开启电动时代 多款新能源汽车来袭
Екватор или полутар, рани?е и равник (средином 19. века),[1] ?е замиш?ена кружница ко?а опасу?е Зем?у (или неки други астрономски об?екат) на под?еднако? уда?ености од полова.[2] Екватор дели Зем?у на ?ужну и северну хемисферу. Географска ширина екватора ?е 0°. Дужина екватора ?е 40.075 km. Екватор пролази кроз 13 држава и то су: 
Сао Томе и Принсипе, 
Габон, 
Конго, 
ДР Конго, 
Уганда, 
Кени?а, 
Сомали?а, 
Малдиви, 
Индонези?а, 
Кирибати, 
Еквадор, 
Колумби?а, 
Бразил. Иако Екватори?ална Гвине?а носи име екватора у свом називу, екватор не пролази кроз копнени део ове државе, мада се континентални део државе налази 100 км северно од екватора, а острво Анобон 155 км ?ужно од екватора. Oко екватора влада екватори?ална клима.
У просторно? (3Д) геометри?и, како се приме?у?е у астрономи?и, екватор ротира?у?ег сфероида (као што ?е планета) ?е паралела (круг географске ширине) на ко?о? ?е географска ширина дефинисана као 0°. То ?е замиш?ена лини?а на сфероиду, ?еднако уда?ена од ?егових полова, ко?а га дели на северну и ?ужну хемисферу. Другим речима, то ?е пресек сфероида са равни ко?а ?е окомита на ?егову осу ротаци?е и на средини изме?у ?егових географских полова.
На и близу Екватора, подневна сунчева светлост се по?ав?у?е скоро директно изнад главе (не више од око 23° од зенита) сваког дана, током целе године. Сходно томе, Екватор има прилично стабилну дневну температуру током целе године. У време равнодневице (отприлике 20. марта и 23. септембра) подсоларна тачка прелази Зем?ин екватор под плитким углом, сунчева светлост си?а окомито на Зем?ину осу ротаци?е, а све географске ширине има?у скоро 12-часовни дан и 12-часовну но?.[3]
Етимологи?а
[уреди | уреди извор]Име ?е изведено од сред?овековне латинске речи aequator, у фрази circulus aequator diei et noctis, што значи 'круг ко?и из?едначава дан и но?', од латинске речи aequare 'учинити ?еднаким'.[4]
Екватори?ална годиш?а доба и клима
[уреди | уреди извор]
Годиш?а доба су резултат нагиба Зем?ине осе од лини?е ко?а ?е окомита на раван ?ене револуци?е око Сунца. Током године, северна и ?ужна хемисфера су наизменично окренуте према или од Сунца у зависности од положа?а Зем?е у ?ено? орбити. Хемисфера окренута ка сунцу прима више сунчеве светлости и на ?о? ?е лето, док друга хемисфера прима ма?е сунца и налази се у зими (види солстици?).
У време равнодневице, Зем?ина оса ?е окомита на Сунце, а не нагнута према или уда?ена, што значи да су дан и но? дуги око 12 сати на цело? Зем?и.
У близини екватора, то значи да ?е вари?аци?а у ?ачини сунчевог зраче?а различита у односу на доба године на вишим географским ширинама: Максимална сунчева ради?аци?а се прима током равнодневице, када ?е место на екватору испод подсоларне тачке у високо подне, а ме?усезоне проле?а и ?есени се дешава?у на вишим географским ширинама, а минимум се ?ав?а током оба солстици?а, када ?е било ко?и пол нагнут према или уда?ен од сунца, што доводи до лета или зиме на обе хемисфере. Ово тако?е резултира одговара?у?им помера?ем екватора од подсоларне тачке, ко?а се затим налази изнад или близу релевантног тропског круга. Без обзира на то, температуре су високе током целе године због акси?алног нагиба Зем?е од 23,5° ко?и ни?е дово?ан за ствара?е ниске минималне подневне деклинаци?е да би дово?но ослабио сунчеве зраке чак и током солстици?а. Високе температуре током целе године протежу се до око 25° северно или ?ужно од екватора, иако ?е умерена сезонска температурна разлика дефинисана супротним солстици?ама (као што ?е то на вишим географским ширинама) близу граница овог опсега ка половима.
