前列腺有什么症状

Народноослободилачка борба
Део Другог светског рата у ?угослави?и
Споменик ?Позив на устанак“ рад ва?ара Во?ина Баки?а, ко?и се налази испред Музе?а ?4. ?ули“ у Београду
Време 4. ?ул 1941 — 15. ма? 1945. Место ?угослави?а Исход Победа Народноослободилачког покрета ?угослави?е
Сукоб?ене стране
НОВ? Сов?етски Савез од 1943. и: У?еди?ено Кра?евство С?еди?ене Америчке Државе	Нацистичка Немачка Фашистичка Итали?а Кра?евина Бугарска Кра?евина Ма?арска Независна Држава Хрватска Кра?евина Албани?а ?угословенска во?ска у ота?бини Српска државна стража Српски доброво?ачки корпус Четници Косте Пе?анца
Команданти и во?е
?осип Броз Тито ?осиф Ста?ин од 1943. и: Винстон Черчил Френклин Рузвелт Хари Труман	Адолф Хитлер Бенито Мусолини Борис ??? од Бугарске Миклош Хорти Анте Павели? Драго?уб Михаилови? Милан Неди? Димитри?е ?оти? Коста Милованови? Пе?анац
Жртве и губици
велики бро?	непознат бро?

百度 辜胜阻委员表示，最关键的是责任制。

Народноослободилачка борба (НОБ) или Народноослободилачки рат (НОР) ?е по?ам ко?им се означава борба ?угословенских народа, предво?ених Комунистичком парти?ом ?угослави?е (КП?), за ослобо?е?е од фашистичке окупаци?е током Другог светског рата. Обухвата временски период од ?ула 1941. до ма?а 1945. године, на целокупно? територи?и ?угослави?е. У историографи?и бивше СФР? ова борба се називала — Народноослободилачки рат и соци?алистичка револуци?а.

Главног непри?ате?а Народноослободилачке во?ске ?угослави?е, су чиниле во?не трупе сила Осовине, као и колаборационисти: усташе, четници, неди?евци, ?оти?евци, балисти и Бела гарда. Победа ?е донесена поразом осовинских трупа ма?а 1945. године у сарад?и са сов?етском Црвеном арми?ом и савезницима.

1941. година

Главни чланак: Хронологи?а Народноослободилачке борбе 1941.

Априлски рат и окупаци?а

Главни чланци: Во?ни пуч од 27. марта 1941., Априлски рат и Окупаторска подела ?угослави?е у Другом светском рату

Потписива?е протокола о приступа?у Кра?евине ?угослави?е Тро?ном пакту, ко?и су потписали председник Владе Драгиша Цветкови? и министар иностраних послова Александар Цинцар-Маркови? 25. марта 1941. године у Бечу, изазвало ?е велико незадово?ство народа. Група официра, предво?ена генералом Душаном Симови?ем, извела ?е у но?и 26/27. марта во?ни пуч ко?им ?е збачена Влада и Намесништво, на челу с кнезом Павлом, а кра? Петар II проглашен пунолетним и постав?ен на престо.

Народ ?е масовним демонстраци?ама у Београду и другим ве?им градовима ?угослави?е поздравио во?ни пуч и обара?е Владе. Главне пароле биле су ?Бо?е рат него пакт” и ?Бо?е гроб него роб”. Иако званично ни?е иступила из Тро?ног пакта, нова влада се плашила напада нацистичке Немачке, мада ништа конкретно ни?е предузела за одбрану зем?е. На вест да ?е у ?угослави?и извршен државни удар, Адолф Хитлер ?е наредио да се поред планираног напада на Грчку симултано изведе и напад на ?угослави?у.

Напад на ?угослави?у почео ?е, без об?аве рата 6. априла 1941. године, бомбардова?ем Београда и општим нападом са територи?а свих суседних зема?а (изузев Грчке). У дванаестодневном рату оружане снаге Кра?евине ?угослави?е су претрпеле потпун пораз. Кра? и Влада су 15. априла побегли из зем?е, а два дана касни?е ?е потписана капитулаци?а.

Одмах по уласку немачких ?единица у Загреб, 10. априла 1941. године, Славко Кватерник ?е, у име усташког поглавника Анте Павели?а, прогласио Независну Државу Хрватску, ко?а се простирала на територи?и данаш?е Хрватске, Босне и Херцеговине и Срема. Словени?у су поделили Итали?ани и Немци, Бачку и Нови Сад добили су Ма?ари, Банат Немци, Бугари су добили ве?и део Македони?е и део ?угоисточне Срби?е, Итали?ани су добили Косово и преостали део Македони?е и припо?или тзв. ?Велико? Албани?и”. Црна Гора ?е постала итали?ански протекторат. Преостали део Срби?е ?е био организован у тзв. државу под генералом Миланом Неди?ем.

Плакат ?Позив на устанак”

Припреме за устанак

Комунистичка парти?а ?угослави?е указивала ?е на опасност од фашистичке агреси?е на Кра?евину ?угослави?у, ?ош од 1938. године када ?е Немачка извршила аншлус Аустри?е. На Пето? зема?ско? конференци?и КП?, одржано? октобра 1940. године у Загребу, оце?ено ?е да у настало? ситуаци?и неопходно спречити увлаче?е ?угослави?е у рат и при Централном комитету ?е формирана Во?на комиси?а, ко?а ?е имала задатак припрема отпор на во?ном плану и успостави контакте с антифашистички ори?ентисаним официрима у ?угословенско? кра?евско? во?сци.

Комунистичка парти?а ?е оштро протестовала и против одлуке Владе Цветкови?-Мачек о приступа?у ?угослави?е Тро?ном пакту. Одмах после во?ног пуча од 27. марта, комунисти су тражили да се организу?е одбрана зем?е, пусте сви политички затвореници и да се ухапсе сви профашистички настро?ени политичари. У данима напада Сила Осовине на ?угослави?у КП? ?е позивала сво?е чланове, чланове Савеза комунистичке омладине ?угослави?е, раднике и се?аке да се доброво?но ?ав?а?у у во?ску и бране зем?у. ЦК КП? и месне организаци?е су захтевале од во?них команди да се наоружа?у радници и омладина.

На седници Политбироа ЦК КП?, 15. априла 1941. године у Загребу, указано ?е на неизбежност капитулаци?е ?угослави?е и одлучено да се да?а борба против окупатора настави. На седници ?е формиран Во?ни комитет на чи?ем се челу налазио генерални секретар КП? ?осип Броз Тито. У Прогласу ко?и ?е тада издат осу?ено ?е ствара?е квислиншке НДХ и истакнуто да ?е комунисти и радничка класа ?угослави?е бити у првим редовима борбе и у ?о? истра?ати до коначне победе.

