什么的山坡

За друга значе?а, погледа?те страницу Усташе (вишезначна одредница).

百度 同时，零团费强制购物等被严令禁止。

Усташа — Хрватски револуционарни покрет Usta?a – Hrvatska revolucionarna organizacija
Поглавник	Анте Павели?
Оснивач	Анте Павели?
Основана	7. ?ануар 1929. (2025-08-05) (де?уре) 1930. (1930) (дефакто)
Распуштена	8. ма? 1945. (2025-08-05) (забра?ено)
Претходник	Хрватска странка права
Нас?едник	Крижари друге групе
С?едиште	Торино, Боло?а (до 1941) Загреб (1941—1945)
Новине	Хрватски домобран
Омладински огранак	Усташка младеж
Женски огранак	Женска лоза усташког покрета
Идеологи?а	хрватски национализам ултранационализам клерофашизам фашистички корпоратизам
Политичка позици?а	кра??а десница
Религи?а	католицизам
Бо?е	црвена   би?ела   плава   црна
Слоган	?За дом спремни!”

Усташе, званично Усташа — Хрватски револуционарни покрет, биле су хрватска фашистичка ултранационалистичка, клерикална и терористичка организаци?а, ко?у ?е основао Анте Павели? 1929. године у Итали?и. Организаци?а се налазила на челу Независне Државе Хрватске, од априла 1941. до ма?а 1945. године.

Осла?а?у?и се на Силе Осовине, при?е свега на ?емачку и Итали?у, усташе су у ве?ини случа?ева копирале ?ихову унутраш?у структуру и идеологи?у. У сво?им ставовима су истицали србофоби?у и антисемитизам, као и низ теори?а ко?има су оправдавале сво?е територи?алне претензи?е.

Усташе су организовале и спроводиле геноцид над Србима, ?евре?има и Ромима, оснива?у?и велики бро? сабирних логора. Према разним проц?енама, током усташког геноцида уби?ено ?е изме?у 197.000 и 700.000 Срба, 30.000 ?евре?а и 80.000 Рома.

Након ослобо?е?а ?угослави?е, ве?ина главешина усташког покрета ?е пацовским каналима поб?егла у западну Европу и ?ужну Америку, гд?е су створили мрежу радикалних организаци?а. Пита?е проц?ене злочина ко?е су починиле усташе ?е покренуто током распада ?угослави?е.

Назив

Ри?еч усташа (множ. усташе) изводи се из глагола устати. Пучки-усташа (?ем. Landsturm) био ?е во?ни чин у Кра?евском хрватском домобранству. Исти термин се користио и за хрватске п?ешади?ске пукове тре?е класе (?ем. Landsturm regiments) током Првог св?етског рата.

Друга вари?аци?а глагола устати ?е устаник (множ. устаници). Назив усташа ни?е имао фашистичку конотаци?у током сво?их раних година у Кра?евини ?угослави?и, ?ер ?е термин устат кориштен у Херцеговини за означава?е учесника Херцеговачког устанка 1875. године. Пун првобитни назив организаци?е се ?ав?а у априлу 1931. године као ?Усташа — Хрватска револуционарна организаци?а” (УХРО), а 1933. године ?е преименована у ?Усташа — Хрватски револуционарни покрет” (УХРП) и та? назив ?е задржала све до кра?а Другог св?етског рата.

Истори?а

Настанак хрватског национализма

Идеолози хрватског национализма.

Хрватски национализам ?е настао у 19. ви?еку. ?егови на?истакнути?и теоретичари били су Анте Старчеви?, Еуген Кватерник и ?осип Франк. У зем?ама Аустроугарске, ко?е су они сматрали хрватским, живио ?е знатан бро? Срба. У по?единим областима, као што су Босна, Херцеговина, Далмаци?а, окрузи бивше Во?не кра?ине, Срби су чинили ве?ину или знача?ан постотак становништва. Неколико ум?ерених хрватских политичара ?е активно сара?ивало са српским странкама. Истовремено, националистичке странке, ме?у ко?има се истицала Странка права, Србе су вид?еле као препреку ка ствара?у хрватске националне државе. Старчеви? ?е негирао посто?а?е српског народа, тврде?и да Срби нису народ ве? назив за робове и затворенике ко?и нису могли да изграде државу. Према томе, Старчеви? ?е сред?ов?ековно Српско кра?евство сматрао хрватском државом. Нешто другачи?а ?е била позици?а Кватерника. Он ?е признавао посто?а?е српског народа, али само изван граница оних зема?а за ко?е ?е тврдио да припада?у хрватском народу.

Србофоби?а као важан елемент хрватског национализма пове?ала се када ?е воде?у улогу у Странци права преузео ?осип Франк. Био ?е дос?едан у покуша?има да Хрвате представи као подршку Аустроугарско? на Балканском полуострву, док ?е Србе покушао представити као главне непри?ате?е. У периоду од 1900. до 1902. године Франкове присталице су организовале неколико погрома над Србима у Загребу, Карловцу и Броду на Сави. Током Првог св?етског рата, односи Срба и Хрвата су поново погоршани. ?Шуцкори” у ко?е су регрутовани босанскохерцеговачки Муслимани и Хрвати су у Босни и Херцеговини п?ачкали и уби?али Србе, ко?и су били осум?ичени за нело?алност Аустроугарско?.

Ст?епан Ради?.

Након пораза Аустроугарске у Првом св?етском рату и ?еног распада, практично све ?ужнословенске зем?е бивше монархи?е доброво?но су ушле у састав новонасталог Кра?евства Срба, Хрвата и Словенаца. Ме?утим, ова држава ?е била централизована и ускоро ?е престала да одговара хрватским интересима, ко?и су тежили ка аутономи?и или независности. То ?е додатно закомпликовало односе Срба и Хрвата, изазива?у?и низ политичких криза. Ве? 1918. године у хрватским насе?има дошло ?е до таласа демонстраци?а током ко?их се тражили независност Хрватске. Борбу за остваре?е овог ци?а водила ?е Хрватска републиканска се?ачка странка на челу са Ст?епаном Ради?ем, ко?а ?е у сво?о? пропаганди користила спо? националистичких и соци?ално-егалитарних елемената пропаганде. ХРСС се осла?ала на хрватско се?аштво, ко?е ?е чинило 80% становништва, ме?у ко?им ?е имала велику популарност. Она ?е 1921. године била творац ?Хрватског блока”, у?единивши на?знача?ни?е хрватске политичке снаге. До 1925. године Ради? ни?е признавао ствара?е Кра?евине Срба, Хрвата и Словенаца и устав усво?ен 1921. године. Закони Кра?евине нису спрово?ени у многим хрватским областима, ко?е су сачувале административни систем насли?е?ен из доба Аустроугарске. Ради? ?е 1925. године склопио споразум са Министарским сав?етом, а неколико чланова ХСС-а су постали министри. Он ?е, и поред тога, поново остао у опозици?и власти. Ради?а ?е у Народно? скупштини 20. ?уна 1928. године смртно ранио српски посланик Пуниша Рачи?, а два друга посланика ХСС-а су уби?ена.

Пропагандни летак УХРО из 1929. године са натписом ?Мо? ?е народ пусто роб?е, мо?а зем?а само гроб?е…”

Атентат у Народно? скупштини ?е изазвао талас хрватског национализма и додатно закомпликовао ве? компликоване односе Срба и Хрвата. Хрват ?осип Шуни? ?е 4. августа убио српског новинара Владимира Ристови?а као освету за Ради?еву смрт. Дана 1. септембра 1928. сазвана ?е конференци?а Хрватске странке права, на ко?о? ?е донесена одлука о самосталности и независности Хрватске. Дана 2. септембра у Загребу ?е одржан други сабор Хрватске револуционарне правашке омладине (ХРПО), радикалног омладинског крила ХСП-а ко?у ?е на Загребачком универзитету основао Бранимир ?ели?. ?ихова сарад?а са Антом Павели?ем ?е уродила 1. октобра оснива?ем организаци?е Хрватски домобран, чи?и ?е задатак био прикуп?а?е омладине у ванстраначку организаци?у ко?а ?е постати ?езгро хрватског сецесионизма. До 1929. по?авиле су се дви?е стру?е ме?у хрватским политичарима; ?едни су ди?елили Павели?ев став да се хрватски национални интерес може пости?и само наси?ем, а друга ум?ерена стру?а ?е била окуп?ена око Хрватске се?ачке странке, предво?ене Ради?евим нас?едником Влатком Мачеком, ко?а ?е имала много ве?у подршку ме?у Хрватима. Организаци?а окуп?ена око Домобрана ?е покушала да радикализу?е ум?ерене Хрвате, користе?и Ради?ево убиство да подгри?е тензи?е у поди?е?ено? држави. Група ?е издавала новине Хрватски домобран чи?и ?е главни уредник био ?ели?, а до забра?ива?а новина ?има су доприносили и чланови ХСП-а. Во?е ХПРО-а и Хрватског домобрана били саорганизатори насилних демонстраци?а у Загребу 1. децембра 1928. Након демонстраци?а ?ели? и Густав Перчец су емигрирали. Дана 6. ?ануара 1929. кра? Александар I Кара?ор?еви? ?е завео диктатуру, током ко?е ?е устав из 1921. укинут, забра?ене су све националне странке и онемогу?ен сваки легални политички рад. Ос?етивши се угроженим за сво?у безб?едност, Павели? ?е емигрирао у ?ануару 1929. године.

