世界跳水系列赛北京站“梦之队”包揽10金
Леви центар или умерена левица, у политичко? теори?и, ?е назив за позици?у на политичком спектру.
Означава политичке иде?е, политичке странке и политичке покрете ко?и по сво?им теме?ним програмским одре?е?има припада?у политичко? левици, али у сво?о? практично? платформи има?у доста компромисних садржа?а што их приближава политичком центру, те их се због тога не може назвати политичком левицом у класичном смислу.
Политичке странке и организаци?е ко?е се сматра?у левим центром на?чеш?е насто?е прона?и компромис изме?у соци?ално-одговорних и прагматичних садржа?а у сво?им програмима. Од ?их су на?познати?е странке, организаци?е и покрети соци?алдемократске ори?ентаци?е, ко?и се на?чеш?е назива?у левим центром.
По?ам левог центра се често користи и за опис коалици?е ко?у чине странке левице и центра.
Леви центар на политичком спектру представ?а левицу окренуту политичком прагматизму.[4][5] Прагматична политика левог центра се фокусира само на минимални програм, ко?им у оквиру институци?а представничке, парламентарне демократи?е и тржишне капиталистичке економи?е насто?и спровести делимичну промену путем активне економске улоге ?авног сектора, ?авних институци?а и сервиса ко?и би требало да раде на ублажава?у неправди ко?е наноси нерегулисани, либерални модел тржишне капиталистичке економи?е.[6][7][8][9][10][11] Практична реализаци?а такве делимичне промене у оквиру институци?а парламентарне демократи?е и тржишне капиталистичке економи?е обично се назива соци?ално одговорном државом или државом благоста?а.[8][12][13][14][15] Леви центар се сматра умереном стру?ом у савременом левичарском покрету.[16][17][18][19]
Карактеристике
[уреди | уреди извор]Обележ?а левог центра:[11][20][21]
- остваре?е, поштова?е, заштита и унапре?е?е основних ?удских права и слобода, без дискриминаци?е по било ком основу личне карактеристике, као што су: раса, бо?а коже, друштвено порекло, национално порекло, етничка припадност, веза са ма?инским народом или ма?инском за?едницом, ?език, вероисповест или увере?е, политичко или друго миш?е?е, чланство у политичко?, синдикално? или друго? организаци?и, пол, родни идентитет, сексуална ори?ентаци?а, полне карактеристике, брачни или породични статус, ро?е?е, старосна доб, друштвени статус, имовно ста?е, генетичке карактеристике, здравствено ста?е, инвалидитет или друга лична карактеристика;
- остваре?е и разви?а?е демократских институци?а, владавине права и соци?алне одговорности;
- разви?а?е права и слобода запостав?ених и обесправ?ених по?единаца, друштвених група и сло?ева;
- разви?а?е права ?удских би?а на рад, досто?анствену зараду, одмор, болова?е, породи?ско одсуство, штра?к, синдикално организова?е, здравствену заштиту, образова?е и соци?алну заштиту;
- одрживи привредни разво?, уз унапре?е?е равномерног разво?а урбаних и руралних подруч?а;
- афирмаци?а родне равноправности;
- разви?а?е плуралистичког и солидарног друштва ко?е унапре?у?е квалитет живота за раднице и раднике, угрожене сло?еве и целокупно друштво;
- убрза?е друштвеног и научно-технолошког напретка;
- афирмаци?а начела и вредности секуларизма и хуманизма;
- унапре?е?е уравнотежености локалног и регионалног разво?а;
- заштита културног и природног насле?а, те животне средине и животи?а;
- промовиса?е мирног и дипломатског начина решава?а спорова и сукоба;
- кориш?е?е демократских и ненасилних парламентарних и ванпарламентарних облика делова?а и против?е?е свим недемократским, ауторитарним и тоталитарним облицима делова?а.
