巴西总统米歇尔·特梅尔在新华网独家发表题为《达沃斯：巴西归来》的署名文章

Година ?е време потребно да Зем?а оби?е око Сунца. Приказ положа?а Зем?е и Сунца за 4 годиш?а доба.

Синодички дан (Сунчев дан) ?е дужи од сидеричког дана (звездани дан). У времену од 1 до 2, Зем?а се потпуно окрене око сво?е осе ротаци?е за 360° (1→2 = сидерички или звездани дан). Али тек отприлике 4 минуте касни?е у положа?у 3, Зем?а ?е досегла кулминаци?у (подне) у односу на Сунце (1→3 = синодички или Сунчев дан).

Разлика изме?у синодичког (сунчаног) дана ко?и тра?е 24 сата и сидеричког (звезданог) дана ко?и тра?е 23 сата 56 минута и 4 секунде.

Небески свод се кре?е по криво?, ко?а ?е резултанта уза?амног делова?а ротаци?е (зелено), Зем?ине прецеси?е (плаво) и нутаци?е (црвено).

Зем?ина ротаци?а узрок ?е привидном окрета?у небеске сфере и измене дана и но?и.

Небески екватор и еклиптика.

?едначина времена приказу?е разлику правог и сред?ег Сунчевог времена.

Карта временских зона света (од ?ануара 2015).

Зем?ина прецеси?а.

У раздоб?у Платонове године, северни небески пол опише кружницу ме?у звездама; стога ?е данаш?у Север?ачу заме?ивати друге звезде.

百度 对于研究工作来说，最初并不是因为基础性和重大性，而纯粹是源于兴趣，这是支持自己持续做研究的力量。

Година ?е време потребно да Зем?а оби?е око Сунца. Она ?е на?дужа природна ?единица за ток времена. Према референтно? тачки у односу на ко?у се одре?у?е пуни обилазак Зем?е око Сунца дефинисано ?е неколико година донекле различите дужине тра?а?а:

• звездана или сидеричка година (365 d 6 h 9 min 9,76 s = 365,256363 d) ?е време обиласка Зем?е око Сунца с обзиром на систем далеких звезда;
• тропска или Сунчева година (365 d 5 h 48 min 46 s = 365,24219 d) ?е време изме?у два узастопна проласка Сунца кроз пролетну тачку;
• аномалистичка година (365 d 6 h 13 min 52,6 s = 365,259636 d) ?е време потребно да Зем?а поновно про?е кроз исту тачку на сво?о? пута?и, то ?ест кроз перихел;
• еклипсна или драконистичка година (346 d 14 h 52 min 54 s = 346,620075 d) ?е време изме?у два узастопна пролазака Сунца истим узлазним чвором Месечеве пута?е.

Звездана година важна ?е у механици крета?а планета, док ?е тропска година раздоб?е у ко?ем се годиш?а доба измене и зато ?е важна за свакодневни живот; ?ихова разлика узрокована ?е прецеси?ом Зем?е. Промена дужине аномалистичке године узрокована ?е закрета?ем лини?е апсида.

Календарска година (Грегори?анског календара) тра?е 365 (обична година) или 366 дана (преступна година).

Време обиласка или револуци?е било ко?е планете око Сунца назива се годином планете, па ?е на пример Марсова година, година на планети Марсу.

Календарска година

Главни чланак: Календарска година

Календарска година означава раздоб?е изме?у два истоимена датума (надневак) у календару. Календари се ме?усобно разлику?у према томе да ли ?е реч о соларним или лунарним календарима, или о ?ихово? комбинаци?и. Данас ?е на?раширени?и Грегори?ански календар у ко?ем ?една календарска година тра?е 365 дана, а преступна година 366 дана. ?егова се година дели на 12 месеци, а почи?е 1. ?ануара и завршава 31. децембра. Календарска година има 52 или 53 неде?е. Просечно календарска година грегори?анског календара тра?е 365,2425 дана или 365 дана, 5 сати, 49 минута и 12 секунди.

Просечно тра?а?е календарске године ?ули?анског календара, ко?и ?е претходио грегори?анском, а и да?е ?е у употреби у неким источним црквама, износи 365,25 дана или 365 дана и 6 сати.