Настанак и разво? усташке организаци?е

Хрватска странка права ?е обнов?ена 1918. године и у исто ври?еме ?е неколико ?ених воде?их чланова напустило Аустроугарску монархи?у, ко?а се налазила у процесу распада. Годину дана касни?е адвокат Анте Павели? ?е постао секретар странке. Усво?ен ?е и нови програм странке, ко?им ?е одре?ен ци? ?очува?а националног идентитета и државне независности хрватског народа”. Ме?утим, ХСП 1920. године ни?е био популаран. Бирачко ти?ело странке чинили су само националистички настро?ени представници хрватске интелигенци?е и бивши официри Аустоугарске во?ске, незадово?ни политиком Београда.

Кра? Александар ни?е успио да у?едини ?егову вишенационалну кра?евину двадесетих година 20. ви?ека. Одустао од демократи?е и увео кра?евску диктатуру (6. ?ануара 1929) — ми?е?а?у?и истовремено име Кра?евине Срба, Хрвата и Словенаца у Кра?евина ?угослави?а, чиме ?е желио нагласити ?единство народа. Као одговор на кра?ев поступак, Анте Павели? ?е основао та?ну организаци?у ?Усташе” ко?а ?е заговарала хрватску независност и служила се тероризмом у постиза?у свога ци?а. Основну програма усташа чинило ?е миш?е?е да нема ни слоге ни помире?а изме?у Хрвата и Срба.

Усташки пропагандни плакат

Во?а усташа Анте Павели?

Непосредно при?е избора 1927. године, ХСП, ХРСС и ХФСС у?единиле су се у Хрватски блок. Главни слоган блока ?е био Старчеви?ев слоган ?Бог и Хрвати”. Ипак, ова? политички савез ни?е успио да стекне запажени политички резултат. Мандате у Народно? скупштини су стекли само Анте Трумби? и Анте Павели?. Посли?е атентата у Скупштини, Павели? ?е покушао искористити расту?и хрватски шовинизам у сво?е сврхе. У децембру 1928. године он оснива терористичку организаци?у ?Хрватски домобран”. У ?ануару 1929. године напушта странку. Први атентат ?е извршен дана 22. марта 1929. када су Ми?о Баби? и Мати?а Солдина убили у Загребу главног уредника Новости и предс?едника ??угословенске штампе” Тони?а Шлегела. Павели? и Перчец су априла 1929. године пос?етили Софи?у гд?е су 20. априла представницима ВМРО (Унутраш?а македонска револуционарна организаци?а) потписали Софи?ску деклараци?у, ко?ом наглашава?у да ?е координирати ?сво?у легалну д?елатност за изво?ште?е чов?еч?их и националних права, политичке слободе, те потпуне независности и Хрватске и Мацедони?е”. Због ове деклараци?е Павели?а и Перчеца Суд за заштиту државе у Београду осудио ?е 17. ?ула 1929. на смрт.

Емигранти су почели организовати подршку за сво? ци? ме?у хрватском ди?аспором у Европи, С?еверно? и ?ужно? Америци. Павели?у ?е организаци?ски узор био ВМРО. Тачан датум оснива?а усташке организаци?е ни?е познат; по неким подацима ?ош 1931, а у ?ануару 1932. су почели издавати први бро? м?есечника Усташа на простору данаш?е Итали?е. Средином 1932. об?ав?ен ?е Устав Хрватске револуционарне организаци?е (УХРО) и разни прописи у вези са унутраш?ом организаци?ом. Усташка емиграци?а ?е себи поставила задатак да свим средствима, па и оружаним устанком, стекне независност Хрватске. Организаци?а се састо?ала од табора, логора, стожера и Главног усташког стана (ГУС), на чи?ем се челу налазио поглавник Павели?. Начела усташког покрета, формулисана у седамнаест тачака, Павели? ?е об?авио 1. ?уна 1933. Начела су садржавала компоненте из разних извора: екстремног франковачког хрватскога национализма, нацизма и фашизма, католичке клерикалне ауторитарности и иде?а ХСС-а. У ?еданаесто? тачки ста?ало ?е да у ?хрватским државним и народним пословима у Независно? Држави Хрватско? не сми?е одлучивати нитко, тко ни?е по ко?енима и по крви члан хрватског народа”.

У егзилу, Павели? ?е убрзо ступио у контакт са бившим члановима ХСП и франковцима. У прво? половини 1932. године основан ?е Главни усташки стан и почело ?е издава?е новина Усташа. ?има се у изб?еглиштву постепено придружу?у Аугуст Кошути? и ?ура? Кр?еви?, те десетак хрватских интелектуалаца и радника. Након одласка у емиграци?у, Павели? ?е ступио у ближи контакт с Хрватским комитетом ко?и тридесетих година сара?у?е с Усташким покретом. Истовремено, Павели? и ?егове присталице покушале су да сво?у организаци?у не приказу?у као терористичку организаци?у него као масовни покрет хрватског народа. Затим су кренули у потрагу за државом ко?а би им била стални дома?ин. Аустри?а и Бугарска су то одбиле, али су 1932. године усташки функционери Лоркови?, Будак и Ели? усп?ели да осну?у центар организаци?е на подруч?у ?емачке. У ?ему су врбовали нове усташе, а било ?е и неусп?ешних покуша?а успостав?а?а веза са ?емачком обав?ешта?ном службом.

Много ве?а подршка усташама ?е пружена у Итали?и и Ма?арско?, државама ко?е су имале територи?алне претензи?е на подруч?у ?угослави?е. Мусолини се надао да ?е усташе мо?и искористити као средство врше?а притиска на Београд и као могу?е савезнике у случа?у рата са ?угослави?ом. Са ?еговом дозволом од 1931. до 1932. године у Итали?и ?е успостав?ена мрежа логора, гд?е су усташе вршиле во?ну и политичку обуку. У Ма?арско? од 1932. до 1934. године под руководством Густава Перчеца функционисао ?е логор ?анка Пуста, гд?е су се припремале саботаже против ?угослави?е. У суштини, у редове усташа су ступали Хрвати ко?и су радили у иностранству, родом из Херцеговине, ?угозападне Босне и Далматинског загор?а. Они су регрутовани у Белги?и, Уругва?у, Аргентини, Бразилу, Боливи?и и С?еди?еним Америчким Државама.

Обука усташа у логору ?анка Пуста у Ма?арско?

Ве? у првим м?есецима емиграци?е Павели? ?е одредио дви?е области д?елова?а усташке организаци?е — законите и незаконите. Под законитим д?елова?ем, мислило се на интернационализаци?у хрватског пита?а у ?угослави?и, пропаганду, апелаци?е Лиги народа од разних хрватских емигрантских организаци?а итд. Под незаконито д?елова?е, мислило се на тероризам, ко?и ?е на кра?у постао главна активност усташа. Надали су се да ?е уз помо? тероризма довести до дестабилизаци?е ситуаци?е у ?угослави?и и изазвати народни устанак. У ?уну 1932. године у новинама Усташа писало ?е:

Усташка ?е дужност вра?ати мило за драго. Ну не ?еднаком м?ером. Усташе, запамтите, усташки се пла?а: за зуб — главу, за главу — десет глава! Тако вели усташко еван?е?е.

Постало ?е ?асно да Павели? има финанси?ску подршку и заштиту итали?анске владе, чи?а ?е фашистичка начела усво?ио кра?ем 1930-их. По директиви Павели?а, а уз пристанак и подршку ма?арске владе, Перчец ?е 1931. изна?мио има?е ?анка Пуста код На?ка?иже за обуку. ?анка Пуста ?е постала ?едан од главних центара за обучава?е диверзантских група и атентатора, одакле су биле вршене диверзантске акци?е у ?угослави?и: подмета?е бомбе на же?езничко? станици у Оси?еку, у вагону воза Оси?ек—Винковци, на прузи Загреб—Београд, у Загребу пред православном црквом и у дворишту касарне 32. п?ешади?ског пука. Терористичка обука усташа се одви?ала по усташким логорима у неким европским зем?ама, од ко?их су на?важни?и: ?анка Пуста у Ма?арско? (?ето 1931), Бове?о у Итали?и (почетак 1931) и Липари у Итали?и (1934). Тако?е су оснивани и логори у Данско?, Аустри?и и ?емачко?. У ?угослави?и су се налазиле терористичке групе у Копривници (ко?а ?е имала везу с ?анка Пустом) и подруч?у Далмаци?е (гд?е ?е било девет усташких група), а преко Задра, Ри?еке и ?анка Пусте пребацу?у се ?уди и оруж?е. Ве?а усташка акци?а ?е била изведена почетком септембра 1932. у области Велебита/Лике, када се десетак усташа пребацило из итали?анског Задра, повезало са тамош?им симпатизерима (Артукови?ем, Рукавином и Дошеном) и напало жандармери?ску станицу у селу Брушане. Ова акци?а, названа Велебитски устанак, брзо ?е пропала; ве?ину усташа ?е ухватила жандармери?а, а остали су поб?егли у иностранство. Ипак, због м?ера жандармери?е према цивилном становништву, акци?а ?е привукла ме?ународну паж?у и подигла усташама углед у хрватском народу. Буду?и да су и комунисти у то ври?еме били против ?угослави?е и илегално д?еловали у држави и иностранству —, КП? ?е подржала Велебитски устанак, али ?е критиковала усташе због фашизма, терористичких акци?а и неосла?а?а на шире народне масе. Од уво?е?а диктатуре, ?едини контакти усташа и комуниста били су на одслуже?има затворских казни, када су се за?едно супротстав?али лошим условима по казнионицама. Док су за?едно роби?али, изме?у усташа и комуниста су во?ене политичке расправе у ко?има су об?е стране покушавале да преобрате ону другу на сво?у страну.

