云南省委网信办召开推进网络公益工程座谈会
百度 五是抓好生态文明建设。
26. септембар (26.9.) ?е 269. дан у години по грегори?анском календару (270. у преступно? години). До кра?а године има ?ош 96 дана.
Дога?а?и
[уреди | уреди извор]| септембар | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | ||||||
| 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 |
| 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 |
| 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 |
| 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 |
| 30 | ||||||
- 1186 — Дубровник склопио мир са српским великим жупаном Стефаном Нема?ом, ко?и ?е у два наврата покушао да заузме та? град. Споразум о миру био основ за касни?е уговоре Срби?е и Дубровника.
- 1371 — Маричка битка: код Черномена, Турци Османли?е поразили српску во?ску бра?е Мр?авчеви?а, кра?а Вукашина и деспота Уг?еше, ко?и су у бо?у погинули.
- 1580 — Енглески морепловац и гусар Френсис Дре?к упловио у луку Плимут на завршетку свог путова?а око света, ко?е ?е тра?ало 33 месеца. Дре?к био први Енглез ко?и ?е опловио зем?у, за шта ?е добио титулу витеза од кра?ице Елизабете.
- 1687 — У бици с Турцима топовско тане млетачке во?ске изазвало експлози?у у ко?о? су тешко оште?ени Партенон и Пропиле?и на Акропо?у, где ?е турска во?ска држала муници?у.
- 1815 — Руси?а, Аустри?а и Пруска формирале Свету али?ансу, ко?у су касни?е потписали сви европски владари осим британског регента, папе и турског султана. Ци? савеза био да угуши револуционарне покрете у Европи после Француске револуци?е и Наполеонових ратова.
- 1853 — ?осиф Панчи? поста?е контрактуални професор новооформ?ене Катедре ?естаствене истори?е и агрономи?е у Лице?у у Београду, указом кнеза Александра Кара?ор?еви?а.
- 1907 — Нови Зеланд, ко?и ?е био колони?а Велике Британи?е, постао доминион у оквиру Британског комонвелта.
- 1918 — Савезници у Првом светском рату почели општу офанзиву ко?а ?е почетком октобра довела до слома Централних сила и завршетка рата.
- 1941 — У Ужицу су у Другом светском рату - два дана после ослобо?е?а града - прорадиле партизанске фабрике муници?е и текстила, у ко?има су ткани заво?и и руб?е за борце.
- 1960 —
- Кубански председник Фидел Кастро одржао ?е на?дужи говор у истори?и УН. Говор ?е тра?ао чак 4 часа и 29 минута.
- Одржан први ТВ-дуел председничких кандидата. У оквиру кампа?е за председника САД, на национално? телевизи?и суочили се тадаш?и потпредседник Ричард Никсон и сенатор ?он Кенеди.
- 1969 — У Боливи?и во?на хунта под во?ством генерала Алфреда Ованда Канди?е оборила председника Силеса Салинаса.
- 1980 — У Минхену на фестивалу пива у експлози?и подметнуте бомбе погинуло 13, повре?ено више од 200 особа.
- 1984 — У?еди?ено Кра?евство и Кина се споразумеле о вра?а?у Хонгконга 1997. под суверенитет Кине. Хонгконг припао Британцима на основу мировног уговора у Нанкингу 1842, после Првог опи?умског рата.
- 1988 — Канадском атлетичару Бену ?онсону одузета ?е златна меда?а на 100 метара због позитивног резултата теста на допинг.
- 1989 — Ви?етнам повукао сво?е трупе из Камбо?е, ко?е су у то? зем?и биле од кра?а 1978, оставивши снаге владе Хун Сена да се саме боре против маоистичке герилске организаци?е ?Црвени Кмери“.
- 1995 — Почело су?е?е бившем преми?еру Итали?е ?ули?у Андреоти?у, под оптужбом да ?е имао блиске везе с мафи?ом. Андреоти седам пута биран за преми?ера Итали?е и био ?е ?едан од симбола послератне Итали?е.
- 1997 —
- Итали?ански суд осудио мафи?ашког боса Салватора Рина и 23 ?егова на?ближа сарадника на доживотни затвор због убиства суди?е ?овани?а Фалконеа 1992.
- У зем?отресу у централно? Итали?и 11 особа изгубило живот, тешко оште?ена сред?овековна базилика Светог Фра?е Асишког у Асизи?у.
- 2000 — Грчки ферибот ?Експрес Самина“ налетео на подводни гребен код острва Парос и потонуо за 20 минута. У удесу брода ко?и ?е превозио преко 500 путника, живот изгубило ?их 72.
- 2001 — Белги?а предала Ме?ународном суду за Руанду бившег руандског министра за финанси?е Емануела Ндиндабахизи?а, оптуженог за умешаност у геноцид.
