美国威慑俄罗斯时毫不含蓄：涂装剑指T-50战机
.png)
Звездана или сидеричка година (365 дана 6 сати 9 минута 9.76 секунди = 365.256363 дана) ?е време за ко?е планета Зем?а оби?е око Сунца с обзиром на систем уда?ених звезда. Звездане године су важне у механици крета?а планета, док ?е тропска (соларна) година важна за свакодневни живот; ?ихова разлика ?е узрокована прецеси?ом Зем?е, ротаци?ом ко?а се одви?а од ротаци?е Зем?е са периодом од 25,800 година (Платонова година). Година прецеси?е Зем?е ?е 50.29. “Због периодичне промене положа?а чворова Месечеве пута?е око Зем?е, посто?и нутаци?а, као набори на прецеси?ско? купи, са периодом од 18.66 година. Звездана година ?е време када Сунце на небу обухвати пуни угао, или, другим речима, време Зем?е око Сунца у односу на одре?ени правац у простору (нпр. у односу на пролет?у тачку). Сунце ?е преплавило небо сферним углом ко?и ?е ма?и од Зем?иног прецеси?ског угла, 360° до 50,25 "Сунце иде за 365,2422 дана током Сунчеве године, и 360° за звездану годину. Звездана ?е око 20 минута дужа од Сунчеве године.[1]
Сунце и звездано време
[уреди | уреди извор]У свакодневном делова?у, на?важни?и период времена одре?у?е се променом светла и таме (помера?ем дана сунца или инсолаци?е). Положа? Сунца на небеско? сфери има каза?ку ко?а помаже да се одреди доба дана. Рачуна?е времена почи?е у поно?, у време када ?е Сунце у до?о? кулминаци?и. Сунчев дан (Синодични дан) ?е време ко?е потроши Сунце изме?у две узастопне идентичне кулминаци?е (гор?е до поно?и или поно?и). Слично томе, звездани дан (сидерички дан) ?е време ко?е ?е потребно да ?една звезда начини пуни окрет, тачни?е, до почетне тачке. Сунчево време служи за свакодневне животне активности. Зна?у?и тренутак сунчеве светлости, у могу?ности смо да одредимо положа? Сунца на небу. Може нам се чинити да то ни?е проблем, ?ер ?е Сунце изнад хоризонта лако видети. Али код звезда ни?е тако. Звезде су много кра?е вид?иве од Сунца. Време звезде ?е потребно да би се одредила позици?а звезде, осим у астрономи?и, и за геодези?у и навигаци?у.[2]
Звездано време
[уреди | уреди извор]Показате? звезданог времена ?е проле?на тачка. Звездано време ?е ?еднако сатном углу проле?не тачке. Звездани дан почи?е када ?е проле?на тачка у гор?о? кулминаци?и. Време звезде ?е повезано са сваким сатом са углом сата и правилнош?у звезде. Ограничен ?е на период од 0 до 24 сата. Време звезде тече глатко као што Зем?а ротира. Време звезданог времена одре?ено ?е само ротаци?ом Зем?е у односу на звезде. С временом посто?е мале промене. Разлози за ове промене су троструки. ?едан ?е ефекат плиме. Код крета?а плимних таласа долази до тре?а изме?у водене масе и дна. Тре?ем се губи део кинетичке енерги?е ротаци?е и успорава се. По?ава се манифесту?е кроз вишестолетне интервале. Тада посто?е сезонске промене брзине ротаци?е, у зависности од годиш?ег доба, промене ?ачине и праваца ветрова и морских стру?а. Према томе, ротаци?а се убрзава и успорава током године, у зависности од тога да ли ?е подржана ротаци?а или прелива?е Зем?е. Тре?и разлог лежи у крета?има у унутраш?ости Зем?е и у физичком простору Зем?ине средине.
