酸辣土豆丝用白醋好还是陈醋好 酸辣土豆丝用什么辣椒
| Кра?евина Белги?а | |
|---|---|
 | |
| Главни град |  Брисел |
| Службени ?език | холандски, француски, немачки |
| Владавина | |
| — Кра? | Филип |
| — Председник Владе | Барт Де Вевер (2025-) |
| Истори?а | |
| Независност | од Холанди?е, 1830. |
| Географи?а | |
| Површина | ? |
| — укупно | 30.528 km2?(139) |
| — вода (%) | 0,71 |
| Становништво | ? |
| — 2023.[1] |  11.697.557?(81) |
| — густина | 376 ст./km2?(22) |
| Привреда | |
| БДП / ПКМ | ≈ 2023 |
| — укупно | 769,682 млрд. $[2]?(37) |
| — по становнику | 65.813 $[2]?(20) |
| БДП / номинални | ≈ 2023 |
| — укупно | 627,511 млрд. $[2]?(23) |
| — по становнику | 53.656 $[2]?(16) |
| ИХР (2021) | 0.937[3]?(13) — веома висок |
| Валута | евро1 |
| — стоти део валуте | ?цент? |
| Остале информаци?е | |
| Временска зона | UTC +1, +2 (CET, CEST) |
| Интернет домен | ?.be? |
| Позивни бро? | +32 |
1 Пре 2002. белги?ски франк | |
Белги?а (хол. Belgi?; фр. Belgique; нем. Belgien), званично Кра?евина Белги?а (хол. Koninkrijk Belgi?; фр. Royaume de Belgique; нем. K?nigreich Belgien), држава ?е у западно? Европи. Простире се на површини од 30.528 km2 и у ?о? живи нешто више од ?еданаест милиона становника. Према северу се граничи са Холанди?ом, према истоку са Немачком, према ?угоистоку са Луксембургом и према ?угу са Француском. Према западу има излаз на Северно море.
Белги?а ?е ?едан од оснивача У?еди?ених наци?а, Европске уни?е и НАТО-а. У ?о? се налази седиште ве?ег бро?а ме?ународних организаци?а, изме?у осталог Европске уни?е и НАТО-а.
Смештена на раскрш?у германске и романске Европе, Белги?а ?е дом говорника холандског, углавном Фламанаца, ко?и чине око 59% становништва, и говорника француског, углавном Валонаца, ко?и чине 41% становништва. Поред ?их посто?и и мали бро? говорника немачког ?езика у пограничном по?асу са Немачком.[4]
Белги?а ?е савезна уставна монархи?а са парламентарним системом. Поде?ена ?е на два региона по ?езичком принципу: Фландри?ом на северу у ко?о? доминира фламански т?. холандски ?език, и Валони?ом на ?угу у ко?о? преовла?у?е француски ?език. Подруч?е главног града Брисела ?е званично дво?езично, мада ве?ина тамош?ег становништва говори француским ?езиком.[5] ?езичка шароликост и политички сукоби настали услед тога, одразили су се на политичку истори?у и сложени систем управ?а?а државом.[6]
Подруч?е Белги?е, Холанди?е и Луксембурга познато ?е као Ниске зем?е; некада ?е област Бенелукса заузимала нешто ве?у површину него данас. На латинском ?е ова област знана као Белгика (лат. Belgica), по римско? провинци?и Гали?и Белгики (лат. Gallia Belgica), ко?а ?е обухватала ма?е-више исто подруч?е. Од кра?а сред?ег века до 17. столе?а, подруч?е Белги?е ?е било напредан космополитски трговачки и културни центар. Од 16. века до Белги?ске револуци?е 1830, када се Белги?а отцепила од Холанди?е, ово подруч?е ?е било поприште бро?них битака изме?у европских сила, услед чега ?е прозвано бо?иштем Европе,"[7] што ?е потвр?ено у оба светска рата.
Након стица?а независности, Белги?а се ук?учила у Индустри?ску револуци?у[8][9] а током 20. века поседовала ?е бро?не колони?е у Африци.[10]
Другу половину 20. века обележиле су напетости изме?у говорника холандског и француског ?езика подстакнуте неравномерним привредним разво?ем Фландри?е и Валони?е. Супротстав?еност две стране условила ?е неколико управних реформи и преобража? из унитарне у савезну државу у раздоб?у од 1970. до 1993. године.