Атентат на кра?а Александра

Петар Ореб и Иво Херенчи? су 17. децембра 1933. године покушали да уби?у кра?а Александра приликом ?егове пос?ете Загребу, што ?е усп?ешно спри?ечила ?угословенска полици?а, ухапсивши атентаторе. Еуген Дидо Кватерник ?е организовао атентат на кра?а Александра I у Марсе?у, приликом ?егове званичне пос?ете Француско?. Убиство ?е извршио Владо Черноземски, члан ВМРО-а. ?угослави?а ?е покренула поступак пред Друштвом народа поводом атентата, износе?и доказе о итали?анско? и ма?арско? зав?ери против ?еног суверенитета. О итали?анско? одговорности се ни?е расправ?ало у Друштву народа, а Итали?а ?е одбила да изручи Кватерника и Павели?а ?угослави?и или Француско?. Главни терет одговорности ?е подни?ела Ма?арска, а Итали?а — иако ни?е била оптужена за саучесништво — ипак ?е дожив?ела непри?атности. Посли?е атентата у Марсе?у ?е онемогу?ен рад усташа у потпуности, а ве?и дио усташа у Итали?и, ?емачко? и Ма?арско? ?е био похватан и похапшен. У Итали?и су усташе биле интерниране на Липарска острва. Павели? и Кватерник су ухапшени средином октобра и држани су у затвору годину и по дана, а касни?е су били у полузаточеништву у Фиренци, па у Си?ени. ?анка Пусту ?е запос?ела ма?арска полици?а и извршила претрес и хапше?а. Из ?емачке су усташе поб?егле у Шва?царску, Белги?у, Француску и Енглеску.

У шире?у хрватског национализма и обуци усташа, католичко свештенство ?е имало важну улогу. Неколико католичких самостана ?е постало нека врста база за обуку усташа и м?есто ?иховог окуп?а?а. Посебно се истичу фра?евачко-?езуитске гимнази?е, као и Богословни факултет Свеучилишта у Загребу. Усташе су тако?е подржавале католичке организаци?е, као што ?е ?Велико крижарско братство” (кра?ем тридесетих година имала 540 м?есних организаци?а; до 30.000 чланова).

Пред Други св?етски рат

Након убиства кра?а Александра, усташе одуста?у од иде?е привлаче?а ме?ународне помо?и и осла?а?у се на помо? Итали?е и ?емачке. У октобру 1936. године, Павели? ?е министарству спо?них послова ?емачке послао меморандум под називом ?Хрватско пита?е” (?ем. Die kroatische Frage) — у ко?ем покушава да докаже да ?е разара?е ?угослави?е и ствара?е про?емачке Хрватске у интересу Берлина. Ме?утим, он тада ни?е упознао Хитлера са иде?ом независне Хрватске. Заправо, ?едина зем?а ко?а ?е подржавала иде?е у друго? половини тридесетих година ?е Итали?а.

За усташе интерниране у Итали?и ста?е се додатно отежало када ?е влада Милана Сто?адинови?а 25. марта 1937. зак?учила са Итали?ом споразум о при?ате?ству, ко?ом су се две државе обавезале да не?е толерисати групе ко?е раде против друге потписнице споразума. За ври?еме преговора у Београду, итали?ански посланик ?е на?ав?ивао да ?е Итали?а предузети енергичне м?ере против усташа као што ?е држа?е Павели?а и Кватерника у заточеништву, интернира?е ди?ела усташа у ?ужну Америку или итали?анске колони?е у Африци и сарад?а са ?угословенском полици?ом. Итали?а ?е покушавала да ?угослави?у извуче из Мале Антанте и француске сфере утица?а, па ?е пристала на уступак — али ни?е изручила усташе ?угослави?и, држе?и их за евентуалну употребу у буду?ности. Сто?адинови?ева влада ?е одредила Владету Мили?еви?а да надзире спрово?е?е споразума. Мили?еви? ?е дао све од себе да разби?е усташки покрет како не би више били при?ет?а ?угослави?и, наговаравши их да се врате у ?угослави?и. Тако се од 500 усташа заточених на Липарским острвима, за повратак у ?угослави?у одлучило око 220 — ме?у ко?има и Миле Будак и ?уре Францети? ко?и су се вратили у ?угослави?у 1938. Из ?емачке се у ?угослави?у вратио Младен Лоркови?. Повратак више од половине усташа ?е ос?етно погодио главну ?езгру усташког покрета, чи?и ?е остатак на челу с Павели?ем од тада бити политички неактиван. Са повратком истакнути?их усташа, и спо?нополитичким и унутраш?им дога?а?има, активност усташа у ?угослави?и се по?ачала. Дошло ?е до све оштри?е конфронтаци?е изме?у усташа и во?ства ХСС-а, чему ?е на руку ишла и политика Милана Сто?адинови?а ко?и ?е у Хрватско? тражио било какве савезнике против Мачека. Група око Будака ?е постала главни носилац усташких активности у држави. Будак ?е покренуо нед?е?ник Хрватски народ, ко?и ?е био легално усташко гласило.

На кра?у тридесетих година присталице усташа су се у ?угослави?и окупиле око дви?е законите организаци?е — друштво за штед?у и за?мове ?Узданица” и културно-просв?етно друштво ?Матица хрватска”, гд?е су воде?у улогу имали националистички настро?ени хрватски интелектуалци. ?Узданица” ?е координисала активности незаконитих усташких ?ели?а. ?Хрватска матица” ?е окуп?ала идеологе хрватског национализма, а са ?ом су сара?ивали ?ули?е Макенец, Миле Старчеви?, Младен Лоркови? и Миле Будак, ко?и су касни?е постали министри у Павели?ево? влади.

За ?угословенско-итали?анске односе к?учна су била два дога?а?а: см?ена Милана Сто?адинови?а, чиме ?е опао итали?ански утица? у ?угослави?и; и постав?а?е Драгише Цветкови?а на дужност предс?едника Министарског сав?ета и постав?а?е хрватског пита?а за главну унутраш?ополитичку тему ?угослави?е. Итали?ани су били св?есни да Мачек ужива много ве?у подршку у хрватском народу него Павели?, па су покушали да га држе на сво?о? страни. Тако?е су били св?есни могу?ности да се хрватско пита?е ри?еши по угледу на словачко, уз помо? ?емачке, чиме би Итали?ани на Балкану и Средозем?у добили мо?ног супарника. При?е Сто?адинови?еве см?ене, Мачек ?е покушао да искористи Итали?у како би вршио притисак на Београд. С друге стране, Итали?ани су подстицали Мачека да тражи од Београда велике уступке, чиме би Итали?ани добили непосредну прилику да се уми?еша?у у српско-хрватски спор. Ме?утим, Мачек ?е постигао споразум о оснива?у Бановине Хрватске без икаквих итали?анских гаранци?а, па се Итали?а поново окренула усташама, за ко?е ?е споразум Цветкови?—Мачек представ?ао изда?у борбе за независност Хрватске. Мусолини ?е планирао да искористи усташе као пету колону приликом предсто?е?ег напада на ?угослави?у. Стога су 23. ?ануара и 10. ма?а 1940. Галеацо ?ано и Павели? одржали два састанка. Посли?е првобитног одби?а?а, Павели? ?е прихватио план да усташе подигну устанак у хрватским кра?евима и да онда позову Итали?ане као помо? да одржава?у нову државу ко?а ?е одржавати ти?есне везе са Итали?ом и бити са ?ом у персонално? уни?и. План за напад на ?угослави?у ?е одре?ен на ?ун, али ?е битка за Француску одложила итали?ански план за септембар. Ме?утим, Ни?емци су у августу сав?етовали Итали?анима да одустану од напада на ?угослави?у пошто ?е Хитлер тражио мир на ?ужним границама ?емачке пред предсто?е?у инвази?у на СССР, па ?е Мусолини?ев план ?ош ?едном одложен. Ипак, Мусолини ?е зато без консултаци?е са ?емачком напао Грчку октобра 1940. Лоша ситуаци?а у ко?о? се нашла Итали?а после грчке противофанзиве у Албани?и нат?ерала ?е Хитлера да врши притисак на ?угослави?у да приступи Тро?ном пакту. Почетком марта 1941. године Павели? ?е из Фиренце дошао у Рим на позив. Високи званичник министарства спо?них послова Итали?е, референт о хрватском пита?у барон Ферарис, у име итали?анске владе ?е обави?естио Павели?а о томе да ?е се ?угослави?а придружити Тро?ном пакту и тражио ?е — у форми ултиматума — да усташка организаци?а не ствара потешко?е за итали?анску дипломати?у и прекине све д?елатности. Споразум о приступа?у Тро?ном пакту потписао ?е предс?едник Министарског сав?ета 25. марта 1941. године. Када ?е влада Цветкови?—Мачек приступила Тро?ном пакту 25. марта, чинило се да ?е то велики ударац за усташке планове о независно? држави, док су бро?ни ?угословенски политичари сматрали изда?ом националних интереса. Ме?утим, у ?угослави?и ?е ве? 27. марта извршен државни удар, а Цветкови?ева влада и кра?евско нам?есништво су збачени са власти. Ти дога?а?и су Силама Осовине били повод за напад на ?угослави?у.

