不动产证颁发，原房产证还有效吗？
| Коста ?ованови? | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 (1920) | |||||||||||||
| Лични подаци | |||||||||||||
| Датум ро?е?а | 21. септембар 1875. | ||||||||||||
| Место ро?е?а | Београд, Кнежевина Срби?а | ||||||||||||
| Датум смрти | 30. април 1930.?(54 год.) | ||||||||||||
| Место смрти | Београд, Кра?евина ?угослави?а | ||||||||||||
| Универзитет | Београдски универзитет | ||||||||||||
| Професи?а | политичар, агроном, публициста | ||||||||||||
| Породица | |||||||||||||
| Родите?и | Петар | ||||||||||||
| |||||||||||||
Коста ?ованови? (Вра?е, 8/21. септембар 1875 — Београд, 30. април 1930) био ?е српски агроном, политичар и публициста. ?ованови? ?е био општински одборник, председник и потпредседник Београдске општине.[1]
Биографи?а
[уреди | уреди извор]Ро?ен ?е 8/21. септембра 1875. године, у сиромашно? породици,[2] од ма?ке Велике и оца Андона, по занима?у кро?ача. [1] ?ош као дете ?е остао без родите?а, па како ни?е наследио има?е, напустио ?е родно место. Као ?ак ?е, да би се издржавао, радио као послужите? и шегрт код многих занатли?а, по разним варошима и селима у Срби?и,[2] тако?е ?е живео од помо?и добрих ?уди.
Школова?е
[уреди | уреди извор]Основну школу ?е завршио у ?агодини, гинази?у у Пожаревцу, а Зем?омерску школу у Београду.[2] Након тога ?е радио у државном катастру на?пре као геометар, а затим на изради регулационих планова по разним градовима у Срби?и и у Бугарско?.[2]
Политички рад
[уреди | уреди извор]Од 1892, као дете из народа, саосе?а?у?и се са нево?ама сво?их ближ?их, се ук?учио у политички живот, у борби за политичку и соци?алну правду, активно ?е учествовао у организова?у првих синдикалних савеза у Срби?и, те бу?е?у свести радника у борби за сво?а економска и политичка права.[1] Радио ?е на организаци?и првих радничких синдиката, као што су металски, дрводе?ски, синдикат фабричких радника и друге, и на повезива?у професионалних удруже?а ме?усобно у раднички савез.[3]
Године 1901. ?е постао први секретар обнов?еног Београдског радничког друштва.[4] Друштво ?е представ?ало прави народни универзитет на коме су се одржавала предава?а, са великим од?еком у радничким и народним масама.[3]
Упоредо са практичним и организаторским радом учествовао ?е и у борби путем штампе.[3] Уре?ивао ?е соци?алистичке листове Соци?алдемократа (1985[3]), учествовао у покрета?у ?Радничких Новина” (1895)[3]), уре?ивао листове ?Напред”, ?Раднички лист” и друге, а почетком 1903. ?е покренуо по?опривредни часопис ?Ново време” и уредио прва четири бро?а. Са ?ованом Скерли?ем и Драгишом Лапчеви?ем се налазио на челу соци?алдемократског покрета. Након размимоилаже?а у парти?и, постао ?е опонент Димитри?у Туцови?у и Радовану Драгови?у, налазе?и се на левом крилу гра?анске демократи?е.[4]
Наставак студи?а
[уреди | уреди извор]Након тога ?е напустио политику и синдикалну борбу[3] и 1904. године ?е наставио школова?е у Немачко?. Студирао ?е на По?опривредно? академи?и у Берлину и Бону, на?пре културну технику, а затим по?опривреду уопште. Докторирао ?е на Универзитету у Бону из области економских и по?опривредних наука, са докторском тезом из аграрне политике ?Породично добро” (нем. Die Heimst?tte) и након тога се вратио у Београд 1907.[2] Са ?ованом Скерли?ем ?е прешао у Самосталну радикалну странку, на челу са ?ашом Проданови?ем. Почео ?е да пише за ?Дневни лист”, под во?ством ?ована Скерли?а и Милана Грола. И да?е ?е осе?ао симпати?е према радничком сталежу и уз ?егову сарад?у, програм странке ?е предви?ао разне соци?алне реформе, у корист радника и се?ака, ко?е ?е ускоро добио прилику и да срповеде.[3]
Рад у министарству
[уреди | уреди извор]Запослио се у Министарству привреде, где ?е радио на оснива?у и контроли по?опривредних школа о чему ?е написао и општирну студи?у из аграрне политике ?Професионална настава у Срби?и”, ко?а ?е штампана у Српском к?ижевном гласнику (1910), а ?ени изводи су штампани и у итали?анском листу ?L'Istrucione profesionale”[2]