У Прогласу поводом 1. ма?а ЦК КП? ?е истакао да ?е КП? организовати и предводити борбу народа против окупатора и дома?их изда?ника. Почетком ма?а у Загребу ?е одржано саветова?е ЦК КП?, ко?ем су присуствовали сви представници националних и покра?инских руководства КП? (изузев из Македони?е). На саветова?у ?е констатовано да ?е неопходно окупити на?шире народне масе, без обзира на политичке, националне и верске и друге разлике у ?единствени народноослободилачки фронт. Одлучено ?е и да се по узору на Во?ни комитет при ЦК КП? формира?у во?ни комитети при свим парти?ским руководствима у зем?и.

У друго? половини ма?а 1941. ?осип Броз Тито и ?една део чланова Политбироа ЦК КП? су прешли из Загреба у Београд, чиме ?е он постао центар разви?а?а устанка. Током ма?а и ?уна 1941. године, у ?угослави?и, ?е створена мрежа во?них комитета при руководствима КП? ко?а су радила на припреми устанка. Они су прикуп?али оруж?е, муници?у, санитетски матери?ал, стварали упоришта у квислиншким формаци?ама, одабирали и припремали ?удство за формира?е партизанских одреда, организовали во?не и санитетске курсеве и обавешта?ну службу. У ве?им градовима организоване су илегалне ударне групе ко?е су изводиле саботаже и диверзи?е. Посебна паж?а посве?ена ?е повратку у зем?у учесника Шпанског гра?анског рата, ко?и су се налазили по логорима у Француско?.

Устанак

Главни чланци: Устанак у Срби?и 1941., Тринаесто?улски устанак и Устанак у НДХ 1941.

После напада Сила Осовине на Сов?етски Савез, 22. ?уна 1941. године, Политбиро ЦК КП? ?е одржао хитну седницу и упутио проглас народима ?угослави?е у коме их ?е позивао на оружану борбу против окупатора. Само неколико дана затим, 27. ?уна, на седници Политбироа ЦК КП? формиран ?е Главни штаб Народноослободилачких партизанских одреда ?угослави?е, за чи?ег ?е команданта изабран генерални секретар КП? ?осип Броз Тито.

Партизанска споменица 1941. и текст партизанске заклетве у Во?ном музе?у у Београду

На седници Политбироа ЦК КП? одржано? 4. ?ула 1941. године у вили Владислава Рибникара у Београду, одлучено ?е да се од саботажа и диверзи?а пре?е на општи устанак и да партизански рат буде основна форма разви?а?а устанка. Састанку су присуствовали: ?осип Броз Тито, Александар Ранкови?, Милован ?илас, Светозар Вукманови? Темпо, Иво Лола Рибар, Сретен Жу?ови? и Иван Милутинови?. На састанку су по?едини чланови ЦК упу?ени у разне кра?еве зем?е ради помо?и у организова?у и руково?е?у оружаном борбом.

• Срби?а (7. ?ул) — ма?и оружани сукоби, до ко?их ?е долазило у периоду ма?-?ун, прерасли су 7. ?ула, после акци?е Ра?евачке партизанске чете под командом Жикице ?ованови?а Шпанца у Бело? Цркви, у масовни устанак, ко?и се развио током августа и септембра и проширио на територи?у читаве Срби?е.
• Црна Гора (13. ?ул) — почетне акци?е партизанских одреда прерасле су 13. ?ула у општенародни устанак (тзв. Тринаесто?улски устанак) у коме ?е за неколико дана ослобо?ен ве?и део Црне Горе (изузев градова) и зароб?ено 4.000 итали?анских во?ника. Иако ?е устанак убрзо угушен, он ?е имао великог подстица?а за да?е шире?е НОБ-а у Црно? Гори.
• Словени?а (22. ?ул) — оружане акци?е партизанских чета отпочеле су 22. ?ула у Горе?ском и Шта?ерско?, а током августа прошириле су се на територи?у читаве Словени?е.
• Босна и Херцеговина (27. ?ул) — ?ош у току ?уна месеца у Херцеговини ?е дошло до оружаних борби изме?у припадника српског народа и усташа. Масовни устанак отпочео ?е 27. ?ула нападом и ослобо?е?ем Дрвара, а убрзо ?е обухватио Босанску кра?ину и читаву БиХ. Ослобо?ени су градови: Босанско Грахово, Гламоч, Мрко?и? град, Власеница, Сребреница, Магла? и др.
• Хрватска (27. ?ул) — прва жаришта устанка створена су током ?ула и августа на подруч?у Лике, Кордуна, Бани?е и Славони?е, а касни?е и у Далмаци?и и Горском котару. Прва ве?а устаничка акци?а изведена ?е 27. ?ула нападом герилских одреда на Срб. У Хрватско? ?е 22. ?уна формиран и први партизански одред у ?угослави?и — Сисачки партизански одред.
• Македони?а (11. октобар) — устанак ?е каснио због става Методи?а Шаторова да ПК КП? за Македони?у прик?учи Бугарско? КП. После образова?а новог Покра?инског комитета у току августа и септембра формирана су три партизанска одреда. Нападом Прилепског партизанског одреда на Прилеп, 11. октобра, отпочео ?е оружани устанак.

Партизански одреди у ?угослави?и су, током лета 1941. године, нанели озби?не ударце противничким снагама и запленили ве?у количину оруж?а. То ?е омогу?ило да?е нараста?е и бро?но ?ача?е партизанских одреда, ко?и су од неколико десетина израсли у ?единице са више стотина бораца. Ствара?ем слободних територи?а, многе комуникаци?е биле су пресечене или изложене нападима. Због диверзантских активности на комуникаци?ама, окупатори и ?ихове присталице су били приси?ени да одва?а?у знатне снаге за ?ихово обезбе?е?е.

У Београду, Загребу, ?уб?ани, Нишу, Сплиту, Мостару, Сара?еву, Земуну и другим градовима уништавани су важни об?екти, па?ена транспортна средства, вршени атентати и др. Ударне и диверзантске групе су вршиле нападе на окупаторске во?нике и официре, патроле, страже, уништавале су складишта, хангаре, ослоба?але таоце и зароб?енике, рушили су железничке пруге, кидале телефонске и телеграфске жице и др. Посебан знача? имале су ма?е Ударне групе сачи?ене од 2-3 особе, углавном омладинаца.

