. Public Diplomacy Towards Iran (Извешта?). American Security Project. JSTOR resrep06070.

[135] Oliver, Alex; Graham, Euan (19. 12. 2017). ?Which are the countries still talking to North Korea?”. BBC News. London. Архивирано из оригинала 19. 07. 2022. г. Приступ?ено 15. 7. 2022.

[136] Ferraro, Matthew F. (22. 12. 2014). ?The Case for Stronger Bhutanese-American Ties”. The Diplomat. Архивирано из оригинала 21. 10. 2021. г. Приступ?ено 15. 7. 2022.

[137] ?US will continue to strengthen 'unofficial ties' with Taiwan, says Harris”. South China Morning Post (на ?езику: енглески). 28. 9. 2022. Архивирано из оригинала 05. 10. 2022. г. Приступ?ено 28. 9. 2022.

[138] Ruwitch, John (22. 9. 2020). ?Formal Ties With U.S.? Not For Now, Says Taiwan Foreign Minister”. NPR. Архивирано из оригинала 15. 07. 2022. г. Приступ?ено 15. 7. 2022.

[139] Dumbrell, John; Sch?fer, Axel (2009). America's 'Special Relationships': Foreign and Domestic Aspects of the Politics of Alliance. Taylor & Francis. стр. 45. ISBN 978-0-203-87270-3. Приступ?ено 25. 10. 2015.

[140] Ek, Carl; Fergusson, Ian F. (3. 9. 2010). ?Canada–U.S. Relations” (PDF). Congressional Research Service. Архивирано (PDF) из оригинала 13. 01. 2020. г. Приступ?ено 28. 8. 2011. Непознати параметар |name-list-style= игнорисан (помо?)

[141] Vaughn, Bruce (8. 8. 2008). Australia: Background and U.S. Relations. Congressional Research Service. OCLC 70208969.

[142] Vaughn, Bruce (27. 5. 2011). ?New Zealand: Background and Bilateral Relations with the United States” (PDF). Congressional Research Service. Архивирано (PDF) из оригинала 22. 01. 2021. г. Приступ?ено 28. 8. 2011.

[143] Lum, Thomas (3. 1. 2011). ?The Republic of the Philippines and U.S. Interests” (PDF). Congressional Research Service. Архивирано (PDF) из оригинала 13. 08. 2021. г. Приступ?ено 3. 8. 2011.

[144] Chanlett-Avery, Emma; et al. (8. 6. 2011). ?Japan-U.S. Relations: Issues for Congress” (PDF). Congressional Research Service. Архивирано (PDF) из оригинала 13. 01. 2020. г. Приступ?ено 28. 8. 2011.

[145] Manyin, Mark E.; Chanlett-Avery, Emma; Nikitin, Mary Beth (8. 7. 2011). ?U.S.–South Korea Relations: Issues for Congress” (PDF). Congressional Research Service. Архивирано (PDF) из оригинала 13. 01. 2020. г. Приступ?ено 28. 8. 2011.

[146] Zanotti, Jim (31. 7. 2014). ?Israel: Background and U.S. Relations” (PDF). Congressional Research Service. Архивирано (PDF) из оригинала 05. 03. 2019. г. Приступ?ено 12. 9. 2014.

[147] ?U.S. Relations With Poland”. State.gov. 20. 1. 2021. Архивирано из оригинала 25. 07. 2019. г. Приступ?ено 19. 6. 2023.

[148] Kimer, James (26. 9. 2019). ?The Untapped Potential of the US-Colombia Partnership”. Atlantic Council (на ?езику: енглески). Архивирано из оригинала 18. 08. 2021. г. Приступ?ено 30. 5. 2020.

[149] ?INDO- PACIFIC STRATEGY OF THE UNITED STATES” (PDF). White House. Архивирано (PDF) из оригинала 11. 02. 2022. г. Приступ?ено 3. 2. 2022.

[150] Meidan, Michal (1. 7. 2019). US-China: The Great Decoupling (Извешта?). Oxford Institute for Energy Studies. JSTOR resrep33982.

[151] Bala, Sumathi (28. 3. 2023). ?U.S.-China relations are going downhill with 'no trust' on either side, Stephen Roach says” (на ?езику: енглески). CNBC. Архивирано из оригинала 07. 05. 2023. г. Приступ?ено 7. 5. 2023.

[152] Rumer, Eugene; Sokolsky, Richard (20. 6. 2019). ?Thirty Years of U.S. Policy Toward Russia: Can the Vicious Circle Be Broken?”. Carnegie Endowment for International Peace. Washington, D.C. Архивирано из оригинала 01. 06. 2022. г. Приступ?ено 14. 7. 2022.

[153] Macias, Amanda (17. 6. 2022). ?Here's a look at the $5.6 billion in firepower the U.S. has committed to Ukraine in its fight against Russia” (на ?езику: енглески). CNBC. Архивирано из оригинала 20. 06. 2022. г. Приступ?ено 28. 9. 2022.

[154] Levy, Robert A. (октобар 2011). ?Rights, Powers, Dual Sovereignty, and Federalism”. Cato Institute. Архивирано из оригинала 13. 01. 2024. г. Приступ?ено 13. 1. 2024.

[155] Feldstein, Martin (март 2017). ?Why is Growth Better in the United States Than in Other Industrial Countries?”. National Bureau of Economic Research. Cambridge, Massachusetts. doi:10.3386/w23221. Архивирано (PDF) из оригинала 15. 12. 2023. г. Приступ?ено 19. 01. 2025.

[156] Murph, Darren. ?The most expensive internet in America: fighting to bring affordable broadband to American Samoa”. Engadget. Архивирано из оригинала 1. 12. 2017. г. Приступ?ено 24. 11. 2017.

[CensusEst2024-158] ?Annual and cumulative estimates of residential population change for the United States, regions, states, District of Columbia, Puerto Rico”. U.S. Census Bureau. Архивирано из оригинала 01. 01. 2025. г. Приступ?ено 20. 12. 2024.

[2020CENSUS-159] ?Census Bureau's 2020 Population Count”. United States Census. Приступ?ено 26. 4. 2021.

[CIA-2018-160] ?The World Factbook: United States”. Central Intelligence Agency. Архивирано из оригинала 12. 12. 2021. г. Приступ?ено 10. 11. 2018.

[Vintage_2024-161] ?National Population Totals and Components of Change: 2020-2024”.

[162] ?Population Clock”. Census.gov. Архивирано из оригинала 17. 11. 2015. г. Приступ?ено 18. 01. 2025.

[163] ?Table MS-1. Marital Status of the Population 15 Years Old and Over, by Sex, Race and Hispanic Origin: 1950 to Present”. Historical Marital Status Tables. U.S. Census Bureau. Архивирано из оригинала 11. 10. 2021. г. Приступ?ено 11. 9. 2019.

[164] Saric, Ivana (25. 4. 2024). ?Births dropped in 2023, ending pandemic baby boom” (на ?езику: енглески). Axios. Приступ?ено 1. 7. 2024.

[165] ?U.S. has world's highest rate of children living in single-parent households”. Pew Research Center (на ?езику: енглески). 12. 12. 2019. Архивирано из оригинала 10. 10. 2021. г. Приступ?ено 17. 3. 2020.

