车讯:续航152km 江淮iEV6E纯电动车或3月上市
Изглед
百度 ”他们不掩盖配套的缺失,诸如“双地铁大盘,背靠商圈,15分钟内接驳太古里、”的宣传语,出现的围挡上,和各种通稿里。
24. септембар (24.9.) ?е 267. дан у години по грегори?анском календару (268. у преступно? години). До кра?а године има ?ош 98 дана.
Дога?а?и
[уреди | уреди извор]септембар | ||||||
П | У | С | Ч | П | С | Н |
1 | ||||||
2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 |
9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 |
16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 |
23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 |
30 |
- 622 — Мухамед и ?егови следбеници су окончали сво?у хи?ру од Меке до Медине како би избегли верски прогон.
- 1706 — Шведска и Саксони?а склопиле мир у Алтрантштату ко?им се Шведска одрекла по?ске круне и признала по?ског кра?а Станислава Леш?и?ског.
- 1841 — Султан од Бруне?а ?е предао Саравак британском авантуристи ?е?мсу Бруку.
- 1852 — Француски инже?ер Анри Жифар извео први лет дирижаблом на парни погон и прелетео 27 km од Париза до Трапа.
- 1863 — У Београду ?е основана Велика школа ко?а ?е имала филозофски, правни и технички факултет.
- 1868 — У Суботици основана Градска музичка школа, прва музичка школа на подруч?у данаш?е Срби?е.
- 1877 — ?апанска царска во?ска ?е поразила Саига Такамори?а и самура?е клана Сацума у бици код Широ?аме, пресудно? бици побуне Сацума.
- 1915 — Француска и Велика Британи?а у Првом светском рату отвориле Солунски фронт на ко?и су упу?ене снаге са фронта у Галипо?у.
- 1941 —
- Владе 15 зема?а, ме?у ко?има и Влада Кра?евине ?угослави?е у избеглиштву, потписале на конференци?и у Лондону Атлантску пове?у. Пове?у у осам тачака 14. августа прокламовали председник САД Рузвелт и британски преми?ер Черчил као политички програм савезника у борби против Сила осовине у Другом светском рату. Та? документ касни?е послужио као основа Пове?е У?еди?ених наци?а.
- Партизани у Другом светском рату заузели Ужице, потом седиште Ужичке републике и Врховног штаба Народноослободилачког покрета ?угослави?е до 30. новембра 1941, када су га поново заузели Немци.
- 1960 — У ?упорту поринут ?Ентерпра?з“, први амерички носач авиона на атомски погон.
- 1971 — Велика Британи?а протерала 90 сов?етских дипломата због наводне шпи?унске делатности.
- 1986 — Београдски лист ?Вечер?е новости“ об?авио Меморандум Српске академи?е наука и уметности, ко?и ?е потом добио меди?ски третман српског националног програма и изазвао жестоке критике у Срби?и и другим републикама бивше ?угослави?е, нарочито у Хрватско?.
- 1988 — На Олимпи?ским играма у Сеулу канадски спринтер Бен ?онсон поставио светски рекорд у трци на 100 метара, 9,79 секунди. Шест дана касни?е утвр?ено да ?е био под утица?ем допинга, резултат поништен, а ?онсону одузета златна меда?а.
- 1990 — Завршава се шаховски турнир у Тилбургу, Холанди?а. Побе?у?у Васили? Иванчук и Гата Камски.
- 1990 —
- Председник Западне Немачке Рихард фон Ва?цзекер потписао споразум ко?им ?е 3. октобра 1990. две немачке државе поново бити у?еди?ене.
- Источна Немачка формално напустила Варшавски пакт.
- 1993 — Кра? Нородом Сиханук поново преузео камбо?ански престо и потписао нов Устав према коме ?е Камбо?а постала уставна монархи?а. 1970. Сиханук оборен са власти у државном удару десничара Лон Нола, а Камбо?а проглашена републиком.
- 1996 — САД, Руси?а, Кина, У?еди?ено Кра?евство и Француска потписале документ о забрани нуклеарних проба.