Звездана и тропска година

Звездана година важна ?е у механици крета?а планета, док ?е тропска година раздоб?е у ко?ем се годиш?а доба измене и зато ?е важна за свакодневни живот; ?ихова разлика узрокована ?е прецеси?ом Зем?е.

Звездана година

Главни чланак: Звездана година

Звездана година или сидеричка година (365 d 6 h 9 min 9,76 s = 365,256363 d) ?е време обиласка Зем?е око Сунца с обзиром на систем далеких звезда. Звездана година важна ?е у механици крета?а планета, док ?е тропска (Сунчева) година раздоб?е у ко?ем се годиш?а доба измене и зато ?е важна за свакодневни живот; ?ихова разлика узрокована ?е прецеси?ом Зем?е, врт?е ко?а се одви?а обратно од ротаци?е Зем?е с периодом од 25 800 година (Платонова година). Годиш?и износ Зем?ине прецеси?е ?есте 50,29". Због периодичне промене положа?а чворова Месечеве пута?е око Зем?е по?ав?у?е се нутаци?а, као набори на прецеси?ско? купи, с периодом од 18,66 година (Саросов период). Зем?ина прецеси?а доводи до разлике изме?у Сунчеве (тропске) и звездане (сидеричке) године. Звездана година ?е време потребно да Сунце на небеско? сфери превали пун угао или, другим речима, време обилаже?а Зем?е око Сунца с обзиром на неки задани смер у простору (на пример у односу на пролетну точку). У Сунчево? (тропско?) години Сунце превали небеском сфером угао ко?и ?е од пуног угла ма?и за износ Зем?ине прецеси?е; угао од 360° - 50,25" Сунце пре?е за време Сунчеве године од 365,2422 дана, а угао од 360° за време звездане године. Звездана година ?е око 20 минута дужа од Сунчеве године.

Тропска година

Главни чланак: Тропска година

Тропска година, синодичка година или Сунчева година (365 d 5 h 48 min 46 s = 365,24219 d) ?е време изме?у два узастопна пролазака Сунца пролетном тачком. Звездана година важна ?е у механици крета?а планета, док ?е тропска година раздоб?е у ко?ем се годиш?а доба измене и зато ?е важна за свакодневни живот; ?ихова разлика узрокована ?е прецеси?ом Зем?е. Зем?ина прецеси?а доводи до разлике изме?у Сунчеве (тропске) и звездане (сидеричке) године. Звездана година ?е време потребно да Сунце на небеско? сфери превали пун угао или, другим речима, време обилаже?а Зем?е око Сунца с обзиром на неки задани смер у простору (на пример у односу на пролетну тачку). У Сунчево? (тропско?) години Сунце превали небеском сфером угао ко?и ?е од пуног угла ма?и за износ Зем?ине прецеси?е; угао од 360° - 50,25" Сунце пре?е за време Сунчеве године од 365,2422 дана, а угао од 360° за време звездане године. Звездана година ?е око 20 минута дужа од Сунчеве године.

Сунчево и звездано време

У свакодневном делова?у на?важни?е раздоб?е времена одре?ено ?е изменом светлости и таме (дневном изменом осунче?а или инсолаци?е). Положа? Сунца на небеско? сфери престав?а каза?ку помо?у ко?е се установ?у?е доба дана. Рачуна?е времена дана почи?е у поно?, у часу када се Сунце налази у до?о? кулминаци?и. Сунчев дан (синодички дан) ?е време ко?е протече изме?у Сунчеве две узастопне истоветне кулминаци?е (гор?е у подне или до?е у поно?). Слично томе, звездани дан (сидерички дан) ?е време у ко?ем пуни окрет учини нека звезда, или тачни?е речено пролетна тачка. Сунчево време служи за свакодневне животне делатности. Звезде су много ма?ег с?а?а него Сунце. Звездано време потребно ?е да би се одредио положа? звезда, а осим у астрономи?и, приме?у?е се у геодези?и и навигаци?и.

