· 2017年3D打印技术的7大新进展

Солунски фронт
Део Првог светског рата
Операци?е на Солунском фронту 1916.
Време октобар 1915 — новембар 1918. Место Македони?а Кнежевина Албани?а Кра?евина Бугарска Кра?евина Грчка Кра?евина Срби?а Исход савезничка победа, пробо? Солунског фронта
Сукоб?ене стране
Савезници: Кра?евина Срби?а Руска Импери?а (1915—1917) Француска (1915—1918) У?еди?ено Кра?евство (1915—1918) Кра?евина Грчка (1916—1918) Кра?евина Итали?а (1916—1918)	Централне силе: Кра?евина Бугарска Аустроугарска Немачко царство Османско царство (1916—1918)
Команданти и во?е
Петар Бо?ови? Живо?ин Миши? Франше д’Епере Морис Сара? Адолф Ги?ом ?ор? Милн Пана?отис Данглис	Оскар По?орек Ст?епан Саркоти? Владимир Вазов Никола Жеков Георги Тодоров Аугуст фон Макензен Абдул Керим-паша
?ачина
1916. 124.000 127.000 119.000 1918. 150.000 180.000 120.000 135.000 42.000	1916. 350.000 1918. 626.000

百度 他们一起聊天的时候，有说有笑，也不太注意我的感受，特别让我感觉不自在。

Солунски фронт у Првом светском рату ?е настао као покуша? Савезника да помогну Кра?евини Срби?и у ?есен 1915. против здруженог напада Немачког царства, Аустроугарске и Кра?евине Бугарске. Експедици?а ?е дошла прекасно и у недово?ном бро?у да спречи пад Срби?е, а експедици?а ?е била отежана унутраш?ом политичком кризом у Грчко? (Национална шизма).

На кра?у ?е створен стабилан фронт, ко?и се простирао од албанске обале до реке Струме, у ком су се ме?ународне савезничке снаге бориле са Централним силама. Солунски фронт ?е остао прилично стабилан, упркос локалним акци?ама, све до велике савезничке офанзиве 15. септембра 1918, ко?а ?е резултовала капитулаци?ом Бугарске и ослобо?е?ем Срби?е.

Погинули во?ници на фронту су сахра?ени у склопу српског во?ничког гроб?а на Зе?тинлику у Солуну и осталим српским во?ним гроб?има у данаш?о? Северно? Македони?и, док су у многим зем?ама подигнути споменици борцима. Данас се у Срби?и и Републици Српско? 15. септембра на дан пробо?а Солунског фронта обележава као Дан српског ?единства, слободе и националне заставе.

Позадина

Главни чланак: Српска кампа?а (Први светски рат)

Аустроугарска ?е напала Срби?у у августу 1914, али ни?е успела да савлада српски отпор. Након уласка у рат Османског царства на страни Централних сила, одлучу?у?и фактор ?е био положа? Бугарске. Бугарска ?е заузимала стратешки важан положа? на боку Срби?е, а ?ена интервенци?а на било ко?о? од страна би одлучу?у?е пореметила равнотежу. Ме?утим, Бугарска и Срби?а су водиле два рата у послед?их 30 година, први 1885. (Српско-бугарски рат), а други 1913. (Други балкански рат). Исход послед?ег ?е био понижава?у?и за Бугарску, и посто?ало ?е широко миш?е?е у бугарско? влади и народу да ?е Срби?а украла зем?у ко?а ?е законито припадала ?има.

Док су Савезници могли да понуде мале територи?алне уступке од Срби?е и (?ош увек неутралне) Грчке, обе?а?а Централних сила су била много примам?иви?а, пошто су оне нудиле ве?ину територи?а ко?е ?е Бугарска тражила. Након пораза Антанте код Галипо?а и руским поразом у Горлице-Тарновско? офанзиви, ко?е су демонстрирале снагу Централних сила, кра? Фердинанд ?е потписао споразум са Немачком и 21. септембра 1915 ?е започео мобилизаци?у за рат.

Пад Срби?е

Током протеклих девет месеци, Срби?а ?е покушавала да обнови сво?е ослаб?ене арми?е и побо?ша ста?е са залихама. Упркос великим напорима, српска во?ска ?е била за само 30.000 ?уди ве?а него на почетку рата (око 225.000) и ?ош увек ни?е била добро опрем?ена. Иако су У?еди?ено Кра?евство и Француска говориле о озби?ни?о? во?но? помо?и Срби?и, ништа ни?е ура?ено све док ве? ни?е било касно. Када ?е Бугарска започела мобилизаци?у, Французи и Британци су послали две дивизи?е да помогну Срби?и, али су касно стигле у грчки град Солун. Делимични разлог за ово одлага?е су била сукоб?ена миш?е?а у грчко? влади о овом рату.