Ствара?е слободних територи?а

Главни чланци: Ужичка република и Саветова?е у Столицама

Ужичка република

Током лета 1941. године створено ?е неколико слободних територи?а. На?ве?а и на?познати?а слободна територи?а била ?е тзв. Ужичка република, формирана током августа и септембра 1941. Налазила се налазила на простору западне Срби?е и Шумади?е и обухватала скоро сву област изме?у Дрине, Саве, Београда, Смедерева и ?ужне Мораве (око 2/3 целокупне територи?е уже Срби?е). Била ?е повезана са слободним територи?ама у источно? Босни, Сан?аку, ?ужно? и источно? Срби?и. На овом простору били су ослобо?ени градови: Ужице, Чачак, Гор?и Милановац, Крупа?, Лозница, Ба?ина Башта и Пожега, а изоловани окупаторски гарнизони у Шапцу, Ва?еву, Кра?еву, Крагу?евцу, као и нека места дуж пруге Београд-Ниш. На ову слободну територи?у дошао ?е, половином септембра, део ЦК КП? и Главног штаба НОПО?-а и ?осип Броз Тито. Посебан знача? на ?ача?е НОБ-а имало ?е саветова?е Главног штаба, ко?е ?е одржано 26. септембра у Столицама, на ко?ем су дате смернице за да?е разви?а?е и ?ача?е устанка. Ова слободна територи?а изгуб?ена ?е у тешким борбама током Прве непри?ате?ске офанзиве, кра?ем новембра и почетком децембра.

Слободна територи?а у Црно? Гори створена ?е током Тринаесто?улског устанка и обухватала ?е 3/4 ?ене територи?е, са градовима Андри?евица, Грахово, Жаб?ак, Колашин, Би?ело По?е, Беране и Даниловград. Ова територи?а се делимично одржала и после итали?анске ?улске офанзиве и посто?ала ?е све до проле?а 1942. године. У оружаном устанку током ?ула и августа 1941. године створена ?е пространа слободна територи?а у западно? Босни (називана и Дрварска република), сред?о? и источно? Босни. Оне су биле ме?усобно повезане, али су се знатно сма?иле по?авом четника и нападом итали?ански, усташких и домобранских снага, почетком септембра 1941. године. Током ?ула и августа у Хрватско? су створене слободне територи?е на подруч?у: Лике, Кордуна, Бани?е, Горског котара, Далмаци?е и Славони?е. Оне су се сма?иле после напада итали?анских, усташких, домобранских и четничких снага у ?есен 1941. године. На?организовани?а слободна територи?а у Хрватско? била ?е на Кордуну. У Словени?и ?е образована ма?а слободна територи?а на подруч?у Горе?ског у децембру 1941. ко?а ?е кра?ем месеца изгуб?ена у нападу немачких снага.

Прва непри?ате?ска офанзива

Главни чланци: Прва непри?ате?ска офанзива и Партизанске ?единице у Сан?аку 1941.

Новчаница приказу?е сцену борбе из НОБ-а

Због размера ослободилачке борбе у ?угослави?и немачко-итали?ански окупатор ?е било прину?ен да довуче нове снаге из других окупираних зема?а и са фронтова. Итали?ани су у току ?улске офанзиве у Црно? Гори ангажовали дивизи?е из Итали?е и Албани?е. Итали?ани су, тако?е, морали да интервенишу и на подруч?у НДХ, ?ер домобрани и усташе нису били у ста?у да одрже ?ред и мир”. Немци су у Срби?и пребацили дивизи?у и полици?ске ?единице из Француске, ?едну дивизи?у са Источног фронта, о?ачани пук из Грчке, и полици?ске ?единице из Немачке. Са тако о?ачаним снагама окупатори су кра?ем лета и у ?есен 1941. године извели више офанзивних операци?а, у намери да униште по?едина жаришта устанка. Делови итали?анске Друге арми?е почели су кра?ем августа операци?е у Херцеговини, западно? Босни, Лици и Кордуну. Немци су половином септембра покренули велику офанзиву у Срби?и (тзв. Прва непри?ате?ска офанзива) ко?а ?е тра?ала до децембра. У ово? офанзиви учествовало ?е шест немачких дивизи?а и разне квислиншке ?единице. Током ове офанзиве во?ене су многе борбе, а на?познати?а ?е борба на Кади?ачи, када су изгинули сви борци Радничког бата?она Ужичког НОП одреда бране?и одступницу народу и партизанима ко?и су се повлачили из Ужица. За време ове офанзиве Главнина партизанских снага из западне Срби?е и Врховни штаб НОПО?-а су се повукли у Сан?ак. Упоредо са овом операци?ом, покренуто ?е ?ош неколико офанзива на партизанске одреде у Во?водини, Славони?и, Горском котару, Далмаци?и и Хрватском примор?у.

После повлаче?а у Сан?ак, Врховни штаб ?е реформисао снаге ко?е су се повукле из Срби?е и од тих ?единица и од ?единица из Црне Горе формирао, 21. децембра 1941. године у Рудом, Прву пролетерску ударну бригаду. Од остатка снага ?е 1. марта 1942. године у Ча?ничу формирана и Друга пролетерска НОУ бригада.

Терор окупатора

Масовна стре?а?а у Крагу?евцу, 1941.

Главни чланци: Крагу?евачки октобар и Крвави марш

Током операци?а против партизана окупатор ?е вршио репресали?е и терор над цивилним становништвом. Па?ена су села, п?ачкана имовина, масовно уништавано становништво, жене, деца, старци. десетине хи?ада ?уди ?е одведено у концентрационе логоре на подруч?у ?угослави?е (?асеновац, Стара Градишка, Ба?ица, Са?миште, Шабац, Ниш и др) и у познате логоре широм Европе (Бухенвалд, Дахау, Аушвиц, Маутхаузен и др). Десетине хи?ада ?уди одведено ?е на присилни рад у Немачку. Масовне злочине Немци су извршили током Прве непри?ате?ске офанзиве у Срби?и. У Крагу?евцу и Кра?еву ?е извршен масовни поко? у ко?ем ?е уби?ено више хи?ада ?уди, ме?у ко?има и ?аци Крагу?евачке гимнази?е. Масовни поко?и вршену су и у Шапцу, Мачви, Београду и другим местима.

1942. година

Главни чланак: Хронологи?а Народноослободилачке борбе 1942.

Друга непри?ате?ска офанзива

Главни чланци: Друга непри?ате?ска офанзива и Игмански марш

Почетком 1942. године, криза НОП-а, ко?а ?е наступила у Срби?и, после Прве непри?ате?ске офанзиве, проширила се и на источну Босну где ?е по?авом четника, дошло до осипа?а партизанских партизанских одреда. Да би спречио та? процес и средио ситуаци?у Врховни штаб НОПО?-а се са Првом пролетерском бригадом пребацио у источну Босну, што ?е довело до ?ача?а оружане борбе у ово? области.

Немачка Врховна команда за ?угоисток пренела ?е 15. ?ануара сво?а де?ства на источну Босну, чиме ?е почела нове операци?е против НОП-а (тзв. Друга непри?ате?ска офанзива). Четнички штабови су издали наре?е?е сво?им ?единицама да не пружа?у отпор Немцима. Немци и усташе су продрли на слободну територи?у дуж комуникаци?а и успоставили усташке и домобранске гарнизоне у неколико места. У току ове офанзиве делови Прве пролетерске бригаде су извели у на?тежим климатским условима Игмански марш.

