新区地下综合管廊项目进展良好?预计完成20亿产能

Холандски ?език
Nederlandse taal, Nederlands
Изговор	[?ne?d?rlɑnts?]
Говори се у	Кра?евина Холанди?а Белги?а (Фландри?а и Брисел) Суринам Аруба Холандски Антили Француска Фландри?а ?ужноафричка Република
Регион	западна Европа, Кариби, ?ужна Америка, ?ужна Африка
Бро? говорника	матер?и: 22 милиона (2016) свеукупно: 28 милиона (2012)
?езичка породица	индоевропски кентумски германски западногермански везерско-ра?нски германски нискофраначки Холандски ?език
Писмо	латиница (холандска вари?анта)
Званични статус
Службени ?език у	Холанди?а Белги?а Суринам Аруба Курасао Свети Мартин (Холанди?а) Европска уни?а Бенелукс Уни?а ?ужноамеричких наци?а
Регулише	Холандска ?езичка уни?а (Nederlandse Taalunie)
?езички кодови
ISO 639-1	nl
ISO 639-2	dut (B) nld (T)
ISO 639-3	nld
Распростра?еност холандског ?езика у свету   Службени ?език   Ко-службени ?език
Распростра?еност холандског ?езика у Западно? Европи   Ве?ински ?език   Ма?ински ?език

百度 对于通用光电的诉讼请求，三被告辩称：原告主张的不正当竞争行为不能成立；广州悦可军玉生产销售涉案产品的行为获得了原告的授权，且在销售之后也向原告通报了在中国市场销售的数据，不存在不正当竞争情况；中山吉莱德委托第三方生产涉案产品的行为由广州悦可军玉委托进行的，不存在不正当竞争行为。

Холандски ?език (холандски Nederlands^?, Nederlandse taal; изворно: duits der nederen landen, односно de duitse taal der nederen landen/?емачки ?език ниских зема?а, тако?е: Nederduits/до?о?емачки ?език), према холандско? реги?и Холанди?и, из чи?их се нар?еч?а холандски к?ижевни ?език (до?о?емачки стандардни ?език) првенствено развио, убра?а се, као и ?емачки ?език, у германску грану индоевропских ?езика. Холандски ?език се ве?ином користи у Холанди?и, Белги?и, те неким бившим и садаш?им холандским колони?ама. Вари?анта холандског, ко?а се користи у Белги?и, понекад се назива фламанским ?езиком. На?ве?и утица? ?е холандски добио од француског и латинског, а од скори?е и од енглеског.

Пори?екло и развитак

Холандски ?език ?е ?едан од западногерманских ?езика. Настао ?е из до?офраначког (?едне од грана до?о?емачког) и других ди?алеката до?о?емачкога ?езика, те се да?е разви?ао у ?нижим зем?ама Франачке" – с?еверозападно од Бенратер лини?е. Наука о индогерманским ?езицима/Германистика см?ешта холандски ?език као западну грану до?о?емачког ?езика уз бок до?осаксонског ?езика и источнодо?о?емачке гране ?емачког ?езика. Говорници до?о?емачких (с?еверно?емачких) нар?еч?а и они ко?и их разуми?у, у правилу су способни (ве?им ди?елом) разум?ети и холандски. Холандски се ?език стога с правом може описати као страни ?език ко?ег германофони на?лакше могу научити. Због, у поре?е?у с холандским, сложени?е ?емачке граматике, ова из?ава додуше не ври?еди и за говорнике холандског ?езика ко?и науче ?емачки.

Првобитно се, а и данас претежно, холандски говори у Холанди?и, фламанском ди?елу Белги?е, у Бриселу, као и у пограничним реги?ама Француске и ?емачке. На ?езично? граници према ?емачкоме нар?еч?а холандског односно до?офраначког неприм?етно прелазе у западносред?о?емачка нар?еч?а, ко?а су тако?е франачког пори?екла.

Холандски се заснива на до?о?емачком к?ижевном ?езику 17. сто?е?а, ко?и ?е поступно био обога?иван изразима из нар?еч?а покра?ина Брабант и Холанди?е. Стари?а вари?анта био ?е прекорегионални ?език Ханзе, ко?и ?е био у употреби у Антверпену, Брижу, а недуго потом и у Холанди?и, гд?е се проширио као ?език трговине и учености. Посу?енице долазе из француског те у нови?е ври?еме претежно енглеског ?езика. Што се р?ечника тиче, холандски ?е у знатно ве?о? м?ери од савременог ?емачког очувао старо?емачке ри?ечи. Да?и ?езични развитак и нови облици данаш?ег ?емачког ?езика никад нису усп?ели у?и у холандски ?език, па тако у (к?ижевноме) ?емачком ве? нестали по?мови настав?а?у жив?ети у холандском (нпр. Oorlog, lenen, kiezen, verbazen). За разлику од к?ижевног ?емачког, ри?ечи су гласовно непроми?е?ене = "platt" (= ravne), дакле нису суд?еловале у пром?ени сугласника у ?емачком к?ижевном ?езику.