Према Срби?и су кренуле бугарска, немачка и аустроугарска во?ска, све под командом фелдмаршала Макензена, ко?е су укупно бро?але око 500.000 ?уди. Немци и Аустроугари су започели сво? напад 5. октобра масовном арти?ери?ском припремом, ко?у су следиле преласци преко река Саве и Дунава. Затим ?е 11. новембра бугарска во?ска напала из два правца, ?едним са севера према Нишу, а ?едним са ?уга према Скоп?у. Бугарска во?ска ?е била велика и брзо се пробила кроз слаби?е српске снаге ко?е су покушавале да зауставе ?ено напредова?е. Због бугарског пробо?а, позици?а Срби?е ?е била безнадежна; ?ена главна во?ска на северу зем?е би или била окружена и приморана на преда?у или би морала да покуша да се повуче.

Српска во?ска током повлаче?а преко Албани?е

Во?вода Путник ?е наредио повлаче?е на ?уг и запад према Црно? Гори и Албани?и. Време ?е било лоше, као и путеви, а во?ска ?е морала да помогне десетинама хи?ада цивила ко?и су се повлачили са ?ом. Укупно ?е око 125.000 српских во?ника стигло до обале ?адранског мора, дошли су бродови (на изричиту интервенци?у руског цара Никола?а Другог Романова) и укрцало се на итали?анске, француске и остале савезничке транспортне бродове ко?и су их превезли на бро?на грчка острва (ве?ина ?е отишла на Крф), пре него што су послани за Солун. Во?вода Путник ?е морао бити ношен током целог повлаче?а и умро ?е мало више од годину дана након тога у болници у Француско?.(Умро у Ници 1917. године)

Француске и британске дивизи?е су кренула на север од Солуна кра?ем новембра под командом француског генерала Мориса Сара?а. Ме?утим, британским дивизи?ама ?е наре?ено из Лондона да не прелазе грчку границу, тако да су Французи сами кренули према реци Вардар. ?ихово напредова?е ?е била ограничена помо? одступа?у?о? српско? во?сци, пошто ?е бугарска во?ска морала да сконцентрише ве?е снаге на ?ужном крилу да би се носила са овом прет?ом. До половине децембра, генерал Сара? ?е зак?учио да ?е повлаче?е неопходно због одлучних бугарских напада на ?егово положа?е.

Ово ?е била скоро потпуна победа за Централне силе. Железница од Берлина до Истанбула ?е коначно отворена, и, као резултат, Немачка ?е била у могу?ности да помогне свом слаби?ем савезнику, Османском царству. ?едини недостатак победи ?е било повлаче?е српске во?ске, ко?а ?е остала организована и била ?е спремна за борбу након само шест месеци.

Рововски рат

На солунском фронту успостав?ене су лини?е ровова. Због каменитог терена унутраш?и нагиби ровова и склоништа облагани су ?аковима пу?еним песком и зем?ом.

Успостав?а?е Солунског фронта 1916

Ситуаци?а на централном делу фронта 16. августа 1916. где ?е била и српска арми?а

Офанзива савезничке во?ске у ?есен 1916. Након завршетка офанзиве лини?а ?е остала иста све до пробо?а солунског фронта 1918. и капитулаци?е Бугарске

Крета?е арти?ери?ске запреге по ка?авим путевима

Француске ?единице маршира?у ка фронту

Аустроугарска во?ска ?е напала Црну Гору, савезника Срби?е, и до 25. ?ануара мала црногорска во?ска се предала. Аустроугарска ?е наставила сво?е напредова?е дуж ?адранске обале, напавши Албани?у ко?а ?е била под контролом Итали?е. До кра?а зиме, мала итали?анска во?ска ?е била истерана из скоро целе зем?е.

У овом тренутку, са изгуб?еним ратом на Балкану, британски генералштаб ?е тражио повлаче?е свих сво?их во?ника из Грчке, али ?е француска влада протестовала. Пошто су француске дивизи?е остале, остале су и британске, али са нескривеним незадово?ством. Савезничке арми?е су се утврдиле око Солуна, ко?и ?е постао велики утвр?ени камп. Српска во?ска (сада под командом генерала Петра Бо?ови?а), након одмора и опоравка на Крфу, ?е француским бродовима пребачена на Солунски фронт.

У ме?увремену се политичка ситуаци?а у Грчко? заоштрила. Званично, Грчка ?е била неутрална, али ?е кра? Константин I био пронемачки опреде?ен, док ?е преми?ер Елефтериос Венизелос био за Француску. Грчка ?е у почетку подржала француско-британску помо? Срби?и, а онда ?о? се супротставила; коначно, након Венизелосове оставке, ро?алистичка влада ?у ?е званично осудила, али се ни?е стварно супротставила надмо?ни?им савезничким снагама ко?е су се искрцале у Солуну. Немци, ко?и су покушавали да придоби?у Грчку на сво?у страну, су били опрезни да не пре?у грчку границу.