Звездано време

Каза?ка звезданог времена ?е пролетна тачка. Звездано ври?еме ?еднако ?е сатном углу пролетне тачке. Звездани дан почи?е када се про?етна тачка налази у гор?о? кулминаци?и. Звездано време повезано ?е у сваком часу са сатним углом и ректасцензи?ом звезде. Оно ?е ограничено тиме на раздоб?е од 0 до 24 h. Звездано време тече онолико ?еднолико колико се ?еднолико Зем?а окре?е. Ток звезданог времена одре?ен ?е само Зем?ином врт?ом у односу на звезде. У току времена посто?е мале промене. Разлози тих промена су тро?аки. ?едан ?е учинак плиме. При крета?у плимних таласа долази до тре?а изме?у водених маса и дна. Тре?ем се губи део кинетичке енерги?е ротаци?е па се она успорава. По?ава се манифесту?е у вековним размацима. Затим, посто?е сезонске промене брзине врт?е ?ер се зависно од годиш?ег доба ме?а?у ?ачине и смерови ветрова те морских стру?а. Стога се ротаци?а и успорава и убрзава у току године, зависно од тога помажу ли стру?а?а Зем?ино? ротаци?и или одмажу. Тре?и разлог кри?е се у крета?има у Зем?ино? унутраш?ости и у физичком простору Зем?ине околине.

Сунчев дан задан ?е не само Зем?ином ротаци?ом око властите осе, ве? и Зем?ином годиш?ом пута?ом око Сунца. Притом Зем?а учини ?едан окрет више око сво?е осе, с обзиром на пролетну тачку (или звезде) него с обзиром на Сунце. Обилаже?е око Сунца чини ?едан додатни окрет Зем?е према систему звезда. То значи да ?е бро? звезданих дана у Сунчево? (тропско?) години бити за ?единицу ве?и од бро?а Сунчевих дана у Сунчево? години:

(T + 1) звездани дан = T Сунчев дан

где ?е T - Сунчева или тропска година ко?а износи 365 d 5 h 48 min 46 s = 365,24219 d, па се доби?а:

1 звездани дан = 23 h 56 min 4 s

Звездани дан дели се сам по себи у 24 h звезданог времена, а сати, минуте и секунде звезданог времена тако?е тра?у кра?е од сата, минута и секунди Сунчевог времена:

1 звездани сат = 59 min 50 s

1 звездана минута = 59,8 s

Звездано време зависи од годиш?ег доба. Оног часа када ?е Сунце у пролетно? тачки с ко?ом за?едно пролази кроз гор?у кулминаци?у подне ?е (12 h Сунчевог времена), али истодобно ?е и почетак звезданог дана (0 h звезданог времена). Наредног ?е се дана Сунце на?и источни?е од пролетне тачке, ?ер оно ме?у звездама одмиче на исток, па ?е у дневно? ротаци?и неба ?заоста?ати“ за звездама и касни?е про?и него пролетна тачка. Када угао изме?у сатног круга пролетне тачке и Сунца порасте на 90° (почетак лета), звездано ?е време бити ?мла?е“ од Сунчевог за 6 h; када порасте на 180° (почетак ?есени), звездано време ?еднако ?е Сунчевом; када разлика досегне 270° (почетак зиме), звездано ?е време бити за 6 h ?стари?е“ од Сунчевог.

Сред?и Сунчев дан

Сунце се не кре?е ?едноликом брзином по еклиптици, а еклиптика се не подудара с небеским екватором. По еклиптици се Сунце не кре?е ?еднолико, ?ер ?егово привидно крета?е само одражава право крета?е Зем?е око Сунца; Зем?а се по еклиптично? стази кре?е проме?ивом брзином. Стога Сунце не прелази сваког дана ?еднаке углове по еклиптици. Сунце исто ме?а сво?у угаону уда?еност од небеског екватора. То значи да оно осим крета?а упоредо с небеским екватором изводи ?ош и крета?е у смеру нормалном на екватор. На пример, дан после почетка проле?а, Сунце ?е се на?и нешто северни?е од небеског екватора. Дневни помаци на север или на ?уг од небеског екватора на?ве?и су у доба равнодневница, а у доба око солстици?а Сунце се кре?е упоредо с небеским екватором. То значи, и када би се Сунце еклиптиком и кретало равномерно, ?егова се про?екци?а на небески екватор не би кретала равном?ерно.