Током марта 1942. године Прва и Друга пролетерска бригада су поново ослободиле ве?и део ове територи?е. У то време партизански одреди контролисали су ве?и део Црне Горе, Херцеговине, Сан?ака и источне Босне, а слободне територи?е на тим подруч?има биле су ме?усобно повезане. У ослобо?ено? Фочи се од ?ануара до ма?а 1942. године налазило средиште Врховног штаба и ЦК КП?. За време свог боравка у Фочи, Врховни штаб ?е у ?ануару формирао Доброво?ачку во?ску ?угослави?е, а у фебруару донео Статут Пролетерских бригада ко?и ?е имао великог утица?а на да?и разво? ?единица Народноослободилачке во?ске.

Поход у Босанску кра?ину

Главни чланци: Поход пролетерских бригада у Босанску кра?ину 1942. и Битка за Козару

У офанзиви удружених немачких, итали?анских, усташких и четничких снага у проле?е 1942. године против партизана у источно? Босни, Црно? Гори, Сан?аку и Херцеговини (тзв. Тре?а непри?ате?ска офанзива) партизанске снаге су биле приси?ене на повлаче?е. Неке ?единице су се распале, сва слободна територи?а била ?е изгуб?ена, а НОП ?е запао у привремену кризу. Главнина партизанских снага из Црне Горе, Сан?ака и ма?и део из Херцеговине, повлачила се под борбом, по плану Врховног штаба, ка троме?и Босне, Херцеговине и Црне Горе, где су од тих снага образоване три нове бригаде (Тре?а сан?ачка, Четврта и Пета црногорска) и Херцеговачки партизански одред. ЦК КП? и Врховни штаб ДВ и ПО? ?е одлучио да са Групом пролетерских бригада пренесе тежиште оружане борбе у Босанску кра?ину ради повезива?а са кра?ишким и хрватским партизанима и ствара?а ве?е слободне територи?е.

У ово време оружана борба на овом подруч?у ?е имала широке размере нарочито на Грмечу и Козари, због чега су Немци и усташе предузели операци?е, ангажу?у?и око 45.000 во?ника против Другог кра?ишког НОП одреда, ?ачине око 3.500 бораца. Борбе су тра?але од 10. ?уна до 18. ?ула 1942. године и спада?у у ред на?тежих и на?драматични?их битки у НОБ-у. Током ма?а и ?уна партизани у Босни су располагали и са два авиона (пилоти Фра?о Клуз и Руди Ча?авец), ко?а су извела неколико борбених акци?а.

Поход групе пролетерских бригада почео ?е 24. ?уна 1942. и после спа?а?а с партизанским снагама у западно? Босни и Хрватско? прерастао ?е у офанзиву ко?а ?е тра?ала до почетка 1943. године. Пета пролетерска бригада и Херцеговачки НОП одред остали су ?едно време на троме?и, ради заштите централне партизанске болнице, а затим су се за?едно са ра?еницима пробили у западну Босну. До почетка 1943. године ослобо?ени су градови: Биха?, Ко?иц, Прозор, Гор?и Вакуф, Дувно, Ливно, К?уч, Гламоч, Мрко?и? град и ?а?це. Преносе?и де?ства у долину Уне, Врховни штаб НОВ и ПО? ?е планирао да разби?е посаде непри?ате?ских гарнизона у долини Уне и Цазинско? кра?ини и тако спо?и слободне територи?е западне Босне и Хрватске.

Биха?ка република

Главни чланци: Биха?ка операци?а и Биха?ка република

Биха?ка република

У Биха?ко? операци?и, у прво? половини новембра 1942. године, ослобо?ени су Биха?, Босанска Крупа, Подград, Велика Кладуша, Цетинград и Подцетин, а затим де?ствима према сред?о? Босни ослобо?ени су поново Мрко?и? град и ?а?це, а затим Скендер Вакуф, Котор Варош, Тесли? и Пр?авор. Тиме ?е била створена велика слободна територи?а од око 48.000 km2, ко?а се простирала од Карловца до Неретве и од реке Босне до ?адранског мора. Преко Горског котара и Покуп?а, била ?е повезана са слободном територи?ом у Словени?и. Биха? ?е био центра те територи?е, па се она чето назива и Биха?ка република. У ?ему ?е било седиште Врховног штаба НОВ и ПО? и ЦК КП?, све до кра?а ?ануара 1943. године.

Приливом нових бораца и запленом велике количине оруж?а било ?е омогу?ено формира?е нових бригада, ко?их ?е укупно до новембра било укупно 28. Врховни штаб ?е 1. новембра 1942. године формирао Народноослободилачку во?ску ?угослави?е, ствара?ем првих дивизи?а и корпуса. Децембра 1942. године Врховни штаб ?е усмерио главнину сво?их снага према долинама Саве и Босне и ка сред?о? Далмаци?и, ради разби?а?а непри?ате?ских снага и де?става на комуникаци?е. Тако су Прва пролетерска и Тре?а ударна дивизи?а пребачене из западне у сред?у Босну, Први босански и Први хрватски корпус усмерени су на непри?ате?ске гарнизоне у долинама Сане и Уне, а Друга пролетерска дивизи?а и ?единице Четврте оперативне зоне Хрватске приступиле су разби?а?у четника у Книнско? кра?ини.

Формира?е АВНО?-а

Главни чланак: АВНО?

По доласку у Босанску кра?ину ЦК КП? и Врховни штаб НОВ и ПО? су предузели мере за изгра?ива?е система револуционарне власти на ослобо?ено? територи?и. Септембра 1942. године дата су упутства о организаци?и нароне власти на ослобо?ено? територи?и, ко?има су Народноослободилачки одбори (НОО) проглашени за сталне органе власти. Кра?ем 1942. године у 30 срезова слободне територи?е одржани су избори за месне, општинске, среске и окружне НОО.

Формиране су и антифашистичке организаци?е: Антифашистички фронт жена (АФЖ), на конгресу 6. децембра у Босанском Петровцу и У?еди?ени савез антифашистичке омладине ?угослави?е (УСАО?), на конгресу 27. децембра у Биха?у, ко?и су окуп?али широке народне масе. На хи?аде ?уди, жена и омладине из ових организаци?а, сврстаних у радне чете, бата?оне и бригаде предузимали су низ акци?а за откла?а?е последица ратних де?става на ослобо?ено? територи?и, а руше?ем пруга, друмова, сабира?ем летине и на друге начине олакшавали су борбена де?ства НОВ?. Преко ових организаци?а снажно се манифестовало ?единство народа у борби против окупатора.