У ма?у 1916. генерал Сара? ?е затражио да се грчка во?ска демобилише и грчка влада се повиновала том захтеву. Ме?утим, ова акци?а ?е ?ош више натерала грчку владу да се иде према придружива?у Централним силама.

Во?ни камп Српске во?ске 2. августа 1916. године

Са поузданим сазна?ем да ?е се Румуни?а придружити Савезницима, генерал Сара? ?е почео припреме за напад на бугарску во?ску. Немци, уз помо? обавеште?а ко?а су добили од грчких присталица, су сачинили план за сво? изненадни напад. Немачка офанзива ?е покренута 17. августа, три дана пре него што ?е било предви?ено да почне француска офанзива. Заправо, ово ?е била бугарска офанзива, пошто ?е аустроугарска во?ска била у Албани?и, а само ?една немачка дивизи?а ?е била на грчко? граници. Напад ?е у почетку, захва?у?у?и изнена?е?у, постигао известан успех, али су српске снаге заузеле одбрамбене лини?е након две неде?е. Зауставивши бугарску офанзиву, српска во?ска ?е извела контранапад 14. септембра. Терен ?е био тежак и Бугари су се бранили, али ?е српска во?ска полако напредовала. О бици за Бито?, Арчибалд Ра?с ко?и ?е посматрао битку записао ?е: ??а сам на ?едно? осматрачници поред во?воде, ко?и управ?а битком. Преда мном се протеже таласасто зем?иште бито?ске долине. На дну се одви?а?у на плавичасто? планини минарета и куле… Иза нас привезана су два балона, па се полако окре?у на ветру. Авиони француско-српски проле?у испод нас да извиде непри?ате?ске положа?е. Непри?ате?ске во?ске ко?е су испред нас састо?е се од Бугара и два пука Немаца… Арти?ери?а српско-француска сипа гранате без прекида. Са мо?е осматрачнице ?асно распозна?ем грдне рупчаге ко?е су изровале огромне гранате. Зем?а ?е добила неки изглед предела на Месецу.” Спори напредак српских снага се наставио кроз октобар и у новембру, иако се време погоршало и снег почео да пада на планинама. Немци су послали ?ош две дивизи?е да помогну бугарско? во?сци, али су француске и српске во?ске 19. новембра заузеле Бито?.

Губици у ово? кампа?и су били на?ма?е 50.000 во?ника са савезничке стране и вероватно више од 60.000 уби?ених и зароб?ених Бугара и Немаца. Фронт ?е напредовао око 40 km. У борбама током 1916. 32.880 српских во?ника и 1.209 официра ?е избачено из стро?а, од чега ?е 4.440 погинуло или умрло од задоби?ених рана.

Ме?утим, бугарско напредова?е у грчку Источну Македони?у ?е изазвало ?ош ?едну унутраш?у грчку кризу. Влада ?е наредила сво?им во?ницима у том подруч?у (демобилизованом 4. корпусу) да не пружа отпор, и упркос повременим локалном отпору ко?и ?е пружило неколико официра, ве?ина корпуса са сво?им командантима ?е било приморана на преда?у немачким снагама и остатак рата ?е провео у зароб?еништву у немачком граду Герлиц. Преда?а тешко стечених новоосво?ених територи?а омраженим Бугарима без отпора ?е ви?ена од стране многих официра Венизелосове во?ске као послед?а кап. Уз активну помо? савезничких власти, они су извели пуч ко?им су осигурали Солун и ве?и део Македони?е за Венизелоса (види Покрет за националну одбрану). Од тог тренутка Грчка ?е имала две владе, званичну ро?алистичку у Атини, ко?а ?е задржала сво?у неутралност упркос расту?ем савезничком притиску, и револуционарну Венизелову владу у Солуну, ко?а ?е одмах ушла у рат на страни Антанте.

У исто време, Итали?а ?е разместила ?ош во?ника у Албани?и и ове нове трупе су успеле да присиле аустри?ски корпус на повлаче?е кроз планинске пределе ?ужно од ?езера Острово.