- 1998 — Дан после позива УН ?угословенско? влади и косовским Албанцима да прекину сукобе и наси?е на Косову Савет НАТО одобрио издава?е Акта упозоре?а за ограничену акци?у из ваздуха и за ?фазне ваздушне операци?е“ на Косову.
- 2000 —
- Владимиро Монтесинос, шеф та?не службе за безбедност перуанског председника Алберта Фу?имори?а, напустио Перу у ?еку политичке кризе ко?а ?е водила новим изборим и затражио политички азил у Панами.
- Победом удружене опозици?е на изборима у Срби?и и ?угослави?и завршена владавина Слободана Милошеви?а. Не желе?и да прихвати пораз, дотада влада?у?а Соци?алистичка парти?а Срби?е и ?ен лидер Милошеви? изазвали постизборну кризу ко?а ?е окончана 5. октобра после масовних протеста широм Срби?е, а нов председник ?угослави?е постао Во?ислав Коштуница, лидер Демократске странке Срби?е и председнички кандидат ДОС.
- 2001 — Председник САД ?ор? Буш наредио америчким финанси?ским институци?ама да замрзну рачуне 27 група и по?единаца за ко?е се сум?а да помажу терористе.
Ро?е?а
[уреди | уреди извор]- 1583 — Албрехт Валеншта?н, бохемски во?сково?а и политичар. (прем. 1634)
- 1884 — Мустафа Исмет Инени, турски државник и во?сково?а. (прем. 1973)
- 1896 — Френсис Скот Фиц?ералд, амерички писац. (прем. 1940)
- 1905 — Павле Богатинчеви?, српски глумац. (прем. 1994)
- 1911 — Константин Чер?енко, руски државник. (прем. 1985)
- 1921 — Зуко ?умхур, путописац, сликар и карикатуриста. (прем. 1989)[1]
- 1940 — Славен Замбата, хрватски фудбалер. (прем. 2020)
- 1943 — Гинтер Принцинг, немачки византолог, историчар и академик, инострани члан састава Српске академи?е науке и уметности.[2]
- 1944 — Свен Оле Торсен, дански глумац, каскадер и бодибилдер.
- 1949 — Педро Алмодовар, шпански редите?, сценариста и продуцент.
- 1953 — Радош Ба?и?, српски глумац, сценариста и редите?.
- 1954 — Марко Тардели, итали?ански фудбалер и фудбалски тренер.
- 1962 — Ни?а Вардалос, канадско-америчка глумица, сценаристки?а и продуцентки?а.
- 1979 — Кат?а Касин, немачка порнографска глумица.
- 1980 — ?он Арне Рисе, норвешки фудбалер.
- 1984 — Боби Браун, амерички кошаркаш.
- 1992 — ?ек Сок, амерички тенисер.
Смрти
[уреди | уреди извор]- 768 — Пипин Мали, франачки кра?, први монарх из династи?е Каролинга.
- 1180 — Мано?ло I Комнин, византи?ски цар.
- 1227 — Стефан Првовенчани, први српски кра?.
- 1541 — Парацелзус, шва?царски алхемичар, физичар, астролог и окултиста. (ро?. 1493)
- 1834 — Педро IV, португалски кра?.
- 1848 — Бранвел Бронте, енглески к?ижевник. (ро?. 1817)
- 1914 — Димитри?е Т. Леко ?е био познати српски архитекта и урбаниста.[3]
- 1945 — Ханс Га?гер, немачки физичар. (ро?. 1882)
- 1996 — Павел Судоплатов, руски шпи?ун.
Празници и дани се?а?а
[уреди | уреди извор]- Српска православна црква слави:
Види ?ош
[уреди извор]Референце
[уреди извор]- ^ ?Zuko D?umhur biografija”. secanja.com. Приступ?ено 25. 1. 2022.
- ^ ?ГИНТЕР ПРИНЦИНГ”. sanu.ac.rs. Приступ?ено 30. 1. 2024.
- ^ ?На данаш?и дан ?е преминуо архитекта Димитри?е Т. Леко”. srpskilegat.rs. Приступ?ено 27. 1. 2022.