[An2000-166] а ^б ^в ?Ancestry 2000” (PDF). U.S. Census Bureau. ?ун 2004. Архивирано (PDF) из оригинала 4. 12. 2004. г. Приступ?ено 2. 12. 2016.

[167] ?The Chance That Two People Chosen at Random Are of Different Race or Ethnicity Groups Has Increased Since 2010”. Архивирано из оригинала 12. 04. 2022. г. Приступ?ено 18. 01. 2025.

[168] ?Table 52. Population by Selected Ancestry Group and Region: 2009” (PDF). U.S. Census Bureau. 2009. Архивирано из оригинала (PDF) 25. 12. 2012. г. Приступ?ено 11. 2. 2017.

[169] ?Federally recognized American Indian tribes and Alaska Native entities | USAGov”. www.usa.gov (на ?езику: енглески). Архивирано из оригинала 15. 01. 2025. г. Приступ?ено 5. 4. 2024.

[170] ?America Is Getting Older”. Census.gov. 22. 6. 2023. Архивирано из оригинала 18. 01. 2025. г. Приступ?ено 30. 6. 2024.

[171] Kaur, Harmeet (20. 5. 2018). ?FYI: English isn't the official language of the United States” (на ?езику: енглески). CNN. Приступ?ено 11. 5. 2023.

[172] ?States Where English Is the Official Language”. The Washington Post. 12. 8. 2014. Архивирано из оригинала 30. 12. 2014. г. Приступ?ено 12. 9. 2020.

[173] ?The Constitution of the State of Hawaii, Article XV, Section 4”. Hawaii Legislative Reference Bureau. 7. 11. 1978. Архивирано из оригинала 24. 7. 2013. г. Приступ?ено 19. 6. 2007.

[174] Chapel, Bill (21. 4. 2014). ?Alaska OKs Bill Making Native Languages Official”. NPR. Архивирано из оригинала 06. 05. 2015. г. Приступ?ено 18. 01. 2025.

[LakotaCommon-175] ?South Dakota recognizes official indigenous language”. Argus Leader. Архивирано из оригинала 28. 07. 2020. г. Приступ?ено 26. 3. 2019.

[176] Siebens, Julie; Julian, Tiffany (децембар 2011). ?Native North American Languages Spoken at Home in the United States and Puerto Rico: 2006–2010” (PDF). United States Census Bureau. Приступ?ено 5. 4. 2024.

[PuertoRicoTranslation-177] ?Translation in Puerto Rico”. Puerto Rico Channel. Архивирано из оригинала 30. 12. 2013. г. Приступ?ено 29. 12. 2013.

[ACS2021-178] ?ACS B16001”. ACS B16001. U.S. Census Bureau. Архивирано из оригинала 19. 03. 2023. г. Приступ?ено 26. 12. 2022.

[179] ?American FactFinder—Results”. Архивирано из оригинала 12. 2. 2020. г. Приступ?ено 29. 5. 2017.

[UNdef-180] United Nations, Department of Economic and Social Affairs, Population Division (август 2019). ?International Migrant Stock 2019 Documentation” (PDF). United Nations. Архивирано (PDF) из оригинала 05. 06. 2023. г. Приступ?ено 19. 6. 2023.

[181] ?UN Migrant Stock Total 2019”. United Nations. Архивирано из оригинала 08. 03. 2021. г. Приступ?ено 19. 6. 2023.

[182] ?Frequently Requested Statistics on Immigrants and Immigration in the United States”. Migration Policy Institute. 14. 3. 2019. Архивирано из оригинала 09. 02. 2021. г. Приступ?ено 18. 01. 2025.

[183] ?Immigrants in the United States” (PDF). americanimmigrationcouncil.org. 21. 9. 2021. Архивирано (PDF) из оригинала 20. 01. 2024. г. Приступ?ено 18. 8. 2023.

[Donadio-2021-184] Donadio, Rachel (22. 11. 2021). ?Why Is France So Afraid of God?”. The Atlantic (на ?езику: енглески). Архивирано из оригинала 19. 09. 2024. г. Приступ?ено 25. 3. 2023.

[185] ?First Amendment”. Constitution Annotated. United States Congress. Архивирано из оригинала 26. 09. 2022. г. Приступ?ено 18. 01. 2025.

[Global_Christianity-186] ANALYSIS (19. 12. 2011). ?Global Christianity”. Pewforum.org. Архивирано из оригинала 30. 7. 2013. г. Приступ?ено 17. 8. 2012.

[187] Sewell, Elizabeth (2010). ?Religious Liberty and Religious Minorities in the United States”. Ур.: Davis, Derek. The Oxford Handbook of Church and State in the United States. University of Oxford. стр. 249—275. ISBN 9780199892228.

[Kallo-2023-188] Kallo, Becka; et al. (7. 12. 2023). ?Spirituality Among Americans”. Pew Research Center's Religion & Public Life Project (на ?езику: енглески). Приступ?ено 8. 12. 2023.

[189] Froese, Paul; Uecker, Jeremy E. (септембар 2022). ?Prayer in America: A Detailed Analysis of the Various Dimensions of Prayer”. Journal for the Scientific Study of Religion (на ?езику: енглески). 61 (3–4): 663—689. ISSN 0021-8294. S2CID 253439298. doi:10.1111/jssr.12810. Архивирано из оригинала 14. 01. 2025. г. Приступ?ено 18. 01. 2025.

[190] ?Mormon Population by State”. World Population Review. ?ун 2023. Архивирано из оригинала 08. 01. 2025. г. Приступ?ено 18. 01. 2025.

[191] ?United States—Urban/Rural and Inside/Outside Metropolitan Area”. U.S. Census Bureau. Архивирано из оригинала 3. 4. 2009. г. Приступ?ено 23. 9. 2008.

[192] ?City and Town Population Totals: 2020-2022”. Census.gov. Архивирано из оригинала 11. 07. 2022. г. Приступ?ено 26. 11. 2023.

[193] ?Counties in South and West Lead Nation in Population Growth”. The United States Census Bureau (на ?езику: енглески). 18. 4. 2019. Архивирано из оригинала 05. 10. 2021. г. Приступ?ено 29. 8. 2020.

[194] ?About Us”. Архивирано из оригинала 14. 08. 2019. г. Приступ?ено 19. 01. 2025.

[195] ?Texas Medical Center, largest medical complex in the world, reaches 98 percent ICU capacity”. Newsweek. 19. 8. 2020. Архивирано из оригинала 29. 08. 2022. г. Приступ?ено 19. 01. 2025.

[196] Murphy, Sherry, BS; Kochanek, Kenneth D., MA; Xu, Jiaquan, MD; Arias, Elizabeth, PhD (19. 12. 2024). ?Mortality in the United States, 2023”. CDC National Center for Health Statistics. Архивирано из оригинала 15. 01. 2025. г. Приступ?ено 7. 1. 2025.

[197] Achenbach, Joel (26. 11. 2019). ?'There's something terribly wrong': Americans are dying young at alarming rates”. The Washington Post. Архивирано из оригинала 02. 12. 2019. г. Приступ?ено 19. 12. 2019.

[198] ?New International Report on Health Care: U.S. Suicide Rate Highest Among Wealthy Nations | Commonwealth Fund”. Commonwealthfund.org (на ?езику: енглески). 30. 1. 2020. Архивирано из оригинала 07. 03. 2020. г. Приступ?ено 17. 3. 2020.