Бугарски напад у околини Манастира

Снаге Антанте на Солунском фронту

Солунски фронт сачи?авале су мешане народности: во?ник из Индокине, Француз, Сенегалац, Енглез, Рус, Итали?ан, Србин, Грк и Инди?ац

Српски ров на Солунском фронту

Француски во?ници у нападу

Солунске експедиционе снаге су се састо?але од контингената из четири ?велике силе” Антанте (Француска, Велика Британи?а, Итали?а и Руси?а) и Срби?е. Французи су командовали Источном арми?ом (Armee de l'Orient), ко?а ?е формално конституисана 12. октобра 1915. под командом генерала Мориса Сара?а, и састо?ала се од десет француских, итали?анских и руских дивизи?а, груписаних у три ?дивизи?ске групе” ко?е су имале статус корпуса, као и осам српских дивизи?а. Сара? ?е 22. децембра 1917. заме?ен генералом Адолфом Ги?омом, ко?и ?е об?единио и британску Солунску и Грчку арми?у у ?единствену Савезничку источну арми?у (Armees alliees de l'Orient), ко?а ?е заузела положа?е у седам сектора дуж ?угоисточне Албани?е и грчке Македони?е. У ?уну 1918. Лу? Франше д’Епере ?е наследио Ги?омa, ко?и ?е под сво?ом командом имао 620.000 ?уди.

Британска Солунска арми?а ?е формирана 4. новембра 1915. године под командом генерала, сер Чарлс Монроа, а од 9. ма?а 1916. Под командом генерал-пуковника (касни?е генерала) ?ор?а Милнеа. Шест пешади?ских дивизи?а ?е распоре?ено у 12. корпус (22, 26. и 60. див.) и 16. корпус (10, 27. и 28. див.), уз стално премешта?е дивизи?а из ?едног у други корпус. Британска пешади?ска дивизи?а у Македони?и ?е бро?ала 16.000 ?уди, и била ?е састав?ена од три пешади?ске бригаде (свака са четири, три од 1918, пешади?ска бата?она од 800 ?уди, поде?ених на четири стре?ачке чете; батери?е рововских минобацача, митра?еске чете и коморе муници?е малих калибара); дивизи?ске бициклистичке чете (до 1917); четири арти?ери?ске по?ске бригаде (у ко?има ?е било од три до шест батери?а) и муници?ске коморе; дивизи?ске арти?ери?ске муници?ске коморе; од ?едне до три инжи?ери?ске чете; чете везе; пионирског (радног) бата?она; три чете тешких митра?еза (1918); три медицинске по?ске амбуланте (бата?она); покретног ветеринарског оде?е?а; позадинске чете и корпусне коморе (четири чете).

Француски контингент, ко?им ?е командовао генерал Кордони?е (од фебруара 1917. генерал Пол Франсоа Гросети, а од ?ануара 1918. генерал Пол Проспер Анри), у октобру 1915. се састо?ао од пет пешади?ских дивизи?а (57, 76, 122, 156. и 158) и ко?ичке бригаде, касни?е су му придружене три колони?алне дивизи?е — 17. (фебруар 1916), 16. (децембар 1916) и 11. (?ануар 1917). Француска пешади?ска дивизи?а ?е имала 16.000 ?уди у три пешади?ска пука, сваки са три бата?она од четири чете; ко?ички ?ескадрон” (чета); пук по?ске арти?ери?е са три бата?она од три батери?е; инжи?ери?ску чету; комору и медицинску по?ску амбуланту. Колони?ална пешади?ска дивизи?а у ко?о? су били Французи, доброво?ци за прекоморску службу, задржала ?е организаци?у од пре 1915. године, и имала ?е четири пешади?ска пука у две пешади?ске бригаде. Ко?ичка бригада под командом бригадира Зуено-Гамбете ?е имала 1. и 4. пук Афричких ловаца (Chasseurs d!Afrique), северноафричка европска ко?ица; шест ескадрона мароканских Спахи?а (Спахи), северноафричка домородачка ко?ица и вод оклопних кола.

Итали?анска 35. пешади?ска дивизи?а (генерал-пуковник Момбели) ?е дошла у Солун 11. августа 1916. године. У почетку ?е била организована као и остале итали?анске дивизи?е са две пешади?ске бригаде првог позива (Ка?ари и Сицили?а), свака ?е имала по два пешади?ска пука са три бата?она; изви?ачку ?единицу (Esploratori) ?ачине 94 човека; ударну (Arditi) ?единицу; митра?еско оде?е?е; пук по?ске арти?ери?е (пет батери?а); инжи?ери?ски бата?он (три чете); чету за снабдева?е и медицинску чету. Касни?е су дивизи?и придодате и друге ?единице ук?учу?у?и и територи?алну милици?у тре?ег позива — Ивреа пешади?ску бригаду, чиме се ?ена бро?ност попела на 30.000 ?уди и тако ефективно постала корпус.

Српске трупе у борбама на Црно? Реци 1916.

