中国商飞C919第二架飞机迎新春首飞
百度 到了1152年，两人的婚姻走到了尽头。
20. новембар (20.11.) ?е 324. дан године по грегори?анском календару (325. у преступно? години). До кра?а године има ?ош 41 дан.
Дога?а?и
[уреди | уреди извор]| новембар | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | ||||
| 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
| 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
| 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
| 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | |
- 284 — Диоклеци?ан изабран за римског цара. ?еговим доласком на престо започи?е период познат као Позна антика
- 1780 — Велика Британи?а ?е об?авила рат Холанди?и, након што ?е утврдила да холандски бродови снабдева?у америчке побу?енике француским и шпанским оруж?ем.
- 1818 — ?ужноамерички револуционар и државник Симон Боливар об?авио ?е независност Венецуеле од Шпани?е.
- 1873 — Два града на десно? и лево? обали Дунава, Будим и Пешта спо?ени су у ?едан и формирали ма?арску престоницу Будимпешту.
- 1917 —
- Укра?ина ?е проглашена републиком.
- Почела ?е бици код Камбре?а у Првом светском рату.
- 1918 — Српска во?ска ?е ослободила Сплит.
- 1923 — Гарет Морган ?е патентирао први аутоматски семафор.
- 1924 — У Турско? ?е угушена побуна Курда, чи?а ?е територи?а уговором у Лозани после Првог светског рата, поде?ена изме?у неколико држава.
- 1945 —
- У Нирнбергу ?е пред Ме?ународним во?ним судом почело су?е?е нацистичким ратним злочинцима у Другом светском рату, на ко?ем ?е први пут у истори?и ?едан ме?ународни форум осудио агреси?у као злочин против човечанства и казнио виновнике. После десет месеци, 12 оптужених осу?ено ?е на смрт, тро?ица на доживотну роби?у, четворица на затвор од 10 до 20 година, а тро?ица су ослобо?ена.
- Савезничка Контролна комиси?а дала ?е дозволу за пресе?е?е шест милиона Немаца из Аустри?е, По?ске и Ма?арске у Западну Немачку.
- 1952 — Први званични путнички лет преко Северног пола из Лос Ан?елеса у Копенхаген.
- 1959 —
- Генерална скупштина УН ?е усво?ила Деклараци?у о правима детета, ко?ом су прокламована ?еднака права за сву децу, без обзира на расу, веру, порекло и пол.
- У Стокхолму су Велика Британи?а, Норвешка, Шведска, Данска, Аустри?а, Португал и Шва?царска потписале конвенци?у о формира?у ЕФТА (Европско удруже?е слободне трговине).
- 1980 — У Кини ?е почело су?е?е "четворочлано? банди", ко?у ?е предводила ?анг ?инг, удовица председника Мао Цедунга. Они су оптужени за изда?у и злочине током Културне револуци?е 1966-76.
- 1980 — ?езеро Пе?ор у Луизи?ани ?е нестало када су рудари ко?и су тражили нафту случа?но пробушили таван подземног рудника соли.
- 1991 — У Вуковару, ?НА ?е одвела око 260 особа из болнице у правцу по?опривредног добра Овчара, после чега им се губи траг .[1]
- 1995 — На председничким изборима у По?ско? кандидат левице, бивши комуниста Александар Квас?евски победио ?е дотадаш?ег шефа државе Леха Валенсу.
- 1998 — Са космодрома у Ба?конуру Руси?а ?е лансирала Зар?у, први модул Ме?ународне свемирске станице.
- 2001 — На општим изборима у Данско? соци?алдемократе су први пут после 80 година изгубиле власт. Победили су либерали Андерса Фога Расмусена.
- 2002 — Савет за радиодифузи?у Турске предложио ?е државном ради?у и телевизи?и да почну са емитова?ем емиси?а на, рани?е забра?еном, курдском ?езику, што ?е корак напред ка чланству у ЕУ.
- 2003 — У експлози?и аутомобила-бомби у Истанбулу у близини британског конзулата и испред представништва лондонске банке ХСБЦ, погинуло ?е 27 особа, ме?у ко?има ?е и генерални конзул Велике Британи?е Ро?ер Шорт, а више од 450 ?уди ?е повре?ено.
Ро?е?а
[уреди | уреди извор]- 1874 — Брана Цветкови?, српски глумац, редите?, управник позоришта, сценограф, карикатуриста, илустратор, преводилац, деч?и песник и приповедач. (прем. 1942)[2]
- 1880 — Михаил ?авахишвили, грузински и сов?етски писац (ум. 1937)
- 1889 — Едвин Хабл, амерички астроном. (прем. 1953)
- 1902 — ?анп?еро Комби, итали?ански фудбалски голман. (прем. 1956)
- 1907 — Анри Жорж Клузо, француски редите?, сценариста и продуцент. (прем. 1977)
- 1916 — Евелин Киз, америчка глумица. (прем. 2008)
- 1923 — Надин Гордимер, ?ужноафричка к?ижевница и политичка активистки?а, добитница Нобелове награде за к?ижевност (1991). (прем. 2014)[3]
- 1925 — Ма?а Плисецка, руска балерина, кореографки?а и глумица. (прем. 2015)
- 1927 — Михаил У?анов, сов?етски и руски глумац. (прем. 2007)
- 1937 — Виктори?а Токарева, руска к?ижевница
- 1938 — Тома Здравкови?, српски певач. (прем. 1991)
- 1939 — Игор Манди?, хрватски к?ижевни критичар, новинар, есе?иста, фе?тониста и полемичар. (прем. 2022)
- 1941 — Живко Николи?, црногорски редите? и сценариста. (прем. 2001)
- 1942 — Боб А?ншта?н, амерички глумац, комичар, сценариста и продуцент. (прем. 2019)
- 1942 — Норман Гринбаум, амерички музичар.