[199] ?Prevalence of Overweight and Obesity Among Adults: United States, 2003–2004”. Centers for Disease Control and Prevention, National Center for Health Statistics. Архивирано из оригинала 12. 12. 2010. г. Приступ?ено 5. 6. 2007.

[200] Vladeck, Bruce (?ануар 2003). ?Universal Health Insurance in the United States: Reflections on the Past, the Present, and the Future”. American Journal of Public Health. 93 (1): 16—19. PMC 1447684?. PMID 12511377. doi:10.2105/ajph.93.1.16.

[201] Glenza, Jessica; Noor, Poppy. ?Tracking abortion laws across the United States”. The Guardian (на ?езику: енглески). Приступ?ено 14. 8. 2024.

[202] National Center for Education Statistics. "U.S. Undergraduate Enrollment". Accessed July 29, 2024.

[203] ?Ages for Compulsory School Attendance ...”. U.S. Dept. of Education, National Center for Education Statistics. Архивирано из оригинала 15. 02. 2022. г. Приступ?ено 10. 6. 2007.

[204] Rushe, Dominic (7. 9. 2018). ?The US spends more on education than other countries. Why is it falling behind?”. The Guardian (на ?езику: енглески). ISSN 0261-3077. Архивирано из оригинала 10. 10. 2021. г. Приступ?ено 29. 8. 2020.

[205] ?Fast Facts: Expenditures”. nces.ed.gov (на ?езику: енглески). април 2020. Архивирано из оригинала 12. 02. 2016. г. Приступ?ено 29. 8. 2020.

[206] For more detail on U.S. literacy, see ?A First Look at the Literacy of America's Adults in the 21st century” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 08. 12. 2017. г. Приступ?ено 19. 01. 2025. , U.S. Department of Education (2003).

[207] ?All Nobel Prizes”. Nobel Foundation. Архивирано из оригинала 15. 06. 2020. г. Приступ?ено 19. 01. 2025.

[208] ?2022–2023 Best Global Universities Rankings”. U.S. News & World Report. Архивирано из оригинала 28. 10. 2014. г. Приступ?ено 27. 4. 2023.

[209] Fink, Jenni (22. 10. 2019). ?U.S. Schools Take 8 of 10 Top Spots on U.S. News' Best Global Universities”. Newsweek (на ?езику: енглески). Архивирано из оригинала 14. 01. 2025. г. Приступ?ено 18. 4. 2023.

[210] ?Best Countries for Education: North American and European countries are seen as offering the best opportunities for education.”. U.S. News & World Report. 19. 4. 2023. Архивирано из оригинала 16. 11. 2022. г. Приступ?ено 19. 01. 2025.

[211] Pannoni, Alexandra; Kerr, Emma (14. 7. 2020). ?Everything You Need to Know About Community Colleges: FAQ”. U.S. News & World Report. Архивирано из оригинала 28. 10. 2021. г. Приступ?ено 9. 7. 2022.

[education_spending-212] ?U.S. education spending tops global list, study shows”. CBS. Associated Press. 25. 6. 2013. Архивирано из оригинала 26. 7. 2013. г. Приступ?ено 5. 10. 2013.

[213] ?The Biden administration cancelled $9.5B in student loan debt. Here's who it affects.”. USAFacts (на ?езику: енглески). Архивирано из оригинала 30. 04. 2022. г. Приступ?ено 15. 7. 2022.

[214] Hess, Abigail Johnson (22. 12. 2020). ?U.S. student debt has increased by more than 100% over the past 10 years”. CNBC. Архивирано из оригинала 04. 01. 2022. г. Приступ?ено 8. 1. 2022.

[federalreserve.gov-215] ?The Implementation of Monetary Policy – The Federal Reserve in the International Sphere” (PDF). Архивирано (PDF) из оригинала 10. 04. 2014. г. Приступ?ено 24. 8. 2010.

[216] Fordham, Benjamin (октобар 2017). ?Protectionist Empire: Trade, Tariffs, and United States Foreign Policy, 1890–1914”. Studies in American Political Development. 31 (2): 170—192. ISSN 0898-588X. S2CID 148917255. doi:10.1017/s0898588x17000116. Архивирано из оригинала 26. 08. 2022. г. Приступ?ено 19. 01. 2025.

[IMF-2023-217] ?Report for Selected Countries and Subjects”. Imf.org. Архивирано из оригинала 12. 04. 2023. г. Приступ?ено 19. 01. 2025.

[Hagopian-218] Hagopian, Kip; Ohanian, Lee (1. 8. 2012). ?The Mismeasure of Inequality”. Policy Review (174). Архивирано из оригинала 3. 12. 2013. г. Приступ?ено 23. 1. 2020.

[219] ?Household disposable income”. OECD Data (на ?езику: енглески). Архивирано из оригинала 18. 10. 2018. г. Приступ?ено 19. 01. 2025.

[Fortune-2022-220] ?Global 500”. Fortune Global 500 (на ?езику: енглески). Архивирано из оригинала 16. 01. 2023. г. Приступ?ено 3. 8. 2023.

[221] Hyam, Benji (29. 11. 2023). ?Most Profitable Companies: U.S. vs. Rest of the World, 2023”. www.growandconvert.com (на ?езику: енглески). Приступ?ено 16. 7. 2024.

[Benjamin_J._Cohen_2006,_p._17-222] Benjamin J. Cohen,. The Future of Money, Princeton University Press, 2006, ISBN 0691116660; cf. "the dollar is the de facto currency in Cambodia", Charles Agar, Frommer's Vietnam. ISBN 0471798169. , 2006, , p. 17.

[223] ?US GDP Growth Rate by Year”. multpl.com. US Bureau of Economic Analysis. 31. 3. 2014. Архивирано из оригинала 22. 12. 2016. г. Приступ?ено 18. 6. 2014.

[224] ?United States free trade agreements”. Office of the United States Trade Representative. Архивирано из оригинала 21. 06. 2022. г. Приступ?ено 31. 5. 2019.

[225] ?Manufacturing, Value Added (Current US$)”. World Bank. Архивирано из оригинала 7. 1. 2020. г. Приступ?ено 14. 7. 2021.

[NYSEhighestcap-226] Kat Tretina and Benjamin Curry (9. 4. 2021). ?NYSE: What Is The New York Stock Exchange”. Forbes. Архивирано из оригинала 09. 04. 2021. г. Приступ?ено 24. 7. 2022.

[227] Jones, Huw (24. 3. 2022). ?New York widens lead over London in top finance centres index”. Reuters. Архивирано из оригинала 11. 06. 2022. г. Приступ?ено 29. 7. 2022.

[NYCFintechAndFinancialCapitalWorld-228] ?The Global Financial Centres Index 35”. Long Finance. 21. 3. 2024. Архивирано из оригинала 22. 03. 2024. г. Приступ?ено 1. 5. 2024.

[NYCEpicenterUSMetroEconomy-229] Ghosh, Iman (24. 9. 2020). ?This 3D map shows the U.S. cities with the highest economic output”. World Economic Forum. Архивирано из оригинала 12. 05. 2023. г. Приступ?ено 5. 3. 2023. ?The New York metro area dwarfs all other cities for economic output by a large margin.”

[230] ?Monthly Reports – World Federation of Exchanges”. WFE. Архивирано из оригинала 12. 09. 2019. г. Приступ?ено 19. 01. 2025.