Истори?а
[уреди | уреди извор]У античком добу Белги?у су насе?авала различита племена Гала и Келта. По галском племену Белги и сама област ?е добила име. Од 5. века била ?е унутар франачке државе, а године 870. ве?и део Белги?е улази у састав Немачке.
 |
Током 15. века територи?а Белги?е се об?еди?у?е под во?ством Бургун?ана. Од 1477. долази под управу династи?е Хабзбург. Касни?е ?е постала наследна територи?а шпанских Хабзбурговаца, док се северна Низоземска (Холанди?а) ?их ослободила. После Рата за шпанско насле?е, 1714, Белги?а припада Аустри?и. У доба Наполеона, кра?ем 18. века, била ?е део Француске, а након Бечког конгреса 1815. припо?ена ?е У?еди?еном Кра?евству Низоземске.
Захва?у?у?и француско? помо?и, 1830. године подигнут ?е устанак за сецеси?у од Холанди?е (Белги?ска револуци?а), па ?е независност Белги?е уследила наредне године. Тада долази до великог привредног и колони?алног успона (Белги?ски Конго у Африци).
У оба светска рата Белги?у ?е окупирала Немачка. После оружане борбе, године 1960. и 1961. Конго и Бурунди су стекли независност од ?ене колони?алне управе. У Бриселу, главном граду Белги?е, 1958. године изгра?ен ?е велики модел атома у знак прославе брзог разво?а науке. Ова атракци?а привлачи бро?не туристе.[11]
Географи?а
[уреди | уреди извор]
Белги?а ?е кра?евина у северозападно? Европи, у Бенелуксу. Граничи се са Холанди?ом, Немачком, Луксембургом и Француском и излази на Северно море. Белги?а се дели на приобалне низи?е на северу, централни брдовити део и Арденске планине на ?угу. На?виши врх са 694 метра ?е Ботранж. Белги?а дели три границе, са Француском (620 km), Немачком (167 km), са Луксембургом (148 km) и са Холанди?ом (450 km).
Геолошке одлике и ре?еф
[уреди | уреди извор]Арденске планине представ?а?у предео старог палеозо?ског масива. ?ихови повлатни сло?еви састав?ени су од мла?их седимената. У дубоким речним долинама ових планина, ко?има су оне рашчла?ене, откривена су рудна налазишта. Основно природно богатство државе ?е квалитетан уга? чи?е се залихе налазе у депреси?ама кроз ко?е теку реке Самбр и Мас. Арденске планине представ?а?у на?вишу област на територи?и Белги?е (Високи Фен или Фа? 694 m). Оне чине ?едно стабло (лук) херцинске орогенезе. Од ?их према западу (према Северном мору) опада висина у виду степеница.[12]
Клима
[уреди | уреди извор]Белги?а има океанску климу; утица? ваздушних маса са Атлантика ?ак ?е у примор?у и средиш?ем делу зем?е. Зиме су благе и магловите, а лета прохладна са ретким кишама. Сред?а ?ануарска температура снижава се од обале (4 °C) према унутраш?ости (0 °C у Арденима) док ?е сред?а ?улска температура на?виша у средиш?о? Белги?и (до 22 °C), а на?нижа у планинском подруч?у (14 °C). Годиш?а количина падавина износи у примор?у и средиш?ем делу 700-900 mm, а у Арденима до 1400 mm.
Реке
[уреди | уреди извор]Речна мрежа ?е густа. Све реке припада?у сливу Северног мора. Главне су Шелда и Меза. На?виши водоста? ?е зими када у низи?ском делу реке плаве околно зем?иште. Велик ?е бро? канала, ко?и осим за пловидбу служе и за навод?ава?е.
Флора
[уреди | уреди извор]Под шумом ?е око 21% површине зем?е. Природни би?ни покров очуван ?е само у Арденима, ко?и обилу?у храстовим и буковим шумама, док у низи?ском делу расту мешовите шуме брезе и храста. Црногоричне шуме настале су на?чеш?е пошум?ава?ем пустих терена.
Административна подела
[уреди | уреди извор]Белги?а се дели на регионе, провинци?е и ?езичке за?еднице.