Други св?етски рат — Независна Држава Хрватска

Главни чланак: Независна Држава Хрватска

Саопште?е о проглаше?у НДХ у Хрватском народу

Дочек ?емачке во?ске у Загребу 10. априла 1941. године

Павели? 28. марта 1941. године, одушев?ен ви?естима о ?емачком нападу, изда?е наре?е?е да се све усташе окупе у итали?анском логору у граду Писто?а (у Тоскани) и 10. априла ?е извршио смотру. У Итали?и су све усташе на челу са Павели?ем у 8 часова 10. априла преко ради?а чуле проглас о оснива?у Независне Државе Хрватске у Загребу, ко?и ?е прочитао Славко Кватерник, а ко?и ?е себе прогласио зам?еником поглавника. То се догодило на дан уласка ?емачке во?ске у Загреб. Коначну одлуку о томе ко би требало да води про?емачку владу дони?ео ?е Берлин. Чека?у?и Павели?ев долазак, Кватерник са сво?им ближим сарадницима формирао привремен владу — Хрватско државно водство, а на ?ено челу постав?а Мила Будака. М?есну власт су преузеле усташе или бивши званичници Хрватске бановине ко?и су заклели на оданост НДХ.

Увече 12. априла 1941. министар спо?них послова ?емачке ?оахим фон Рибентроп обави?естио ?е специ?алног изасника МСП ?емачке у Загребу штандартенфирера СС Едмунда Фезенма?ера, да Хитлер из политичких разлога нам?ерава Итали?и дати предност у хрватском пита?у, а да марионетску владу не треба предводити во?а загребачких усташа Кватерник, ко?и ?е под Фезенма?еровим диктатом прогласио НДХ, него поглавник Анте Павели?. За формалног шефа државе ?е 18. ма?а 1941. године проглашен итали?ански принц из саво?ске династи?е А?моне као кра? Томислав II.

?емачка влада ?е 6. ?уна 1941. године дефинисала коначне границе НДХ: на састанку Хитлера и Павели?а одлучено ?е да у састав НДХ буду ук?учене, поред ве?ине територи?е данаш?е Републике Хрватске (без Истре), Босна, Херцеговина и Новопазарски сан?ак. Босну и Херцеговини су усташе сматрале ?изворном хрватском зем?ом”. Ме?утим, велики дио Далмаци?е са око 400 хи?ада становника припао ?е Итали?и. Након пада фашистичке Итали?е 3. септембра 1943. године то подруч?е ?е Павели? прик?учио НДХ.

Хрватски во?ници са одруб?еном главом православног свештеника

НДХ 1943. године

НДХ ?е био дио окупационог система формираног на подруч?у Кра?евине ?угослави?е. Ме?утим, имала ?е стварне атрибуте државе и независност у спрово?е?у унутраш?е политике. Према миш?е?у руског историчара Леонида Гиби?анског, НДХ ?представ?а, нарочито на почетку, у очима знача?ног ди?ела хрватског друштва оличе?е националне државе. То ?е довело до подршке НДХ, или барем до оданости ’сво?о? држави’, или чак ?едноставно до нево?ног помире?а са ?еним посто?а?ем ме?у прилично широким сло?евима хрватског, а и у одре?ено? м?ери муслиманског становништва, често ук?учу?у?и и оне ко?е нису одобравали или су, у кра??о? м?ери, били уда?ени од свих особина уста?еног усташког режима, конкретно реалности ?ихове политике и идеологи?е”. Истовремено, према миш?е?у руског историчара Фре?дзона, ?ве?ина народа ни?е била задово?на тиме што ?е Независна Држава Хрватска настала у ти?есно? вези са итали?анским и ?емачким фашизмом”. Усташку власт ?е представ?ао сопствени радикално-националистички режим са снажним тоталитаристичким цртама. Усташе и ?ихова идеологи?а су у ново? држави заузимале апсолутни монополски положа?. Забра?ене су све политичке странке и друштвени покрети. Као зам?ена, успостав?ен ?е систем званичних ?авних организаци?а, ко?е су ук?учивале омладину, жене итд. ко?и су били или дио усташког покрета или су га у потпуности контролисали. Женски огранак ?е назван ?Женска лоза усташког покрета”, а службено гласило огранка био ?е лист Усташки?а. Само чланови усташког покрета су могли заузети важне ?авне положа?е.

Титулом поглавника Павели? ?е сву мо? ставио у сво?е руке, промовишу?и сво? култ личности. Усташки покрет ?е прерастао у ?едину странку у зем?и. Паралелно са во?ском заснованом на регрутова?у (Хрватско домобранство), према прим?еру ?емачког СС-а основане су специ?ални во?ни одреди усташа (Усташка во?ница). Павели? ?е сам доносио све законске одредбе, постав?ао чланове вишег руководства и званичнике усташког покрета. У НДХ ни?е била изборних органа ни на државном, а ни на м?есном нивоу.

Геноцид над Србима, Ромима и ?евре?има изазвао ?е отпор усташком режиму. У априлу 1941. године, посли?е првих упада усташа у српска села, ко?и су били пра?ени масовним убиствима, побуну су започели четници, ко?има ?е запов?едао генерал Драго?уб Дража Михаилови?. Четници су углавном били Срби и били су одани Влади у изб?еглиштву. У ?ето исте године побуни су се придружили и партизани ко?има ?е запов?едао ?осип Броз Тито. До кра?а ?есени 1941. године четници и партизани су д?еловали за?едно, ме?утим, неслага?а ко?а су посто?ала изме?у ?их су довела до конфронтаци?а, ко?е су прерасле у борбена де?ства. Искористивши то, чиновници НДХ су на више м?еста, почевши од про?е?а 1942. године, усп?ели пости?и примир?е са м?есним одредима четника. Неки од тих одреда су се касни?е борили против партизана за?едно са усташама и домобранима. Дио четника ?е одбио да склопи примир?е и наставио ?е борбу против окупатора. Дража ?е имао резерве према примир?у са НДХ, ме?утим, одлучно се противио само када су пита?у били писани договори. ?едан дио историчара оспорава сарад?у усташа и четника у борби против партизана.

Застава НДХ

У фебруара 1942. године усташе су основале Хрватски државни сабор, ко?и ?е имао декоративну функци?у. Сабор ни?е имао никаква законодавна овлаш?е?а и ускоро се претворио у орган усташке пропаганде. Према миш?е?у историчара Серге?а Бел?акова, чланови Сабора су преносили гледишта усташке врхушке о на?важни?им пита?има у НДХ. Након тре?е с?еднице у децембру 1942. године, Сабор више ни?е сазиван.

Дио НОВ?-а улази у ослобо?ени Загреб 9. ма?а 1945. године

У покуша?у да одрже подршку ширег сло?а хрватско? друштва Независно? Држави Хрватско?, усташе су постепено предавале министарске дужности у влади бившим члановима ХСС-а. Павели? ?е 1943. године дужност предс?едника Владе уступио Николи Манди?у. Ме?утим, уступак ?е била чиста формалност, ?ер ?е сва стварна мо? и да?е остала у рукама усташког покрета и Павели?а. Током овог периода официри Вермахта ко?и су се налазили у НДХ веома су негативно описивали усташки режим, истичу?и ?егову слабост и чи?ену да он посто?и само захва?у?у?и подршци ?емачке. Министар унутраш?их послова Младен Лоркови? и министар оружаних снага Анте Воки? су 1944. године започели припреме за државни удар и свргава?е Павели?а и приступа?е НДХ антихитлеровско? коалици?и. Ме?утим, ?ихова зав?ера ?е откривена и они су нешто касни?е стре?ани.

Од октобра 1944. до кра?а рата, Павели? и ?егови сарадници су више пута покушали успоставити контакт са владама С?еди?ених Америчких Држава и У?еди?еног Кра?евства. Павели? ?е од западних Савезника тражио призна?е НДХ и заштиту од партизана и Црвене арми?е. Покушава?у?и да доби?е одговоре из Вашингтона и Лондона, он ?е 3. ма?а 1945. године укинуо све расне законе у НДХ, али сви ?егови захт?еви упу?ени западним Савезницима остали без одговора. Усташка врхушка ?е 5. ма?а поб?егла из Загреба. Неколико дана касни?е град су ослободили партизани и НДХ ?е престала да посто?и.

Спо?на политика владе Анте Павели?а

Хитлер и Павели? у Берхтесгадену, ?ул 1941. године

Спо?на политика усташког режима била ?е чврсто везана за зем?е Осовине. НДХ ?е 15. ?уна 1941. године приступила Тро?ном пакту, а 25. новембра Антикоминтернском пакту. Друге државе потписнице тих споразума су званично признале НДХ и успоставиле дипломатске односе са ?ом. Павели? и ?егови сарадници су се у потпуности придржавали курса ко?и су водиле ?емачка и Итали?а. Када су оне об?авиле рат С?еди?еним Америчким Државама, сличан корак ?е 14. децембра направила и НДХ, а затим ?е об?авила рат и У?еди?еном Кра?евству.