Истори?ски преглед

Истори?а холандског ?езика често се ди?ели на с?еде?е фазе:

• Старохоландски (отприлике 800-1100) – овим по?мом означу?у се старофраначки ди?алекти ко?и су се простирали на данаш?ем холандском говорном подруч?у. Ти су ди?алекти тек слабо утвр?ени, буду?и да су ?ихови трагови незнатни.
• Под сред?охоландским (отприлике 1100-1500) подразуми?ева?у се фламанска и брабантска нар?еч?а до?офраначког ко?а су делимично била пренесена и у писани облик. Из овога су раздоб?а усменом преда?ом сачувана знача?на д?ела дворског и витешког п?есништва. Сред?охоландски се обично звао "dietsch" или "dütsch". Од те речи потиче енглеска реч Dutch за холандски
• Новохоландски (од 16. сто?е?а) се напротив заснива на прекорегионалноме до?о?емачком к?ижевном ?езику (nederdytsch; nederduitsch; ?сред?одо?о?емачки"). Од 17. сто?е?а те посебно ?ако средином 20. сто?е?а до?о?емачки ?е у с?еверно? ?емачко? поступно потискиван од к?ижевног ?емачког (навластито у градовима) те данас ?ош посто?и само у облику регионалних ди?алеката. У Фландри?и, Брабанту и Холанди?и се ме?утим до?о?емачки развио у савремени холандски к?ижевни ?език.

Средиш?и дога?а? у истори?и холандског ?езика било ?е доврше?е "Statenbijbel" (=Државне Библи?е) изме?у 1618. и 1637. Она има слично значе?е као и ?емачки превод Библи?е Мартина Лутера. При?евод ?е настао по налогу црквеног сабора у Дордрехту те се усм?еравао према аутентичним грчким изворницима. При?евод Библи?е битно ?е допринио по?едностав?е?у ?езика.

Да?а знача?на изда?а, ко?а су утицала на настанак ?единственог ?езика, била су први холандски граматички приручник Twe-sprack vande Nederduitsche letterkunst, Шпигел, д?ело настало радом Хендрика Лауренсцона и других чланова угледне амстердамске ?Редери?керскамер“ око 1584, и теме?но д?ело Aanleidinghe ter Nederduitsche Dichtkunste, ко?е ?е 1650. написао ?уст ван ден Вондел.

Чита?е и фонетика

Чита?е и фонетика се у овом примеру базира?у на стандардном к?ижевном холандском.

Самогласници

Монофтонзи

• a: [а?] ако ?е после ?ега ?едан сугласник
• a: [ɑ] ако ?е после ?ега двоструки сугласник
• e, ee, ?, é: [e?] ако ?е после ?ега ?едан сугласник. Звучи као у енглеско? речи may
• e: ?[???]? ако ?е после ?ега двоструки сугласник
• e, еn: ?[???]? тако се e чита када се налази у средини на кра?у или при кра?у речи или у префиксу ge-. En се тако чита на кра?у речи
• eu: [???] (или мукло е), каже се е, само се скупе усне у круг као да ?е се ре?и о
• i, ?: [?]?
• ie: [i]?
• o: ?[???]? када се после ?ега налази ?едан сугласник
• o, oo, ?: [o?] када се после ?ега налази двоструки сугласник. Звучи као у енглеско? речи go
• oe: [?u??]
• u, ü, y: [???] (или фу?ка?у?е и), каже се и, само се скупе усне у круг као да ?е се ре?и у. Овако се чита?у ако се после ?их налази двоструки сугласник
• u, ü, y: [y] овако се чита?у ако се после ?их налази ?едан сугласник или су удвостручени. Треба ре?и да ?е ова? глас затворени?и од гласа [???].

У примерима ?е ве? приме?ено да се самогласници разлику?у по дужини у зависности од тога где се налазе.

Дифтонзи

• au, auw, ou, ouw: [au?]?
• eeuw: [e?u?]
• ieuw: [iu?]
• ij, ei: [?i?]?
• ui, uij, uy: [?y?]
• uw: [yu?]

Ди?арезе у холандском претежно служе да би могао да се дифтонг посматра као два одво?ена гласа, а не као ?едан глас, нпр.: Belgi? [b?lχ??], да нема у то? ри?ечи ди?ареза, читало би се [b?lχi]. Тако?е, ди?арезе се у дифтонгу или чак у трифтонгу дода?у на послед?и самогласник тог дифтонга или трифтонга, нпр.: twee?nnegentig.