Региони Белги?е
[уреди | уреди извор]Региони Белги?е су: Фландри?а, Валони?а и град Брисел
  Фландри?а
|
  Валони?а
|
 Брисел
|
Провинци?е Белги?е
[уреди | уреди извор]Град Брисел не припада ни?едно? провинци?и ве? се сматра за посебну ?единицу ?еднаку по овлаш?е?има како провинци?ама, тако и савезним регионима.
| Провинци?а | Површина у km2 | Становништво | Главни град |
| Антверпен (Анверс) | 2.867 | 1.605.167 | Антверпен (Анверс) |
| Западна Фландри?а | 3.134 | 1 106 829 | Бриж |
| Источна Фландри?а | 2.982 | 1.335.793 | Гент (Ган) |
| Фламански Брабант | 2.106 | 1.037.786 | Лувен |
| Валонски Брабант | 1.093 | 347.423 | Вавр |
| Ено | 3.787 | 1.278.791 | Монс |
| Ли?еж | 3.862 | 999.646 | Ли?еж |
| Лимбург | 2.422 | 750.435 | Хаселт |
| Луксембург | 4.441 | 232.813 | Арлон |
| Намир | 3.365 | 423.317 | Намир |
?езичке за?еднице Белги?е
[уреди | уреди извор]Белги?ске ?езичке за?еднице су:
- Фламанска за?едница (говори холандски, седиште ?е у граду Брисел)
- Франкофонска за?едница (говори француски, седиште ?е у граду Намир)
Германофонска за?едница (говори немачки, седиште ?е у граду О?пен)
 Фламанска за?едница (холандски ?език) |
 франкофонска за?едница (француски ?език) |
 Германофонска за?едница (немачки ?език) |
Привреда
[уреди | уреди извор]
Белги?а висок степен разво?а може захвалити пово?ном географском положа?у, изузетно разви?ено? саобра?а?но? инфраструктури, разнолико? индустри?и, и разви?ено? трговини. Индустри?а ?е углавном концентрисана у врло разви?ено? и богато? реги?и Фландри?и на северу, ко?а ?е позната и по на?ве?о? вредности извоза по глави становника у свету. Белги?а ?е приси?ена увозити знатне количине сировина, због недово?ног бро?а природних извора, и извозити велике количине готових производа.
Када се упореди удео извоза и увоза у БДП-у, за Белги?у се може ре?и да представ?а ?едно од на?отворени?их привредних држава у Европи, ко?а на?више зависи о трговачко? сарад?и са 3 суседне зем?е: Немачком, Француском и Холанди?ом. Све то чини Белги?у знатно зависном о крета?има на иностраном тржишту. Стопа раста ГДП-а знатно се сма?ила 2001. године због глобалне економске рецеси?е.
Структура БДП-а указу?е да се ради о изузетно разви?ено? зем?и: по?опривреда 2%, индустри?а 27%, услуге 71%. Укупни БДП износио ?е у 2004. години 283,5 мили?арди евра, што да?е 27.253 евра по становнику. Стопа незапослености износила ?е у 2004. години износила 7,8%. Стопа раста привреде у 2004. износила ?е 5,2%, док ?е инфлаци?а била 1,9%. У услужном сектору ради 74,2% становника, у индустри?и 24,5%, а у по?опривреди само 2%.
Извоз ?е за 2004. годину износио 246,4 мили?арди евра, а главни извозни партнери су Немачка, Француска, Холанди?а и У?еди?ено Кра?евство. Главни извозни производи су хеми?ски и фармацеутски производи, превозна средства, машине и опрема, пластика и гума као и метали.
Увоз у 2004. години износио ?е 229,5 мили?арди евра. Главни увозни партнери су: Холанди?а, Немачка, Француска, Велика Британи?а и САД. Главни увозни производи су: хеми?ски и фармацеутски производи, стро?еви и опрема, превозна средства, минерали и драго каме?е.