Упркос чи?еници да НДХ ни?е об?авила рат Сов?етском Савезу, службена пропаганда ?е на све могу?е начине исказивала радикално непри?ате?ство према СССР. На иници?ативу Павели?а и са личним Хитлеровим одобре?ем на сов?етско-?емачком фронту почетком ?есени 1941. године послато ?е неколико во?них ?единица, у ко?е су ступили доброво?ци познати као ?Легионари”. Хрватски доброво?ци у саставу Вермахта чинили су знача?ну во?ну силу, са више од 113.000 во?ника и официра. Према проц?ени Олега Рома?ка, Хрвати су се у борбама показали бо?е од других националних формаци?а Тре?ег ра?ха. Укупно ?е погинуло више од 14.000 Хрвата и босанских Муслимана ко?и су служили у Вермахту или СС.

Током година у емиграци?и, Павели? ?е био блиско повезан са Мусолини?евим режимом и у првим годинама сво?е владе био ?е ори?ентисан према Риму. Ме?утим, након што ?е Итали?а об?авила сво?е претензи?е према ди?еловима НДХ, првенственом према Далмаци?и, почео ?е да маневрише изме?у Рима и Берлина. Сличне акци?е су се одви?але све до капитулаци?е Итали?е 1943. године, од када ?е ?едини заштитник НДХ била ?емачка.

Геноцид

Види ?ош: Геноцид над Србима у Другом св?етском рату, Концентрациони логори у НДХ и Злочини усташа у Другом светском рату

Српска породица ко?у су усташе побиле 1941. године

Национално-политички ци? усташа ни?е био само успостав?а?е независне државе Хрватске, него и дава?е етничког хрватског карактера ново? држави. Главна препрека ка испу?е?у тог ци?а били су Срби, ко?и су чинили ?едну тре?ину становништва НДХ. Због тога, од првих дана посто?а?а НДХ, усташе су започеле активну антисрпску д?елатност. Увод ?е била мо?на пропагандна кампа?а, у ко?о? су Срби приказани као главни непри?ате?и Хрвата, ко?има ни?е м?есто у НДХ. Пропаганда ?е кулминирала масовним убиствима Срба и ?ихово спрово?е?е у бро?не концентрационе логоре.

С?еде?и прим?ер ?емачке, усташки режим ?е издао расне законе засноване на Нирнбершким законима, усм?ерене против Срба, ?евре?а и Рома. Законска одредба о заштити народа и државе усво?ен ?е 17. априла 1941. године, према коме се због угрожава?а интереса хрватског народа и НДХ изводи смртна казна. Дана 18. априла усво?ене су одлуке о именова?у државних комесара у приватним предузе?има, ко?а се налазе у власништву ?евре?а или Срба, и конфискаци?и свих аутопревозних средстава, 25. априла издата ?е законска одредба о забрани ?ирилице, 30. априла законска одредба о заштити ари?евске крви и части хрватског народа и законска одредба о расно? припадности итд. Србима ?е наре?ено да носе траке са латиничким словом ?П”, што ?е била скра?еница за ?Православни”.

Усташка влада ?е 5. ма?а 1941. године издала декрет према коме се Српско? православно? цркви забра?у?е д?елова?е у НДХ. Загребачки митрополит Досите? ?е ухапшен 9. ма?а. Наредба о забрани свих српских православних народних школа издата ?е 2. ?уна.

Жртве у концентрационом логору ?асеновац

Током свог говора у Госпи?у 22. ?уна 1941. године ?едан од воде?их усташа Миле Будак формулисао ?е акциони план према Србима, ко?и ?е 26. ?уна об?авио у новинама Хрватски лист:

?едан дио Срба ?емо побити, други раселити, а остале ?емо превести у католичку в?еру и тако их претопити у Хрвате.

Усташе су вршиле диференцирану политику према народима ко?е су прогласили непри?ате?има. Разлика у ставу према Србима и ?евре?има, била ?е же?а да се ?евре?и потпуно униште, док би према ?иховим плановима тре?ина Срба требала бити уби?ена, тре?ина покатоличена и тре?ина прот?ерана у Срби?у. На ова? начин, усташе су планирале учинити сво?у државу потпуно ?еднонационалном. Према итали?анском историчару Марку Ривели?у, ?евре?ско пита?е ни?е било главни ?расни проблем”. Према ?еговом миш?е?у, Павели? ?е покушао истри?ебити ?евре?е само како би ?задово?ио на?мо?ни?ем нацистичком савезнику”.

Знача?ан бро? жртава геноцида ?е погинуо или пострадао у бро?ним концентрационим логорима, ко?е су основале усташе. Одмах након проглаше?а НДХ, усташе су отпочеле са ствара?ем два типа логора: депортациони и концентрациони. У прве су упу?ивани ?уди за накнадну депортаци?у у Срби?у. Такви логори су били Цапраг код Сиска, Б?еловар и Славонски Брод. Концентрациони логори су постали м?еста масакра и симболи усташког терора.

Током априла и ма?а 1941. године почи?у се оснивати први концентрациони логори у НДХ. Они су озако?ени 23. новембра исте године посебним декретом Павели?а и Артукови?а под називом ?логори за интернира?е и рад”. Логори су били раштркани по ци?ело? територи?и НДХ, а контролисале су их усташе. Од свих ?их, до кра?а рата су остали само логори ?асеновац и Стара Градишка. Логорима ?е управ?ала Усташка надзорна служба, а први управник свих логора ?е био Ми?о Баби?, кога су у ?уну 1941. године убили српски партизани. На ?егов положа? ?е ступио В?екослав Лубури?, ко?и ?е остао управник све до кра?а рата.

Током врше?а геноцида над Србима, усташе су сво?е жртве уби?але посебном врстом ножа, ?србос?еком”. Позната ?е ?егова употреба током поко?а у ?асеновцу. Ме?у стражарима логора у ?асеновцу ?е 24. августа 1942. године одржано ?такмиче?е” у бро?у закланих логораша. У такмиче?у ?е поб?едио Петар Брзица, припадник католичке организаци?е Крижари, ко?и ?е ?србос?еком” за ?едно вече пререзао грла 1.360 логораша. Поб?едник ?такмиче?а” ?е као награду из руку логорског капелана примио златни сат, од управе логора сребрни сервис, а од сво?их сарадника печено прасе и боцу вина.

Тачан бро? жртава и данас ни?е познат. Према разним проц?енама, укупан бро? жртава геноцида се кре?е од 197.000 до 800.000 Срба. Око 240.000 Срба ?е присилно преведено у католицизам, а ?ош 400.000 ?е прот?ерано у Срби?у. Од 30.000 ?евре?а, истреб?ених током рата, 23.000 ?е погинуло у логорима НДХ, а ?ош 7.000 ?е депортовано и погуб?ено у Аушвицу. Ме?у мртвима има и ?евре?а ко?и су са подруч?а Срби?е спроведени у логоре НДХ. Бро? погинулих Рома ?е око 80.000.

Односи са Католичком црквом

Главни чланак: Католичка црква и усташе

Присилно прево?е?е Срба у католицизам у цркви у Глини, 1941. године

Улога Католичке цркве у НДХ и у геноциду над Србима се тумачи на различите начине: од оптужби за подстица?е и непосредно учеш?е у геноциду до навода о покуша?има католичког свештенства да спасе српско становништва. У суштини, полемика о овом пита?у се своди на расправу о дви?е фигуре — папи Пи?у XII и загребачком надбискупу Ало?зи?у Степинцу.

Надбискуп Ало?зи?е ?е на почетку НДХ безусловно подржавао Павели?а и усташе. Показу?у?и им сво?у подршку, он ?е позивао католичко свештенство и становништво НДХ да уради исто. Степинац ?е 26. ?уна 1941. године лично ув?еравао Павели?а у ?искрену и ло?алну сарад?у ради бо?е буду?ности наше домовине”. Одмах након проглаше?а НДХ, он ?е од Свете столице захти?евао да ?е дипломатски призна и уложио ?е многе напоре да успостави везе изме?у Ватикана и НДХ.

Павели? и Степинац

Павели? и министар образова?а и културе Миле Будак су 5. ма?а 1941. године издали законску одредбу о прелазу с ?едне в?ере на другу, приси?ава?у?и православце да се преобрате на католицизам. Након тога, званично периодично изда?е Загребачке надбискупи?е Католички лист об?авио ?е Степинчеву из?аву у ко?о? ?е он Србе назвао ?отпадницима од Католичке цркве” и одобрио нови закон. Ово изда?е од 31. ?ула позвало ?е на убрза?е процеса католиче?а Срба. Степинац ?е писао Ватикану 1943. године да ?е у НДХ покатоличено 240.000 Срба.

Надбискуп Степинац и усташе

Степинац ?е био и апостолски викар усташких оружаних снага, односно шеф свих капелана. Оружане формаци?е НДХ су имале у сво?им редовима во?не свештенике. Укупно их ?е било 150, ко?и су били потчи?ени папском викару, т?. надбискупу Степинцу. Неки од ?их су лично учествовали у злочинима над Србима. Други су се ограничили само на оправда?у тих убистава.

У ?есен 1941. године НДХ и Ватикан су разми?енили дипломатске представнике. НДХ у Ватикану ?е представ?ао Никола Рушинови?, а Ватикан у НДХ опат Марконе. Истовремено, Русинови? ?е изв?естио Загреб да су ?егова д?елатности у Ватикану отежане, ?ер ?е свештенство поди?е?ено на присталице усташа и ?ихове противнике.