Прави Сунчеви дани не тра?у зато ?еднако. Сред?и Сунчев дан (или напросто дан) ?е просек свих правих Сунчевих дана у току тропске или Сунчеве године. Данас се тра?а?е сред?ег Сунчевог дана прати помо?у атомских сатова. Године 1967. договорено ?е да се уместо секунде одре?ене из крета?а Зем?е, као ?единица времена користи атомска секунда или секунда одре?ена атомским сатом. Та ?е секунда повезана с тра?а?ем тропске или Сунчеве године 1900. Секундом се сматра раздоб?е времена ко?и ?е био 31 556 925,9747 пута садржан у то? тропско? години. Како се дужина дана и тропске године с временом ме?а?у, то се ради ускла?е?а времена дана с календаром убацу?е у календарски дан додатна (прекобро?на) секунда.

?едначина времена

Природне по?аве, као што су излазак и залазак Сунца, те гор?а кулминаци?а (право месно подне), зависе од крета?у правог Сунца. Да би се тренутак дана повезао са сатном кружницом на ко?о? се налази Сунце, установ?ена ?е разлика правог и сред?ег Сунчевог времена. Разлика ?е позната под називом ?едначина времена:

?едначина времена = право Сунчево време - сред?е Сунчево време

Сред?е Сунчево време

Пошто се свако време, и звездано и Сунчево, мери сатним углом (у односу на мериди?ан посматрача), оно ?е локалног карактера. Свака географска дужина има сво?е време. Ако ?е на датом месту подне, западно од ?ега ?е ?ош бити ?утро, а источни?е од ?е бити поподне. Сваких 15° географске дужине доноси разлику месних времена од 1 сата. Зато ?е на неко? географско? дужини λ, сред?е Сунчево време ?еднако:

T_m = UT ± λ

Код источних географских дужина предзнак ?е позитиван, код западних негативан. Светско или универзално време УТ (енг. Universal Time) сред?е ?е Сунчево време на 0° мериди?ану или гриничком мериди?ану. Зем?описну дужину λ треба изразити у временским ?единицама користе?и следе?е односе: 1 h = 15°; 1 min = 15'; 1 s = 15"; 1° = 4 min; 1' = 4 s; 1" = 0,066 s.

Координирано светско ври?еме УТЦ

У друштвеним за?едницама успостав?ено ?е по?асно или зонско време. Уместо да се свако место равна по сво?ем сред?ем Сунчевом времену ко?е започи?е у месну поно?, читаве државе или ?ихови делови има?у за?едничко време. Цела ?е Зем?а расподе?ена на 24 временске зоне или по?аса. Средиш?и мериди?ани временске зоне размакнути су за 15°. Унутар сваке зоне пошту?е се ?единствено време. По?едине државе су увеле и лет?е рачуна?е времена (енг. Daylight saving time или ДСТ), ко?им се током ?етних месеци, каза?ке пребацу?у обично за ?едан сат унапред у односу на координирано светско време (енг. Coordinated Universal Time или УТЦ). На Балкану се приме?у?е сред?оевропско време или УТЦ+1 (тачни?е речено сред?оевропско зимско време), ко?е ?е одре?ено сред?им Сунчевим временом за источну географску дужину од 15° Е, а од 1983. приме?у?е се и лет?е рачуна?е времена. Када се жели исказати временски след по?ава опажаних на различитим зем?описним дужинама, као и праве временске разлике, тренутак времена изражава се помо?у координираног светског времена УТЦ.

Право Сунчево време

Односи правог и сред?ег Сунчевог времена, месног и зонског, користе се када се жели сазнати колико ?е сати у тренутку правог времена. Гра?анско време ко?е се нормално приме?у?е ?е сред?е Сунчево време само за одре?ени мериди?ан. На Балкану ?е то 15° Е мериди?ан. На локаци?и ко?а ?е 1° источни?е, на 16° Е мериди?ану, сред?е време ?е бити за 4 минуте ?стари?е“ (сред?ем Сунчевом времену треба додати 4 минуте).

Датумска граница

Тренутак поно?и у неко? временско? зони оде?у?е прошли дан од иду?ег дана. Дакле, посто?и ?една природна граница датума (надневка) ко?а се непрестано покре?е од временске зоне до зоне. Зато на Зем?и мора посто?ати ?ош ?една граница датума, ?ер два подруч?а на Зем?и, ко?а истодобно има?у два различита датума, мора?у се суче?авати на две, а не само на ?едно? граници. Зато ?е постав?ена чврста датумска граница, и то у на?ма?е насе?еном подруч?у Тихог океана. Са обе стране границе исто ?е време у дану, ?ер ?е ?еднака осунчаност, али се сусре?у два различита датума. Изводи се правило да приликом преласка датумске границе треба ?едан дан одузети при путова?у са запада на исток, а додати ?едан дан при путова?у се са истока на запад. Путова?ем на исток путник залази у подруч?е све ?стари?ег“ дана, мора помицати сатну каза?ку непрестано унапри?ед, па на читавом кругу око Зем?е напуни ?едан дан. Зато се стекне ?едан дан више, па се при преласку датумске границе он мора одбити.