На иници?ативу ЦК КП? и Врховног штаба НОВ и ПО?, 26. и 27. новембра 1942. године одржано ?е Прво заседа?е Антифашистичког ве?а народног ослобо?е?а ?угослави?е (АВНО?) у Биха?у, на коме ?е присуствовало 54 делегата. На овом заседа?у АВНО? ?е конституисан у општенационално и општепарти?ско политичко представништво Народноослободилачке борбе народа ?угослави?е. На заседа?у ?е конституисан и Извршни одбор АВНО?-а, ко?и ?е руководио радом НО одбора и имао обележ?е владе. Поред мера предузетих на привредном плану, он ?е улагао и напоре на решава?у соци?алних, просветних и здравствених проблема на ослобо?ено? територи?и, али ?е отпочео и акци?у за ме?ународно призна?е Народноослободилачког покрета.

Разво? НОБ-а у другим кра?евима ?угослави?е током 1942.

Почетком 1942. године у западно? Срби?и и Шумади?и ?е дошло до привременог ?е?ава?а оружане борбе. Тежиште борби пренето ?е на ?ужну Срби?у, где ?е формирана велика слободна територи?а, ко?а се простирала од ?астрепца до Кукавице и од Суве планине до Власотинаца, где су образована снажна жаришта устанка: Топлица, ?абланица, Пуста река, Кукавица, Црна Трава и ?астребац. Непри?ате? ?е успео да привремено овлада овим подруч?ем и нанесе тешке губитке партизанским одредима, ко?и су наставили де?ства под веома тешким условима.

Партизанске ?единице у Сан?аку водиле су, почетком 1942. године, тешке борбе против итали?анских снага, неди?еваца, ?оти?еваца, четника и муслиманске фашистичке милици?е. После тешких борби партизани су били приси?ени да се повуку из Сан?ака у Босну и Црну Гору. Партизанске снаге и организаци?е КП? у Банату, Бачко? и Бара?и претрпеле су тешке губитке, што ?е довело до засто?а у оружано? борби, док се тежиште НОБ-а У Во?водини током 1942. године пренело на Срем. У Македони?и ?е образовано више партизанских одреда ко?и су у проле?е 1942, започели акци?е против Бугара.

У западним деловима ?угослави?е, оружана борба ?е у зиму и проле?е 1942. године добила ?ош шири замах. Партизански одреди су израсли у чврсте во?не формаци?е и у многим акци?ама нанели знатне губитке непри?ате?у. У западно? и сред?о? Босни де?ствовало ?е пет партизанских одреда ко?и су имали велику слободну територи?у. Ослобо?е?ем При?едора, ма?а 1942, спо?ене су слободне територи?е Козаре и Подгрмеча. У Хрватско? су проширене слободне у Лици, Бани?и, Кордуну, Горском котару и повезане са слободном територи?ом у западно? Босни, У Далмаци?и ?е по?ачана активност партизана и на мору. У Славони?и ?е тако?е створена слободна територи?а, а партизанске снаге на Калнику, Билогори и Мославини бро?но су о?ачале. Ни више офанзивних операци?а непри?ате?а, изведених у овом периоду, нису могле да спрече све ве?и полет НОБ-а у Хрватско?.

У Словени?и ?е у рано проле?е 1942. године дошло до снажног разво?а оружане борбе, а на подруч?у Доле?ског и Нотра?ског створена ?е пространа слободна територи?а. Ради ?ача?а устанка у Горе?ско? и Шта?ерско? извршен ?е поход Друге групе партизанских одреда у Шта?ерску (тзв. Поход у Шта?ерску).

Као одговор на успехе НОБ-а у 1942. години окупатори су предузели читав низ ве?их операци?а, ко?е су започеле Другом непри?ате?ском офанзивом у источно? Босни, ?ануара 1942. Ове офанзивне операци?е су у периоду април-?ун захватиле Црну Гору и Херцеговину; Босанску кра?ину, подруч?е Козаре у ?уну и ?улу; Хрватску, подруч?е Кордуна у ма?у, Бани?у у августу, Далмаци?у у октобру; Словени?у у ?уну и ?улу (тзв. Рошка офанзива); Срем у августу и септембру и у Срби?и од ?ула до августа (тзв. А?имови?ева офанзива). Поред ових ве?их операци?а, окупатор ?е извео и низ локалних акци?а.

Кра?ем 1942. године дошло ?е до разво?а НОБ-а у ?ужно? Срби?и, Македони?и и на Косову, где су де?ствовали партизански одреди ?Зе?нел А?дини” и ?Емин Дураку”. У Црно? Гори, Сан?аку и Херцеговини месна руководства КП? и ма?е партизанске снаге су де?ствовале под веома тешким условима. У Срему ?е оружана борба доживела веома широке размере због чега ?е окупатор у августу покренуо велику офанзиву против партизана на Фрушко? гори. Операци?а ни?е успела, а непри?ате? ?е побио око 6.000 ?уди, жена, деце и стараца, а око 10.000 похапсио. Партизанска де?ства на мору у 1942. години доживела су снажан успон, и сем Далмаци?е, захватила су и Хрватско примор?е. На ве?ини острва формиране су партизанске чете и групе.

1943. година

Главни чланак: Хронологи?а Народноослободилачке борбе 1943.

Битка на Неретви

Главни чланак: Битка на Неретви

Плаше?и се могу?ности искрцава?а савезничких трупа на Балкан, немачка Врховна команда ?е одлучила да по сваку цену уништи оружане снаге НОП-а. Договором са Итали?анима одлучено ?е да спроведу операци?у Ва?с (тзв. Четврта непри?ате?ска офанзива). Операци?е су почеле 20. ?ануара 1943. године и захватиле су у прво? фази територи?у Бани?е, Кордуна, Лике, Далмаци?е и Босанске кра?ине. У тим операци?ама биле су ангажоване ?аке непри?ате?ске снаге: 5 немачких и 4 итали?анских дивизи?а и знатне снаге усташа, домобрана и четника.

У току првог дела офанзиве ?единице Првог хрватског и Првог босанског корпуса пружиле су ?ак отпор, али ?е непри?ате? успео да привремено овлада делом ослобо?ене територи?е. За то време Врховни штаб НОВ и ПО? ?е са Главном оперативном групом, ко?у ?е чинило пет дивизи?а (Прва и Друга пролетерска, Тре?а ударна, Седма бани?ска и Девета далматинска дивизи?а), предузео противофанзиву у правцу Херцеговине и Црне Горе, да би разбио окупаторске и четничке снаге и створио услове за продор у Срби?у. Пошто ?е успела да уништи итали?анске снаге у долини Раме и на сред?ем току Неретве, изме?у Ко?ица и ?абланице, Главна оперативна група са Врховним штабом и око 3.500 ра?еника привукла ?е на Неретву крупне непри?ате?ске снаге. Окружене на том правцу, снаге НОВ? биле су приморане да воде битку за спасава?е ра?еника. Битка ?е тра?ала месец дана, од 15. фебруара до 15. марта, када су послед?е ?единице НОВ? прешле на леву обалу Неретве. Главна оперативна група се са ра?еницима пробила из окруже?а и извршила продор у Херцеговину и Црну Гору, разбивши притом знатне четничке снаге, ко?е су бро?але око 26.000 четника. Разби?а?ем четника на Неретви, почело ?е осипа?е ?ихових ?единица на ово? територи?и.