У близини екватора, посто?и мала промена температуре током целе године, иако могу посто?ати драматичне разлике у количини падавина и влажности. Изрази лето, ?есен, зима и проле?е се генерално не приме?у?у. Низи?е око екватора углавном има?у климу тропских кишних шума, тако?е познату као екватори?ална клима, иако хладне океанске стру?е узроку?у да неки региони има?у тропску монсунску климу са сушном сезоном средином године, а сомалска стру?а ко?у генерише ази?ски монсун због континенталног гре?а?а преко високе Тибетанске висоравни узроку?е да шира Сомали?а има сушну климу упркос ?еном екватори?алном положа?у.
Просечне годиш?е температуре у екватори?алним низи?ама су око 31 °C (88 °F) током поподнева и 23 °C (73 °F) око изласка сунца. Падавине су веома велике далеко од зона уздиза?а хладних океанских стру?а, од 2.500—3.500 mm (100—140 in) годиш?е. Годиш?е има око 200 кишних дана, а просечан годиш?и бро? сунчаних сати ?е око 2.000. Упркос високим температурама нивоа мора током целе године, неке ве?е надморске висине као што су Анди и планина Килиман?аро има?у глечере. На?виша тачка на екватору ?е на надморско? висини од 4.690 m (15.387 ft), на 0° 0′ 0″ N 77° 59′ 31″ W? / ?0.00000° С; 77.99194° З, налази се на ?ужним падинама Вулкана Ка?амбе [врх 5.790 m (18.996 ft)] у Еквадору. Ово ?е нешто изнад снежне границе и ?едино ?е место на екватору где снег лежи на тлу. На екватору, снежна граница ?е око 1.000 m (3.300 ft) нижа него на Монт Евересту и чак 2.000 m (6.600 ft) нижа од на?више снежне границе на свету, у близини Тропика ?арца на ?у?а?аку.
| Клима Либрвила, Габон у Африци | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показате? \ Месец | ?ан. | Феб. | Мар. | Апр. | Ма? | ?ун | ?ул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
| Максимум, °C (°F) | 29,5 (85,1) |
30,0 (86) |
30,2 (86,4) |
30,1 (86,2) |
29,4 (84,9) |
27,6 (81,7) |
26,4 (79,5) |
26,8 (80,2) |
27,5 (81,5) |
28,0 (82,4) |
28,4 (83,1) |
29,0 (84,2) |
28,58 (83,44) |
| Просек, °C (°F) | 26,8 (80,2) |
27,0 (80,6) |
27,1 (80,8) |
26,6 (79,9) |
26,7 (80,1) |
25,4 (77,7) |
24,3 (75,7) |
24,3 (75,7) |
25,4 (77,7) |
25,7 (78,3) |
25,9 (78,6) |
26,2 (79,2) |
25,95 (78,71) |
| Минимум, °C (°F) | 24,1 (75,4) |
24,0 (75,2) |
23,9 (75) |
23,1 (73,6) |
24,0 (75,2) |
23,2 (73,8) |
22,1 (71,8) |
21,8 (71,2) |
23,2 (73,8) |
23,4 (74,1) |
23,4 (74,1) |
23,4 (74,1) |
23,30 (73,94) |
| Количина кише, mm (in) | 250,3 (9,854) |
243,1 (9,571) |
363,2 (14,299) |
339,0 (13,346) |
247,3 (9,736) |
54,1 (2,13) |
6,6 (0,26) |
13,7 (0,539) |
104,0 (4,094) |
427,2 (16,819) |
490,0 (19,291) |
303,2 (11,937) |
2.841,7 (111,876) |
| Дани са кишом (≥ 0.1 mm) | 17,9 | 14,8 | 19,5 | 19,2 | 16,0 | 3,70 | 1,70 | 4,90 | 14,5 | 25,0 | 22,6 | 17,6 | 177,4 |
| Сунчани сати — месечни просек | 176,7 | 182,7 | 176,7 | 177,0 | 158,1 | 132,0 | 117,8 | 89,90 | 96,00 | 111,6 | 135,0 | 167,4 | 1.720,9 |
