“指尖上的文化消费”纠纷频发 维权却很难
| Катепанат Рас Κατεπαν?κιον του Ρασου Рашки катепанат | |||
|---|---|---|---|
 Положа? Рашке у склопу српских зема?а средином 10. века | |||
| Географи?а | |||
| Континент | Европа | ||
| Реги?а | ?угоисточна Европа | ||
| Престоница | Стари Рас | ||
| Друштво | |||
| Службени ?език | грчки | ||
| Религи?а | православ?е | ||
| Политика | |||
| Облик државе | катепанат | ||
| — катепан | протоспатар ?ован | ||
| Истори?а | |||
| Посто?а?е | |||
| — Оснива?е | 971. | ||
| — Укида?е | 976. | ||
| Зем?е претходнице и наследнице | |||
| Претходнице: | Наследнице: | ||
Катепанат Рас, односно Рашки катепанат или Рашка катепаники?а (грч. Κατεπαν?κια του Ρασου) ?е била византи?ска во?но-управна област, односно катепанат (грч. κατεπαν?κιον), ко?а ?е посто?ала у периоду од око 971. до око 976. године, а обухватала ?е источни део сред?овековних српских зема?а у унутраш?ости. На челу обласне управе налазио се царски намесник, односно катепан, са седиштем у твр?ави Рас, по ко?о? ?е катепанат и добио име.[1][2][3][4]
Оснива?е катепаната са седиштем у Расу било ?е последица осва?ачке политике византи?ског цара ?ована I Цимиски?а, ко?и ?е током 971. године довршио покорава?е Првог бугарског царства, а затим ?е запосео и део српских зема?а, ук?учу?у?и и источну област дотадаш?е Кнежевине Срби?е. Катепанат ни?е био дугог века, пошто ?е ве? током 976. године дошло до изби?а?а словенског устанка на ширем простору од Македони?е до Бугарске, услед чега ?е пропала и византи?ска управа у српским областима, ко?е су делимично потпале под власт новоствореног Самуиловог царства.[5][6][7]
Оснива?е
[уреди | уреди извор]Византи?ски цар Ни?ифор II Фока ?е 965. године одбио да Бугарима исплати данак ко?и ?е мировним споразумом из 927. године био предви?ен. Ме?утим, Ни?ифор ?е био презаузет ратова?ем на истоку како би се у потпуности могао посветити рату са Бугарском. Због тога у помо? позива сво?е савезнике Русе. Св?атослав, руски кнез, одазива се позиву. Византинци су рачунали на то да Руси изврше само дипломатски притисак на Бугарску. Св?атослав ?е, ме?утим, покренуо огромну во?ску ко?а ?е убрзо осво?ила к?учне територи?е Првог бугарског царства на североисточном Балкану (967-969). Страховити пораз су Бугари доживели у бици код Силистре ко?а ?е во?ена на проле?е 968. године. Бугари су признали врховну власт Руси?е. Нови византи?ски цар, ?ован I Цимиски?е, био ?е заузет гуше?ем устанка Варда Фоке због чега ни?е стигао да интервенише по пита?у експанзи?е Руси?е. Почетком следе?е, 971. године, Цимиски?е покре?е кампа?у против Руса. Победама код Аркадиополиса и Доростре, Цимиски?е ?е протерао Русе са Балкана. Реокупаци?а Балканског полуострва окончана ?е кра?ем 971. године.
Срби?а до ствара?а катепанатa
[уреди | уреди извор]Након Симеонове смрти (927), ?егов наследник Петар склопио ?е мир са Византи?ом. Бугарски цар био ?е под ?аким утица?ем Романа Лакапина. У такво? ситуаци?и створени су услови за ослобо?е?е Срби?е. Часлав ?е побегао из Бугарске и вратио се у Срби?у. Признао ?е врховну власт византи?ског цара и од ?ега затражио помо?. Цар Константин Порфирогенит пише да ?е Часлав ?средио и населио зем?у и као архонт се у ?о? учврстио“. Ни?е позната територи?а на ко?о? ?е Часлав владао. На западу се граничио са Далмаци?ом, а на западу и ?угозападу са Захум?ем, Травуни?ом и Дук?ом. У саставу Срби?е ?е засигурно био град Салинес (касни?е Соли, данаш?а Тузла) што наводи Порфирогенит као ?едан од насе?ених српских градова. У оквиру Чаславове Срби?е била ?е и Босна ко?а ?е у 10. веку обухватала само долину истоимене реке. На северу, Срби?а се простирала на?вероватни?е до реке Саве.[8] Кра? Часлав?еве владавине познат ?е само по легендарним казива?има у Барском родослову (Летопису попа Дук?анина). У Босну ?е продро ма?арски кнез Киш п?ачка?у?и и пустоше?и зем?у. Часлав га ?е поразио у дринско? жупи. Киш ?е погинуо у бици. Же?ни освете, Ма?ари су покренули нов поход. Овога пута борбе су во?ене у сремско? области, у равницама ?ужно од Саве. У изненадном но?ном нападу Часлав ?е зароб?ен. По наговору удовице претходног ма?арског главара, удав?ен ?е у Сави.[9] Са Чаславом се прекида низ познатих владара из на?стари?е српске династи?е, али не због тога што ?е она изумрла ве? због тога што о ?о? нема вести. Оно што се у Летопису казу?е о наводним Часлав?евим наследницима фантастично ?е и не одговара општим приликама тога времена[а]. Територи?а Чаславове Срби?е распала се на источни (Босна) и западни (Рашка) део.[10][11]
Катепанат Рас
[уреди | уреди извор]Подаци о катепанату током владавине цара Цимиски?а не посто?е. Сигилографски матери?ал допу?у?е слику нових функционера балканских провинци?а након реокупаци?е. Прона?ен ?е печат рашког стратега из времена владавине ?ована Цимиски?а или ?еговог претходника Ни?ифора Фоке. Византи?ски стратег био ?е протоспатар и катепан протоспатар ?ован.[12]
Након смрти ?ована Цимиски?а, у Македони?и, ?едном делу некадаш?ег Симеоновог царства, избио ?е устанак комитопула, синова комеса Николе, месног властодршца у области Преспе и Охрида.[13] ?едини преживели комитопул, Самуило, прогласио се за цара и, користе?и се заузетош?у новог византи?ског цара Васили?а (976-1025), проширио територи?у сво?е државе на Македони?у, Тесали?у и Епир, старе бугарске зем?е (изме?у планине Балкан и Дунава) и територи?е на западу до Београда и Сирми?ума. Обнова Бугарског царства под Самуилом, ко?а ?е уследила ве? 976. године, омогу?ила ?е осамоста?е?е Срби?е. Ипак, према наводима Попа Дук?анина рашки жупан ?е остао у зависном положа?у према дук?анском кнезу (кра?у)[14].
