《水形物语》和《三块广告牌》哪个更好看

Пребиловци

Пребиловци на карти NDH

百度 去年媒体就曾报道，江西省于都实验中学高二学生刘文展向有关部门举报学校违规办学，而被学校劝退。

Масакр у Пребиловцима су извршиле усташе изме?у 6. и 11. августа 1941. под командом Ивана ?ованови?а званог Црни, над 826 од укупно 994 Срба села Пребиловци, углавном жена, деце и стараца. Ве?ина ?е жива бачена у ?аму Голубинку, док су остали били уби?ени на лицу места. Педесет и четири српска дома?инства Пребиловаца су тим поко?ем била заувек угашена.

Размере и по?единости масакра

Рано у?утру 4. августа 1941. године хи?аду до хи?аду петсто усташа напало ?е село из три правца. У селу су биле углавном жене, деца и старци док одрасли мушкарци, у страху од усташа, нису спавали код сво?их ку?а. Усташе су по уласку у село отпочеле са претреса?ем ку?а, прикуп?а?ем становништва, силова?ем жена и дево?ака и п?ачком ствари. Становници центра села су били довезени код зграде основне школе. Усташке орги?е садизма и бести?алности над незашти?еним женама и дево?кама, а нарочито над дево?чицама од 12 до 15 година, су тра?але неколико часова. ?едина особа ко?а се спасила и жива изашла из школе у Пребиловцима била ?е Мара Булут. По ?еним речима, усташе су вадиле из колевки бебе и разби?але дечи?е главе о зид школе пред очима ?ихових ма?ки. Након свих ових злостав?а?а и муче?а, усташе су становнике центра села ?ош у току тог дана отерали према Чап?ини и затвориле у злогласни ?Силос” код села Тасовчи?а и ту су прено?или, без хране и воде.

Живопис Светих мученика пребиловачких у крипти храма Светог Саве у Београду

Сутрадан, 5. августа отерани су на железничку станицу у Чап?ину одакле су увече истог дана транспортовани у специ?ално? композици?и вагона до села Шурманци. Жене, децу и старце затворене у овим вагонима чувало ?е око 300 усташа под командом Андри?е Бу?ана до ?утра 6. августа.

У раним ?утар?им часовима 6. августа, похватано и преживело становништво Пребиловаца ?е истерано из вагона, сврстано у колону и потерано уз брдо према селу Шурманцима. Колона ?е била подвргнута дета?ном претресу и оп?ачкана а затим дотерана до ?аме ?Голубинке”. Поко?, т?. баца?е преживелих у ову ?аму, ?е тра?ао пуних шест часова (од 7.30 до 13.30 часова). Према подацима ко?и су утвр?ени на судском процесу у Мостару, за то време ?е у ?аму ?Голубинку” бачено 470 лица: 237 деце и 233 жене. Касни?е ?е утвр?ено да ?е тога дана у ?аму ?Голубинку” бачено више од 500 лица. На поменутом процесу ?е тако?е утвр?ено да су усташки злочинци пре и после 6. августа доводили ма?е и ве?е групе жртава у Шурманце осам пута и бацали их у ту ?аму.

Месец дана након поко?а, усташе су населиле у Пребиловце 60-70 хрватских породица из ?убушког и Чап?инског среза, а Пребиловцима су променили назив у Ново Село. Када су Итали?ани окупирали Херцеговину, усташка посада и насе?еници су напустили Пребиловце.

Усташе су бежале из Пребиловаца ?ер су Итали?ани били почели да хапсе усташке ко?аче и пружа?у заштиту Србима, првенствено у градовима. Усташе су из Пребиловаца однеле све што се могло однети и што ?е било вредно. У матери?алима Зема?ске комиси?е за утвр?ива?е злочина окупатора и ?ихових помагача пише да ?е из Пребиловаца оп?ачкано око 10.000 грла ситне и 1.000 грла крупне стоке за?едно са читавом покретном имовином. Жито и вредни?е ствари усташе су камионима превозиле у Чап?ину — наводно за потребе болнице и усташких институци?а у том гради?у.