Сугласници

• c: [s] када се налази испред e и i
• c: [k] у осталим случа?евима. Када ?е c само како год се чита (да ни?е у диграфима ch и ck) налази се углавном се налази у страним речима и властитим именима
• ch: [x]
• ck: [k]
• dj: [d??] или [d??]
• er: [?]
• f, ph: [f]
• g: [χ] или [?]
• ng: [?]
• qu: [kw]
• r: [?] када ?е на кра?у слога или када после ?ега посто?е ?ош неки сугласници у ?едносложно? речи, нпр.: eerst (први))
• r, rh: [r] у осталим случа?евима
• s, sch: [s?] глас ко?и помало звучи на ш
• sj: [?] или [?]
• t, dt, th: [t]
• tj, tsj: [t??] или [t??]
• tie: [t?si?] на кра?у ри?ечи
• ti?n: [s?i??n] на кра?у или при кра?у ри?ечи
• w: [?] глас где се само усне додиру?у и праве глас в

Двострука слова се чита?у као и да ?е само ?едно написано.

Специ?ална комбинаци?а

• gj: [?j]
• ig: [?x]? на кра?у ри?ечи
• ijk: [?k]? на кра?у ри?ечи код придева, нпр.: persoonlijk

Гласови код поза?м?еница

• g: [g]?

Гласови на кра?у речи или пре безвучног сугласника

Гласови на кра?у речи или пре безвучног сугласника се чита?у као:

• b: [p]
• g: [k]
• d: [t]
• dj: [t??] или [t??]

Остала слова и гласови, сем ових у правилу чита?а, чита?у се као и у српском.

Географска распростра?еност

Осим у Кра?евини Холанди?и и Белги?и, холандски ?език се у прошлости увелико користио и на с?еверу Француске, подруч?у знаном као Француска Холанди?а. Данас га ?е на том подруч?у практично потпуно зами?енио француски ?език.

Укупно на сви?ету посто?и око 23 милиона изворних говорника овог ?езика, без бро?а?а говорника африканског, ?езика произашлог из холандског ко?и се говори у ?ужноафричко? Републици.

Службени статус

Холандски ?е службени ?език Кра?евине Холанди?е (ко?а обухвата европску Холанди?у, Арубу и Холандске Антиле). Тако?е ?е ?едини службени ?език независне државе Суринам, ко?а ?е до 1975. била дио Кра?евине Холанди?е. У Белги?и има статус ?едног од три?у службених ?езика државе, те службеног ?езика покра?ине Фландри?е. ?едан ?е од службених ?езика ЕУ.

Од 1980. ти?ело ко?е регулише ова? ?език ?е Nederlandse Taalunie. Задатак ове организаци?е ?е ускла?ива?е и по?едностав?ива?е разних к?ижевних и граматичких аспеката овог ?езика. Организаци?а ?е тако?е задужена и за промоци?у холандског ?езика. Организаци?а редовно изда?е ?зелену к?ижицу“ (groen boekje), списак службених ри?ечи холандског ?езика. Од 2005. и Суринам ?е члан ове организаци?е, тако да се сада уз белги?ско-холандске, ту налазе и бро?ни суринамски изрази.

?езици произашли из холандског

Блиски ро?ак холандског ?езика ?е африкански ко?и се говори у ?ужноафричко? Републици и Намиби?и. Ова? ?език ?е настао ве?ином од разних ди?алеката холандског из 17. сто?е?а. Говорници холандског ?езика обично могу разум?ети и читати африканерски ?език.

Тако?е посто?и одре?ени бро? креолских ?езика холандског пори?екла, ве?ином у Индонези?и и САД.

Ди?алекти

Посто?е разни ди?алекти холандског, како у Холанди?и, тако и у Белги?и. Обично се ди?еле у с?еде?е ди?алектне групе:

Ди?алекти холандског ?езика

А. ?угозападна група (Zeeuws/West-Vlaams)

1. западнофламански, ук?учу?е Франс-Вламс у Зеувс-Вламс

B. Северозападна група

C. Североисточна група

D. Средиш?осеверна група

E. Средиш?о?ужна група

F. ?угоисточна група

G. Суринам

Прим?ер текста

Alle mensen zijn vrij en gelijk in waardigheid
en rechten geboren. Ze zijn met reden en
gewetens en moeten elkaar ontmoeten in een geest van broederschap.

Граматика

Главни чланак: Граматика холандског ?езика

Холандски ?е инфлеки?ски ?език - што значи да се односи м?е?у р?еченичким елементима исказу?у променом ри?ечи, односно додава?ем наставака (наставци за падеж, наставци за бро?, наставци за ври?еме за глаголе ...). Холандски ?е до при?е 80 и више година имао четири падежа: номинатив, генитив, датив и акузатив, као и сада ?емачки. Данас, стандардни холандски више нема падеже, сем у неким фразама, нпр.: Koninkrijk der Nederlanden (Кра?евина Холанди?а), гд?е ?е у овом случа?у генитив.