| Извор: World Meteorological Organization (UN),[5] Hong Kong Observatory[6] | |||||||||||||
| Клима Понти?анак, Индонези?а у Ази?и | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показате? \ Месец | ?ан. | Феб. | Мар. | Апр. | Ма? | ?ун | ?ул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
| Максимум, °C (°F) | 32,4 (90,3) |
32,7 (90,9) |
32,9 (91,2) |
33,2 (91,8) |
33,0 (91,4) |
33,2 (91,8) |
32,9 (91,2) |
33,4 (92,1) |
32,6 (90,7) |
32,6 (90,7) |
32,2 (90) |
32,0 (89,6) |
32,7 (90,9) |
| Просек, °C (°F) | 27,6 (81,7) |
27,7 (81,9) |
28,0 (82,4) |
28,2 (82,8) |
28,2 (82,8) |
28,2 (82,8) |
27,7 (81,9) |
27,9 (82,2) |
27,6 (81,7) |
27,7 (81,9) |
27,4 (81,3) |
27,2 (81) |
27,7 (81,9) |
| Минимум, °C (°F) | 22,7 (72,9) |
22,6 (72,7) |
23,0 (73,4) |
23,2 (73,8) |
23,4 (74,1) |
23,1 (73,6) |
22,5 (72,5) |
22,3 (72,1) |
22,6 (72,7) |
22,8 (73) |
22,6 (72,7) |
22,4 (72,3) |
22,7 (72,9) |
| Количина кише, mm (in) | 260 (10,24) |
215 (8,46) |
254 (10) |
292 (11,5) |
256 (10,08) |
212 (8,35) |
201 (7,91) |
180 (7,09) |
295 (11,61) |
329 (12,95) |
400 (15,75) |
302 (11,89) |
3,196 (125,83) |
| Дани са кишом (≥ 0.1 mm) | 15 | 13 | 21 | 22 | 20 | 18 | 16 | 25 | 14 | 27 | 25 | 22 | 238 |
| Извор: World Meteorological Organization (UN)[7] | |||||||||||||
| Клима Макапа, Бразил у ?ужно? Америци | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показате? \ Месец | ?ан. | Феб. | Мар. | Апр. | Ма? | ?ун | ?ул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
| Максимум, °C (°F) | 29,7 (85,5) |
29,2 (84,6) |
29,3 (84,7) |
29,5 (85,1) |
30,0 (86) |
30,3 (86,5) |
30,6 (87,1) |
31,5 (88,7) |
32,1 (89,8) |
32,6 (90,7) |
32,3 (90,1) |
31,4 (88,5) |
30,71 (87,28) |
| Просек, °C (°F) | 26,5 (79,7) |
26,2 (79,2) |
26,3 (79,3) |
26,4 (79,5) |
26,8 (80,2) |
26,8 (80,2) |
26,8 (80,2) |
27,4 (81,3) |
27,8 (82) |
28,1 (82,6) |
27,9 (82,2) |
27,4 (81,3) |
27,03 (80,65) |
| Минимум, °C (°F) | 23,0 (73,4) |
23,1 (73,6) |
23,2 (73,8) |
23,5 (74,3) |
23,5 (74,3) |
23,2 (73,8) |
22,9 (73,2) |
23,3 (73,9) |
23,4 (74,1) |
23,5 (74,3) |
23,5 (74,3) |
23,4 (74,1) |
23,29 (73,92) |
| Количина кише, mm (in) | 299,6 (11,795) |
347,0 (13,661) |
407,2 (16,031) |
384,3 (15,13) |
351,5 (13,839) |
220,1 (8,665) |
184,8 (7,276) |
98,0 (3,858) |
42,6 (1,677) |
35,5 (1,398) |
58,4 (2,299) |
142,5 (5,61) |
2.571,5 (101,239) |
| Дани са кишом (≥ 0.1 mm) | 23 | 22 | 24 | 24 | 25 | 22 | 19 | 13 | 6 | 5 | 6 | 14 | 203 |
| Сунчани сати — месечни просек | 148,8 | 113,1 | 108,5 | 114,0 | 151,9 | 189,0 | 226,3 | 272,8 | 273,0 | 282,1 | 252,0 | 204,6 | 2.336,1 |
| Извор: World Meteorological Organization (UN),[8] Hong Kong Observatory[9] | |||||||||||||
Види ?ош
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Скалица, Томо (2007). Гали?ом око сви?ета. Славонски Брод: Удруга гра?ана Баштина. стр. 91.