Непосредне реакци?е на масакр

Размере усташке бести?алности су навеле итали?анског генерала Алесандра Лузана да поша?е дета?ан извешта? о овом злочину Мусолини?у. У овом писму Лузано истиче да ?е учите?ица Стана Арнаутови? силована пред ?еним ?ацима и да су чак и дево?чице од осам годима биле силоване. Лузано се згражава над чи?еницом да ?е у овом срамном чину силова?а учествовао и ?едан свештеник римокатоличке цркве.

"Драги Дуче,

Мо?а безгранична оданост према Вама ми, надам се, да?е за право да, у нечему, одступим од строгог во?ничког протокола. Зато и журим да Вам опишем ?едан дога?а? ко?ем сам, уназад три седмице, лично присуствовао. Обилазе?и среска места Столац, Чап?ину и ?уби?е (изме?у 60 и 130 км северно од Дубровника) - сазнам од наших обавешта?них официра да су Павели?еве усташе, претходног дана, починиле неки злочин у ?едном селу (Пребиловци), и да ?е, када се то прочу?е, околни Срби поново да се узнемире. Недоста?у ми речи да опишем оно што сам тамо затекао. У велико? школско? учионици затекао сам заклану учите?ицу и 120 ?ених ученика! Ни?едно дете ни?е било стари?е од 12 година! Злочин ?е неумесна и наивна реч. То ?е превазилазило свако лудило! Многима су одсекли главе и поре?али их по ?ачким клупама. Из распорених утроба усташе су извукле црева и, као новогодиш?е врпце, растегли их испод плафона и ексерима укуцали у зидове! Ро? мува и неснош?ив смрад нису дозво?авали да се ту дуже задржимо. Приметио сам начету вре?у соли у ?ошку и згрануто установио да су их клали полако, соле?и им вратове! И таман кад смо одлазили, у зад?о? клупи се зачуло деч?е крк?а?е. Поша?ем дво?ицу во?ника да виде шта ?е. Изнели су ?едног ?ака, ?ош ?е био у животу, дисао ?е са напола пресеченим грк?аном! Сво?им колима одвезем то ?адно дете у нашу во?ну болницу, повратимо га свести и од ?ега сазнамо пуну истину о трагеди?и. Злочинци су на?пре, на смену, силовали учите?ицу Српки?у (име ?о? ?е Стана Арнаутови?) и онда ?е пред децом убили. Силовали су и дево?чице од осам година. За све то време певао ?е силом доведени оркестар цигана и ударао у тамбуре! На вечну срамоту наше, римске цркве и ?едан Божи?и човек, ?едан жупник, у свему томе ?е учествовао! Дечак кога смо спасили брзо се опоравио. И чим ?е рана зарасла, нашом непаж?ом побегао ?е из болнице и отишао у сво?е село, да тражи родбину. Послали смо патролу за ?им, али узалуд; нашли су га на прагу ку?е закланог! Од хи?аду и нешто душа у селу више нема никога! Истога дана, то смо открили касни?е, кад ?е извршен злочин у школи, усташе су похватале ?ош 800 становника села Пребиловци и све их бацили у ?аму или на животи?ски начин на путу до ?аме побили. Спасило се само око 300 мушкараца. ?едино ?е ?има успело да проби?у усташки обруч око села и да побегну у планину! Тих 300 преживелих ?аче ?е од на?елитни?е Павели?еве дивизи?е. Све што су имали да изгубе они су изгубили! Децу, жене, ма?ке, сестре, ку?е, имовину. Чак су и страха од смрти ослобо?ени. Смисао ?иховог живота ?е ?едино у освети, у страшно? освети ?их ?е, у неку руку и стид што су преживели! А таквих села, као што су Пребиловци, пуна ?е Херцеговина, Босна, Лика, Далмаци?а.

Поко?и Срба су достигли такве размере да су у тим кра?евима зага?ени и многи водени извори. Из ?едног врела у Поповом По?у, недалеко од ?аме у ко?у ?е бачено 4.000 Срба, изби?ала ?е црвенкаста вода, лично сам се у то уверио! На савест Итали?е и наше културе паш?е неизбрисива мр?а, ако се, док ?е време, не дистанцирамо од усташа и не спречимо да се нама припише да подржавамо безум?е!"