У ?уну 1916. године генерал М. К. Дитрихс стиже у Солун са 2. и 4. руском пешади?ском бригадом, ко?о? се касни?е придружу?у 1. и 3. и спа?а?у у ?улу 1917. године у Другу посебну дивизи?у ?ачине 18.000 ?уди. Руска бригада се састо?ала од два пука специ?алне намене (сваки са четири бата?она и митра?еском четом) оформ?ене за прекоморску службу; 1. бригада ?е имала бата?он са 1.300 босанских доброво?аца. Руси су скоро све време били на фронту, али су били деморалисани абдикаци?ом цара Никола?а II, марта 1917. године, и када ?е генерал Тарановски преузео команду у новембру 1917. године, дивизи?а ?е била ?неупотреб?ива” због комунистичке агитаци?е. У ?ануару 1918. ове ?единице су биле разоружане и интерниране.

Српска земуница код Монастира

Реорганизаци?а српске во?ске завршена ?е 26. априла 1916. године. Пре?аш?их 13 пешади?ских дивизи?а формирало ?е 6 нових дивизи?а са старим називима. По ново? формаци?и, српска во?ска се састо?ала од три арми?е, а свака арми?а од по две дивизи?е. Врховни командант ових ?единица био ?е престолонаследник Александар Кара?ор?еви?, док ?е начелник Штаба Врховне команде био Петар Бо?ови?. Првом арми?ом (у чи?ем саставу су биле Шумади?ска и Тимочка дивизи?а) ?е командовао пуковник (пото?и генерал) Милош Васи?. Другом арми?ом (ко?у су чиниле Шумади?ска и Тимочка дивизи?а) командовао ?е во?вода Степа Степанови?, док ?е тре?ом арми?ом (ко?у су чиниле Дринска и Дунавска дивизи?а) командовао ?е генерал Павле ?уриши? Штурм. Под врховном командом налазила се и Ко?ичка дивизи?а, као и самосталне ?единице ван арми?ског састава. Српска во?ска на Солунском фронту се састо?ала од 147.000 ?уди, од ко?их ?е у борбеним ?единицама било 124.000 во?ника и старешина. Три до четири лини?е ровова имали су српски положа?и на Солунском фронту. Расто?а?е изме?у српских и бугарских положа?а ?е било од 40 метара до 350 метара.

Осматрачница српске врховне команде на Ка?макчалану

Борбе на Ка?макчалану 1916.

Бо?но по?е на Ка?макчалану после битке

1917

Српски ровови на Солунском фронту

Француска во?ска у бици за Монастир

До проле?а те године, во?ска генерала Сара?а ?е била по?ачана до те тачке да ?е бро?ала 22 дивизи?е: 6 француских, 6. српских, 7 британских, 1 итали?анску, 1 грчку и две руске бригаде. ?ош две грчке дивизи?е су основане. Офанзива ?е планирана за кра? априла, али почетни напад ни?е успео уз велике губитке, и офанзива ?е обустав?ена 21. ма?а.

Потом су Савезници, желе?и да изврше ?ош ве?и притисак на Атину, окупирали Тесали?у, из ко?е се повукла ро?алистичка грчка во?ска, и Коринтски зем?оуз, практично поделивши зем?у на два дела. Да?и дипломатски притисак ?е резултовао абдикаци?ом грчког кра?а (14. ?уна) и у?еди?е?ем зем?е под преми?ером Венизелосом. Нова влада ?е одмах об?авила рат Централним силама и почела да ствара нову во?ску. Упркос овом пово?ном исходу, нови преми?ер Француске Жорж Клемансо ?е у новембру опозвао са дужности генерала Сара?а и уместо ?ега поставио више дипломатског француског генерала Адолфа Ги?омa.

Српска арти?ери?а на Солунском фронту

1918

Пробо? Солунског фронта 15-17. септембар 1918 (Битка код Доброг по?а)

Српско-француска во?ска у нападу

У ма?у, грчке снаге су напале и заузеле ?аке бугарске положа?е код Скра-ди-Легена, што ?е прва велика грчка акци?а у рату на страни Савезника. Ме?утим, пошто ?е немачка офанзива претила Француско?, генерал Ги?ом ?е позван у Париз, а заменио га ?е генерал Франше д’Епере.

Споменик на Солунском фронту

Иако ?е Франше д’Епере тражио напад на бугарску во?ску, француска влада ?е одбила да дозволи офанзиву све док се остале владе не сложе. Генерал Ги?ом, пошто више ни?е био неопходан у Француско?, ?е путовао из Лондона у Рим, покушава?у?и да доби?е сагласност за напад. Споразум ?е постигнут у септембру и Франше д’Епереу ?е дозво?ено да покрене сво?у велику офанзиву.