Дан сунца не доби?а се само од стране Зем?иног окрета?а око сопствене осе, ве? и од годиш?ег путова?а Зем?е око Сунца. Чине?и то, Зем?а чини ?едан окрет више око сво?е осе, у односу на проле?ну тачку (или звезде) него у односу на Сунце. Окруже?е Сунца чини додатни заокрет Зем?е ка звезданом систему. То значи да ?е бро? звезданих дана у Соларно? (тропско?) години бити ?една ?единица ве?а од Сунчевог бро?а у Соларно? години:
(Т + 1) звездани дан = Т сунчев дан
где ?е Т соларна или тропска година ко?а ?е 365 дана, 5 сати, 48 минута и 46 секунди = 365.24219 д, тако да доби?амо:
1 дан = 23 х 56 мин 4 с
Звездани дан ?е сам по себи поде?ен на 24х звездано време, а сати, минути и секунди звезданог времена тако?е тра?у кра?е од сати, минута и секунди сунчевог времена:
Звездани сат = 59 мин 50 с 1 зви?ездни минут = 59.8 с
Зв?ездано време зависи од тога у ком се годиш?ем добу налазимо. Оног часа када ?е Сунце у проле?но? тачки с ко?ом за?едно пролази кроз гор?у кулминаци?у подне ?е (12х Сунчевог времена), истовремено ?е и почетак звезданог дана (0х звезданог времена). Наредног дана Сунце ?е се на?и источни?е од проле?не тачке ?ер оно ме?у звездама одмиче на исток, па ?е у дневном окрета?у неба "заоста?ати" за звездама и касни?е про?и него проле?на тачка. Када угао изме?у сатног круга проле?не тачке и Сунца порасте на 90° (почетак лета), звездано време ?е бити "мла?е" од Сунчевог за 6х; када порасте на 180° (почетак ?есени), звездано време ?еднако ?е Сунчевом; када разлика досегне 270° (почетак зиме), звездано време ?е бити за 6х "стари?е" од Сунчевог.[3]
Сред?и Сунчев дан
[уреди | уреди извор]Сунце се не кре?е ?еднаком брзином по еклиптици, а еклиптика се не подудара с небеским екватором. По еклиптици се Сунце не кре?е ?еднолико ?ер ?егово привидно крета?е само одражава право крета?е Зем?е око Сунца; Зем?а се по еклиптично? стази кре?е промен?ивом брзином. Зато Сунце не прелази сваког дана ?еднаке углове по еклиптици. Сунце исто ме?а сво?у угаону уда?еност од небеског екватора. То значи да оно осим крета?а упоредо с небеским екватором изводи ?ош и крета?е у смеру усправном на екватор. На пример, дан после почетка проле?а, Сунце ?е се на?и нешто северни?е од небеског екватора. Дневни помаци на север или на ?уг од небеског екватора на?ве?и су у доба равнодневница, а у доба око сунцоста?а Сунце се кре?е упоредо с небеским екватором. То значи, и када би се Сунце еклиптиком и кретало равномерно, ?егова се про?екци?а на небески екватор не би кретала равномерно.
Прави Сунчеви дани не тра?у зато ?еднако. Сред?и Сунчев дан (или напросто дан) ?е просек свих правих Сунчевих дана у току тропске или Сунчеве године. Данас се тра?а?е сред?ег Сунчевог дана прати помо?у атомских сатова. 1967. договорено ?е да се уместо секунде одре?ене из крета?а Зем?е, као ?единица времена искористи атомска секунда или секунда одре?ена атомским сатом. Та ?е секунда повезана с тра?а?ем тропске или Сунчеве године 1900. Секундом се сматра раздоб?е времена ко?и ?е био 31 556 925.9747 пута садржан у то? тропско? години. Како се дужина дана и тропске године с временом ме?а?у, то се ради ускла?ива?а времена дана с календаром убацу?е у календарски дан додатна (прекобро?на) секунда.