Ро?е?а
[уреди | уреди извор]- 1849 — Иван Павлов, руски физиолог, добитник Нобелове награде за физиологи?у или медицину (1904). (прем. 1936)[1]
- 1888 — Томас Стернс Елиот, америчко-британски песник, есе?иста, драматург, издавач и к?ижевни критичар, добитник Нобелове награде за к?ижевност (1948). (прем. 1965)
- 1889 — Мартин Ха?дегер, немачки филозоф. (прем. 1976)
- 1897 — Папа Павле VI. (прем. 1978)
- 1898 — ?ор? Гершвин, амерички композитор и пи?аниста. (прем. 1937)
- 1905 — Карл Рапан, аустри?ски фудбалер и фудбалски тренер. (прем. 1996)
- 1907 — Ентони Блант, енглески историчар уметности и шпи?ун Сов?етског Савеза. (прем. 1983)
- 1923 — Ми?а Алекси?, српски глумац и комичар. (прем. 1995)
- 1931 — Славка ?ерини?, српска глумица. (прем. 1997)
- 1941 — Раде Петрови?, српски певач. (прем. 2024)
- 1945 — Бра?ан Фери, енглески музичар.
- 1948 — Оливи?а ?утон ?он, енглеско-аустрали?ска музичарка, глумица, плесачица и активистки?а. (прем. 2022)
- 1948 — Братислав Петкови?, српски редите?, драматург и политичар. (прем. 2021)
- 1951 — Харис ?инови?, босанскохерцеговачки певач.
- 1952 — Предраг Милети?, српски глумац.
- 1956 — Линда Хамилтон, америчка глумица.
- 1957 — Клаус Аугенталер, немачки фудбалер и фудбалски тренер.
- 1961 — Синди Херон, америчка певачица, глумица и модел, на?познати?а као чланица групе En Vogue.
- 1962 — Драган Манце, српски фудбалер. (прем. 1985)
- 1962 — Олаф Олафсон, исландски писац и бизнисмен.
- 1965 — Радисав ?урчи?, српски кошаркаш.[2]
- 1968 — ?е?мс Кавизел, амерички глумац.
- 1970 — Шери Мун Зомби, америчка глумица, модел и плесачица.
- 1976 — Михаел Балак, немачки фудбалер.
- 1976 — Ивана Мрва?еви?, црногорска глумица, продуцентки?а и културна радница. (прем. 2024)
- 1976 — Ан?ела Та?гер, француска порнографска глумица и редите?ка.
- 1981 — Серена Вили?амс, америчка тенисерка.[3]
- 1981 — Аледин ?ах?а, туниски фудбалер.
- 1981 — Марина Ма?кови?, српска кошаркашка тренерки?а.
- 1981 — Кристина Мили?ан, америчка глумица и музичарка.
- 1983 — Рикардо Кварежма, португалски фудбалер.
- 1985 — Милан Милошеви?, босанскохерцеговачки кошаркаш.
- 1988 — ?е?мс Бле?к, енглески музичар и музички продуцент.
- 1995 — Милош Ве?кови?, српски фудбалер.
Смрти
[уреди | уреди извор]- 1860 — Милош Обренови?, во?а Другог српског устанка, кнез Срби?е од 1815. до 1839. и од 1858. до смрти
- 1945 — Бела Барток, ма?арски композитор и пи?аниста (ро?. 1881)
- 1966 — Милан Дединац, српски писац и позоришни критичар. (ро?. 1902)[4]
- 1976 — Лавослав Ружичка, шва?царски хемичар (ро?. 1887)
- 1978 — Мане Сигбан, шведски физичар. (ро?. 1886)
- 1988 — Бранко Зебец, ?угословенски и хрватски фудбалер тренер. (ро?. 1929)
- 1990 — Алберто Морави?а, итали?ански к?ижевник (ро?. 1907)
- 1992 — Сретен Мари?, српски есе?иста, преводилац и професор светске к?ижевности. (ро?. 1903)[5]
- 1994 — Шериф Гузми, шеф исламске терористичке организаци?е у Алжиру (GIA)
- 1998 — Миха?ло Викторови?, српски глумац (ро?. 1929)
- 2002 — Бранислав Петрови?, српски песник и новинар (ро?. 1937)
- 2008 — Пол ?умен, амерички глумац, режисер и продуцент (ро?. 1925)
- 2010 — Глори?а Ст?уарт, америчка глумица (ро?. 1910)
- 2011 — Сер?о Бонели, итали?ански стрип аутор и издавач. (ро?. 1932).
Празници и дани се?а?а
[уреди | уреди извор]- Дан везиста у ?НА
- Европски дан ?езика
Види ?ош
[уреди извор]Референце
[уреди извор]- ^ Peggy Saari; Stephen Allison; Marie C. Ellavich (1996). Scientists: P-Z. U-X-L. стр. 7467. ISBN 9780787609627.
- ^ ?Radisav ?ur?i? Stats”. Basketball-Reference.com.
- ^ ?Serena WILLIAMS - Olympic Tennis | United States of America”. International Olympic Committee (на ?езику: енглески). 17. 12. 2018. Приступ?ено 28. 6. 2020.
- ^ ?угословенски к?ижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. 1984. стр. 140.
- ^ ?Члан САНУ”. web.archive.org. 2025-08-05. Архивирано из оригинала 05. 03. 2016. г. Приступ?ено 2025-08-05.