Чланови и родови

Холандски поседу?е два одре?ена, ?едан неодре?ени члан и одре?ени члан за множину, као и два рода (за?еднички и неутрални, осим код заменица, гд?е су ту три рода).

De - означава за?еднички род ;

Het - означава сред?и род ;

De - означава множину.

Ово ?е неодре?ени члан:

Een - означава сва три рода у ?еднини.

Ово су одрични чланови (ко?и има?у идентичне облике и употребу као и неодре?ени члан, само што се користи и за множину):

Geen - означава сва три рода у ?еднини и множину.

Именице

У холандском ?е специфично да ри?ечи могу бити ?ако дуге (сложенице) или да се пишу за?едно, гд?е се у српском углавном пишу одво?ено (стога и немамо утисак да су сложенице), нпр. hondehuisje (срп. ку?ица за псе).

Промена глагола

Холандски глаголи се м?е?а?у према:

• ?едно? од две кон?угаци?е, слабо? и ?ако?. Посто?и око неколико стотина глагола ко?и се неправилно ми?е?а?у.
• три лица: првом, другом и тре?ем
• два бро?а: ?еднини и множини
• три начина: индикатив, кондиционал и императив
• два рода: актив и пасив; пасив се дели на статички и динамички.
• два проста времена (презент, претерит) и 4 сложена времена (перфекaт, плусквамперфект, футур, футур II)

Тако?е посто?е бро?ни начини да се прошири значе?е основног глагола кориш?е?ем више префикса, нпр. op (?едан од префикса ко?и м?е?а значе?е глагола) + staan (ста?ати) = opstaan (устати).

Прим?ер м?е?а?а правилних глагола spelen (играти, свирати):

Лице	?еднина	множина
1. лице	ik speel	wij/we spelen
2. лице (неформално)	jij/je speelt	jullie spelen
2. лице (формално)	U speelt
3. лице	hij, zij/ze, het speelt	zij/ze spelen

?една ствар специфична не само за глаголе, ве? и за остале пром?ен?иве речи ?есте када се основни облик ри?ечи или корен глагола завршава на ?едан самогласник, а дода?у се одре?ене граматике или флекси?е ко?е би пром?ениле значе?е ри?ечи, самогласник се често удвостручу?е да би се сачувала дужина гласа (?едино се не ради за самогласник i). Треба ре?и да се за 2. и 3. лице ?еднине укла?а t са глагола, ако се налази пре заменице.

Писа?е

Холандски ?език ?е писан латиничним писмом, поред стандардних 26 латиничних знакова, холандски поседу?е четири самогласника са прегласима (ди?арезама): ??, ??, ?? и üü, (ди?арезе претежно служе да други самогласник у дифтонгу одво?е да направе одво?ени самогласник, да се не би прочитао као ?едан дифтонг) као и посебан самогласник са акутним знаком (éé), ко?и служи да се разлику?е нагласак и акценат. Тако?е, ди?аграф IJij се издва?а као засебно слово. Притом, када се реч почи?е словом са тим ди?аграфом на почетку речи или ?е у пита?у властита именица, оба се слова се пишу великим почетним словом, нпр.: IJburg (насе?е код Амстердама).

Алфабет

Главни чланак: Холандски алфабет

A a	B b	C c	D d	E e	F f
G g	H h	I i	J j	K k	L l
M m	N n	O o	P p	Q q	R r
S s	T t	U u	V v	W w	X x
Y y	Z z	IJ ij	? ?	? ?	? ?
ü ü	é é

Прим?ери холандских фраза

Превод	Фраза	IPA
холандски	Nederlands	/?ne?d?rlɑnts?/
здраво	hallo	/??ɑ.lo/
дови?е?а	tot ziens	/t?t ?zins?/
молим	alsjeblieft	/?ɑl???blift/
хвала	dank je	/da?k j?/
та?/она?	die	/di/
колико?	Hoeveel?	/hu??ve?l/
да	ja	/?ja?/
не	nee	/ne?/
колико ?е сати?	Hoe laat is het?	/hu? lɑt ?s? ??t/
где ?е тоалет?	Waar is het toilet?	/?a?r ?s? ??t t?a?l?t/
здравица	proost	/pro?s?t/
Да ли говорите енглески/српски?	Spreek Engels/Servisch?	/s?pre?k ????ls?/ /?s??rv?s?/
Не разуми?ем	Ik begrijp het niet	/?k b???r?ip ??t ni?t/
Извините	Pardon	/pɑ??d?n/
Не знам	Ik weet het niet	/?k ?e?t ??t ni?t/

Прим?ери

српски	холандски
зем?а	aarde
небо	hemel
вода	water
ватра	vuur
мушкарац	man
жена	vrouw
?ести	eten
пити	drinken
велики	groot
мали	klein
но?	nacht
дан	dag
играти (се)	spelen
ри?еч	woord