Пораз четника на Неретви и неуспех униште?а ?единица Врховног штаба, имало ?е за последицу да?е ?ача?е Народноослободилачког покрета и ствара?е нове велике територи?е у Црно? Гори, Херцеговини, Сан?аку и источно? Босни. Тако?е битком на Неретви, олакшана ?е ситуаци?а за ?единице Првог хрватског, а посебно Првог босанског корпуса, ?ер су главне снаге непри?ате?а биле ангажоване према Неретви. ?единице Првог босанског и Првог хрватског корпуса успеле су за кратко време да поврате сво?е изгуб?ене територи?е, ко?е су држали пре офанзиве.

Битка на Сут?есци

Главни чланак: Битка на Сут?есци

Тито и Иван Рибар на Сут?есци

Неуспехом Операци?е Ва?с, ни?е само пропао план немачке Врховне команде о униште?у главнине снага НОВ?, ве? им ?е продор тих снага на исток створио нове проблеме и опасности. Посебну опасност за Немце представ?ало ?е приближава?е Главне оперативне групе НОВ? Срби?и и могу?ност снажни?ег распламсава?а борбе у том делу зем?е, чиме би знатно порастао знача? ?угословенског ратишта у ме?усавезничком оквиру. И да?е страху?у?и од могу?ности инвази?е савезника на Балкан, Немци су схватили да у новонастало? ситуаци?и НОВ? представ?а непосредну опасност за ?ихове планове на Балкану, а нарочито Главнина снага НОВ?, ко?а би, евентуално, сво?им продором ка долини ?ужне Мораве и Вардара могла да озби?но угрози везе са ?иховим снагама у Грчко?.

Због тога немачка Врховна команда ?е предузела нову офанзиву против снага НОВ? у Херцеговини, Црно? Гори и Сан?аку, ради ?иховог униште?а. Офанзива ?е почела 15. ма?а и тра?ала ?е до 15. ?уна 1943. године. У ово? офанзиви учествовало ?е 5 немачких и 3 итали?анске дивизи?е, 2 бугарска пука и 1 усташка брдска бригада — укупно 127.000 во?ника, против 19.700 партизана, ме?у ко?има око 4.000 ра?еника. У то? на?тежо? и на?драматични?о? бици током НОБ-а, група од пет дивизи?а и две самосталне бригаде са Врховним штабом, зби?ена на малом и тешком терену, изнурена непрекидним борбама, маршевима и гла?у, морала ?е уз изванредне напоре и жртве (погинула ?е 1/3 бораца) да проби?е неколико непри?ате?ских обруча. Врховни штаб ?е стално био на тежишту борби, а Врховни командант ?осип Броз Тито (ко?и ?е ра?ен 9. ?уна) ?е непосредно утицао на де?ства ?единица.

Разво? НОБ-а у другим кра?евима ?угослави?е током 1943.

За време Четврте и Пете непри?ате?ске офанзиве, снаге НОВ? на другим подруч?има се по директиви Врховног штаба НОВ и ПО?, по?ачале борбена де?ства. Тако су у Словени?и упоредо са по?ачаном во?ном и политичком активнош?у против Беле гарде, партизанске снаге нападале су и рушиле железничку пруге и окупаторске снаге дуж ?их. НОП ?е захватио и Корушку, а у Словеначком примор?у ?е знатно ?ачао. После непри?ате?ске офанзиве у Славони?и марта 1943. године (тзв. Пси?ско-папучка операци?а), ?единице НОВ? прошириле су слободну територи?у у Славони?и, Мославини и Подравини, а после образова?а Први славонски народноослободилачки корпус|Првог славонског корпуса, ма?а 1943. ослободиле су и ве?и део Пожешке котлине. Диверзантским акци?ама на прузи Београд-Загреб, у велико? мери ?е ометан саобра?а?.

Први хрватски корпус ?е поново ослободио ве?и део Лике, Кордуна и Бани?е. У исто време у Истри су створена многа упоришта НОП-а. У западно? Босни Први босански корпус ?е ослободио ве?и део територи?е ко?у ?е држао, пре Четврте непри?ате?ске офанзиве и контролисао ?е ве?и део сред?е Босне. Када ?е ма?а 1943. Први босански корпус поде?ен на два корпуса, нови Први босански корпус (од октобра Тре?и босански корпус) ?е упу?ен у источну Босну где ?е проширио слободну територи?у, а Други босански корпус (од октобра Пети босански корпус) ?е наставио де?ства у западно? и сред?о? Босни. Од ?ула 1943. у источно? Босни ?е де?ствовала и 16. во?во?анска дивизи?а.

У источно? Срби?и ?е де?ствовао Тимочки и Пожаревачки, а у западно? Срби?и и Шумади?и обнов?ени су партизански одреди: Шумади?ски, Ва?евски, Косма?ски и Чачански, ко?и су по?ачали активност на руше?у комуникаци?а и у борби против немачких, бугарских и осталих ?единица. У ?ужно? Срби?и дошло ?е до ?ача?а оружане борбе и ствара?а слободне територи?е на подруч?у Топлице, ?абланице и у Црно? Трави. У Срему су партизанске снаге знатно бро?но порасле, а ?едан део ?е пребачен у источну Босну, док ?е други де?ствовао у Срему и нарочито диверзантским акци?ама ометао саобра?а?. Била су по?ачана де?ства на Косову и у Сан?аку. У Македони?и ?е после, ствара?а КП Македони?е, марта 1943. године, дошло до снажни?ег полета оружане борбе, нарочито у ?еном источном делу. Ради успешни?ег де?ства НОП-а, територи?а Македони?е ?е поде?ена на пет оперативних зона, а формирана су и три нова партизанска одреда и створене прве слободне територи?е у Тиквешу, Дебарцима и Преспи.

Упоредо са покуша?има да униште Главнину снага НОВ?, окупатори су извели и низ ма?их операци?а против партизана на острвима и у обалском подруч?у. Упркос томе прва половина 1943. ?е била период на?успешни?их де?става морнаричких ?единица НОВ?, за време итали?анске окупаци?е. У Подгори ?е 23. ?ануара формиран Одред ратне морнарице ?ужне Далмаци?е, у чи?ем ?е саставу била флота од 2 наоружана рибарска брода. Поред успешних акци?а у Хварском и Неретванском каналу, де?ства на мору су пренета да?е на север у Велебитски канал. Иако су Итали?ани у то време имали ?аку флоту, партизанске снаге су успеле да изврше напад на 103 брода и чамаца; од чега су успели да заплене 37 бродова.