Због малог дома?ег тржишта, скромних природних ресурса, пово?ног положа?а, на раскрсници важних саобра?а?них путева и близине великих лука, белги?ска привреда ?е изузетно извозно ори?ентисана. По?опривреда. Белги?а има 27,3% ораница, 0,8% тра?них усева и 17,5% ливада и паш?ака. Главне по?опривредне површине су на лаганом тлу централне Белги?е, где се узга?а?у пшеница, кукуруз и ше?ерна репа. Кромпир и ?ечам се узга?а?у на песковитом тлу низи?ске Белги?е. Повртарство ?е разви?ено у околини градова, делом у пластеницима. Знача?на посебна култура ?е цикори?а. Сточарство ?е концентрисано у влажним деловима Фландри?е и Ардена. Сви?ого?ством и живинарством се баве иск?учиво специ?ализована дома?инства. Во?арство и виноградарство ?е на?распростра?ени?е на кра??ем ?угу (Пе? де Гом). Главне културе су ?абука, крушка и ш?ива Рударство и енергетика. Белги?а има богата налазишта црног уг?а. Због веома скромних извора енерги?е, почела ?е изград?а нуклеарних електрана. На?познати?е нуклеарне електране су Доел код Антверпена са четири реактора и Тиа? код Ли?ежа са три реактора. Преосталу електричну енерги?у производе термоелектране (36,5%) и хидроелектране (2,3%). Индустри?а. Железара ?е у потпуности усмерена на увозне сировине и производе од 7,8 милиона. тона сировог гвож?а и 11,0 мил. т челика годиш?е. Метална и машинска индустри?а су уско повезане са ?има. Главни производи су разне индустри?ске машине, локомотиве, железнички вагони. У Белги?и посто?е фабрике делова и постро?е?а многих страних компани?а - Опел, Форд, Фолксваген. Индустри?а оруж?а и свемирска индустри?а су тако?е важне. Основу хеми?ске индустри?е чини петрохеми?ска индустри?а са четири велике рафинери?е у луци Антверпен. Фармацеутска индустри?а ?е посебно концентрисана у Бриселу, текстилна индустри?а у фламанским градовима. Белги?ска чипка ?е позната у свету. Индустри?а стакла ?е концентрисана у Шарлроа, а индустри?а кристалног стакла у Вал Сен Ламберу. Антверпен ?е светски центар трговине ди?амантима. Саобра?а?. У Белги?и су разви?ени друмски, железнички, водни и ваздушни саобра?а?. Туризам. Белги?а ?е важна туристичка зем?а. Главни туристички центри су стари градови Брисел, Гент, Антверпен и Бриж, северноморска одмаралишта Остенде, Кноке Хеист и Спа, Шофонте.[13]
Становништво
[уреди | уреди извор]
Белги?а има 11.492.641 становника у 2020. години. Са 376 становника по km2 ?една ?е од на?гуш?е насе?ених европских држава. На?ве?а густина становника ?е у Фламанском ди?аманту ко?и чине агломераци?е Брисела, Гента, Антверпена и Лувена и осталих урбаних средишта попут Ли?ежа, Шарлроа и Брижа. Више од 97% становника живи у градовима што представ?а ?едан од на?ве?их постотака урбанизаци?е на свету. На?ве?и градови су: Брисел (1.235.192 стан.), Антверпен (536.079), Гент (267.709), Шарлроа (203.245), Ли?еж (194.877) и Бриж (119.445).
По реги?ама на?више становника у 2019. има Фламани?а: 6.589.069, Валони?а има 3.633.795 и Брисел 1.235.192. Око 60% становника говори холандским ?езиком односно фламанским, 32% француским, а 1% немачким. Брисел, ко?и чини 10,6% становништва ?е дво?езични град: француско-холандски. У почетку, град ?е био ве?ински холандски, док данас око 80% становника говори француски, 8,5% холандски, а 10,2% и ?едним и другим ?езиком.
Око 58% становника чине етнички Фламанци, 31% Валонци, а осталих 11% чине имигранти из Итали?е, Француске, Немачке и Северне Африке.
Према верском сатаву на?више ?е нерелигиозних ?уди (47%), затим следе хриш?ани, углавном католици (44%), муслимана има 4%, 5% становништва припада другим за?едницама, а 3% ни?е одговорило на пита?е. Очекивана животна доб ?е 79,65 година. За мушкарце износи 75,59 година, а за жене 82 године.
На?ве?и градови
[уреди | уреди извор]Извор: 2012 | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| № | Град | Покра?ина | Популаци?а | ||||||
 Антверпен  Гент |
1. | Антверпен | Антверпен | 502.604 |  Шарлроа  Ли?еж | ||||
| 2. | Гент | Источна Фландри?а | 248.242 | ||||||
| 3. | Шарлроа | Ено | 203.871 | ||||||
| 4. | Ли?еж | Ли?еж | 195.576 | ||||||
| 5. | Брисел | Брисел | 166.647 | ||||||
| 6. | Схарбек | Брисел | 127.747 | ||||||
| 7. | Бриж | Западна Фландри?а | 117.170 | ||||||
| 8. | Андерлехт | Брисел | 111.279 | ||||||
| 9. | Намир | Намир | 110.096 | ||||||
| 10. | Левен | Фламански Брабант | 97.656 | ||||||
Култура
[уреди | уреди извор]У к?ижевности су заступ?ене фламанска и француска к?ижевност. На?познати?и сред?овековни к?ижевници су Филип де Комин и Жан Фроасар. На?познати?и из 19. века су Шарл де Костер, Емил Верхарен и Хендрик Конс?анс, а из 20. гроф Морис Метерлинк.