- 1953 — Халид Бешли?, босанскохерцеговачки певач
- 1959 — Шон ?анг, америчка глумица.
- 1964 — Борис Дежулови?, хрватски новинар и писац.
- 1968 — Пол Шеринг, амерички сценариста и редите?.
- 1979 — Арпад Штербик, шпанско-ма?арско-српски рукометаш.
- 1981 — Карлос Бузер, амерички кошаркаш.[4]
- 1981 — Андреа Ра?зборо, енглеска глумица.
- 1982 — ?ована Николи?, српска певачица.
- 1988 — Душан Тади?, српски фудбалер.
- 1995 — ?ор?е Иванови?, српски фудбалер.
- 1999 — Мари?а Жеже?, српска певачица и модел.
- 2002 — Медисин Шипман, америчка глумица.
Смрти
[уреди | уреди извор]- 1847 — ?оаким Ву?и?, српски к?ижевник (ро?. 1772)[5]
- 1861 — Милош ?евремов Обренови? , отац кра?а Милана Обренови?а (ро?. 1829)
- 1868 — Узун Мирко Апостолови?, српски устаник и во?вода (ро?. 1782)
- 1894 — Антон Григор?евич Рубиншта?н, руски композитор и пи?аниста. (ро?. 1829)
- 1910 — Лав Толсто?, руски писац и мислилац (ро?. 1828)[6]
- 1914 — Димитри?е Туцови?, истакнути теоретичар и во?а соци?алистичког покрета у Кра?евини Срби?и, погинуо као резервни официр српске во?ске у Првом светском рату (ро?. 1881)
- 1935 — ?он ?елико, британски адмирал и државник. (ро?. 1859)
- 1936 — Хозе Антонио Примо де Ривера, шпански револуционар, оснивач фаланге.
- 1936 — Буенавентура Дурути, шпански револуционар и анархиста (ро?. 1896)
- 1942 — Брана Цветкови?, српски глумац, редите?, управник позоришта, сценограф, карикатуриста, илустратор, преводилац, деч?и песник, приповедач. (ро?. 1874)[2]
- 1945 — Франсис Вили?ам Астон, енглески физичар. (ро?. 1877)
- 1975 — Франсиско Франко, шпански диктатор (ро?. 1892)
- 1978 — ?ор?о де Кирико, итали?ански сликар (ро?. 1888)
- 1997 — Станислава Пеши?, филмска, позоришна и телевизи?ска глумица (ро?. 1941)
- 2003 — Радиво?е Вицан Вицанови?, познати фото-репортер и фотограф. (ро?. 1948)
- 2007 — И?ан Смит, родези?ски преми?ер и пилот (ро?. 1919)
- 2007 — Славко Сими?, српски глумац. (ро?. 1924)
- 2012 — Иван Кушан, хрватски писац, сликар, преводилац. (ро?. 1933)[7]
- 2020 — Ирине?, патри?арх Српске православне цркве. (ро?. 1930)
- 2021 — Мерима ?егомир, српска певачица народне музике. (ро?. 1953)
Празници и дани се?а?а[уреди | уреди извор]
[уреди | уреди извор]Српска православна црква данас слави
- Света 33 мученика у Мелитини
- Преподобни Лазар Галаси?ски
- Свети мученици ?ерон с дружином
- Свети мученици Тесалоники?а са Авктом и Таврионом
- Свети мученици Меласип, Касини?а и Антонин; Свети мученик Александар
- Свети мученици Вострики?е и Дукити?е; Свети мученик Атинодор
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Icty - Tpiy :
- ^ а б ?угословенски к?ижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. 1984. стр. 107.
- ^ ?Nadine Gordimer”. imdb.com (на ?езику: енглески). Приступ?ено 20. 1. 2022.
- ^ ?Carlos Boozer”. NBA. Приступ?ено 21. 11. 2020.
- ^ ?ВУ?И? ?оаким”. snp.org.rs. Приступ?ено 20. 1. 2022.
- ^ ?Лав Никола?евич Толсто?”. sites.google.com. Архивирано из оригинала 02. 02. 2022. г. Приступ?ено 2. 2. 2022.
- ^ ?Ku?an, Ivan”. enciklopedija.hr. Приступ?ено 2. 2. 2022.