Размера операци?а у ?угослави?и и снажно нараста?е НОП-а, с кра?а зиме 1942. и у почетку 1943. године знатно су о?ачали ме?ународну позици?у НОП-а. У вези с тим Британци су послали, априла 1943, сво?е прве представнике на слободну територи?у, а у ма?у и сво?у во?ну миси?у у Врховни штаб НОВ и ПО?.

Капитулаци?а Итали?е

После искрцава?а англо-америчких снага на Сицили?у, 10. ?ула и пада Владе Бенита Мусолини?а, 25. ?ула 1943. године, дошло ?е до очекива?а скорог повлаче?а Итали?е из рата. У вези с тим Врховни штаб НОВ и ПО? ?е извршио низ во?них и политичких припрема. У итали?анску окупациону зону и ближе обали упу?ен ?е део снага НОВ?, као помо? тамош?им партизанским ?единицама. Немачка врховна команда, ?е тако?е, у страху од скоре капитулаци?е Итали?е, предузела посебне мере. Августа 1943. године завршена ?е реорганизаци?а немачког командова?а у ?угослави?и и Грчко?, а у Београду ?е формиран Штаб групе арми?а ?Ф”, чи?и ?е командант истовремено био и Врховни заповедник ?угоистока. ?ему су били подре?ени: група арми?а ?Е” у Грчко?; немачке ?единице на територи?и НДХ; бугарски оклопни корпус, Српски доброво?ачки корпус и Српска државна стража и бугарска Пета арми?а. Непосредно пре капитулаци?е Итали?е, део немачких снага пребачен ?е ближе ?адранском обалском подруч?у да би брже могле разоружати итали?анске снаге на Балкану и запосести на?важни?е луке у Далмаци?и и Албани?и.

Правовременим ангажова?ем ?единица НОВ?, ?иховим брзим и енергичним де?ством и непосредним масовним учеш?ем народа у Истри, Словеначком примор?у, Словени?и, Хрватском примор?у, Далмаци?и и Црно? Гори, разоружан ?е, приликом капитулаци?е Итали?е, 8. септембра 1943. године, ве?и део итали?анске окупационе арми?е и, у знатно? мери, осу?е?ен план немачке Врховне команде да то у потпуности учине немачке ?единице. У то време више од половине ?угословенске територи?е, ук?учу?у?и знатан део ?адранске обале и острва, било ?е ослобо?ено. Дошло ?е до новог полета НОБ-а и масовни?ег прилива нових бораца у НОВ?, тако да ?е од капитулаци?е Итали?е до кра?а 1943. године формирано 56 нових бригада, од ко?их су неке ушле у састав 8 нових дивизи?а, а од ?их су формирана 4 нова корпуса. Од зароб?ених тенкова формиране су тенковске ?единице, а у Ливну ?е формирана и Прва ваздухопловна база. Врховни штаб НОВ и ПО? ?е 18. новембра 1943. формирао и Морнарицу НОВ?, ко?а ?е об?еди?авала рад дотадаш?их морнаричких команди.

Ради стабилизаци?е ситуаци?е у ?угослави?и и повра?а?а ?адранске обале, Немци су морали да упуте нове ?единице. Главна интервенци?а немачких снага за поседа?е ?адранске обале с зале?ем, уследила ?е у октобру и новембру 1943. године (тзв. Октобарска офанзива). У оштрим борбама Немци су привремено запосели Словеначко примор?е, Истру, Горски котар и Хрватско примор?е. Кра?ем септембра запосели су Сплит, а половином октобра и почетком новембра острва испред Шибеника и полуострво Пе?ешац. Морнарица НОВ? ?е тада на острва Хвар и Брач пребацила Прву, Девету и ?еданаесту далматинску бригаду, четири партизанска одреда и неколико хи?ада избеглица — укупно 15.000 ?уди. Настав?а?у?и поседа?е обале и острва Немци су у новембру запосели острва Велики и Мали Древник и искрцали се на Крк, Црес и Лоши?. У очекива?у немачког напада на острва сред?е и ?ужне Далмаци?е, Штаб Осмог далматинског корпуса НОВ? ?е одлучио да их све брани. Поред ?единица 26. далматинске дивизи?е у одбрани острва су учествовали и локални партизански одреди. Када су Немци, кра?ем децембра 1943, заузели острво Корчулу, Оперативни штаб ?е донео одлуку о повлаче?у на острво Вис. Тако ?е Морнарица НОВ? у четворомесечним борбама за обалу, задржала операци?ску основицу Дуги оток-Корнати-Жир?е-Вис-Ластово и за?едно са ?единицама 26. дивизи?е, савезничким поморски и ваздушним снагама наставила борбена де?ства. Острво Вис ?е постао бастион НОВ? и центар поморских веза са Савезницима у ?ужно? Итали?и и са партизанима на оству и копну. Хи?аде избеглица са обале и осталих острва евакуисани су преко Виса у Итали?у и Египат, као и велики бро? ра?еника из ?единица НОВ? ко?и су упу?ивани у болнице у Итали?и.

Успостав?а?ем чврш?е везе изме?у обале и ?ужне Итали?е, преко острва Вис, ?ош више ?е допринело да истина о НОБ-у, брже продре. То ?е утицало да се хи?аде Словенаца и Хрвата из Словеначког примир?а и Истре определе за НОП, затим на прикуп?а?е бивших логораша ко?и су се налазили у Итали?и. У ?ужно? Итали?и формиране су прекоморске бригаде, ко?е су пребациване преко острва Виса и учествовале у НОБ-у.

Размера борби у ?угослави?и, ангажова?е све ве?ег бро?а немачких снага и успеси НОВ?, потврдили су рани?е увере?е Савезника о знача?у НОР-а. То ?е видно испо?ено упу?ива?ем нове, англо-америчке во?не у Врховни штаб. На конференци?и тро?ице воде?их шефова анти-Хитлеровске коалици?е у Техерану, новембра-децембра 1943. године, одлучено ?е да се НОВ? и матери?ално помогне. Фебруара 1944. године у Врховни штаб ?е стигла и сов?етска во?на миси?а.