?аша Проданови? му ?е као министар привреде поверио посао израде Закона о рад?ама, ко?и ?е под ?еговим надзором и у сарад?и са представницима трговине, заната, индустри?е, као и радницима, пово?но завршио,[2] али се о ?ему касни?е децени?ама дискутовало. Овим законом ?е заме?ена застарела Еснафска уредба и уведени су принципи савременог индустри?ског и соци?алног законодставства.[3] Нови закон ?е послужио као основа за регулиса?е свих пита?а индустри?ског и соци?алног законодавства, како пре Првог светског рата на територи?и Кра?евине Срби?е, тако и након рата, уз извесне измене, на цело? територи?и Кра?евине СХС.[2] Након успостав?а?а Привредних комора (1910), изабран ?е за секретара Београдске трговачке коморе и на том положа?у ?е остао до кра?а рата.[2] На том положа?у се бавио организаци?ом коморе и трговачких удруже?а у свим ве?им местима у Срби?и, ук?учу?у?и и ?ужну Срби?у, након Балканских ратова.[2]
Ратни период
[уреди | уреди извор]Био ?е учесних Балканских и Првог светског рата, све до повлаче?а у Албани?у, када ?е због болести пребачен у Француску, где ?е остао до кра?а рата. Након опоравка у Француско? ?е преузео дужност секретара Трговачке коморе, ко?а ?е оформ?ена прво у Марсе?у, а затим у Ници. Комора ?е помагала сво?им члановима у пороб?ено? ота?бини, бавила се проучава?ем привредних прилика и успостав?а?ем веза у иностранству, ко?е би се искористиле након рата. У том ци?у, Трговачка и Индустри?ска комора су у организаци?и енглеске владе обишле све важни?е привредне центре. ?ованови? ?е био ?едан од секретара делегаци?е и сво?а искуства ?е описао у брошури под називом ?Српска миси?а у Енглеско?”. Миси?а ?е осим тога утицала на формира?е ?авног м?е?а у Енглеско? о приликама на Балкану и оправданим разлозима за ствара?е за?едничке државе ?угословенских народа. У ци?у пропаганде ?е написао посебну брошуру ?La Serbie économique” (1917), као и више чланака у француским листовима и часописима.[2]
Послератни период
[уреди | уреди извор]
Након рата, кра?е време ?е био начелник Министарства соци?алне политике, а затим ?е као дугогодиш?и одборни и радник у комори, изабран за вршиоца дужности председника Београдске општине и ту дужност ?е обав?ао, све до нових општинских избора августа 1920. године. Након избора, наредних неколико година ?е био општински одборник и активно ?е учествовао у решава?у комуналних проблема у Београду. Године 1926. ?е изабран за потпредседника Београске општине, и ту дужност ?е обав?ао до 15. фебрурара 1929, када ?е сме?ен. У том периоду ?е сара?ивао са председником општине Костом Кумануди?ем, кога ?е доста дуго и заме?ивао на функци?и председника, док ?е ова? обав?ао функци?е министра. ?ованови?еве заслуге су у уре?ива?у града и у модернизаци?и града.[2]
Бавио се и новинарством. Сара?ивао ?е у многим листовима и часописима, а неке од ?их ?е уре?ивао: ?Политика”, ?Правда”, ?Српски к?ижевни гласник”, ?Трговински гласник”.[4] Дуги низ година ?е хонорарно предавао политичку економи?у на По?опривредном факултету у Београду.[2]
Оснивач ?е и редовни члан Друштва за економску и соци?алну политику, оснивач и први председник Друштва соци?алних радника, ко?е се бавило соци?алним проблемима у ?угослави?и и налаже?ем начина за побо?ша?е положа?а широких народних маса.[3] За сво?е заслуге као ?авни радник одликован ?е Оредном Светог Саве III степана и био ?е официр Почасне леги?е академске палме.[3]
Умро ?е у Београду 30. априла 1930. године. Поводом ?егове смрти, Београдска општина ?е поставила црну застави на општинском дому и одлучено ?е да се породици бесплатно додели гробница. Сахра?ен ?е наредног дана 1. ма?а у Аркадама на Новом гроб?у у Београду.
Референце
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Златанови?, Момчило (2009). Радмилови?, Чедомир, ур. Српски биографски речник, к?ига 4, И-Ка. Нови Сад: Матица српска. ISBN 978-86-7946-149-0.
- Миленови?, Миомир; Танови?, ?ован, ур. (01. 5. 1930). ?Др Коста ?ованови?”. Политика. Београд. 7897: 5. Приступ?ено 04. 12. 2018.[мртва веза]
- Соки?, Дам?ан, ур. (01. 5. 1930). ?Др Коста ?ованови?”. Правда. Београд. 115: 2. Приступ?ено 04. 12. 2018.