[sfc.hk-231] ?Table A – Market Capitalization of the World's Top Stock Exchanges (As at end of June 2012)” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 12. 04. 2019. г. Приступ?ено 19. 01. 2025. . Securities and Exchange Commission (China).

[232] WIPO (2022). Global Innovation Index 2022, 15th Edition (на ?езику: енглески). World Intellectual Property Organization. ISBN 9789280534320. doi:10.34667/tind.46596. Архивирано из оригинала 03. 12. 2022. г. Приступ?ено 25. 2. 2023.

[Wright,_Gavin_2007_p._185-233] Wright, Gavin, and Jesse Czelusta,. ?Resource-Based Growth Past and Present”. Ур.: Daniel Lederman and William Maloney. Natural Resources: Neither Curse Nor Destiny. стр. 185. ISBN 0821365452. (World Bank, 2007). .

[234] ?Top Trading Partners – October 2022”. U.S. Census Bureau. октобар 2022. Архивирано из оригинала 09. 10. 2019. г. Приступ?ено 12. 5. 2023.

[235] ?Exports of goods, services and primary income (BoP, current US$)”. data.worldbank.org. Архивирано из оригинала 14. 01. 2025. г. Приступ?ено 24. 5. 2024.

[236] ?Service exports (BoP, current US$)”. World Bank. Архивирано из оригинала 17. 03. 2023. г. Приступ?ено 4. 8. 2023.

[237] Joumard, Isabelle; Pisu, Mauro; Bloch, Debbie (2012). ?Tackling income inequality The role of taxes and transfers” (PDF). OECD. Архивирано (PDF) из оригинала 24. 09. 2015. г. Приступ?ено 21. 5. 2015.

[238] Rank, Mark Robert (2023). The Poverty Paradox: Understanding Economic Hardship Amid American Prosperity. Oxford University Press. стр. 116—117. ISBN 978-0190212636.

[239] Min, Sarah (24. 5. 2019). ?1 in 4 workers in U.S. don't get any paid vacation time or holidays”. CBS News. Архивирано из оригинала 15. 07. 2022. г. Приступ?ено 15. 7. 2022. ?The United States is the only advanced economy that does not federally mandate any paid vacation days or holidays.”

[240] Bernard, Tara Siegel (22. 2. 2013). ?In Paid Family Leave, U.S. Trails Most of the Globe”. The New York Times. Архивирано из оригинала 29. 11. 2019. г. Приступ?ено 27. 8. 2013.

[241] Van Dam, Andrew (4. 7. 2018). ?Is it great to be a worker in the U.S.? Not compared with the rest of the developed world.”. The Washington Post. Архивирано из оригинала 07. 03. 2019. г. Приступ?ено 12. 7. 2018.

[242] ?Statue of Liberty”. World Heritage. UNESCO. Архивирано из оригинала 28. 08. 2012. г. Приступ?ено 4. 1. 2022.

[243] Huntington, Samuel P. (2004). ?Chapters 2–4”. Who are We?: The Challenges to America's National Identity. Simon & Schuster. ISBN 978-0-684-87053-3. Приступ?ено 25. 10. 2015. : see American Creed, written by William Tyler Page and adopted by Congress in 1918.

[244] Hoeveler, J. David, (2025-08-05). Creating the American Mind: Intellect and Politics in the Colonial Colleges. стр. xi. ISBN 978-0742548398. , Rowman & Littlefield, , 2007

[245] Grabb, Edward; Baer, Douglas; Curtis, James (1999). ?The Origins of American Individualism: Reconsidering the Historical Evidence”. Canadian Journal of Sociology. University of Alberta. 24 (4): 511—533. ISSN 0318-6431. JSTOR 3341789. doi:10.2307/3341789.

[246] Marsh, Abigail (26. 5. 2021). ?Everyone Thinks Americans Are Selfish. They're Wrong.”. The New York Times (на ?езику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 14. 01. 2025. г. Приступ?ено 16. 7. 2023.

[247] Porter, Gayle (новембар 2010). ?Work Ethic and Ethical Work: Distortions in the American Dream”. Journal of Business Ethics. Springer. 96 (4): 535—550. JSTOR 29789736. S2CID 143991044. doi:10.1007/s10551-010-0481-6.

[248] Stephens, R. H. (септембар 1952). ?The Role Of Competition In American Life”. The Australian Quarterly. Australian Institute of Policy and Science. 24 (3): 9—14. JSTOR 41317686.

[249] ?World Giving Index 2022” (PDF). Charities Aid Foundation. 9. 9. 2022. Архивирано (PDF) из оригинала 22. 06. 2023. г. Приступ?ено 27. 4. 2023.

[250] ?Country-level estimates of altruism”. Our World in Data. Архивирано из оригинала 28. 12. 2024. г. Приступ?ено 14. 3. 2023.

[251] Marsh, Abigail (5. 2. 2018). ?Could A More Individualistic World Also Be A More Altruistic One?”. NPR. Приступ?ено 14. 3. 2023.

[252] ?GROSS DOMESTIC PHILANTHROPY: An international analysis of GDP, tax and giving” (PDF). Charities Aid Foundation. ?ануар 2016. Архивирано (PDF) из оригинала 03. 05. 2022. г. Приступ?ено 18. 7. 2022.

[253] Volokh, Eugene (17. 1. 2015). ?The American tradition of multiculturalism”. The Washington Post. Архивирано из оригинала 04. 10. 2023. г. Приступ?ено 30. 7. 2024.

[254] Jackson, Lucas (22. 8. 2014). ?America's Tipping Point: Most Of U.S. Now Multicultural, Says Group”. NBC News (на ?езику: енглески). Архивирано из оригинала 14. 01. 2025. г. Приступ?ено 30. 7. 2024.

[255] Berghahn, Volker R. (1. 2. 2010). ?The debate on 'Americanization' among economic and cultural historians”. Cold War History. 10 (1): 107—130. ISSN 1468-2745. S2CID 144459911. doi:10.1080/14682740903388566.

[256] Fergie, Dexter (24. 3. 2022). ?How American Culture Ate the World”. The New Republic. ISSN 0028-6583. Архивирано из оригинала 03. 07. 2022. г. Приступ?ено 3. 7. 2022.

[257] Fiorina, Morris P.; Peterson, Paul E. (2010). The New American democracy (7th изд.). London: Longman. стр. 97. ISBN 978-0-205-78016-7.

[258] 
Holloway, Joseph E. (2005). Africanisms in American culture (2nd изд.). Bloomington: Indiana University Press. стр. 18—38. ISBN 978-0-253-21749-3.
Johnson, Fern L. (2000). Speaking culturally : language diversity in the United States. Sage Publications. стр. 116. ISBN 978-0-8039-5912-5.

[259] Holloway, Joseph E. (2005). Africanisms in American culture (2nd изд.). Bloomington: Indiana University Press. стр. 18—38. ISBN 978-0-253-21749-3.

[260] Johnson, Fern L. (2000). Speaking culturally : language diversity in the United States. Sage Publications. стр. 116. ISBN 978-0-8039-5912-5.

[259] Clifton, Jon (21. 3. 2013). ?More Than 100 Million Worldwide Dream of a Life in the U.S. More than 25% in Liberia, Sierra Leone, Dominican Republic want to move to the U.S.”. Gallup. Архивирано из оригинала 10. 01. 2014. г. Приступ?ено 10. 1. 2014.