?едначина времена
[уреди | уреди извор]Природне по?аве, као што су излазак и залазак Сунца, те гор?а кулминаци?а (право м?есно подне), зависе од крета?а правог Сунца. Да би се тренутак дана повезао са сатном кружницом на ко?о? се налази Сунце, установ?ена ?е разлика правог и сред?ег Сунчева времена. Разлика ?е позната под називом ?едначина времена:
?едначина времена = право Сунчево време - сред?е Сунчево време
Сред?е Сунчево време
[уреди | уреди извор]Пошто се свако време, и звездано и Сунчево, мери сатним углом (у односу на мериди?ан посматрача), оно ?е локалног карактера. Свака зем?описна дужина има сво?е време. Ако ?е код нас подне, западно од нас би?е ?ош ?утро, а источни?е од нас би?е поподне. Сваких 15° зем?описне дужине доноси разлику м?есних времена од 1 сат. Зато ?е на неко? зем?описно? дужини λ, сред?е Сунчево ври?еме ?еднако:
Тм = УТ ± λ
Код источних зем?описних дужина предзнак ?е позитиван, код западних негативан. Светско или универзално време УТ (енгл. Universal Time) сред?е ?е Сунчево време на 0° мериди?ану или гриничком мериди?ану. Зем?описну дужину λ треба изразити у временским ?единицама користе?и следе?е односе: 1 х = 15°; 1 мин = 15'; 1 с = 15"; 1° = 4 мин; 1' = 4 с; 1" = 0.066 с.
Координирано светско време УТЦ
[уреди | уреди извор]У друштвеним за?едницама успостав?ено ?е по?асно или зонско време. Уместо да се свако место равна по сво?ем сред?ем Сунчевом времену ко?е започи?е у месну поно?, читаве државе или ?ихови делови има?у за?едничко време. Цела ?е Зем?а расподе?ена на 24 временске зоне или по?аса. Средиш?и мериди?ани временске зоне размакнути су за 15°. Унутар сваке зоне пошту?е се ?единствено време. По?едине државе су увеле и летно рачуна?е времена (или ДСТ), ко?им се током летних месеци, каза?ке пребацу?у обично за ?едан сат унапред у односу на координирано светско време ( УТЦ). У Срби?и се приме?у?е сред?оевропско време или УТЦ+1, ко?е ?е одре?ено сред?им Сунчевим временом за источну зем?описну дужину од 15° Е, а од 1983. приме?у?е се и летно рачуна?е времена. Када се жели исказати временски след по?ава опажаних на различитим зем?описним дужинама, као и праве временске разлике, тренутак времена изражава се помо?у координираног светског времена УТЦ.
Право Сунчево време
[уреди | уреди извор]Односима правог и сред?ег Сунчевог времена, м?есног и зонског, користимо се када желимо сазнати колико ?е сати у тренутку правог времена. Гра?анско време ко?е приме?у?емо сред?е ?е Сунчево време само за одре?ени мериди?ан. КОд нас ?е то 15° Е мериди?ан. Налазимо ли се 1° источни?е, на 16° Е мериди?ану (рецимо у близини Загреба), наше сред?е ври?еме би?е за 4 минута "стари?е" (сред?ем Сунчевом времену треба додати 4 минута).
Датумска граница
[уреди | уреди извор]Тренутак поно?и у неко? временско? зони одва?а прошли дан од иду?ег дана. Дакле, посто?и ?една природна граница датума (надневка) ко?а се непрестано покре?е од временске зоне до зоне. Зато на Зем?и мора посто?ати ?ош ?една граница датума, ?ер два подруч?а на Зем?и, ко?а истовремено има?у два различита датума, мора?у се суче?авати на две, а не само на ?едно? граници. Зато ?е постав?ена чврста датумска граница, и то у на?ма?е насе?еном подруч?у Тихог океана. С обе стране границе исто ?е време током дана, ?ер ?е ?еднака осунчаност, али се сусре?у два различита датума. Изводимо правило да приликом преласка датумске границе треба ?едан дан одузети путу?е ли се са запада на исток, а додати ?едан дан путу?е ли се с истока на запад. Путова?ем на исток путник залази у подруч?е све "стари?ег" дана, мора померати сатну каза?ку непрестано унапред, па на читавом кругу око Зем?е напуни ?едан дан. Зато стекне ?едан дан више, па га при преласку датумске границе мора одбити.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ godina, [1] "Hrvatska enciklopedija", Leksikografski zavod Miroslav Krle?a, www.enciklopedija.hr, 2014.
- ^ Kalendar, Drago I. Dragovi?, Godina
- ^ ?Tacno vreme, Definicija vremena”. Архивирано из оригинала 14. 01. 2019. г. Приступ?ено 14. 01. 2019.