Током рата, папа Пи?е XII ?е више пута примио изв?ешта?е о злочинима над православним становништвом у НДХ и учеш?у свештенства и монаха у злочинима, али ништа ни?е преузимао поводом тога. Сличан положа? су заузели Степинац и београдски надбискуп ?осип У?чи?, ко?и су били редовно информисано и злочинима над Србима. Усташком терору се из Ватикана противио само кардинал Ужен Тисон. Никола Рушино? ?е писао да ?е у разговору са ?им о злочинима усташа зам?еник секретара Ватикана ?овани Батиста прим?етио да ?Ватикан прима негативне информаци?е о Хрватско? са одре?еним непов?ере?ем”.

Након Другог св?етског рата

Главни чланци: Случа? Бла?бург, Пацовски канали, Крижари (усташка група) и Радуша 72

Зароб?ене усташе у близини Бла?бурга (ма? 1945)

Након поб?еде Антихитлеровске коалици?е у Другом св?етском рату, у ма?у 1945. године многе усташе су поб?егле у иностранство. Одмах након завршетка рата остатак усташа, дио ОС НДХ, српске и словеначке националистичке групе ко?е су водиле борбе против партизана, предале су се Британцима на подруч?у данаш?е Аустри?е, али су они предати партизанима, ко?и су ве?ину ?их стре?али. Масовна погуб?е?а усташа у аусти?ском граду Бла?бургу ?е у историографи?и заби?ежено као Случа? Бла?бург. Бро? уби?ених усташа и хрватских цивила (ук?учу?у?и жене и д?ецу) проц?е?у?е се од 15.000 до 100.000 ?уди. Тако?е ?е уби?ено до 17.000 словеначких домобрана и српских четника са члановима сво?их породица.

Усташа, прерушен у жену, кога су заробили припадници 6. кра?ишке ударне бригаде НОВ?

Ве?ина усташког во?ства, ук?учу?у?и Павели?а, рани?е ?е поб?егло из НДХ. Такозваним ?пацовским каналима” ко?е ?е организовало католичко свештенство — чланови организаци?е, неколико стотина усташа отишло ?е у Итали?у, одакле су бродовима емигрирали у Аргентину, С?еди?ене Државе, Канаду и Шпани?у. Сам Павели? ?е у Аргентину стигао 1947. године и до кра?а педесетих година ?е живио у Буенос А?ресу, гд?е ?е радио као сав?етник за безб?едност предс?едника Аргентине Хуана Перона. Дио усташа ?е остао у ?угослави?и, покушава?у?и да, уз широку подршку католичког свештенства, организу?у побу?еничке д?елатности. Ме?утим, ?угословенска во?ска и полици?а су их или похапсили или уништили. ?едан од пос?ератних напора усташа била ?е ?акци?а 10. трава?” (1947—1948) ко?у ?е водио бивши официр усташке обав?ешта?не службе Божидар Кавран из Аустри?е, а чи?и ?е ци? био организова?е отпора ?угословенским властима у зем?и. Изме?у 22. ?ула 1947. и 3. ?ула 1948, ?угословенска УДБА ?е намамила 18 усташких група (укупно 98 по?единаца) у зем?у и похапсила их чим би ушли у зем?у, не остав?а?у?и никакве сум?е усташама у иностранству да нешто ни?е у реду. Ме?у ухва?еним и ухапшеним усташама били су и ?убо Милош, Анте Врбан и Божидар Кавран.

У емигрантским круговима, усташе су формирале терористичке групе. Усташе су основале сво?е центре у ?емачко?, Канади, С?еди?еним Државама, Аустри?и и Аргентини. Усташе у емиграци?и поди?елиле су се у дви?е стру?е: ?една ко?а ?е одби?ала сарад?у са било ко?ом другом хрватском политичком групом и друга ко?а ?е била спремна на сарад?у са Мачеком и ?еговом Хрватском се?ачком странком. Под непосредним руководством Павели?а 1957. године основан ?е Хрватски ослободилачки покрет. Са терористичким д?елатностима су почели тек 1967. године. Чланови ХОП-а су планирали и вршили нападе на ?угословенске политичаре, званичнике и друге гра?ане, као и на бивше чланове покрета ко?и су исти напустили. На?познати?е акци?е ХОП-а биле су убиство амбасадора ?угослави?е у Шведско? Владимира Ролови?а (1971), отмица путничког авиона Скандине?ви?ан ерла?нс система и експлози?а у авиону ?АТ-а (1972). Од 1967. до седамдесетих година ХОП ?е организовао неколико десетина напада на ?угословенске гра?ана у Америци и Европи. Ми?енко Хркач ?е 1968. подметнуо бомбу у београдском биоскопу 20. октобар. ?една група усташа ?е ушла на територи?у СФР?, покушавши да дигне устанак, али су акци?у осу?етиле ?угословенске службе безб?едности.

?една од на?спектакуларни?их терористичких акци?а усташке емиграци?е ?е била отмица америчког путничког авиона 10. септембра 1976. на лини?и Чикаго—?у?орк. Ову терористичку акци?у, ко?а се завршила смр?у ?едног полици?ског официра ко?и ?е покушао да демонтира подметнуту бомбу и хапше?ем ци?еле терористичке групе, извео ?е Звонко Буши? за?едно са ?ош четири лица. Буши? ?е био во?а огранка Хрватског народног одпора, кога ?е основао В?екослав Лубури?, у Америци. Због ?ихових терористичких активности на подруч?у Западне ?емачке, Западна Немачка ?е забранила Одпор на сво?о? територи?и почетком осамдесетих година.

Идеологи?а

Теори?а о пори?еклу Хрвата

Иде?е о етничком пори?еклу Хрвата и ?егове самобитности заузеле су главно м?есто у усташко? идеологи?и. Теза о Хрватима као самосталном етносу била ?е прва у ?Начелима Хрватског усташког покрета” — главном усташком програмском документу. Ове иде?е су биле усм?ерене против концепта интегрисаног ?угословенства, одби?а?у?и да прихвате Хрвате као дио ?ужнословенске за?еднице и ?угослави?у као сво?у националну државу.

Павели? ?е очува?е хрватске наци?е поставио као први задатак усташа. Он ?е тврдио, да у широким сло?евима хрватског становништва ни?е било свесловенске самосв?ести, што би могло бити у супротности са хрватским идентитетом, а сами Хрвати нису ос?е?али припадност Словенима и одбацивали су иде?у о у?еди?е?у свих Словена, ко?а се ?ав?ала у Москви, Прагу и Београду. Поред против?е?а ?угословенству, усташе су критиковале Илирски покрет.

Покуша?и усташа да оправда?у самобитност Хрвата довели су до подржава?а теори?е о несловенском пори?еклу Хрвата. ?една од ?их ?е била готска теори?а, ко?у ?е почетком 20. ви?ека формулисао аустри?ски социолог Лудвиг Гумплович, према ко?о? Хрвати нису Словени, ве? потомци словенизованих Гота, ко?и су били наста?ени на Балкану након пада Западног римског царства. Поборници ове теори?е су в?еровали како ?слаби и покорни Словени” нису могли основати сред?ов?ековну Хрватску, него су ?е основали Готи, ко?и су били привилегована класа у Хрватско?. Дакле ?во?нички и државотворни хрватски народ” могао ?е само бити потомак Гота. Ову теори?у су усташе више пута истицале у препискама са во?ством Тре?ег ра?ха покушава?у?и доказати да ?Хрвати нису Словени, него Ни?емци крв?у и расом”.

Пита?е босанских муслимана

Словенске муслимане ко?и су насе?авали Босну и Херцеговину (данаш?и Бош?аци) усташе су сматрале ди?елом хрватског народа. Миле Будак ?е писао како су ?босански муслимани расно на?чиш?и, на?ма?е натру?ени Хрвати”. Слично миш?е?е ?е имао и Павели? ко?и ?е из?авио да ?муслиманска крв наших муслимана ?е хрватска крв”. Ове тезе су широко распростра?иване преко новина у НДХ. Сматрало ?е се да ?е култура муслимана само у формално? вези са исламом и наглашаван ?е ?ен хрватски карактер. Истовремено, у хрватским новинама се наводило како су након прихвата?а ислама босански муслимани, ипак били ?одво?ени од сво?е бра?е са Истока”.

Представ?а?у?и босанске муслимане као Хрвате, усташе су спроводиле неколико ци?ева. Они су муслимане направили сво?им савезницима, о?ачава?у?и сво?а права у Босни и Херцеговини, истовремено се боре?и против муслиманских аутономиста. Ме?утим, стварни муслиманско-хрватски однос показао се далеко од идеалног, како су заговарале усташе. Во?ство НДХ ?е на високе дужност у Босни и Херцеговини претежно именовало Хрвате, ум?есто м?есних муслимана. У католичко? штампи у НДХ, Хрватска ?е називана иск?учиво католичком државом, а муслимани су називани атеистима и паганима. Поред тога, незадово?ство босанских муслимана ?е изазивао привилеговани положа? Католичке цркве, као и сери?а неостварених обе?а?а власти НДХ. Све то ?е довело до тога да су муслимански политичари 1942. године написали апел Хитлеру, у коме су тражили да им он на подруч?у Босне оформи посебну административно-политичку ?единицу, ко?а би била под покровите?ством Тре?ег ра?ха.

Антисемитизам

Ознака ко?и су ?евре?и у НДХ били дужни да носе

Плакат ко?им се на?ав?у?е антисемитска изложба у НДХ, одржана од 1. ма?а до 1. ?уна 1942. године

На почетку усташког покрета, антисемитизам ни?е био битан дио идеологи?е усташа. Сли?едиле су га по?едине усташе, као нпр. Миле Будак. Искрена мрж?а према ?евре?има почи?е током средине тридесетих година, када ?е Павели? понудио савез Тре?ем ра?ху.