Умерена прогресивна, прагматична странка у матичном току зем?е ко?а ?е заснована на парламентарно? демократи?и и тржишно? капиталистичко? економи?и, са гласачким телом у умерено? интелектуално? и физичко? радничко? класи, могла би бити описана као политичка странка левог центра.[22][23] Док би странка са ве?им захтевима и ци?евима, ко?а има гласачко тело ме?у оним делом малобро?ни?е, али самосвесни?е интелектуалне и физичке радничке класе, те са истори?ом подршке и учеш?а у еманципаторским и прогресивним покретима, могла бити описана као странка радикални?е, нове левице.[24][25][26][27]
Странке левог центра, као и друге савремене левичарске странке, обично истичу следе?е вредности:[28]
- слобода — не само ?удске слободе, него и слобода од дискриминаци?е, слобода демократске партиципаци?е и слобода од зависности, екстремног сиромаштва, страха и злоупотребе политичке, економске и друге мо?и и положа?а;
- ?еднакост — не само пред законом, него и ?еднаке шансе и могу?ности за све ?уде у разним сферама живота, без обзира на идентитетске различитости, ук?учу?у?и и оне особе са потешко?ама било ко?е врсте;
- солидарност — показива?е разумева?а и саосе?а?а према особама ко?е су жртве неког облика дискриминаци?е, неправде, неравноправности или незгодног стица?а околности, те лична спремност за?едничког делова?а са другима на проналаже?у начина за ума?ива?е и спречава?е таквих по?ава. Ово начело подразумева и разви?а?е институционалних облика солидарности, те интернационалне солидарности.
.jpg)
Леви центар се противи сваком облику ауторитаризма и ?еднопартизма.[29][30][31][32][33][34][35][36] Према томе, леви центар се противи концептима ?еднопарти?ског модела власти ко?е су заступале такозване бо?шевичко-комунистичке парти?е 20. века.[37][38][39][40][41]
Попис странака умерене левице
[уреди | уреди извор]- Лабуристичка странка (Велика Британи?а)
- Лабуристичка странка (Норвешка)
- Лабуристичка странка (Ирска)
- Аустрали?ска лабуристичка странка
- Соци?алдемократска странка Немачке
- Соци?алдемократска странка Аустри?е
- Соци?алдемократска странка Шва?царске
- Соци?алдемократска странка Финске
- Соци?алдемократска странка Шведске
- Соци?алдемократе (Данска)
- Смер — соци?алдемократи?а (Словачка)
- Чешка соци?алдемократска странка
- Соци?алдемократски савез Македони?е
- Соци?алдемократска парти?а Хрватске
- Соци?алдемократе (Словени?а)
- Соци?алдемократска парти?а Црне Горе
- Соци?алдемократска парти?а Босне и Херцеговине
- Соци?алистичка странка (Белги?а)
- Панхеленски соци?алистички покрет (Грчка)
- Шпанска соци?алистичка радничка странка
- Соци?алистичка странка (Француска)
- Демократска странка (Итали?а)
- Соци?алистичка странка (Португали?а)
- Странка европских соци?алиста
- Ма?арска соци?алистичка странка
- Бугарска соци?алистичка странка
- Израелска лабуристичка странка
- Мерец (Израел)
- Соци?алдемократска странка Литвани?е
- Радничка странка (Бразил)
- Лабуристичка странка Новог Зеланда
- Нова демократска странка (Канада)
- Соци?алдемократски савез (Исланд)
- Соци?алдемократска странка (Естони?а)
- Соци?алдемократска странка ?Хармони?а“ (Летони?а)
- Савез демократске левице (По?ска)
- Републиканска народна странка (Турска)
- Демократска странка (Срби?а)
- Соци?алдемократска странка (Срби?а)
- Савез независних соци?алдемократа (Република Српска, Босна и Херцеговина)
- Соци?алистичка парти?а (Република Српска, Босна и Херцеговина)
- Соци?алистичка парти?а Срби?е (Срби?а)
Попис умерених левичарки и левичара
[уреди | уреди извор]- Вили Брант[42]
- Улоф Палме[43]
- Нелсон Мандела[44]
- ?асинда Ардерн
- Хелен Кларк
- Клемент Атли
- Франсоа Митеран
- Лионел Жоспен
- Франсоа Оланд
- Харолд Вилсон
- Ед Милибанд
- ?ереми Корбин
- Рудолф Шарпинг
- Франк-Валтер Шта?нма?ер
- Мартин Шулц
- Зигман Габри?ел
- Андреа Налес
- Елио ди Рупо
- Стефан Левен
- Горан Персон
- Гро Харлем Брунтланд
- ?ута Урпилаинен
- Анти Рине
- Мете Фредериксен
- Хеле Торнинг-Шмит
- Фелипе Гонзалес
- Хосе Луис Родригез Запатеро
- Педро Санчез
- Кристи?ан Керн
- Памела Ренди-Вагнер
- Вернер Фа?ман
- Алфред Гузенбауер
- Франц Враницки
- Фред Синовац
- Бруно Кра?ски
- Бруно Питерман
- Марио Соарес
- Антонио Гутерес
- Жозе Сократес
- Антонио Кошта
- Ивица Рачан
- Иво ?осипови?