Ало?зи?е Миши?, мостарско-дува?ски бискуп, ?е осудио масакр

Са хрватске стране ?едини ко?и ?е дигао глас протеста против овог масакра и поко?а Срба у Херцеговини ?е био мостарско-дува?ски бискуп Ало?зи?е Миши?. Он, ко?и иначе ни?е био против присилног покрштава?а Срба, пише Бискупско? конференци?и римокатоличке цркве у Загребу, 17. новембра 1941.

??уде се хватало ко зв?ери?е. Клало, уби?ало, — живе у понор бацало. Женске, ма?ке с д?ецом, одрасле д?ево?ке, д?ецу женску и мушку су бацали у ?аме. Поджупан у Мостару господин Ба?и?, ?авно изговара, ко чиновник, мора би да шути не да телали, да ?е у ?уби?у само у ?едну ?аму 700 православаца бачено. Од Мостара до Чап?ине одвезла ?е же?езница шест пуних вагона жена, ма?ка и д?ево?ака, д?еце испод десет година до станице Шурманци, гд?е су извагонирани, одведени у брда, живе матере с д?ецом бацали у дубоке пропунте. Све ?е стрмоглав?ено и уби?ено. У жупи Клепци из околних села Н. Н. 3.700 православаца ?е уби?ено. ?адници, били су мирни. Да?е не набра?ам. Предалеко бих отишао. У самом граду Мостару на стотине их ?е везало, одводило изван града па ко живине уби?али”

Сведоче?а преживелих

Из записника Зема?ске комиси?е за утвр?ива?е злочина окупатора и ?ихових помагача БиХ од 7. ?ула 1946. у коме су сачуване из?аве преживелих сведока масакра види се да су усташе биле приредиле бести?алне орги?е силова?а, не само жена и дево?ака него и дево?чица у доби од 12 до 15 година. По сведоче?у ?едине жене ко?а ?е преживела ова? масакр, Маре Булут, усташе су вадиле децу из колевки и, држе?и их за ноге, разби?али дечи?е главе о зид па их вра?але несре?ним ма?кама. Мара Булут ?е сведочила да су усташе нагониле 22-годиш?ег млади?а Максима Булута да силу?е сво?у сестру од стрица, Сто?у Булут, што ?е он одбио. Овога су млади?а усташе потом подвргли страшним мукама. Усташа Мер?ан Никола ?е силовао 4. августа учите?ицу Стану Арнаут у школи, а затим ?е препустио ?еним ученицима из Габеле да ?е групно силу?у неде?у дана све док ова жена ни?е полудела након чега ?е била масакрирана и закопана у школском дворишту. Дево?ке ко?е су се браниле од насилника завршиле су скоро наге и тако послане у смрт. Силова?е дево?чица пред ?иховим ма?кама ?е био страшни ритуал у коме су ма?ке биле прину?ене да придржава?у сво?е малолетне к?ери док их усташе силу?у.

Процесира?е злочина

УДБА ?е 1957. године извела пред Окружни суд у Мостару 14 од бар 150 усташа-?амара из Шурманаца, Ме?угор?а и Би?акови?а, на челу са Иваном ?ованови?ем Црним. Члан судског ве?а био ?е, као поротник, ?озо ?елчи?, ко?и ?е 1941. године насе?авао усташе у празне српске ку?е у Пребиловцима.

После рата, главни злочинац Иван ?ованови? Црни ?е побегао и прик?учио се Титовим партизанима у ма?у 1945. у Жумберку. Потом ?е побегао у околину Суботице где се крио све до 1956. када ?е ухва?ен. Погуб?ен ?е 1958. године. Само пет других усташа учесника у овом поко?у ?е осу?ено на смрт, а главни мозак овог поко?а, Лудвиг ?ованови?, брат Црног, ?е добио само седам година затвора. Укупно ?е на суд, од бар 300 злочинаца изведено само 7 других ко?и су осу?ени на 7-8 година затвора. У пресуди Ивану ?ованови?у Црном, Окружни суд у Мостару ?е констатовао да су потпуно угашена 33 пребиловачка ог?ишта и да ?е укупно страдало (уби?ено, погинуло или бачено у шурманску ?аму) 830 особа.

Комунистичке власти ?угослави?е су скривале истину о размерама овог злочина тако да су забра?ивале ва?е?е кости?у српских жртава из крашких ?ама у ко?е су жртве биле бачене. Отвори ве?ине од ових ?ама су били забетонирани 1961. године по налогу комунистичких власти.