У д?елу Хрватско пита?е ко?е ?е упу?ено Хитлеру, Павели? ?е поставио ?евре?е на исти списак са ?угослави?ом, масонима, комунистима и назвао их ?е на?горим непри?ате?има ?хрватског ослободилачког покрета”. Обра?а?у?и се Хрватима са подруч?а Итали?е, Павели? ?е оптужио ?евре?е за в?ековну п?ачку и трговину свети?ама хрватског народа.

Након што су дошле на власт, усташе су заправо копирале расне законе Тре?ег ра?ха и од априла до ?уна 1941. године су их прим?е?ивали у НДХ. ?Неари?евци” су били лишени политичких права, забра?ено им ?е да живе у Загребу, као и да учеству?у у културном животу НДХ, у к?ижевном д?елатностима, нису могли да об?ав?у?у к?иге, снима?у филмове итд. Тако?е, на подруч?у ко?е ?е потпало под власт усташа ?е озако?ена национализаци?а приватне имовине ?евре?а.

Пита?е хрватског ?езика

Усташе су ?език сматрале фактором, ко?и одре?у?е националну припадност. Они су в?еровали да ?е хрватски ?език у ?угослави?и уништен и ?посрб?ен”, тако да ?е ?едан од главних пита?а усташког програма био ?повратак на изворни хрватски ?език”. Након окупаци?е ?угослави?е и оснива?а НДХ 28. априла 1941. године основан ?е Хрватски државни комитет за ?език, ко?и се бавио пита?ем реформе ?езика.

Павели? ?е 14. августа 1941. године потписао Закон о хрватском ?езику, ?егово? чистоти и правопису. Поред наво?е?а самобитности Хрвата и хрватског ?езика, закон ?е забра?ивао ри?ечи ?ко?е не одговара?у духу хрватског ?езика”, као и поза?мице из других ?езика. Аутори закона су сматрали да ?е штокавско нар?еч?е иск?учиво хрватски. Разви?ен ?е и р?ечник, у коме су ум?есто ?србизама” уведене нове ри?ечи. Нпр, ум?есто ри?ечи ?филм” кориштена ?е ри?еч ?сликопис”, ум?есто ри?ечи ?официр” кориштена ?е ри?еч ?часник” итд.

По миш?е?а Серге?а Бе?акова, главни ци? ?езичке реформе усташа био ?е да се прона?е и истакне ?езичка разлика у односу на српски ?език, како би се ?ош ?едном указало на национални идентитет Хрвата.

Хрватско меси?анство

У усташко? идеологи?и посебно м?есто ?е заузимао поглед на ?хрватску миси?у” т?. борбу Хрвата са ?Истоком” у интересу европске цивилизаци?е. Аутор ових иде?а био ?е Милан Шуфла?, ко?и ?е двадесетих година 20. ви?ека об?авио радове о хрватско? истори?и и идентитету. Он ?е у ?едном од сво?их радова изнио тврд?у да ?е ?хрватски национализам дужан бити бедем западне цивилизаци?е”. Разви?а?у?и сво?е ставове усташе су на друго? страни ?бедема” вид?ели Србе, ко?и су припадали ?византизму”. Границом изме?у ?Запада” и ?Истока” усташе су сматрале ри?еку Дрину. Идеолози усташког покрета, ук?учу?у?и и Мила Будака, тврдили су да су Хрвати ?гранични стуб” о ко?и се разбио ?налет источне цркве”. По ?еговом миш?е?у, то ?е играло к?учну улогу у истори?и Европе, тако што су ?зауставили продор Византи?е у Европу”. Младен Лоркови? ?е тврдио да ?е миси?а Хрвата била супротстав?а?е Србима, што ?е према ?еговим ри?ечима, утврдило мрж?у Хрвата према ?Истоку”.

Из?аве усташа о ?иховом борби са ?Истоком” биле су супротстав?ене ?иховим ставовима о босанским муслиманима, ко?е су сматрали припадницима хрватског народа. Да би ри?ешио противр?ечност Павели? ?е изнио теори?у да су босански муслимани веза ко?а повезу?е европску цивилизаци?у са исламом.

Када ?е НДХ придружио Антикомитерском пакту и послао доброво?ачке ?единице у састав Вермахта и СС, меси?анска теори?а ?е допу?ена. Усташки званичници у средствима масовних информаци?а и к?игама расправ?али су о улози ко?у ?е Хрватска имати у Европи посли?е поб?еде Тре?ег ра?ха. Д. Црлен ?е писао: ?Хрватска држава ?е пробни камен за утвр?ива?е твр?аве новог поредка”. Други усташки публициста ?. Маканец ?е тврдио да ?е м?есто Хрватске у ?ново? Европи” и савез са ?емачком и Итали?ом преодре?еном истори?ом, док су у то ври?еме Срби носили жиг ?удеобо?шевика.

Пита?е усташа током распада ?угослави?е

Види ?ош: Рат у Хрватско?

Први предс?едник Републике Хрватске Фра?о Ту?ман

Пита?е активности усташа поново ?е привукло паж?у током распада ?угослави?е. Први предс?едник Републике Хрватске Фра?о Ту?ман 1991. године омогу?ио ?е повратак усташке емиграци?е у Хрватску. Био ?е и ме?у првим политичарима ко?и су почели да говоре о улози НДХ као хрватске националне државе. У ?едном од сво?их говора, Ту?ман ?е из?авио да Хрватска током Другог св?етског рата ни?е била само нацистичка формаци?а, него и израз хи?адугодиш?е теж?е хрватског народа.

Историчар Института за славистику Руске академи?е наука Владимир Фре?дзон оци?енио ?е Ту?манову политику и реакци?е на ?у: ?О политици геноцида у Хрватско? током деведесетих године нема разговора. Ту?ман ?е био националиста, али не фашиста, и био ?е ори?ентисан на либералне САД и ?емачку, од ко?их ?е зависио у много погледа. Милошеви? ?е спекулисао на природно? бо?азни обичних ?уди, засновано? на мрачним успоменама Срба из Хрватске и Босне.” Фре?дзон ?е тако?е написао, да ?е у Хрватско? почетком деведесетих година ?почела кампа?а за рехабилитаци?у Независне Државе Хрватске, а ту кампа?у ?е подржала и ХДЗ. Хрватску су из иностранства преправили иде?ни потомци усташа”.

По?едини истраживачи су прим?етили, да ?е политика хрватских власти током распада ?угослави?е код Срба ко?и живе у Хрватско? повезивана са политиком усташа од 1941. до 1945. године. Амерички истраживач Кре?г Не?шн у сво?о? монографи?и ?Рат на Балкану 1991—2002” прим?етио ?е да ?е национализам хрватских власти изазвао отворену реакци?у Срба и они су почели у?еди?ивати општине. У овоме су их подржале српске републичке власти. Иако су Срби у Хрватско? говорили истом ди?алектом српскохрватског ?езика, као и Хрвати и ?ихов начин живота се ни?е разликовао од хрватског, они су били православни хриш?ани и добро су се с?е?али геноцида, ко?и су усташе спроводиле током Другог св?етског рата. Познати хрватски во?ни историчар Давор Мар?ан иако ?е потврдио тезу, да ?е долазак ХДЗ на власт код знача?ног ди?ела Срба изазвао страх од повратка усташких иде?а, ипак ?е истакао, да упркос оштро? реторици ХДЗ кра?ишки Срби нису имали разлог да узму оруж?е. Према ?еговим ри?ечима, дио Срба у Хрватско? се противио такво? хрватско? држави. Слично миш?е?е ?е изразила и хрватска историчарка Никица Бари?.

Од тренутка проглаше?а независности Хрватске почетком деведесетих година, по?едине политичке скупине су покушале да наставе усташку традици?у. Историчар Института за славистику РАН и сенатор Републике Српске Елена Гускова описала ?е ситуаци?у у Хрватско? у добу 1990—1991. година:

У Републици су фактички биле рехабилитоване усташке традици?е: симболика нове Хрватске личила ?е на симболику фашистичке НДХ, формирано ?е друштво ?Хрватски домобран” (тако се звала регуларна во?ска за ври?еме НДХ), рехабилитовани су по?едини ратни злочинци из Другог св?етског рата, оскрнав?ени су споменици жртвама фашизма и партизанска гроб?а. По?авили су се кафи?и и ресторани са називом ’У’, што значи ’усташа’, у многим касарнама и на ?авних м?естима су биле изложени портрети А. Павели?а.

Ознака припадности Хрватских одбрамбених снага (ХОС) са усташким слоганом и хрватском шаховницом са првим би?елим по?ем

Заиста, у 10 градова и општина улице су преименоване у част ?едног од во?а усташког покрета Мила Будака. Иву Ро?ницу, шефа усташког штаба у Дубровнику од 1941. до 1945. године, осум?иченог за смрт великог бро?а Срба, ?евре?а и Рома, ко?и ?е посли?е Другог св?етског рата живио у Аргентини, Ту?ман ?е поставио на дужност ?еговог овлаш?еног представника у Буенос А?ресу. Вршило се масовно уништава?е споменика антифашистима, а ме?у уништеним се истичу споменик ?Поб?еди револуци?е народа Славони?е”, споменик ?Б?еловарац” и споменик жртвама концентрационог логора ?адовно и многи други. Након Ту?мановог доласка на власт, започете су исплате пензи?а бившим усташама и ветеранима оружаних снага НДХ.