- Серге? Станишев
- Индира Ганди
- Федерика Могерини
- Тар?а Халонен
- Гунар Мирдал
- Алва Мирдал
- Сандро Пертини
- Сана Марин
- ?оухана Сигурдардоутир
- Хозе Мухика
- Борис Тади?
Види ?ош
[уреди | уреди извор]- Прогресивизам
- Соци?ализам
- Демократски соци?ализам
- Прогресивна али?анса
- Соци?алистичка интернационала
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ "About Our Logo". Tamiment Library and Robert F. Wagner Archives. New York University. Archived from the original on 2025-08-06. Retrieved May 25, 2016.
- ^ "Metropolitan. v.38 1913". HathiTrust. pp. 63. Retrieved 2025-08-06.
- ^ "Most's Meeting". Indianapolis Indiana State Sentinel. September 21, 1887. pp. 1 Column 1.
- ^ Blaazer, David (2002) [1992]. The Popular Front and the Progressive Tradition: Socialists, Liberals, and the Quest for Unity, 1884–1939. . Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-41383-1.
- ^ Understanding Social Democracy (PDF). What's Left of the Left: Liberalism and Social Democracy in a Globalized World. Cambridge, Massachusetts: Minda de Gunzburg Center for European Studies, Harvard University. Приступ?ено 29. 1. 2016.
- ^ Notermans, Ton (2000). Money, Markets, and the State: Social Democratic Economic Policies since 1918. Cambridge Studies in Comparative Politics. . Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-63339-0.
- ^ Brandal, Nik; Bratberg, ?ivind; Thorsen, Dag Einar (2013). The Nordic Model of Social Democracy. Basingstoke, England: Palgrave Macmillan. ISBN 978-1-137-01326-2.
- ^ а б Sejersted, Francis (2011). Adams, Madeleine B., ур. The Age of Social Democracy: Norway and Sweden in the Twentieth Century. Превод: Daly, Richard. . Princeton University Press. ISBN 978-0-691-14774-1.
- ^ Berman, Sheri (1998). The Social Democratic Moment: Ideas and Politics in the Making of Interwar Europe. . Cambridge, Massachusetts: Harvard University Press. ISBN 978-0-674-44261-0.
- ^ Aspalter, Christian (2001). Importance of Social Democratic Movements in Welfare Politics: With Special Reference to Germany, Austria and Sweden. Huntington, New York: Nova Science Publishers. ISBN 978-1-56072-975-4.
- ^ а б Badie, Bertrand; Berg-Schlosser, Dirk; Morlino, Leonardo, ур. (2011). ?Social Democracy”. International Encyclopedia of Political Science. 8. Sage Publications. ISBN 978-1-4129-5963-6.
- ^ Thorsen, Dag Einar; Brandal, Nik; Bratberg, ?ivind (2013). ?Utopia Sustained: The Nordic Model of Social Democracy”. London: Fabian Society. Приступ?ено 2. 8. 2016.