[260] Kulkarni, Jay (12. 1. 2022). ?Attracting Immigrant Talent With A New American Dream”. Forbes (на ?езику: енглески). Приступ?ено 24. 7. 2024.

[261] Gutfeld, Amon (2002). American Exceptionalism: The Effects of Plenty on the American Experience. Brighton and Portland: Sussex Academic Press. стр. 65. ISBN 978-1-903900-08-6.

[262] Zweig, Michael (2004). What's Class Got To Do With It, American Society in the Twenty-First Century. Ithaca, NY: Cornell University Press. ISBN 978-0-8014-8899-3.

[263] Hoff-Ginsberg, Erika (април 1989). Effects of Social Class and Interactive Setting on Maternal Speech (Извешта?). Bethesda, MD: National Institute of Child Health and Human Development (NIH) — преко Education Resource Information Center. Republished with revisions as Hoff-Ginsberg, Erika (1991). ?Mother-Child Conversation in Different Social Classes and Communicative Settings”. Child Development. 62 (4): 782—796. ISSN 0009-3920. PMID 1935343. doi:10.1111/j.1467-8624.1991.tb01569.x.

[264] O'Keefe, Kevin (2005). The Average American. New York: PublicAffairs. ISBN 978-1-58648-270-1.

[265] ?Held Dear In U.S., Free Speech Perplexing Abroad”. NPR. 19. 9. 2012. Архивирано из оригинала 28. 12. 2024. г. Приступ?ено 4. 3. 2023.

[266] Liptak, Adam (11. 6. 2008). ?Hate speech or free speech? What much of West bans is protected in U.S.”. The New York Times. Архивирано из оригинала 05. 03. 2023. г. Приступ?ено 21. 2. 2023.

[267] Durkee, Alison (25. 4. 2018). ?What if we didn't... have the First Amendment?”. Mic (на ?езику: енглески). Архивирано из оригинала 16. 01. 2025. г. Приступ?ено 6. 2. 2023.

[268] Wike, Richard (12. 10. 2016). ?Americans more tolerant of offensive speech than others in the world”. Pew Research Center (на ?езику: енглески). Архивирано из оригинала 29. 03. 2023. г. Приступ?ено 6. 2. 2023.

[269] Norris, Pippa (фебруар 2023). ?Cancel Culture: Myth or Reality?”. Political Studies (на ?езику: енглески). 71 (1): 145—174. ISSN 0032-3217. S2CID 238647612. doi:10.1177/00323217211037023. ?As predicted, in post-industrial societies, characterized by predominately liberal social cultures, like the US, Sweden, and UK...”

[Derks-2020-270] Derks, Marco; van den Berg, Mariecke (2020). Public Discourses About Homosexuality and Religion in Europe and Beyond. Springer International Publishing. стр. 338. ISBN 978-3-030-56326-4. ?...(the United States and [Western] Europe) as "already in crisis" for their permissive attitudes toward nonnormative sexualities...”

[271] Leveille, Dan (4. 12. 2009). ?LGBT Equality Index: The most LGBT-friendly countries in the world”. Equaldex. Архивирано из оригинала 27. 08. 2023. г. Приступ?ено 26. 1. 2023. ?13.) United States”

[272] Garretson, Jeremiah (2018). ?A Transformed Society: LGBT Rights in the United States”. The Path to Gay Rights: How Activism and Coming Out Changed Public Opinion. New York University Press. ISBN 978-1-4798-5007-5. ?In the late 1980s and early 1990s, a dramatic wave began to form in the waters of public opinion: American attitudes involving homosexuality began to change... The transformation of America's response to homosexuality has been — and continues to be — one of the most rapid and sustained shifts in mass attitudes since the start of public polling.”

[faulkner-273] Jelliffe, Robert A. (1956). Faulkner at Nagano. Tokyo: Kenkyusha, Ltd.

[FOOTNOTEBaymLevine2013157–159-274] Baym & Levine 2013, стр. 157–159.

[FOOTNOTELauter1994a503–509-275] Lauter 1994a, стр. 503–509.

[FOOTNOTEBaymLevine2013163-276] Baym & Levine 2013, стр. 163.

[277] Mulford, Carla. "Enlightenment Voices, Revolutionary Visions." In Lauter 1994a, стр. 705–707.

[278] Lease, Benjamin (1972). That Wild Fellow John Neal and the American Literary Revolution. Chicago, Illinois: University of Chicago Press. стр. 80. ISBN 0-226-46969-7.

[279] Finseth, Ian Frederick. ?The Emergence of Transcendentalism”. American Studies @ The University of Virginia. The University of Virginia. Архивирано из оригинала 18. 7. 2023. г. Приступ?ено 9. 11. 2014.

[Coviello-280] Coviello, Peter (2005). ?Transcendentalism”. The Oxford Encyclopedia of American Literature. Oxford University Press. ISBN 9780195307726. Архивирано из оригинала 26. 11. 2024. г. Приступ?ено 23. 10. 2011 — преко Oxford Reference Online.

[FOOTNOTEBaymLevine2013444–447-281] Baym & Levine 2013, стр. 444–447.

[FOOTNOTELauter1994a1228,_1233,_1260-282] Lauter 1994a, стр. 1228, 1233, 1260.

[FOOTNOTEBaymLevine20131269–1270-283] Baym & Levine 2013, стр. 1269–1270.

[FOOTNOTELauter1994b8–10-284] Lauter 1994b, стр. 8–10.

[FOOTNOTEBaymLevine20131850–1851-285] Baym & Levine 2013, стр. 1850–1851.

[286] Spillers, Hortense. "The New Negro Renaissance.". In Lauter 1994b, стр. 1579–1585.

[287] Philipson, Robert (2006). ?The Harlem Renaissance as Postcolonial Phenomenon”. African American Review. 40 (1): 145—160. JSTOR 40027037.

[FOOTNOTEBaymLevine20132260–2261-288] Baym & Levine 2013, стр. 2260–2261.

[FOOTNOTEBaymLevine20132262-289] Baym & Levine 2013, стр. 2262.

[290] Lauter 1994b, стр. 1975–1977. "Literature of the Cold War".

[291] ?Streaming TV Services: What They Cost, What You Get”. The New York Times. Associated Press. 12. 10. 2015. Архивирано из оригинала 15. 10. 2015. г. Приступ?ено 12. 10. 2015.

[292] ?Audio and Podcasting Fact Sheet”. Washington, D.C.: Pew Research Center. 29. 6. 2021. Архивирано из оригинала 06. 07. 2022. г. Приступ?ено 3. 7. 2022.

[293] ?BROADCAST STATION TOTALS AS OF SEPTEMBER 30, 2020” (PDF).

[Shaffer2006-294] Shaffer, Brenda (2006). The Limits of Culture: Islam and Foreign Policy. MIT Press. стр. 116. ISBN 978-0-262-19529-4.

[295] ?Spanish Newspapers in United States”. W3newspapers. Архивирано из оригинала 21. 08. 2014. г. Приступ?ено 5. 8. 2014.

[296] ?Spanish Language Newspapers in the USA : Hispanic Newspapers : Periódiscos en Espa?ol en los EE.UU”. Onlinenewspapers.com. Архивирано из оригинала 26. 6. 2014. г. Приступ?ено 5. 8. 2014.