Ме?у хрватским политичком странкама ко?е су испо?авале симпати?е према усташком покрету, истицала се Хрватска странка права на челу са Доброславом Парагом. Политички секретар ХСП Иван Гавелица нагласио ?е:

Из прогона, крви и суза Хрвата уздигао се Анте Павели?. Тако, и данас против Срба се мора?у употребити средства, ко?е ?е Павели? пропов?едао и уз помо? ко?их ?е дошло до ствара?а НДХ.

Шеф Бечког центра за истражива?е нацистичких злочина Симон Визентал у интерв?уу за милански лист ?Кори?ере дела сера” 1993. године прим?етио ?е да ?е у Хрватско? оживио фашизам. Према ?еговим ри?ечима, прве изб?еглице на почетку ?угословенске кризе су били 40.000 Срба из Хрватске. Тако?е, у Хрватско? су се догодили и први инциденти подмета?ем пожара у православно? цркви и синагоги, скрнав?е?е ?евре?ског гроб?а.

Према миш?е?у укра?инског историчара Владимира Корнилова, однос хрватских власти према усташама се проми?енио 2003. године, када ?е на чело Владе Хрватске дошао Иво Санадер. По?единим улицама и трговима, ко?е су добиле име по усташама, вра?ени су стари називи. Осим тога, Санадерова влада ?е забранила ?авно велича?е усташа. У ма?у 2003. године чак ?е и предс?едник Ст?епан Меси? из?авио: ?Било каква рехабилитаци?а иде?а усташа и фашизма не може и не би требала бити могу?а! Не могу се рехабилитовати они ко?и су уби?али невине ?уде”.

У стручно? литератури и публицистици, обнов?ено усташтво се назива неоусташтво или новоусташтво.

Литература

српски

• Аврамов, Сми?а (1992). Геноцид у ?угослави?и у светлу ме?ународног права (на ?езику: српски). Београд: Политика. 
• Basta, Milan (1971). Agonija i slom Nezavisne Dr?ave Hrvatske. Beograd: Rad. 
• Basta, Milan (1986). Rat je zavr?en 7 dana kasnije (5 изд.). Beograd: Privredni pregled. 
• Vodineli?, Vladimir (1980). ?Kriminalisti?ki, krivi?noprocesni i me?unarodnojavnopravni parametri iz sudskih procesa neousta?kim teroristima u inostranstvu”. Savremeni oblici terorizma: Nau?no savetovanje. Beograd: Savez udru?enja pravnika Jugoslavije. стр. 115—139. 
• Vukovi?, Goran (1958). Operacija Gvardijan. Zagreb: Mladost. 
• Goldstein, Ivo (2006). ?Usta?ka ideologija o Hrvatima muslimanske vjere i odgovor u ?asopisu Hand?ar”. Radovi Zavoda za hrvatsku povijest Filozofskoga fakulteta Sveu?ili?ta u Zagrebu. 38 (1): 259—277. 
• Jeli?-Buti?, Fikreta (1977). Usta?e i Nezavisna Dr?ava Hrvatska 1941—1945. Zagreb: Sveu?ili?na naklada Liber, ?kolska knjiga. 
• Jelini?, Ana (2018). ?Usta?kinja – propagandno glasilo ?ena Usta?koga pokreta: Antifeminizam u usta?koj propagandi”. ?asopis za suvremenu povijest. 50 (1): 67—85. 
• Krizman, Bogdan (1978). Ante Paveli? i usta?e. Zagreb: Globus. 
• Ломови?, Бошко (2013). К?ига о Ди?ани Будисав?еви?. Београд: Свет к?иге. ISBN 978-86-7396-445-4. 
• Лука?и?, Лазар (2005). Фратри и усташе ко?у (PDF). Београд: Фонд за истражива?е геноцида. 
• Миркови?, ?ован (2014). Злочини над Србима у Независно? Држави Хрватско? – фотомонографи?а. Београд: Свет к?иге. ISBN 978-86-7396-465-2. 
• Novak, Viktor (1989). Magnum crimen: pola vijeka klerikalizma u Hrvatskoj. Nova knjiga. 
• Пешут, Мане М. (1995). Кра?ина у рату 1941?1945. Београд. 
• Popovi?, Jovo (1986). Su?enje Andriji Artukovi?u i ?to nije re?eno. Zagreb: Stvarnost. 
• Radeli?, Zdenko; Davor, Marjan; Bari?, Nikica; Bing, Alber; ?ivi?, Dra?en (2006). Stvaranje hrvatske dr?ave i Domovinski rat. Zagreb: Hrvatski Inst. za Povijest. 

руски

• Беляков, Сергей (2009). Усташи: между фашизмом и этническим национализмом (на ?езику: руски). Ekaterinburg: Гуманитарный университет. ISBN 9785774101153. 
• Гуськова, Е.Ю. (2001). История югославского кризиса (1990—2000) (на ?езику: руски). Москва: Русское право/Русский Национальный Фонд. ISBN 978-5941910038. 
• Дробязко, Сергей Игоревич (2011). Иностранные формирования Третьего рейха: [иностранцы на службе нацизма: история европейского коллаборационизма] (на ?езику: руски). АСТ. ISBN 9785170700684. 
• Косик, В. И. (2012). Хорватская Православная Церковь (от организации до ликвидации) (1942—1945): Взгляд из XXI века (на ?езику: руски). Москва: Институт славяноведения РАН. 
• Руднева, И. В. (2014). ?Сербский народ в Хорватии — национальное меньшинство ?”. Ур.: Серапионова, Е. П. Национальные меньшинства в странах Центральной и Юго-Восточной Европы: исторический опыт и современное положение (на ?езику: руски). Москва: Институт славяноведения РАН. 
• Ривели, Марко Аурелио (2011). Архиепископ геноцида (на ?езику: руски). Москва. ISBN 9785913990204. 
• Стругар, Владо (1985). Югославия в огне войны: 1941—1945 (на ?езику: руски). Наука. 
• Тесемников, В.А. (2008). ?Народы Югославии в годы национально-освободительной борьбы и социальной революции. 1941—1945 гг.”. Ур.: Матвеев, Г.Ф.; Ненашева, Зоя Сергеевна. История южных и западных славян: Учебник : В 2 т (на ?езику: руски). Московский государственный университет. 
• Фрейдзон, В. И. (2001). История Хорватии: краткий очерк с древнейших времен до образования республики (1991 г.) (на ?езику: руски). Алетейя. ISBN 9785893293845. 
• Никифоров, К. В., ур. (2011). Никифоров: очерки политической истории (на ?езику: руски). Москва: Индрик. ISBN 9785916741216. 

енглески

• Tomasevich, Jozo (2002). War and Revolution in Yugoslavia, 1941—1945: Occupation and Collaboration (на ?езику: енглески). Stanford: Stanford University Press. ISBN 978-0-8047-3615-2. 
• Ramet, Sabrina P. (2006). The Three Yugoslavias: State-building and Legitimation, 1918—2005 (на ?езику: енглески). Indiana University Press. ISBN 978-0-253-34656-8. 
• Hockenos, Paul (2003). Homeland Calling: Exile Patriotism & the Balkan Wars (на ?езику: енглески). Cornell University Press. ISBN 978-0-8014-4158-5. 
• Sloan, Stephen; Anderson, Sean K. (2009). Historical dictionary of terrorism (на ?езику: енглески) (3 изд.). Lanham, Md.: Scarecrow Press. ISBN 978-0-8108-6311-8. 
• Djilas, Aleksa (1991). The Contested Country: Yugoslav Unity and Communist Revolution, 1919—1953 (на ?езику: енглески). Harvard University Press. 
• Klajn, Laj?o (2007). The Past in Present Times: The Yugoslav Saga (на ?езику: енглески). University Press of America. ISBN 978-0-7618-3647-6. 
• Krizman, Bogdan (1983). Usta?e i Tre?i Reich. 1. и 2. Zagreb: Globus. 
• Goldstein, Ivo (1999). Croatia: A History (на ?езику: енглески). McGill-Queen's Press – MQUP. ISBN 978-0-7735-2017-2. 
• Dwork, Deborah; Pelt, Robert Jan; Pelt, Robert Jan Van (2003). Holocaust: A History (на ?езику: енглески). Norton. ISBN 978-0-393-32524-9. 

остали

• Hory, Ladislaus; Broszat, Martin (2010). Der kroatische Ustascha-Staat 1941—1945 (на ?езику: немачки). Walter de Gruyter. ISBN 978-3-486-70375-7. Приступ?ено 14. 11. 2019. 
• Jonji?, Tomislav (2011). ?Pitanje dr?avnosti Nezavisne Dr?ave Hrvatske”. ?asopis za suvremenu povijest (на ?езику: хрватски). 43 (3): 667—698. ISSN 0590-9597. Приступ?ено 14. 11. 2019. 

Спо?аш?е везе

• Усташки покрет — ра?а?е зла (Центар за друштвену стабилност — Званични канал)
• НДХ — државно уре?е?е пакла (Центар за друштвену стабилност — Званични канал)
• Усташка НДХ — документа говоре (Центар за друштвену стабилност — Званични канал)
• Wendel, Marcus. ?Ustasha”. www.axishistory.com (на ?езику: енглески). 
• ?Jasenovac Research Institute”. www.jasenovac.org (на ?езику: енглески). 
• ??адовно 1941.”. jadovno.com (на ?езику: српски).