Сличности са ?емачким

српски	холандски	?емачки
зем?а	aarde	Erde
небо	hemel	Himmel
вода	water	Wasser
ватра	vuur	Feuer
мушкарац	man	Mann
жена	vrouw	Frau
дечак	jongen	Junge
дево?ка	meisje	M?dchen
?ести	eten	essen
пити	drinken	trinken
велики	groot	gro?
мали	klein	klein
но?	nacht	Nacht
дан	dag	Tag
играти (се)	spelen	spielen
ри?еч	woord	Wort

?емачки и холандски ди?еле од око 60 до око 70% лексичке сличности. Иако има?у доста сличности у граматици и вокабулару, битна разлика изм?е?у ?емачког и холандског ?есте то што холандски припада везерско-ра?нско? групи западногерманских ?езика, а ?емачки лабско? групи западногерманских ?езика. Тако?е, ?емачки ?е доживео доста промена сугласника.

Основни по?мови

• Hallo — Здраво
• Goedemorgen — Добро ?утро
• Goedendag — Добар дан
• Goedenavond — Добро вече
• Welterusten — Лаку но?
• Tot ziens — Дови?е?а
• Hoe gaat het — Како си/сте, Како иде
• Bedankt, Dank je — Хвала
• Alsjeblieft — Молим
• Ik heet — ?а се зовем
• Ik ben ... (jaar oud) — ?а имам ... година
• Ja — да
• Nee — не
• Бро?еви од 0 до 10: 0. nul, 1. één, 2. twee, 3. drie, 4. vier, 5. vijf, 6. zes, 7. zeven, 8. acht, 9. negen, 10. tien

