住建部：2017年全国范围将新分配公租房200万套
Панславизам je политичко-друштвени и културно-конфесионални покрет Словена за национално ослобо?е?е у неколико зема?а сред?е и ?угоисточне Европе, кра?ем 18. и првом половином 19. ви?ека. Кра?ем 19. ви?ека на основу Пансловенског покрета формиран ?е Неословенски покрет, ко?и ?е имао аналогне задатке, и суочава?е са проблемом ?еднакости изме?у словенских народа.
Пори?екло
[уреди | уреди извор]Панславизам ?е почео сво? успон као и пангерманизам, ко?и ?е тако?е растао са високим и ?аким ос?е?а?ем националног ?единства унутар етничких група под доминаци?ом Француза током Наполеонових ратова. Панславизам ?е по?ачао д?елатности словенских интелектуалаца и научника из области истори?е, етнографи?е, филологи?е и фолклора. На?чеш?е кориш?ени симболи панславизма cу пансловенске бо?е (плава, би?ела и црвена) и пансловенска химна ?Хе?, Словени“.
Идеологи?а
[уреди | уреди извор]Идеологи?а панславизма ?е нераскидиво повезана са истори?ом западних и ?ужних словенских племена, ?ихово крета?е, еманципаци?у, националну и државотворну изград?у и посто?а?е. Чи?енично ?е покрет словенске солидарности као метод очува?а етно-културног идентитета, у ?уришу германских племена на исток. Аутори (Поспишил[1] и Обшуст[2]) ко?и су се бавили идеологи?ом панславизма и друштвено-политичким феномена словенства, истичу да треба разликовати следе?е по?мове: словенство као аморфну плазму свега, што показу?е интересова?е, афинитет и симпати?е ка проблематици Словена са евентуалним преклапа?ем са контурама неке идеологи?е; славофилство ?асно емотивно обо?ену ?убав ка свему словенском, слав?анофилство (славенофилство / словенофилство) као руска вари?анта словенске иде?е у себи садржи обрисе руске доминаци?е, словенску уза?амност ко?а представ?а концепци?у уза?амне подршке словенских народа и не мора бити усмерена против неког другог, и панславизам као концепци?у реалног или потенци?алног словенског културног, литерарног и политичког ?единства, често гра?еног против идеологи?е пангерманизма.
Истори?а формира?а и разво?а Панславизма
[уреди | уреди извор]Ра?а?е панславизма
[уреди | уреди извор]Посто?и неколико теори?а, ко?е дефинишу на?рани?е по?ав?ива?е пансловенске мисли хрватског ?езуитског мисионара ?ура?а Крижани?а и словачког адвоката и писца ?ана Херкела. Термин панславизам ?е први пут 1826. у Чешко? предложио словачки адвокат и писац ?ан Херкел. Политичке ставове, иде?у словенског ?единства и културне за?еднице прихватили cу у Аустроугарско? Павел ?озеф Шафарик, ?ан Колар, ?удевит Га? и Вук Стефанови? Кара?и?.
Раст утица?а Руске Импери?е у систему ме?ународних односа у прво? половини 19. ви?ека, одви?ао се у правцу крета?а за национално ослобо?е?е Словена, сред?е и ?угоисточне Европе. Ова? пут коначно ?е узео облик стереотипне перцепци?е тзв. ?руског" Колоса, као зле силе, ко?а тежи за униште?ем немачко-романске цивилизаци?е уз подршку западних и ?ужних словенских племена. "Опасност" звана "панславизам" кориш?ен ?е у западноевропском друштвеном и политичком новинарству. Касни?е, ова концепци?а ?е трансформисана и доби?а ?ош ?едан политички и културолошки знача?. Дефиници?а овог по?ма варирала ?е од словенског к?ижевног ?уза?амност? (пропов?ед у културним аспектима) до политичких про?еката оснива?а "словенска Аустри?а" (аустро-славизма), "Велика Илири?е" (Илиризам), "Свесловенске Ограничене" монархи?е или Федераци?е, као ди?ела "Руске Импери?е".
Литература
[уреди | уреди извор]- Енциклопеди?а Британика, М-П. - Београд: Политика: Народна к?ига, 2005. pp. 149.
- Терзич, Славенко (2010). ?Славянофильство XIX в. в сербской историографии”. Россия и Сербия глазами историков двух стран. Санкт-Петербург: Алетейя. стр. 129—142.
- Терзи?, Славенко (2011). ?Руски словенофили и српско пита?е (1856-1878)”. Српско-руски односи од почетка XVIII до кра?а XX века. Београд: САНУ. стр. 95—107.
Види ?ош
[уреди | уреди извор]Спо?аш?е везе
[уреди | уреди извор]| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
- ^ Pospí?il, Ivo (2025-08-05). ?Slovanství a st?ední Evropa. In: Slovanství ve st?edoevropském prostoru: Iluze, deziluze a realita. Pardubická konference (22.-24. dubna 2004), ed. Dominik Hrodek, 23-35. Praha: Libri.”. Slovanství ve st?edoevropském prostoru: Iluze, deziluze a realita. Pardubická konference (22.-24. dubna 2004): 23—35. ISSN 0031-9228. doi:10.1063/1.1752412.
- ^ Ob?ust, Kristijan (2013). Konstrukcija slovenstva u politici i nauci. Centar za alternativno dru?tveno i kulturno delovanje. ISBN 978-86-89647-00-6.