- ^ ?Equator”. National Geographic - Education. 6. 9. 2011. Архивирано из оригинала 09. 05. 2022. г. Приступ?ено 9. 3. 2021.
- ^ ?Equinox: Almost Equal Day and Night, By Aparna Kher”. Приступ?ено 5. 11. 2021.
- ^ ?Definition of equator”. OxfordDictionaries.com. Архивирано из оригинала 23. 5. 2018. г. Приступ?ено 5. 5. 2018.
- ^ ?Weather Information for Libreville”. World Weather Information Service. World Meteorological Organization.
- ^ ?Climatological Normals of Libreville”. Hong Kong Observatory. Архивирано из оригинала 26. 10. 2019. г.
- ^ ?Weather Information for Pontianak”. World Weather Information Service. World Meteorological Organization.
- ^ ?Weather Information for Macapa”. World Weather Information Service. World Meteorological Organization.
- ^ ?Climatological Normals of Macapa”. Hong Kong Observatory. Архивирано из оригинала 26. 10. 2019. г.
Литература
[уреди | уреди извор]- Moritz, H (септембар 1980). ?Geodetic Reference System 1980”. Bulletin Géodésique. Berlin: Springer-Verlag. 54 (3): 395—405. Bibcode:1980BGeod..54..395M. S2CID 198209711. doi:10.1007/BF02521480. (IUGG/WGS-84 data)
- Taff, Laurence G (1981). Computational Spherical Astronomy. New York: Wiley. ISBN 0-471-06257-X. OCLC 6532537. (IAU data)
- P. K. Seidelmann (Chair), et al. (2005), “Report Of The IAU/IAG Working Group On Cartographic Coordinates And Rotational Elements: 2003,” Celestial Mechanics and Dynamical Astronomy, 91, pp. 203–215.
- OpenGIS Implementation Specification for Geographic information - Simple feature access - Part 1: Common architecture, Annex B.4. 2025-08-04
- ?How much land is in the tropics?”. God Plays Dice. 2025-08-04. Приступ?ено 2025-08-04.
- ?TROPICALITY | Meaning & Definition for UK English | Lexico.com”. Lexico Dictionaries | English (на ?езику: енглески). Архивирано из оригинала 25. 3. 2022. г. Приступ?ено 2025-08-04.
- Menadue, Christopher B. (2025-08-04). ?Trysts Tropiques: The Torrid Jungles of Science Fiction” (PDF). ETropic: Electronic Journal of Studies in the Tropics (на ?езику: енглески). 16 (1). ISSN 1448-2940. doi:10.25120/etropic.16.1.2017.3570?
. - Heine, George (септембар 2013). ?Euler and the Flattening of the Earth”. Math Horizons. 21 (1): 25—29. S2CID 126412032. doi:10.4169/mathhorizons.21.1.25.
- Snyder, John P. (1993). Flattening the Earth: Two Thousand Years of Map Projections. University of Chicago Press. стр. 82. ISBN 0-226-76747-7.
Спо?аш?е везе
[уреди | уреди извор]- ?tropics”. National Geographic Encyclopedia. National Geographic Society. 21. 1. 2011. Архивирано из оригинала 26. 11. 2021. г. Приступ?ено 2025-08-04.
| Ме?ународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Остале | |