Литература

• Abraham, Werner (2006), Kulikov, L.I.; Malchukov, A.L.; De Swart, Peter, ур., ?Case, valency and transitivity: Bare and prepositional differential case marking”, Studies in Language, John Benjamins Publishing Company, 77, Приступ?ено 6. 11. 2010 
• Adegbija, Efurosibina E. (1994), Language Attitudes in Sub-Saharan Africa: A Sociolinguistic Overview, Multilingual Matters, Приступ?ено 10. 11. 2008 
• Alant, Jaco (2004), Parlons Afrikaans (на ?езику: French), éditions L'Harmattan, Приступ?ено 3. 6. 2010 CS1 одржава?е: Непрепознат ?език (веза)
• Ammon, Ulrich; Dittmar, Norbert; Mattheier, Klaus J.; Trudgill, Peter, ур. (2006). Sociolinguistics: an international handbook of the science of language and society. 3 (2nd, revised and extended изд.). Walter de Gruyter. Приступ?ено 29. 6. 2010. 
• Baker, Colin; Prys Jones, Sylvia (1998), Encyclopedia of bilingualism and bilingual education, Multilingual Matters Ltd., Приступ?ено 19. 5. 2010 
• Berdichevsky, Norman (2004), Nations, language, and citizenship, Norman Berdichevsky, Приступ?ено 31. 5. 2010 
• Batibo, Herman (2005), Language decline and death in Africa: causes, consequences, and challenges, Multilingual Matters Ltd, Приступ?ено 24. 5. 2010 
• Booij, Geert (1999), ?The Phonology of Dutch.”, Oxford Linguistics, Oxford University Press, ISBN 0-19-823869-X, Приступ?ено 24. 5. 2010 
• Booij, Geert (2003), ?Constructional idioms and periphrasis: the progressive construction in Dutch.” (PDF), Paradigms and Periphrasis, University of Kentucky, Архивирано из оригинала (PDF) 3. 5. 2011. г., Приступ?ено 19. 5. 2010 
• Pierre, Brachin (1985), The Dutch Language: A Survey, Превод: Vincent, Paul, Leiden: E.J. Brill, Приступ?ено 3. 11. 2008 
• Bromber, Katrin; Smieja, Birgit (2004), ?Globalisation and African languages: risks and benefits”, Trends in Linguistics, Walter de Gruyter, Приступ?ено 28. 5. 2010 
• Brook Napier, Diane (2007), Schuster, Katherine; Witkosky, David, ур., ?Language of the land: policy, politics, identity: Languages, language learning, and nationalism in South Africa”, Studies in the history of education, Information Age Publishing, Приступ?ено 19. 5. 2010 
• Bussmann, Hadumod (2002), Gender across languages, John Benjamins Publishing Company, Приступ?ено 7. 4. 2011 
• Classe, Olive (2000), ?Encyclopedia of Literary Translation into English”, Second Edition, Fitzroy Dearborn, Приступ?ено 19. 5. 2010 
• Clyne, Michael G. (2003), Dynamics of language contact: English and immigrant languages, Cambridge University Press, Приступ?ено 7. 4. 2011 
• Crisma, Paola; Longobarde, Giuseppe (2009), ?Historical syntax and linguistic theory”, Oxford linguistics, Oxford University Press US, Приступ?ено 6. 11. 2010 
• Czepluch, Hartmut; Abraham, Werner (2004), Focus on Germanic typology, Akademie Verlag, Приступ?ено 19. 5. 2010 
• Conradie, C. Jac (2005), ?The final stages of deflection – The case of Afrikaans "het"”, Historical Linguistics 2005, John Benjamins Publishing Company, Приступ?ено 29. 5. 2010 
• De Bot, Kees; Lowie, Wander; Verspoor, Marjolyn (2005), Second language acquisition, Routledge, Приступ?ено 6. 11. 2010 
• Denning, Keith; Kessler, Brett; Leben, William R. (2007), English vocabulary elements, Oxford University Press US, Приступ?ено 19. 5. 2010 
• Deprez, Kas (1997), Clyne, Michael G., ур., ?Diets, Nederlands, Nederduits, Hollands, Vlaams, Belgisch Nederlands”, Undoing and redoing corpus planning, Walter de Gruyter, стр. 249—312, Приступ?ено 10. 5. 2011 
• Deumert, Ana (2002), ?Standardization and social networks – The emergence and diffusion of standard Afrikaans”, Standardization – Studies from the Germanic languages, John Benjamins Publishing Company, Приступ?ено 29. 5. 2010 
• Deumert, Ana; Vandenbussche, Wim (2003), ?Germanic standardizations: past to present”, Trends in Linguistics, John Benjamins Publishing Company, Приступ?ено 28. 5. 2010 
• Deumert, Ana (2004), Language Standardization and Language Change: The Dynamics of Cape Dutch, John Benjamins Publishing Company, Приступ?ено 10. 11. 2008 
• de Swaan, Abram (2001), Words of the world: the global language system, A. de Swaan, Приступ?ено 3. 6. 2010 
• De Vogelaer, Gunther (2009), Tsiplakou, Stavroula; Karyolemou, Marilena; Pavlou, Pavlos Y., ур., ?Language variation—European perspectives II: Changing pronominal gender in Dutch: transmission or diffusion?”, International Conference on Language Variation in Europe, John Benjamins Publishing Company, Приступ?ено 9. 5. 2011 
• Domínguez, Francesc; López, Núria (1995), Sociolinguistic and language planning organizations, John Benjamins Publishing Company, Приступ?ено 28. 5. 2010 
• Donaldson, Bruce C. (1993), A grammar of Afrikaans, Walter de Gruyter, Приступ?ено 28. 5. 2010 
• Egil Breivik, Leiv; H?kon Jahr, Ernst (1987), Language change: contributions to the study of its causes, Walter de Gruyter, Приступ?ено 19. 5. 2010 