Зем?ина прецеси?а и нутаци?а

Осим ротаци?е и обилаже?а око Сунца (револуци?е), Зем?а показу?е ?ош ?едну врсту крета?а. ?ена оса тако?е се непрестано кре?е и опису?е купу око пола еклиптике, и то у смислу левог ви?ка ко?и напреду?е на север. Вршни полуугао купе ?еднак ?е нагибу еклиптике (еклиптика ?е нагнута ?е под углом од 23°27′ према небеском екватору). Због тога закрета?а осе у истом се смислу закре?е и пресециште равни еклиптике с небеским екватором, а с ?име и пролетна тачка. Зато пролетна тачка ме?а место ме?у звездама. Помак пролетне тачке одви?а се у смеру дневне врт?е неба, а то ?е управо супротно од привидног, годиш?ег крета?а Сунца: пролетна тачка се кре?е на запад, а Сунце на исток. То значи да пролетна тачка иде у сусрет Сунцу, или ?пред“ Сунце. Отуда потиче латински назив те по?аве, ?ер praecedere значи и?и напред.

Зем?ину прецеси?у тумачи механика ротира?у?ег угаоног тела. На??ачи утица? на ?у показу?у Месец и Сунце. Месец ?е делотворни?и зато што ?е много ближи. За?еднички учинак Месеца и Сунца назива се луни-соларном прецеси?ом. Ме?утим док се Сунце налази увек у равнини еклиптике, Месечева стаза ?е према ?о? нагнута отприлике за 5°. Отуда долази до периодичке промене Месечевог утица?а, у времену од 18.66 година (то ?е период регреси?е чворова Месечеве стазе), па прецеси?ска купа ни?е сасвим глатка него испу?ен наборима. По?ава набора назива се нутаци?а.

Општа прецеси?а

Величина луни-соларне прецеси?е износи 50,37" на годину. То ?е угао за ко?и би се по еклиптици помакнула пролетна тачка када би деловали само М?есец и Сунце. Ме?утим утичу ?ош и планете. ?ихов се учинак или планетска прецеси?а истиче као промена положа?а равни еклиптике. Под привлачном силом планета, Зем?а се ?ише око 0,05" на годину (у данаш?е време). Због тога ?е пролетна тачка клизити и по небеском екватору за 0,13" на годину, па ?е у смеру еклиптичких дужина укупан помак износити 50.25" на годину. То ?е годиш?и износ опште Зем?ине прецеси?е.

Зем?ина прецеси?а доводи до разлике изме?у Сунчеве (тропске) и звездане (сидеричке) године. Звездана година ?е време потребно да Сунце на небеско? сфери превали пуни угао или, другим речима, време обилаже?а Зем?е око Сунца с обзиром на неки задани смер у простору (нпр. у односу на пролетну тачку). У Сунчево? години Сунце превали небеском сфером угао ко?и ?е од пуног угла ма?и за износ Зем?ине прецеси?е; угао од 360° - 50,25” Сунце пре?е за време Сунчеве године од 365,2422 дана, а угао од 360° за време звездане године. Звездана година ?е око 20 минута дужа од Сунчеве године.

Платонова година

Из износа опште прецеси?е лако се налази раздоб?е времена у ко?ем Зем?ина оса оби?е прецеси?ску купу, а пролетна тачка пуни круг по небеском екватору. Ако помак у ?едно? години износи 50,25", тада за помак од 360° треба 25 800 година. То ?е Платонова година. У том раздоб?у небески пол опише кружницу ме?у звездама. Стога ?е данаш?у Север?ачу (α Малог медведа) заме?ивати друге звезде. Пре 5000 година забележена ?е као Север?ача звезда Тубан (α Зма?а). Око године 14 000. као Север?ача ?е служити звезда Вега, иако северном небеском полу не?е при?и ближе од 5°. Од времена када су астрономи именовали сазвеж?а и установили Зем?ину прецеси?у, пролетна се тачка помакнула из сазвеж?а Овна у сазвеж?е Риба, а тако су се у суседно сазвеж?е помакнуле и остале главне тачке еклиптике. Знакови тих тачака остали су ме?утим исти као што су и били. С помаком пролетне тачке повезана ?е на?више и промена звезданих ректасцензи?а, док ?е промена деклинаци?а много ма?а.