Напомене
[уреди | уреди извор]- ^ Изме?у Часлава, савременика Константина Порфирогенита (913-959) и ?ована Владимира, савременика Васили?а II (976-1025) Летопис наводи десет генераци?а владара. Кра?евством су владали потомци Часлав?евог полубрата (пошто се прогнани отац Радомир поново оженио у Риму), а у Рашко? потомци Тихомира, зета ?бана“ рашке. Сам Тихомир ?е био Часлав?ев ми?еник и ни?е се усудио да се назове кра?ем ве? само великим жупаном. На та? начин ?е, према Летопису, настала титула великог жупана у Рашко?.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Nesbitt & Oikonomides 1991, стр. 100-101.
- ^ Живкови? 2000, стр. 154.
- ^ Живкови? 2002, стр. 430, 443.
- ^ Живкови? 2002, стр. 191.
- ^ Острогорски 1969, стр. 268.
- ^ ?иркови? 1981, стр. 168.
- ^ Благо?еви? & Медакови? 2000, стр. 57-58.
- ^ ?иркови? 1981, стр. 160-166.
- ^ Ми?ушкови? 1988, стр. 125.
- ^ Кунчер 2009.
- ^ Живкови? 2009.
- ^ Krsmanovi? 2008, стр. 189.
- ^ Острогорски & Бариши? 1966, стр. 57.
- ^ Истори?ска библиотека; ?ован Владимир
Литература
[уреди | уреди извор]- Благо?еви?, Милош; Медакови?, Де?ан (2000). Истори?а српске државности. 1. Нови Сад: Огранак САНУ.
- Живкови?, Тибор (2000). Словени и Роме?и: Славизаци?а на простору Срби?е од VII до XI века (PDF). Београд: Истори?ски институт.
- Живкови?, Тибор (2002). ?ужни Словени под византи?ском влаш?у (600—1025) (1. изд.). Београд: Истори?ски институт; Службени гласник.
- Живкови?, Тибор (2004). Црквена организаци?а у српским зем?ама: Рани сред?и век. Београд: Истори?ски институт; Службени гласник.
- Живкови?, Тибор (2009). Gesta Regum Sclavorum. 2. Београд-Никши?: Истори?ски институт, Манастир Острог.
- Ivani?evi?, Vujadin; Krsmanovi?, Bojana (2013). ?Byzantine Seals from the Ras Fortress” (PDF). Зборник радова Византолошког института. 50 (1): 449—460.
- Kali?, Jovanka (1988). ?La région de Ras à l'époque byzantine”. Géographie historique du monde méditerranéen. Paris: éditions de la Sorbonne. стр. 127—140.
- Krsmanovi?, Bojana (2008). The Byzantine Province in Change: On the Threshold Between the 10th and the 11th Century. Belgrade: Institute for Byzantine Studies.
- Кунчер, Драгана (2009). Gesta Regum Sclavorum. 1. Београд-Никши?: Истори?ски институт, Манастир Острог.
- Ми?ушкови?, Славко, ур. (1988) [1967]. ?етопис попа Дук?анина (2. изд.). Београд: Просвета & Српска к?ижевна задруга.
- Mo?in, Vladimir, ур. (1950). Ljetopis popa Dukljanina. Zagreb: Matica hrvatska.
- Nesbitt, John W.; Oikonomides, Nicolas, ур. (1991). Catalogue of Byzantine Seals at Dumbarton Oaks and in the Fogg Museum of Art (PDF). 1. Washington, D.C.: Dumbarton Oaks Research Library and Collection.
- Острогорски, Георги?е; Бариши?, Фра?о, ур. (1966). Византи?ски извори за истори?у народа ?угослави?е. 3. Београд: Византолошки институт.
- Острогорски, Георги?е (1969). Истори?а Византи?е. Београд: Просвета.
- ?иркови?, Сима (1981). ?Срби?а изме?у Византи?ског царства и Бугарске”. Истори?а српског народа. 1. Београд: Српска к?ижевна задруга. стр. 156—169.
- Шиши?, Фердо, ур. (1928). Летопис Попа Дук?анина. Београд-Загреб: Српска кра?евска академи?а.