• Erdentu?, Aygen; Colombijn, Freek (2002), Urban ethnic encounters: the spatial consequences, Routledge, Приступ?ено 29. 6. 2010 
• European Commission (2010), ?Flemish in France”, Research Centre of Multilingualism, Euromosaic, Приступ?ено 29. 6. 2010 
• Fitzpatrick, Eileen (2007), ?Corpus linguistics beyond the word: corpus research from phrase to discourse, Volume 2004”, Language and Computers: Studies in Practical Linguistics, Rodopi, 60, Приступ?ено 9. 11. 2010 
• Geerts, G.; Clyne, Michael G. (1992), Pluricentric languages: differing norms in different nations, Walter de Gruyter, Приступ?ено 19. 5. 2010 
• Gooskens, Charlotte (2007), ?The Contribution of Linguistic Factors to the Intelligibility of Closely Related Languages” (PDF), Journal of Multilingual and Multicultural Development, Volume 28, Issue November 6, 2007, University of Groningen, стр. 445—467, Приступ?ено 19. 5. 2010 
• Heeringa, Wilbert; de Wet, Febe (2007), The origin of Afrikaans pronunciation: a comparison to west Germanic languages and Dutch dialects (PDF), University of Groningen, стр. 445—467, Архивирано из оригинала (PDF) 29. 4. 2011. г., Приступ?ено 19. 5. 2010 
• Herriman, Michael L.; Burnaby, Barbara (1996), Language policies in English-dominant countries: six case studies, Multilingual Matters Ltd., Приступ?ено 19. 5. 2010 
• Hiskens, Frans; Auer, Peter; Kerswill, Paul (2005), The study of dialect convergence and divergence: conceptual and methodological considerations (PDF), Lancaster University, Приступ?ено 19. 5. 2010 
• Hogg, Richard M. (2002), An introduction to Old English, Oxford University Press US, Приступ?ено 6. 11. 2010 
• Holm, John A. (1989), Pidgins and Creoles: References survey, Cambridge University Press, Приступ?ено 19. 5. 2010 
• Ingram, David (1989), First language acquisition: method, description, and explanation, Cambridge University Press, Приступ?ено 6. 11. 2010 
• Jansen, Carel; Schreuder, Robert; Neijt, Anneke (2007), ?The influence of spelling conventions on perceived plurality in compounds. A comparison of Afrikaans and Dutch.” (PDF), Written Language & Literacy 10:2, Radboud University Nijmegen, Архивирано из оригинала (PDF) 29. 4. 2011. г., Приступ?ено 19. 5. 2010 
• Jones, Russell (2008), ?Loan-words in Indonesian and Malay”, Indonesian Etymological Project, KITLV Office Jakarta, Yayasan Obor Indonesia, Приступ?ено 29. 6. 2010 
• Jordens, Peter; Lalleman, Josine A. (1988), ?Language development”, Algemene Vereniging voor Taalwetenschap, Walter de Gruyter, 5, Приступ?ено 6. 11. 2010 
• Kager, René (1989), ?A metrical theory of stress and destressing in English and Dutch”, Linguistic models, Walter de Gruyter, 14, Приступ?ено 29. 6. 2010 
• Kamwangamalu, Nkonko M. (2004), Baldauf, Richard B.; Kaplan, Robert B., ур., Language planning and policy in Africa: The language planning situation in South Africa, Multilingual Matters Ltd., Приступ?ено 31. 5. 2010 
• Kennedy Wyld, Henry Cecil (2009), The Growth of English: An Elementary Account of the Present Form of Our Language, and Its Development, BiblioBazaar, LLC, Приступ?ено 6. 11. 2010 
• Langer, Nils; Davies, Winifred V. (2005), Linguistic purism in the Germanic languages, Walter de Gruyter, Приступ?ено 28. 5. 2010 
• Lass, Roger (1994), Old English: a historical linguistic companion, Cambridge University Press, Приступ?ено 6. 11. 2010 
• Lightfoot, David (1999), ?The development of language: acquisition, change, and evolution”, Blackwell/Maryland lectures in language and cognition, Wiley-Blackwell, 1, Приступ?ено 6. 11. 2010 
• Machan, Tim William (2009), Language anxiety: conflict and change in the history of English, Oxford University Press, Приступ?ено 3. 6. 2010 
• Maier, H.M.J. (2005), A Hidden Language – Dutch in Indonesia, Institute of European Studies, UC Berkeley, Приступ?ено 3. 6. 2010 
• Mallory, J.P.; Adams, Douglas Q. (2006), The Oxford introduction to Proto-Indo-European and the Proto-Indo-European world, Oxford University Press, Приступ?ено 31. 5. 2010 
• Maurer, Friedrich (1942), Nordgermanen und Alemannen: Studien zur germanischen und frühdeutschen Sprachgeschichte, Stammes- und Volkskunde, Strasbourg: Hünenburg.
• McGoldrick, Monica; Giordano, Joseph; Garcia-Preto, Nydia (2005), Ethnicity and family therapy, Guilford Press, Приступ?ено 7. 4. 2011 
• McLean, Daryl; McCormick, Kay (1996), Fishman, Joshua A.; Conrad, Andrew W.; Rubal-Lopez, Alma, ур., Post-imperial English: status change in former British and American colonies, 1940–1990: English in South Africa 1940–1996, Walter de Gruyter, Приступ?ено 31. 5. 2010 
• Mennen, Ineke; Levelt, Clara; Gerrits, Ellen (2006), ?Acquisition of Dutch phonology: an overview.” (PDF), Speech Science Research Centre Working Paper WP10, Queen Margaret University College, Приступ?ено 19. 5. 2010 
• Mesthrie, Rajend, ур. (1995), Language and Social History: Studies in South African Sociolinguistics, New Africa Books, Приступ?ено 23. 8. 2008 