[alexa-topsitesus-297] ?Top Sites in United States”. Alexa. 2021. Архивирано из оригинала 21. 6. 2020. г. Приступ?ено 6. 10. 2021.

[298] ?Top countries and markets by video game revenues”. Newzoo. Архивирано из оригинала 26. 3. 2023. г. Приступ?ено 6. 10. 2023.

[299] ?California (CA)”. ESA Impact Map (на ?езику: енглески). 20. 7. 2017. Архивирано из оригинала 03. 02. 2024. г. Приступ?ено 14. 12. 2022.

[afc-300] ?Folk Music and Song: American Folklife Center: An Illustrated Guide (Library of Congress)”. Loc.gov. Архивирано из оригинала 22. 10. 2019. г. Приступ?ено 19. 01. 2025.

[301] ?Musical Crossroads: African American Influence on American Music”. Smithsonian. 22. 9. 2016. Архивирано из оригинала 29. 12. 2024. г. Приступ?ено 14. 4. 2023.

[302] Winans, Robert B. (1976). ?The Folk, the Stage, and the Five-String Banjo in the Nineteenth Century”. The Journal of American Folklore. American Folklore Society. 89 (354): 407—437. JSTOR 539294. doi:10.2307/539294.

[FOOTNOTEShi2016378-303] Shi 2016, стр. 378.

[axe-304] а ^б ?The Invention of the Electric Guitar”. Lemelson Center Studies in Invention and Innovation. Smithsonian Institution. 18. 4. 2014. Архивирано из оригинала 09. 09. 2024. г. Приступ?ено 19. 01. 2025.

[Biddle-2001-305] Biddle, Julian (2001). What Was Hot!: Five Decades of Pop Culture in America. New York: Citadel. стр. ix. ISBN 978-0-8065-2311-8.

[306] Stoia, Nicholas (21. 10. 2014). ?Early blues and country music”. OUP blog. Oxford University Press. Архивирано из оригинала 15. 01. 2025. г. Приступ?ено 19. 01. 2025.

[FOOTNOTEOpenStax2014§_[httpopenstaxorgbooksus-historypages28-4-popular-culture-and-mass-media_28.4]-307] OpenStax 2014, § 28.4.

[308] ?No. 1 Bob Dylan”. Rolling Stone. 10. 4. 2020. Архивирано из оригинала 24. 06. 2018. г. Приступ?ено 29. 1. 2021.

[309] Funk, Clayton (16. 8. 2016). ?9. Neo-Expressionism, Punk, and Hip Hop Emerge”. A Quick and Dirty Guide to Art, Music, and Culture. The Ohio State University. Архивирано из оригинала 15. 01. 2025. г. Приступ?ено 19. 01. 2025.

[310] ?2022 Year-End Music Industry Revenue Report” (на ?езику: енглески). Record Industry Association of America. Архивирано из оригинала 15. 01. 2025. г. Приступ?ено 26. 11. 2023.

[311] Hennessy, Eoin (27. 3. 2014). ?How American Music Took Over the World”. The University Times. Приступ?ено 28. 4. 2023.

[312] ?10 ways that Frank Sinatra changed the world”. USA Today. 8. 12. 2015. Архивирано из оригинала 11. 08. 2021. г. Приступ?ено 24. 6. 2021.

[313] ?Universal Music can't help falling for Elvis Presley, to manage song catalog”. Reuters. 12. 4. 2022. Архивирано из оригинала 18. 07. 2022. г. Приступ?ено 12. 4. 2022.

[RIAA-314] ?Michael Jackson's 'Thriller' First Ever 30X Multi-Platinum RIAA Certification”. Recording Industry Association of America. 16. 12. 2015. Архивирано из оригинала 28. 01. 2016. г. Приступ?ено 17. 12. 2021.

[315] Marcos, Carlos (17. 8. 2022). ?Madonna has been scandalizing people for 40 years, and nobody's going to stop her”. El País. Архивирано из оригинала 17. 08. 2022. г. Приступ?ено 17. 8. 2022.

[Rolling_Stone-2023-316] ?The 200 Greatest Singers of All Time”. Rolling Stone. 1. 1. 2023. Приступ?ено 2. 1. 2023.

[317] ?Mariah Carey To Receive Global Impact Award At Recording Academy Honors Presented By The Black Music Collective”. Grammy Awards. Архивирано из оригинала 2. 2. 2024. г. Приступ?ено 2. 2. 2024.

[318] ?11 Guinness World Records Eminem Still Holds”. 12. 9. 2017. Архивирано из оригинала 14. 9. 2017. г.

[FOOTNOTEEdmondson2013490-319] а ^б ^в Edmondson 2013, стр. 490.

[320] ?Taylor Swift and Beyoncé reporters wanted by biggest newspaper chain in US”. Sky News. 14. 9. 2023. Архивирано из оригинала 9. 11. 2023. г. Приступ?ено 8. 11. 2023.

[321] Annual Report of the Controller of the City of Los Angeles, California. ByOffice of Controller Los Angeles, CA (1914). 1914. Приступ?ено 22. 2. 2014.

[322] Report of the Auditor of the City of Los Angeles California of the Financial Affairs of the Corporation in Its Capacity as a City for the Fiscal Year. By Auditor's Office of Los Angeles, CA (1913). 1913. Приступ?ено 22. 2. 2014.

[323] ?Nigeria surpasses Hollywood as world's second-largest film producer” (Саопште?е). United Nations. 5. 5. 2009. Архивирано из оригинала 09. 03. 2013. г. Приступ?ено 17. 2. 2013.

[Kerrigan_Page_18-324] Kerrigan, Finola (2010). Film Marketing. Oxford: Butterworth-Heinemann. стр. 18. ISBN 978-0-7506-8683-9. Приступ?ено 4. 2. 2022.

[Davis-325] Davis, Glyn; Dickinson, Kay; Patti, Lisa; Villarejo, Amy (2015). Film Studies: A Global Introduction. Abingdon: Routledge. стр. 299. ISBN 978-1-317-62338-0. Приступ?ено 24. 8. 2020.

[326] ?John Landis Rails Against Studios: 'They're Not in the Movie Business Anymore'”. The Hollywood Reporter. Архивирано из оригинала 03. 03. 2015. г. Приступ?ено 24. 1. 2015.

[DrowneHuber2004-327] Drowne, Kathleen Morgan; Huber, Patrick (2004). The 1920s. Greenwood Publishing Group. стр. 236. ISBN 978-0-313-32013-2.

[Kroon2014-328] Kroon, Richard W. (2014). A/V A to Z: An Encyclopedic Dictionary of Media, Entertainment and Other Audiovisual Terms. McFarland. стр. 338. ISBN 978-0-7864-5740-3.

[329] Matthews, Charles (3. 6. 2011). ?Book explores Hollywood 'Golden Age' of the 1960s-'70s”. The Washington Post. Архивирано из оригинала 12. 12. 2020. г. Приступ?ено 6. 8. 2015.

[330] Banner, Lois (5. 8. 2012). ?Marilyn Monroe, the eternal shape shifter”. Los Angeles Times. Архивирано из оригинала 17. 05. 2019. г. Приступ?ено 6. 8. 2015.