Друго заседа?е АВНО?-а

Главни чланак: Друго заседа?е АВНО?-а

У околностима у ко?има ?е НОП постигао велике во?не и политичке успехе у ?угослави?и на унутраш?ем и савезничком плану, створени су услови да се убрза процес изгра?ива?а нове ?угословенске државе. На другом заседа?у Антифашистичког ве?а народног ослобо?е?а ?угослави?е, одржаном 29. и 30. новембра 1943. године у ?а?цу, ко?ем ?е присуствовало 142 делегата из читаве ?угослави?е, осим из Македони?е и Сан?ака, одлучено ?е да се:

• АВНО? конституише у врховно законодавно и извршно представничко тело ?угослави?е;
• успостави Национални комитет ослобо?е?а ?угослави?е (НКО?) као орган са свим обележ?има народне владе, преко ко?ег ?е АВНО? вршити сво?у извршну функци?у;
• ?угословенско? избегличко? влади одузму права законите владе ?угослави?е и да се кра?у Петру забрани повратак у зем?у;
• ?угослави?а изгради на демократском федеративном принципу.

Скупштина ?е изабрала Председништво АВНО?-а, ко?е ?е, у име АВНО?-а, именовало чланове НКО?-а, на челу са маршалом ?осипом Брозом Титом. Заседа?е ?е озаконило револуционарну власт — Народноослободилачки одбори (НОО) ко?и су постали ?едини признати органи власти у зем?у. Заседа?е ?е потврдило одлуке СНОС-а и ЗАВНОХ-а о прик?уче?у ?угослави?и оних делова ?угословенске територи?е, ко?е ?е Кра?евина Итали?а анкетирала после Првог светског рата.

Часопис за политичка и друштвена пита?а Нова ?угослави?а, август 1944. године. Представ?а део збирке архивске гра?е НОР-а Народног музе?а у Лесковцу.

Часопис Борац, Лист XXV дивизи?е НОВ?, фебруар 1945. године. Представ?а део збирке архивске гра?е НОР-а Народног музе?а у Лесковцу

1944. година

Главни чланак: Хронологи?а Народноослободилачке борбе 1944.

1945. година

Главни чланак: Хронологи?а Народноослободилачке борбе 1945.

Културно насле?е НОБ-а

У партизанским редовима су били неки од на?важни?их уметника и писаца ?угослави?е 20. века, попут Владимира Назора, Ивана Горана Ковачи?а, ?ор?а Андре?еви?а Куна, Антуна Аугустинчи?а, Божидара ?акца, ?ована Попови?а, Бранка ?опи?а, Мире Алечкови? и Добрице ?оси?а.

Због тога ?е искуство НОБ-а имало велики утица? на ?угословенску културу друге половине XX века, ко?а се у велико? мери не може об?аснити простом владином пропагандом. Партизанска борба ?е исцрпно описана кроз мемоаре ?ених учесника, а касни?е су та искуства служила као основа за важна уметничка дела аутора као што су Бранко ?опи?, ?уре Каштелан, ?ожа Хорват, Оскар Давичо, Антони?е Исакови?, Добрица ?оси?, Михаило Лали? и други.

Стрипови ко?и приказу?у партизанску борбу тако?е су били врло популарни и припадали су посебном аутохтоном жанру ?угословенске поп-културе. Познати су сери?али српског сценаристе ?ор?а Лебови?а и хрватског цртача ?улеса Радилови?а (?Партизани”), више сери?ала сценаристе Светозара Обрадови?а и цртача Бранислава Керца (Поручник Тара, Тро?е несалом?ивих и Курир Горан), по?единачне приче Ивице Бед?анеца и Здравка Сули?а... Ипак, на?популарни?и ?е био стрип наме?ен на?мла?им читаоцима, ?Мирко и Славко” Десимира Жижови?а Буина и ?егових сарадника, штампан понекад и у 200.000 примерака.

На?вид?иви?и облик партизанског насле?а на простору бивше ?угослави?е остао ?е низ споменика ко?и славе ?ихову борбу. Неки од ових споменика су били жртве вандализма током распада СФР?, раних деведесетих.

Партизанска борба одразила се и на филмску уметност ко?а ?е развила сопствени жанр у оквиру ?угословенске кинематографи?е, партизански филм, са корпусом незваничних правила и мотива, слично америчком вестерну или ?апанском ?идаигеки?у.

Види ?ош

• Народноослободилачки покрет ?угослави?е
• Народноослободилачка во?ска ?угослави?е
• Антифашистичко ве?е народног ослобо?е?а ?угослави?е
• У?еди?ени савез антифашистичке омладине ?угослави?е
• Антифашистички фронт жена
• Седам непри?ате?ских офанзива
• Врховни штаб НОВ?
• Пролетерске бригаде
• Народни херо? ?угослави?е
• Болнице у Народноослободилачком рату
• ?евре?и у Народноослободилачко? борби
• Породице у Народноослободилачко? борби

Литература

• Vojna enciklopedija tom V. Beograd. 1973. 
• Leksikon Narodnooslobodila?kog rata i revolucije u Jugoslaviji ?угослави?и 1941—1945 tom I. Beograd: Narodna knjiga. 1980. 
• Leksikon Narodnooslobodila?kog rata i revolucije u Jugoslaviji ?угослави?и 1941—1945 tom II. Beograd: Narodna knjiga. 1980. 
• Лаки?, Зоран; Па?ови?, Радо?е; Вукманови?, Го?ко (1963). Народноослободилачка борба у Црно? Гори 1941—1945: Хронологи?а дога?а?а. Титоград: Истори?ски институт. 
• Лаки?, Зоран (1963). Зема?ско антифашистичко ви?е?е народног ослобо?е?а Црне Горе и Боке: Збирка докумената. Титоград: Истори?ски институт. 
• Лаки?, Зоран (1975). ЦАСНО: Црногорска антифашистичка скупштина народног ослобо?е?а 1944—1945: Збирка докумената. Титоград: Истори?ски институт. 
• Лаки?, Зоран (1981). Народна власт у Црно? Гори 1941—1945. Цети?е-Београд: Обод & Народна к?ига. 
• Го?ко Ми?ани?. ?Кадрови револуци?е 1941—1945”, ?Обод” Цети?е, 1975. година
• Го?ко Ми?ани? ?Велике битке на ?угословенском ратишту 1941—1945”, ?Народна к?ига” Београд 1989. година
• Мома Маркови?, ?Преглед Народноослободилачке борбе у Срби?и”, Београд 1947. година
• Pavlowitch, Stevan K. (1985). Unconventional Perceptions of Yugoslavia 1940—1945. New York: Columbia University Press. 
• Pavlowitch, Stevan K. (2008). Hitler's New Disorder: The Second World War in Yugoslavia. New York: Columbia University Press. 
• Павлови?, Стеван К. (2009). Хитлеров нови антипоредак: Други светски рат у ?угослави?и. Београд: Clio. 
• Народни херо?и ?угослави?е. ?уб?ана - Београд - Титоград: Партизанска к?ига - Народна к?ига - Поб?еда. 1982.