Савезничке снаге, ко?е су сада биле врло велике, не само да су имале грчку во?ску на ?ихово? страни, ве? су имали 6.000 ?уди из Чешке леги?е, ко?и су били евакуисани из Руси?е након Октобарске револуци?е и ко?и су били спремни да се боре против омражене Аустроугарске. Ме?утим, и Бугарска ?е тако?е пове?ала бро?ност сво?е во?ске током 1917. и у погледу укупног бро?а во?ника, две стране су биле приближно ?еднаке (291 савезнички бата?он против 300 бугарских бата?она, плус ?ош 10 немачких бата?она). Али у погледу морала две стране су биле потпуно различите. Савезници су били уверени у сво?у предсто?е?у победу, док су бугарски во?ници могли да виде да ?е рат изгуб?ен — Османско царство ?е било пред колапсом, влада Аустроугарске ?е била у хаосу, а мо?на немачка во?ска ?е поражена на Западном фронту. Бугарски во?ници нису били во?ни да се боре и погину за изгуб?ену ствар.

Битка код Доброг По?а ?е започела арти?ери?ским бомбардова?ем непри?ате?ских положа?а 14. септембра. Шифра за почетак арти?ери?ског бомбардова?а била ?е ?Ша?ите ?едног официра и осам во?ника”, што ?е значило да арти?ери?ска припрема треба да почне 1. септембра по ?ули?анском календару у 8 часова, а да пешади?ски напад треба да почне сутра у 5:30. Арти?ери?ско бомбардова?е тра?ало ?е 21 час и 30 минута, а вршено ?е из 2.096 арти?ери?ских ору?а, од тога 576 на српском делу фронта. Арти?ери?а ?е почела у раним ?утар?им часовима по плану, иако ?е била магла, али се разданило у 6:16. С обзиром на тешко зем?иште, солидно фортификаци?ско увтр?е?е непри?ате?евих положа?а, жичане препреке, и сразмерно слабу арти?ери?у, а има?у?и у виду и потребу да се постигне изнена?е?е, одре?ено ?е да арти?ери?а тра?е цео ?едан дан, а та?ала ?е 21 ипо час. Код Шумади?ске дивизи?е арти?ери?а ?е била поде?ена у пет фаза. У прво? 14. септембра од 8 часова до 13 часова, арти?ери?а ?е отварала бреше у прво? лини?и непри?ате?евог положа?а и изводила нека друга руше?а (осматрачница, заклона)у друго? фази од 13 часова до 13 часова и 20 минута тучени су об?екти изме? прве и друге лини?е првог положа?а, у тре?о? од 13 часова и 20 минута до 18 часова отваране су бреше у препрекама на друго? лини?и непри?ате?евих ровова, док су брдске батери?е де?ствовале на прву лини?у ровова и ометале непри?ате?а да изводи оправке, у четврто? фази од 19 часова 14. септембра до 3 часа 15. септембра све су батери?е изводиле узнемирава?у?а га?а?а, али само са половином ору?а ради одмара?а ору?а и послуге у пето? фази од 3 часа до 5 часа и 30 минута понов?ена ?е ватра из свих ору?а на ци?еве из прве фазе уз неуоч?иво по?ача?е како се непри?ате?у неби скренула паж?а на почетак напада. У 5 и 30 часова завладала ?е после арти?ери?ске припреме тишина на целом фронту ко?у ?е прекинуо звук сигналне пишта?ке за напад. Пошто ?е арти?ери?ска припрема била успешна први ешалон српске и француске пешади?е ?е кре?у?и се преко терена налик месечево? површини пуног кратера од граната и преораног терна лако заузео пред?е бугарске лини?е. Потом ?е кренуо други ешалон т? ?угословенска дивизи?а и Тимочка дивизи?а. Немци и Бугари су поред ровова на Солунском фронту правили бункере у стенама где би држали арти?ери?у и митра?езе. Следе?ег дана, Французи и Срби су напали и извршили сво?е ци?еве, неке бугарске ?единице су почеле да се преда?у без борбе. Арчибалд Ра?с ?е дао опис бугарских положа?а: ?Ко?е и бод?икава жица су попадали и измешали се… Бугарски заклони су прави тунели, у облику полумесеца, подупрти балванима и издуб?ени у стени. Колибе су од бетона.” Савезници су онда покренули офанзиву дуж целих сво?их лини?а и бугарски командант ?е наредио повлаче?е. Савезнички авиони су бомбардовали одступа?у?е бугарске во?нике и повлаче?е ?е постало бекство. Бугарска ?е капитулирала 30. септембра 1918. са Солунским примир?ем и на та? начин ?е она избачена из рата. Кра? Фердинанд ?е абдицирао и отишао у изгнанство четири дана касни?е.

У овом тренутку британска во?ска ?е скренула источно према европском делу Османског царства, док су српске и француске снаге наставиле на север. Уз британску во?ску близу Истанбула и без знача?ни?их турских снага да ?е зауставе, турска влада ?е затражила примир?е 26. октобра (Енвер-паша и ?егови сарадници су неколико дана рани?е побегли у Берлин).