[331] Rick, Jewell (8. 8. 2008). ?John Wayne, an American Icon”. University of Southern California. Архивирано из оригинала 22. 8. 2008. г. Приступ?ено 6. 8. 2015.

[Greven2013-332] Greven, David (2013). Psycho-Sexual: Male Desire in Hitchcock, De Palma, Scorsese, and Friedkin. University of Texas Press. стр. 23. ISBN 978-0-292-74204-8.

[Morrison1998-333] Morrison, James (1998). Passport to Hollywood: Hollywood Films, European Directors. SUNY Press. стр. 11. ISBN 978-0-7914-3938-8.

[RE-334] Seitz, Matt Zoller (29. 4. 2019). ?What's Next: Avengers, MCU, Game of Thrones, and the Content Endgame”. RogerEbert.com. Ebert Digital LLC. Архивирано из оригинала 05. 05. 2019. г. Приступ?ено 21. 7. 2021.

[335] Avery, Hannah (18. 1. 2023). ?US streaming market growth continues, despite changes in the industry”. Kantar Group. Приступ?ено 29. 4. 2023.

[Wheat-336] ?Wheat Info”. Wheatworld.org. Архивирано из оригинала 11. 10. 2009. г. Приступ?ено 15. 1. 2015.

[337] ?Traditional Indigenous Recipes”. American Indian Health and Diet Project. Архивирано из оригинала 12. 02. 2022. г. Приступ?ено 15. 9. 2014.

[338] Akenuwa, Ambrose (1. 7. 2015). Is the United States Still the Land of the Free and Home to the Brave?. Lulu Press. стр. 92—94. ISBN 978-1-329-26112-9. Архивирано из оригинала 10. 01. 2025. г. Приступ?ено 20. 11. 2020.

[Mintz1996-339] Mintz, Sidney Wilfred (1996). Tasting Food, Tasting Freedom: Excursions Into Eating, Culture, and the Past. Beacon Press. стр. 134–. ISBN 978-0-8070-4629-6. Приступ?ено 25. 10. 2015.

[340] Diner, Hasia (2001). Hungering for America: Italian, Irish, and Jewish Foodways in the Age of Migration. Cambridge: Harvard University Press. стр. 1.

[341] Poe, Tracy N. (фебруар 1999). ?The Origins of Soul Food in Black Urban Identity: Chicago, 1915–1947”. American Studies International. 37 (1): 5.

[342] Cawthon, Haley (31. 12. 2020). ?KFC is America's favorite fried chicken, data suggests”. The Business Journals. Архивирано из оригинала 01. 01. 2021. г. Приступ?ено 8. 5. 2021.

[343] Russell, Joan (23. 5. 2016). ?How Pizza Became America's Favorite Food”. Paste. Архивирано из оригинала 04. 09. 2021. г. Приступ?ено 8. 5. 2021.

[IFT-344] Klapthor, James N. (23. 8. 2003). ?What, When, and Where Americans Eat in 2003”. Newswise/Institute of Food Technologists. Архивирано из оригинала 15. 01. 2013. г. Приступ?ено 19. 6. 2007.

[345] ?Our Story: CIA History | Culinary Institute of America”. ciachef.edu (на ?езику: енглески). Архивирано из оригинала 25. 05. 2023. г. Приступ?ено 11. 10. 2022.

[FTfbs-346] Averbuch, Bonnie (септембар 2015). ?Attention Food Entrepreneurs: School's Back in Business”. Food Tank. Архивирано из оригинала 10. 12. 2017. г. Приступ?ено 19. 6. 2017.

[Brownfield-2020-347] Brownfield, Andy (20. 3. 2020). ?Cincinnati restaurants ask feds for coronavirus bailout”. login.research.cincinnatilibrary.org. Архивирано из оригинала 26. 03. 2020. г. Приступ?ено 22. 3. 2020.

[Ramirez-348] Ramirez, Elva. ?The Restaurant Industry Needs A Coronavirus Bailout. Will They Get It?”. Forbes (на ?езику: енглески). Архивирано из оригинала 20. 03. 2020. г. Приступ?ено 22. 3. 2020.

[349] ?Restaurants”. Michelin Guide (на ?езику: енглески). Приступ?ено 30. 8. 2023.

[350] United States Department of Agriculture "?Global Wine Report August 2006” (PDF). 8. 4. 2008. стр. 7—9. Архивирано из оригинала 08. 04. 2008. г. Приступ?ено 19. 01. 2025. ",

[Birchell_Steel_2013_p.-351] Birchell, D.B.; Steel, G. (2013). New Mexico Wine: An Enchanting History. American Palate Series (на ?езику: итали?ански). American Palate. ISBN 978-1-60949-643-2. Приступ?ено 15. 11. 2019.

[New_Mexico._Office_of_Cultural_Affairs_1995_p.-352] New Mexico. Office of Cultural Affairs (1995). Enchanted Lifeways: The History, Museums, Arts & Festivals of New Mexico. New Mexico Magazine. ISBN 978-0-937206-39-3. Приступ?ено 15. 11. 2019.

[Sotheby,_p._462-353] T. Stevenson,. The Sotheby's Wine Encyclopedia. стр. 462. ISBN 0-7566-1324-8. Fourth EditionDorling Kindersly, 2005, .

[Oxford,_p._719-354] J. Robinson, ed (2006). The Oxford Companion to Wine. стр. 719. ISBN 0-19-860990-6. , Third Edition; Oxford University Press, 2006, .

[355] ?America's Love Of Drive-thrus”. NPR. 11. 12. 2023. Архивирано из оригинала 15. 01. 2025. г. Приступ?ено 4. 5. 2024.

[drivethru-356] ?When Was the First Drive-Thru Restaurant Created?”. Wisegeek.org. Архивирано из оригинала 28. 01. 2015. г. Приступ?ено 15. 1. 2015.

[357] Sheldon, Andrew (23. 7. 2020). ?The History of the Drive-Thru in America”. Your AAA Network. Архивирано из оригинала 15. 01. 2025. г. Приступ?ено 19. 01. 2025.

[Pavlova-2019-358] Pavlova, Rada (8. 4. 2019). ?Globalization of American Fast-Food Chains: the Pinnacle of Effective Management and Adaptability – The Yale Globalist”. The Yale Globalist. Архивирано из оригинала 15. 01. 2025. г. Приступ?ено 4. 5. 2024.

[359] ?Sports”. Gallup, Incorporated. 25. 9. 2007. Архивирано из оригинала 17. 01. 2025. г. Приступ?ено 16. 4. 2023.

[360] Krasnoff, Lindsay Sarah (26. 12. 2017). ?How the NBA went global”. The Washington Post. ISSN 0190-8286. OCLC 2269358. Архивирано из оригинала 26. 12. 2017. г. Приступ?ено 14. 9. 2023.

[liss-361] Liss, Howard (1970). Lacrosse. Funk & Wagnalls. стр. 13. .

[362] ?Global sports market to hit $141 billion in 2012”. Reuters. 18. 6. 2008. Архивирано из оригинала 12. 08. 2017. г. Приступ?ено 24. 7. 2013.

[363] Krane, David K. (30. 10. 2002). ?Professional Football Widens Its Lead Over Baseball as Nation's Favorite Sport”. Harris Interactive. Архивирано из оригинала 9. 7. 2010. г. Приступ?ено 14. 9. 2007. MacCambridge, Michael America's Game: The Epic Story of How Pro Football Captured a Nation. New York: Random House. 2004. ISBN 978-0-375-50454-9. . .