• Mesthrie, Rajend (2002), Language in South Africa, Cambridge University Press, Приступ?ено 18. 5. 2010 
• Müller, Gereon (1995), A-bar syntax: a study in movement types, Walter de Gruyter, Приступ?ено 7. 4. 2011 
• Myers-Scotton, Carol (2006), Multiple voices: an introduction to bilingualism, Blackwell Publishing, Приступ?ено 31. 5. 2010 
• Niesler, Thomas; Louw, Philippa; Roux, Justus (2005), ?Phonetic analysis of Afrikaans, English, Xhosa and Zulu using South African speech databases” (PDF), Southern African Linguistics and Applied Language Studies, 23 (4): 459—474, Архивирано из оригинала (PDF) 21. 12. 2012. г. 
• Onysko, Alexander; Michel, Sascha (2010), Cognitive Perspectives on Word Formation, Walter de Gruyter, Приступ?ено 7. 4. 2011 
• Palmer, Vernon Valentine (2001), Mixed jurisdictions worldwide: the third legal family, Vernon V. Palmer, Приступ?ено 3. 6. 2010 
• Page, Melvin Eugene; Sonnenburg, Penny M. (2003), Colonialism: an international, social, cultural, and political encyclopedia, Melvin E. Page, Приступ?ено 19. 5. 2010 
• Proost, Kristel (2006), Proost, Kristel; Winkler, Edeltraud, ур., ?Von Intentionalit?t zur Bedeutung konventionalisierter Zeichen: Spuren der Kreolisierung im Lexikon des Afrikaans”, Studien zur Deutschen Sprache (на ?езику: German), Gunter Narr Verlag, Приступ?ено 3. 6. 2010 CS1 одржава?е: Непрепознат ?език (веза)
• Putnam, Michael T. (2011), [tp://books.google.com/books?id=UkZTLU0ftjQC Studies on German-language Islands], John Benjamins Publishing Company, Приступ?ено 7. 4. 2011 
• Réguer, Laurent Philippe (2004), Si loin, si proche...: Une langue européenne à découvrir : le néerlandais (на ?езику: French), Sorbonne Nouvelle, Приступ?ено 3. 6. 2010 CS1 одржава?е: Непрепознат ?език (веза)
• Sebba, Mark (1997), Contact languages: pidgins and creoles, Palgrave Macmillan, Приступ?ено 19. 5. 2010 
• Sebba, Mark (2007), Spelling and society: the culture and politics of orthography around the world, Cambridge University Press, Приступ?ено 19. 5. 2010 
• Shetter, William Z.; Ham, Esther (2007), Dutch: an essential grammar, Taylor & Francis, Приступ?ено 29. 6. 2010 
• Simpson, Andrew (2008), Language and national identity in Africa, Oxford University Press, Приступ?ено 31. 5. 2010 
• Simpson, J.M.Y. (2009), Brown, Keith; Ogilvie, Sarah, ур., Concise encyclopedia of languages of the world: Dutch, Elsevier, Приступ?ено 29. 6. 2010 
• Sneddon, James N. (2003), The Indonesian language: its history and role in modern society, UNSW Press, Приступ?ено 29. 6. 2010 
• Sonnenschein, E.A. (2008), A New English Grammar Based on the Recommendations of the Joint Committee on Grammatical Terminology, Read Books, Приступ?ено 6. 11. 2010 
• Stell, Gerard (2008), Mapping linguistic communication across colour divides: Black Afrikaans in Central South Africa, Vrije Universiteit Brussel, Архивирано из оригинала 06. 10. 2011. г., Приступ?ено 2. 6. 2010 
• Swan, Michael; Smith, Bernard (2001), Learner English: a teacher's guide to interference and other problems, Volume 1, Cambridge University Press, Приступ?ено 7. 4. 2011 
• Tan, Mely G. (2008), ?Etnis Tionghoa di Indonesia: kumpulan tulisan”, Ethnic Chinese in Indonesia; collected articles., Yayasan Obor Indonesia, Приступ?ено 29. 6. 2010 
• Thomson, William R. (2003), Page, Kogan, ур., Asia & Pacific Review 2003/04: The Economic and Business Report: Indonesia, Kogan Page Publishers, стр. 76—85, Приступ?ено 3. 6. 2010 
• Todd, Loreto (2004), Pidgins and Creoles, Routledge, Приступ?ено 6. 11. 2010 
• Vos, Mei Li (2001), International cooperation between politics and practice: how Dutch Indonesian cooperation changed remarkably little after a diplomatic rupture, Het Spinhuis, Приступ?ено 29. 6. 2010 
• Webb, Victor N. (2002), ?Language in South Africa: the role of language in national transformation, reconstruction and development”, Impact Studies in Language and Society, John Benjamins Publishing Company 
• Webb, Victor N. (2003), ?Language policy development in South Africa” (PDF), Centre for Research in the Politics of Language, University of Pretoria, Архивирано из оригинала (PDF) 9. 12. 2003. г. 
• Weissenborn, Jürgen; H?hle, Barbara (2001), ?Approaches to bootstrapping”, Phonological, lexical, syntactic and neurophysiological aspects of early language acquisition, John Benjamins Publishing Company, 1, Приступ?ено 6. 11. 2010 
• Willemyns, Roland (2013), Dutch: Biography of a Language, Oxford University Press, ISBN 9780199858712 
• Namibian Population Census (2001), Languages Spoken in Namibia, Government of Namibia, Архивирано из оригинала 16. 5. 2010. г., Приступ?ено 28. 5. 2010 
• CIA (2010), The World Factbook (CIA) — Namibia, Central Intelligence Agency, Архивирано из оригинала 23. 04. 2020. г., Приступ?ено 28. 5. 2010 

Спо?аш?е везе

• Nederlandse Taalunie & Taalunieversum (Холандска ?езичка уни?а)
• Граматика холандског ?езика на Интернету
• Холандски ?език на веб-са?ту Curlie (?език: енглески)