国企混改将全面提速 专家：突破口或在商业类企业
| Тема Сирми?ум Θ?μα Σιρμ?ου | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 1018—1071 | |||||||||||||
 Тема Сирми?ум, око 1025. године | |||||||||||||
| Главни град | Сирми?ум | ||||||||||||
| Реги?а | Панонска низи?а, Балкан | ||||||||||||
| Зем?а | Византи?ско царство | ||||||||||||
| Дога?а?и | |||||||||||||
| стратег | |||||||||||||
? | Константин Диоген | ||||||||||||
| Истори?а | |||||||||||||
? Успостав?ено | 1018 | ||||||||||||
? Укинуто | 1071 | ||||||||||||
| |||||||||||||
Тема Сирми?ум (византи?ски грчки: Θ?μα Σιρμ?ου) ?е била византи?ска административна ?единица (тема), са седиштем у Сирми?уму (данаш?а Сремска Митровица). Посто?ала ?е у 11. веку, као погранична византи?ска област наспрам суседне Кра?евине Угарске. Обухватала ?е Срем са околним областима, ко?е се налазе у саставу данаш?их држава Срби?е, Хрватске и Босне и Херцеговине.[1]
Истори?а
[уреди | уреди извор]
| Ова? чланак ?е део сери?е о истори?и Срби?е, Во?водине, Босне и Херцеговине, Републике Српске и Хрватске | ||||||||||||||
|
||||||||||||||
|
||||||||||||||
|
||||||||||||||
Почетком 11. века, подруч?е на коме ?е касни?е бити формирана тема Сирми?ум налазило се у саставу Самуиловог царства. После пораза Самуилових наследника (1018) и локалног во?воде Сермона, ко?и ?е покушао да се осамостали у Срему, ту област ?е запосела Византи?а, ко?а ?е формирала посебну покра?ину - тему Сирми?ум, ко?а ?е добила име по свом главном граду.
Тема Сирми?ум ?е поред самог Срема обухватала и неке околне области ко?е су биле под византи?ском влаш?у, западно од Београда, са обе стране реке Саве. Као погранична област, била ?е изложена честим угарским нападима.
Поред теме Сирми?ум, током прве половине 11. века посто?ала ?е нешто ?ужни?е и византи?ска тема Срби?а, ко?а ?е обухватала средиш?е српске области.[2]
Након великог византи?ског пораза на ази?ском бо?ишту у бици код Манзикерта (1071), у царству ?е завладала политичка нестабилност, што ?е искористила суседна Угарска ко?а ?е похарала и заузела Срем, чиме ?е и тема Сирми?ом престала да посто?и. Та област ?е средином 12. века поново дошла под привремену византи?ску власт, али ве? након 1180. године поново потпада под угарску власт.[3]
У црквеном погледу, на подруч?у теме Сирми?ум посто?ала ?е православна Сремска епископи?а, ко?а се у то време налазила у саставу Охридске архиепископи?е.
Управите?и
[уреди | уреди извор]Управите?и теме са титулом стратега:
- Константин Диоген (1018—1029)
- Теофил Еротик (1040)
- ?утовид (1039—1042)
Види ?ош
[уреди | уреди извор]- Истори?а Срема
- Словенски устанак против византи?ске власти (1040—1041)
- Словенски устанак против византи?ске власти (1072)
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Коматина & Коматина 2018, стр. 141-164.
- ^ Максимови? 1997, стр. 31-43.
- ^ Острогорски 1969.
Литература
[уреди | уреди извор]- Коматина, Ивана; Коматина, Предраг (2018). ?Византи?ски и угарски Срем од X до XIII века”. Зборник радова Византолошког института. 55: 141—164.
- Максимови?, ?убомир (1997). ?Организаци?а византи?ске власти у новоосво?еним областима после 1018. године”. Зборник радова Византолошког института. 36: 31—43.
- Острогорски, Георги?е (1969). Истори?а Византи?е. Београд: Просвета.
- Радо?чи?, Борислав (1966). ?Скиличин Настав?ач”. Византи?ски извори за истори?у народа ?угослави?е. 3. Београд: Византолошки институт. стр. 173—187.
- Thurn, Hans, ур. (1973). Ioannis Scylitzae Synopsis historiarum. Berlin-New York: De Gruyter.
- Ферлуга, ?адран (1966). ??ован Скилица”. Византи?ски извори за истори?у народа ?угослави?е. 3. Београд: Византолошки институт. стр. 51—172.
- Flusin, Bernard; Cheynet, Jean-Claude, ур. (2003). John Scylitzès: Empereurs de Constantinople. Paris: Lethielleux.
- Wortley, John, ур. (2010). John Skylitzes: A Synopsis of Byzantine History, 811–1057. New York: Cambridge University Press.