[364] Guliza, Anthony (14. 8. 2019). ?How the NFL took over America in 100 years”. ESPN. Архивирано из оригинала 13. 08. 2021. г. Приступ?ено 8. 5. 2021.

[365] ?As American as Mom, Apple Pie and Football? Football continues to trump baseball as America's Favorite Sport” (PDF). Harris Interactive. 16. 1. 2014. Архивирано из оригинала (PDF) 9. 3. 2014. г. Приступ?ено 2. 7. 2014.

[366] Cowen, Tyler; Grier, Kevin (9. 2. 2012). ?What Would the End of Football Look Like?”. Grantland/ESPN. Архивирано из оригинала 11. 02. 2012. г. Приступ?ено 12. 2. 2012.

[367] Schaus, Gerald P.; Wenn, Stephen R. (9. 2. 2007). Onward to the Olympics: Historical Perspectives on the Olympic Games. Wilfrid Laurier University Press. стр. 224. ISBN 978-0-88920-505-5.

[368] ?Greatest Sporting Nation”. greatestsportingnation.com. Архивирано из оригинала 10. 01. 2025. г. Приступ?ено 19. 01. 2025.

[369] ?1,000 times gold – The thousand medals of Team USA – Washington Post”. The Washington Post. Архивирано из оригинала 23. 12. 2022. г. Приступ?ено 19. 01. 2025.

[370] Chase, Chris (7. 2. 2014). ?The 10 most fascinating facts about the all-time Winter Olympics medal standings”. USA Today. Архивирано из оригинала 15. 11. 2021. г. Приступ?ено 28. 2. 2014. Loumena, Dan (6. 2. 2014). ?With Sochi Olympics approaching, a history of Winter Olympic medals”. Los Angeles Times. Архивирано из оригинала 20. 12. 2024. г. Приступ?ено 28. 2. 2014.

[371] Carlisle, Jeff (6. 4. 2020). ?MLS Year One, 25 seasons ago: The Wild West of training, travel, hockey shootouts and American soccer”. ESPN. Архивирано из оригинала 20. 10. 2021. г. Приступ?ено 5. 5. 2021.

[372] Wamsley, Laurel (16. 6. 2022). ?The U.S. cities hosting the 2026 World Cup are announced”. NPR. Приступ?ено 16. 4. 2023.

[373] Gerson, Aria (10. 7. 2020). ?Impact of 1999 Women's World Cup went far beyond Brandi Chastain's iconic goal”. USA Today. Архивирано из оригинала 08. 12. 2024. г. Приступ?ено 14. 2. 2024.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[16]

[17]

[18]

[19]

[20]

[21]

[22]

[23]

[24]

[25]

[26]

[27]

[28]

[29]

[30]

[31]

[32]

[33]

[34]

[35]

[36]

[37]

[38]

[39]

[40]

[41]

[42]

[43]

[44]

[45]

[46]

[47]

[48]

[49]

[50]

[51]

[52]

[53]

[54]

[55]

[56]

[57]

[58]

[59]

[60]

[61]

[62]

[63]

[64]

[65]

[66]

[67]

[68]

[69]

[70]

[71]

[72]

[73]

[74]

[75]

[76]

[77]

[78]

[79]

[80]

[81]

[82]

[83]

[84]

[85]

[86]

[87]

[88]

[89]

[90]

[91]

[92]

[93]

[94]

[95]

[96]

[97]

[98]

[99]

[100]

п р у Административна подела САД
Државе	А?дахо А?ова Алабама А?аска Аризона Арканзас Ва?оминг Вашингтон Вермонт Вир?ини?а Висконсин Делавер Западна Вир?ини?а Илиноис Инди?ана ?ужна Дакота ?ужна Каролина ?ута Калифорни?а Канзас Кентаки Колорадо Конектикат Луизи?ана Масачусетс Ме?н Мериленд Минесота Мисисипи Мисури Мичиген Монтана Небраска Невада ?у Мексико ?у?орк ?у Хемпшир ?у ?ерзи Оклахома Орегон Оха?о Пенсилвани?а Роуд А?ланд Северна Дакота Северна Каролина Тексас Тенеси Флорида Хава?и ?ор?и?а
Федерални округ	Округ Колумби?а
Острвске територи?е	Америчка Самоа Америчка Девичанска Острва Гвам Порторико Северна Мари?анска Острва
Мала спо?на острва	Бе?кер Ве?к Кингмен Мидве? Наваса Палмира ?арвис ?онстон
Инди?ански резервати	Списак инди?анских резервата

п р у Група Осам (Г8) и Група Осам + Пет (Г8+5)
Чланице Г8	Итали?а ?апан Канада Немачка Руси?а (суспендована) С?еди?ене Америчке Државе Француска У?еди?ено Кра?евство
Посматрач	Европска уни?а
Г8+5	Бразил Инди?а ?ужна Африка Кина Мексико
Група Седам

Нормативна контрола
Ме?ународне	FAST ISNI VIAF WorldCat
Државне	Норвешка Шпани?а Француска BnF подаци Аргентина Каталони?а Немачка Итали?а Израел 2 С?еди?ене Државе Шведска ?апан Чешка Аустрали?а Грчка Коре?а По?ска Португали?а Ватикан
Географске	MusicBrainz area
Академске	CiNii
Уметничке	KulturNav
?уди	Trove 2 3 4 Парламент УК
Остале	Енциклопеди?а Британика Истори?ски речник Шва?царске NARA IdRef ?slam Ansiklopedisi

吃什么胸大	伏特加兑什么饮料好喝	施华蔻属于什么档次	甲状腺双叶回声欠均匀是什么意思	乾隆是什么朝代
营养科都检查什么项目	激素六项检查挂什么科	脾虚什么症状	puma是什么意思	振字五行属什么
肚脐下面是什么部位	眼底出血用什么眼药水最好	骨折和断了有什么区别	3个火读什么	尿液有泡沫是什么原因
肾阳虚什么症状	甘油三酯高有什么危害	乐五行属什么	2000年属龙的是什么命	叉烧肉是什么肉

质子泵抑制剂是什么药hcv7jop9ns0r.cn	腊肉炒什么菜最好吃hcv8jop9ns2r.cn	派大星是什么动物hcv9jop4ns6r.cn	dw手表是什么档次hcv9jop1ns1r.cn	脖子上长个包挂什么科hcv9jop5ns3r.cn
下野是什么意思hcv7jop6ns0r.cn	梦见妖魔鬼怪是什么意思hcv8jop5ns1r.cn	民兵是干什么的hcv7jop4ns5r.cn	乌托邦什么意思hanqikai.com	申时属什么hcv8jop5ns9r.cn
吃猪肺有什么好处和坏处hcv8jop5ns8r.cn	孤独症有什么表现hcv8jop8ns6r.cn	乙肝三项检查什么hcv8jop1ns3r.cn	马齿笕有什么功效hcv8jop1ns5r.cn	女人的胸长什么样1949doufunao.com
什么的蚜虫hcv9jop4ns7r.cn	小猫吃什么食物hcv8jop0ns2r.cn	什么是低碳生活hcv9jop4ns7r.cn	羲什么意思hcv8jop3ns3r.cn	肾结石不处理有什么后果hcv7jop6ns2r.cn