Српске и француске снаге су ослободиле Срби?у и савладале неколико слабих немачких дивизи?а ко?е су покушале да зауставе ?ихова напредова?а. Београд ?е ослобо?ен 1. новембра, а 10. новембра Франше д’Епереова во?ска ?е прешла Дунав и спремала се да у?е у средиште Ма?арске када се рат коначно завршио. Гроф ?ула Каро?, ко?и ?е предводио револуционарну ма?арску владу, ?е дошао у Београд и затражио примир?е.

Заним?ивости

Француски филм Капетан Конан из 1996. приказу?е борбе француске во?ске с бугарском на Солунском фронту.

Галери?а

• 
  Униформа српске во?ске на Солунском фронту од 1916 до 1918
• 
  Борбе Срба и Бугара 1916
• 
  Српски официр гледа на масив Ка?макчалана
• 
  Александар Кара?ор?еви? током Бито?
• 
  Српски во?ници у рову на Солунском фронту, услед каменитог терена, во?ници су морали да став?а?у каме?е испред рова због тешко?е при копа?у
• 
  Ровови на Солунском фронту
• 
  Адри?ана шлем Српске во?ске са грбом Кра?евин Срби?е
• 
  Остатак бугарског рова из времена Солунског фронта
• 
  Сцена са солунског фронта
• 
  Српски ров на мало? уда?ености од бугарског, мрежа изнад рова постав?ена ради спречава?а убацива?а граната
• 
  Ровови на Солунском фронту
• 
  ?уриш на Солунском фронту
• 
  Ровови на српско грчко? граници
• 
  Ровови на Солунском фронту од камена
• 
  L'attaque de la cote 1248 devant Monastir (16-26 mars 1917) - Француски во?ници у рововима близу Монастира и Бито?а
• 
  Кабинет Живо?ина Миши?а на Солунском фронту
• 
  Ровови на Солунском фронту
• 
  Српска арти?ери?а
• 
  Регент Александар са француским официрима посматра битку са осматрачнице
• 
  Бугарски ма?ор Иванов преда?е се српско? во?сци у околини Куманова, током пробо?а Солунског фронта
• 
  Ста?е на Солунском фронту 25. ?уна 1918.
• 
  Маркица са приказом пробо?а Солунског фронта