До Другог светског рата Пребиловци су имали преко 1000 становника, рат ?е преживело само 172 становника.

Посмртни остаци жртава

Црква Христовог Гроба у Пребиловцима, спомен храм

Од септембра 1990. године ?е спелеолошка организаци?а ?Зелена брда” вадила из крашких ?ама на подруч?у до?е Неретве посмртне остатке Срба страдалих од усташа у Другом светском рату. Ова ?е организаци?а из ?аме Голуб?ача у Ржаном долу извадила остатке преко 1000 жртава. Из ?аме Шурманци су извадили остатке 800 а из ?аме на Биво?ем брду остатке преко 1000 жртава. У децембру исте године ?е ова? посао наставила екипа спелеолошког одсека Планинарског савеза Београда. По подацима ко?и су доби?ени од мештана било ?е 13 ?ама у ко?е су усташе бацали уби?ене и живе Србе. Кости су ва?ене из седам ?ама: Голубинке, ?аме кра? села Шурманци, ?аме на Биво?ем брду, Видо?е кра? Житомисли?а, из две ?аме кра? Хутова и Гор?е и До?е Кукавуше. На основу сним?ених матери?ала приликом ва?е?а кости?у, те сведочанства особа ко?е су преживеле ове поко?е, сним?ена ?е документарна ТВ емиси?а ?Ево наше д?еце” у режи?и Здравка Шотре.

Српска православна црква ?е 6. августа 2015. године жртве из Пребиловаца канонизовала као Свете мученике пребиловачке.

Рат 1991—1995.

Током рата у ?уну 1992. све ку?е у Пребиловцима су биле спа?ене и срушене. Спомен-костурница у Пребиловцима у ко?у су биле положене кости Срба из Пребиловаца и околних села, поби?ених и бачених у ?аме током Другог светског рата, су 1992. године минирале и сравниле са зем?ом хрватске снаге. На месту на коме се налазила спомен-црква у ко?о? су биле кости око 4000 Срба изва?ених из ?ама 1990—1991. године ?е направ?ена депони?а отпада. Име Ивана ?ованови?а Црног ?е ме?у око 1600 усташа погинулих ?за хрватску слободу” на споменику у Чап?ини подигнутом 2002. године.

Литература

• Skoko, Savo (1991). Pokolji hercegova?kih Srba '41. (PDF). Stru?na knjiga Beograd. ISBN 86-419-0099-3. Архивирано из оригинала (PDF) 25. 2. 2014. г. Приступ?ено 20. 2. 2019. 
• Lees, Michael (1992). The Serbian Genocide 1941—1945. Serbian Orthodox Diocese of Western America. 
• Vuk?evi?, Bo?ko S. (1994). Tito: Architect of Yugoslav Disintegration. Rivercross Pub. ISBN 978-0-944957-46-2. 
• Perica, Vjekoslav (2004). Balkan Idols: Religion and Nationalism in Yugoslav States. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-517429-8. 
• Duli?, Tomislav (2005). Utopias of Nation: Local Mass Killing in Bosnia and Herzegovina, 1941—42. Uppsala University Library. ISBN 978-91-554-6302-1. 
• Vuku?i?, Tomo (2006). ?MOSTARSKI BISKUP ALOJZIJE MI?I? (1912-1942.) ZA VRIJEME DRUGOGA SVJETSKOG RATA (II.) Prilog prou?avanju me?ucrkvenih i me?unacionalnih odnosa, Crkva u svijetu : Crkva u svijetu”. 41 (3). Vrhbosanska katoli?ka teologija u Sarajevu. 
• Га?инови?, Радослав (2017). НАСИ?Е УСТАША НАД СРБИМА У ХЕРЦЕГОВИНИ ТОКОМ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА (PDF). Култура полиса, год. XIV, бр. 32. Архивирано из оригинала (PDF) 24. 2. 2019. г. Приступ?ено 24. 2. 2019. 

Спо?аш?е везе

• ?Evo na?e djece” (dokumentarni film) Zdravko ?otra
• Prebilovci 1941, Srbi u Bosni i Hercegovini kroz epohe i sudbine