Дужине разних типова година

• 353, 354 или 355 дана — дужине регуларних година у неким лунисоларним календарима
• 354,37 дана — 12 лунарних месеци; просечна дужина године у лунарним календарима
• 365 дана — обична година у многим соларним календарима; ~31,53 милиона секунди
• 365,24219 дана — просечна тропска година близу 2000. године
• 365,2424 дана — година проле?не равнодневнице
• 365,2425 дана — просечна дужина године у Грегори?анском календару
• 365,25 дана — просечна дужина године у ?ули?анском календару; светлосна година се базира на ово? години; износи 31.557.600 секунде
• 365,2564 дана — звездана година или сидеричка година
• 366 дана — преступна година у многим соларним календарима; 31,62 милиона секунди
• 383, 384 или 385 дана — дужине преступних година у неким лунисоларним календарима
• 383,9 дана — 13 лунарних месеци; преступна годинама у неким лунисоларним календарима

Просечна Грегори?анска година износи 365,2425 дана = 52,1775 седмица = 8.765,82 часова = 525.949,2 минута = 31.556.952 секунди (просечна соларна, не СИ).

Просечна ?ули?анска година износи 365,25 дана.

Обична или проста година износи 365 дана = 12 месеци = 8.760 часова = 525.600 минута = 31.536.000 секунди.

Преступна година износи 366 дана = 12 месеци = 8.784 часова = 527.040 минута = 31.622.400 секунди.

400-годиш?и циклус Грегори?анског календара има 146097 дана и стога тачно 20871 неде?у.

400-годиш?и циклус ?ули?анског календара има 146100 дана, односно 20871 неде?у и 3 дана.

Симболи

• ka (kiloannum) – ?единица времена ?еднака хи?аду или 10³ година (1 E3), у антропологи?и познат под именом милени?ум. Користи се у геологи?и, палеонтологи?и и археологи?и.
• Ma (megaannum) – ?единица времена ?еднака милион или 10⁶ година (1 E6). Користи се у геологи?и, палеонтологи?и и небеско? механици.
• Ga (gigaannum) – ?единица времена ?еднака 10⁹ година или мили?арду година. Користи се у космологи?и и геологи?и.
• Ta (teraannum) – ?единица времена ?еднака 10¹² година или трилион година.
• Pa (petaannum) – ?единица времена ?еднака 10¹⁵ година или квадрилион година.
• Ea (exaannum) – ?единица времена ?еднака 10¹⁸ година или квинтилион година.

Види ?ош

• Децени?а
• Век
• Милени?ум

Литература

• Taff, Lawrence G. (1985). Celestial Mechanics: A Computational Guide for the Practitioner. New York: John Wiley & Sons. стр. 103. ISBN 978-0-471-89316-5. 
• Astronomical Almanac for the Year 2011. Washington and Taunton: US Government Printing Office and the UK Hydrographic Office. 2009. стр. A1, C2. 
• U.S. Naval Observatory Nautical Almanac Office and Her Majesty's Nautical Almanac Office (2010). Astronomical Almanac for the year 2011. Washington: U.S. Government Printing Office. стр. C2, L8. 

• Astronomical Almanac for the Year 2011. Washington and Taunton: U.S. Government Printing Office and the U.K. Hydrographic Office. 2009. стр. M18 (Glossary). Архивирано из оригинала 19. 08. 2017. г. Приступ?ено 25. 07. 2017. 
• Astronomical Almanac for the Year 2011. Washington and Taunton: US Government Printing Office and the UK Hydrographic Office. 2009. стр. A1, C2. 
• Fraser, Julius Thomas (1987). Time, the Familiar Stranger (illustrated изд.). Amherst: University of Massachusetts Press. ISBN 978-0-87023-576-4. OCLC 15790499. 
• Whitrow, Gerald James (2003). What is Time?. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-860781-6. OCLC 265440481. 

Спо?аш?е везе

• Images of years