Литература

• Опачи?, Петар; Драшкови?, Александар; Раткови?, Борислав (1998). У биткама код Београда 1915, Мо?ковца, Ка?макчалана и Доброг По?а [Знамените битке и бо?еви српске и црногорске во?ске: од Царева Лаза 1712. до Добропо?ске битке 1918.], К?. 7. Нови Сад: Православна реч; Београд: Во?ноиздавачки завод. стр. 630. ISBN 86-335-0038-8. CS1 одржава?е: Вишеструка имена: списак аутора (веза)
• Опачи?, Петар (2018). Срби?а, Солунски фронт и у?еди?е?е 1918. Нови Сад: Промете?; Београд: Радио-телевизи?а Срби?е. стр. 769. ISBN 978-86-515-1413-8. 
• Зори?, Мир?ана (15. септембар 2018). ?Солунска офанзива 1918.” (PDF). Магазин ?Одбрана”. Специ?ални прилог бр. 191: 1 — 32. 
• Го?кови?, Игор (2022). Битка на Ка?макчалану: септембар 1916. године. Београд: Меди?а центар "Одбрана". стр. 252. ISBN 978-335-0803-. 
• Опачи?, Петар (2017). Солунски фронт - Зе?тинлик. Нови Сад: Промете?; Београд: Радио-телевизи?а Срби?е. стр. 282. ISBN 978-86-515-1228-8. 
• Стеванови?, Александар (2018). ?унаци Солунског фронта. Београд: Алгоритам и Балкани?а. стр. 256. ISBN 978-86-7662-172-9. Архивирано из оригинала 13. 02. 2024. г. Приступ?ено 13. 02. 2024. 
• Живулови?, Жика Серафим (2017). Напред у ота?бину: пробо? Солунског фронта. Београд: Интерпрес. стр. 322. ISBN 978-86-7561-183-7. 
• Живо?инови?, Драго?уб (2010). Нево?ни ратници: Велике силе и Солунски фронт (1914—1918). Београд: Завод за у?бенике. стр. 349. ISBN 978-86-17-16946-4. 
• Митрови?, Андре? (2011). Продор на Балкан и Срби?а 1908—1918. Београд: Завод за у?бенике. стр. 707. ISBN 978-86-171-7001-9. 
• Митрови?, Андре? (2018). Срби?а у Првом светском рату. Београд: Службени гласник. стр. 560. ISBN 978-86-519-1805-9. 
• Група аутора; Уредници: Руди?, Ср?ан и Милки?, Ми?ан (2015). Први светски рат, Срби?а, Балкан и велике силе (Зборник радова). Београд: Истори?ски институт, Институт за стратеги?ска истражива?а и Министарство одбране. стр. 549. ISBN 978-86-7743-111-2. CS1 одржава?е: Вишеструка имена: списак аутора (веза)
• Опачи?, Петар (2015). Од Београда до Крфа. Нови Сад: Промете?; Београд: Радио-телевизи?а Срби?е. стр. 432. ISBN 978-86-515-1046-8. 
• Милки?, Ми?ан (15. ?ул 2016). ?Српска во?ска на Крфу - На острву спаса”. Магазин ?Одбрана”. Специ?ални прилог бр. 148: 1 — 32. 
• Зори?, Мир?ана (1. ма? 2018). ?Сведочанства с Крфа и Солунског фронта” (PDF). Магазин ?Одбрана”. Специ?ални прилог бр. 186: 1 — 32. 
• Попови?, Же?ко (2020). Крф: острво васкрсе?а Срби?е. Нови Сад: Промете?; Београд: Радио-телевизи?а Срби?е. стр. 510. ISBN 978-86-515-1594-4. 
• Николи?, Снежана (15. фебруар 2016). ?У недрима Бизерте” (PDF). Магазин ?Одбрана”. Специ?ални прилог бр. 138: 1 — 32. 
• Пе?чи?, Предраг (2008). Српска во?ска у Бизерти. Београд: Завод за у?бенике. стр. 196. ISBN 978-86-17-15333-3. 
• Недок, Александар С. (2022). Српски во?ни санитет (од Цера до Целовца, ?ул 1914 - ?ун 1919). Нови Сад: Промете?; Београд: Радио-телевизи?а Срби?е. стр. 273. ISBN 978-86-515-1995-9. 
• Прире?ивачи: ?ури?, Силви?а; Стеванови?, Видосав (1990). Дневник победа: Голгота и васкрс Срби?е 1914—1915, К?. 2. ИРО ?Београд”/ ТИЗ ?Зрински”. стр. 644. ISBN 978-86-7003-052-7. 
• Прире?ивачи: ?ури?, Силви?а; Пери?, Раша; Стеванови?, Видосав (1990). Дневник победа: Голгота и васкрс Срби?е 1915—1918, К?. 3. ИРО ?Београд”/ ТИЗ ?Зрински”. стр. 777. ISBN 978-86-7003-053-4. 
• Сто?анчеви?, Владимир (1988). Срби?а и српски народ за време рата и окупаци?е 1914—1918. године. Лесковац: Народни музе?. 
• Радо?еви?, Мира; Дими?, ?убодраг (2014). Срби?а у Великом рату 1914—1918: Кратка истори?а. Београд: Српска к?ижевна задруга, Београдски форум за свет равноправних. 
• Опачи?, Петар (2004). ?Српска во?ска на Солунском фронту 1916—1918”. Солунски фронт 1918. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе Срби?е, Гамбит. ISBN 978-86-7624-021-0. 
• Попови?, Никола Б. (2000). Срби у Првом светском рату 1914—1918. Нови Сад: Друштво историчара ?ужнобачког и Сремског округа. 

Спо?аш?е везе

• Солунски фронт и српска победа 1918. године (Центар задруштвену стабилност — Званични ?ут?уб канал)
• Давидови?у и Кара?ор?ева звезда и Леги?а части (Политика, Олга ?анкови?, 31. август 2018.)
• Пешади?а у Великом рату, Ранко Мачки? и Сре?ко Кузманови?, магазин Одбрана, специ?ални прилог бр. 109, 1. септембар 2014.
• Сведочанства с Крфа и Солунског фронта, Др Мир?ана Зори?, магазин ?Одбрана”, специ?ални прилог бр. 186, 1. ма? 2018.
• Солунска офанзива 1918., Др Мир?ана Зори?, магазин ?Одбрана”, специ?ални прилог бр. 191, 1. и 15. септембар 2018.
• ??унаци Ка?макчалана”, Новица Пеши?, Вечер?е новости, фе?тон, 10 наставака, 26. септембар — 5. октобар 2006.
• ?1918. Лет солунских соколова”, ?убомир Теши?, Вечер?е новости, фе?тон, 27. септембар — 7. октобар 2008.
• ?Полемике о Солунском фронту”, Вечер?е новости, фе?тон, 5. — 27. децембар 2008.
• Трибина ?Српске победе 1918. године — Солунски фронт”
• СУСРЕТ СА ИСТОРИ?ОМ — СЛОМ НЕМАЦА ЗА САМО 45 ДАНА: Солунски фронт био ?една од раскрсница српског народа (?Вечер?е новости”, 2. октобар 2022)