Белги?а ?е зем?а ко?а ?е дала велики допринос разво?у ликовних уметности. Нарочито су плодни били периоди раног низоземског сликарства (Фламански примитивци), Фламанске ренесансе и барока, као и архитектура романике, готике, ренесансе и барока. Белги?а ?е била ?едан од центара ренесансе у 15. и 16. веку. На?познати?и сликари овог периода су бра?а Хуберт и ?ан ван А?к, Хи?еронимус Бош, Рохир ван дер Ве?ден и Питер Бро?гел Стари?и. У доба барока (17. век) истакли су се Петер Паул Рубенс и Антони?ус ван Да?к. После 17. века дошло ?е до стагнаци?е у разво?у ликовних уметности, мада ?е Белги?а задржала репутаци?у у изради врхунских таписери?а. У 20. веку на?познати?и уметници су ?е?мс Енсор, Пол Делво и Рене Магрит. Белги?ски архитекта Виктор Хорта ?е снажно утицао на разво? европске архитектуре у 20. веку. Модерну архитектуру Белги?е ?е развио Хенри Клеменс ван де Велде.
Битан део белги?ске културе су фестивали. На?познати?и ?е карневал у Биншу.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ ?Национална агенци?а за статистику” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 8. 3. 2014. г. Приступ?ено 29. 5. 2014.
- ^ а б в г ?World Economic Outlook Database, October 2023 Edition. (Belgium)”. IMF.org. International Monetary Fund. 10. 10. 2023. Приступ?ено 8. 3. 2024.
- ^ ?Human Development Report 2021/2022” (PDF) (на ?езику: енглески). United Nations Development Programme. 8. 9. 2022. Приступ?ено 8. 3. 2024.
- ^ The German-speaking Community at Belgium.be
- ^ Leclerc, Jacques (18. 1. 2007). ?Belgique ? Belgi? ? Belgien—Région de Bruxelles-Capitale ? Brussels Hoofdstedelijk Gewest”. L'aménagement linguistique dans le monde. Host: Trésor de la langue fran?aise au Québec (TLFQ), Université Laval, Quebec. Архивирано из оригинала 9. 6. 2007. г. Приступ?ено 12. 11. 2015.
- ^ Morris, Chris (13. 5. 2005). ?Language dispute divides Belgium”. BBC News. Приступ?ено 23. 11. 2015.
- ^ Ha?, Torsten (17. 2. 2003). ?Rezension zu (Review of) Cook, Bernard: Belgium. A History.”. ISBN 978-0-8204-5824-3. Архивирано из оригинала 9. 6. 2007. г. Приступ?ено 23. 11. 2015.
- ^ Fitzmaurice, John (1996). ?New Order? International models of peace and reconciliation—Diversity and civil society”. Democratic Dialogue Northern Ireland's first think tank, Belfast, Northern Ireland, UK. Архивирано из оригинала 25. 01. 2014. г. Приступ?ено 23. 11. 2015.
- ^ ?Belgium country profile”. EUbusiness, Richmond, UK. 27. 8. 2006. Архивирано из оригинала 07. 10. 2009. г. Приступ?ено 23. 11. 2015.
- ^ Karl, Farah; Stoneking, James (1999). ?Chapter 27. The Age of Imperialism (Section 2. The Partition of Africa)” (PDF). World History II. Appomattox Regional Governor's School (History Department), Petersburg, Virginia, USA. Архивирано из оригинала (PDF) 25. 9. 2007. г. Приступ?ено 23. 11. 2015.
- ^ ?geografiya-belgii-i-niderlandov | polinkin-dz.ru”. Архивирано из оригинала 12. 04. 2021. г. Приступ?ено 13. 04. 2021.
- ^ Давидови?, Раде. Регионална географи?а - к?ига II.
- ^ ?PRIVREDA - ZEMLJE BENELUKSA”. Архивирано из оригинала 28. 02. 2022. г. Приступ?ено 28. 02. 2022.
Спо?аш?е везе
[уреди | уреди извор]| Чланице |  | |
|---|---|---|
| Бивше чланице | ||
| Ме?ународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Географске | |
| Академске | |
| Уметничке | |
| ?уди | |
| Остале | |
.svg){kind=small}