- ^ Sachs, Jeffrey D. (2006). ?The Social Welfare State, beyond Ideology”. Scientific American. св. 295 бр. 5. New York. стр. 42. ISSN 0036-8733. Архивирано из оригинала на датум 12. 10. 2007. Приступ?ено 2. 8. 2016.
- ^ Upchurch, Martin; Taylor, Graham; Mathers, Andrew (2009). The Crisis of Social Democratic Trade Unionism in Western Europe: The Search for Alternatives. Contemporary Employment Relations. Farnham, England: Ashgate Publishing. ISBN 978-0-7546-7053-7.
- ^ Fitzpatrick, Tony (2003). After the New Social Democracy: Social Welfare for the Twenty-First Century. . Manchester University Press. ISBN 978-0-7190-6477-7.
- ^ Bardhan, Pranab; Roemer, John E. (1992). ?Market Socialism: A Case for Rejuvenation”. Journal of Economic Perspectives. 6 (3): 101—116. ISSN 0895-3309. doi:10.1257/jep.6.3.101.}}
- ^ Britain, Ian (2005) [1982]. Fabianism and Culture: A Study in British Socialism and the Arts, c. 1884–1918. . Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-02129-6.
- ^ Hinnfors, Jonas (2006). Reinterpreting Social Democracy: A History of Stability in the British Labour Party and Swedish Social Democratic Party. Critical Labour Movement Studies. . Manchester University Press. ISBN 978-0-7190-7362-5.
- ^ Janowsky, Oscar Isaiah (1959). Foundations of Israel: Emergence of a Welfare State. Princeton, New Jersey: Van Nostrand.
- ^ Meyer, Thomas; Hinchman, Lewis P. (2007). The Theory of Social Democracy. . Cambridge, England: Polity Press. ISBN 978-0-7456-4113-3.
- ^ ? Hoefer, Richard (2013). ?Social Welfare Policy and Politics”. Colby, Ira C.; Dolmus, Catherine N.; Sowers, Karen M. Connecting Social Welfare Policy to Fields of Practice. Hoboken, New Jersey: John Wiley & Sons. ISBN 978-1-118-17700-6.
- ^ Jackson, Ben (2008). ?Social Democracy”. Durlauf, Steven N.; Blume, Lawrence E. The New Palgrave Dictionary of Economics. 7 (2nd edition). Basingstoke, England: Palgrave Macmillan. ISBN 978-0-333-78676-5.
- ^ Ishay, Michelle R. (2008) [2005]. The History of Human Rights: From Ancient Times to the Globalization Era. . Berkeley: University of California Press. ISBN 978-0-520-25641-5.
- ^ Hudson, Kate (2012). The New European Left: A Socialism for the Twenty-First Century?. Basingstoke, England: Palgrave Macmillan. ISBN 978-0-230-24876-2.
- ^ Busky, Donald F. (2000). Democratic Socialism: A Global Survey. Westport, Connecticut: Praeger Publishers. ISBN 978-0-275-96886-1.
- ^ Harrington, Michael (2011) [1989]. Socialism: Past and Future. New York: Arcade Publishing. ISBN 978-1-61145-335-5.
- ^ Schweickart, David (2007). ?Democratic Socialism”. Anderson, Gary L.; Herr, Kathryn G. Encyclopedia of Activism and Social Justice. 1. Thousand Oaks, California: Sage Publications. ISBN 978-1-4129-1812-1.
- ^ Tansey, Stephen D.; Jackson, Nigel (2008). Politics: The Basics. London: Routledge. ISBN 978-0-415-42244-4.
- ^ (2006). The Primacy of Politics: Social Democracy and the Making of Europe's Twentieth Century. . Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-81799-8.
- ^ Evans, Bryan; Schmidt, Ingo, ур. (2012). Social Democracy After the Cold War. . Edmonton, Alberta: Athabasca University Press. ISBN 978-1-926836-87-4.
- ^ Kenworthy, Lane (2014). Social Democratic America. . New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-932251-0.
- ^ Cronin, James E.; Ross, George W.; Shoch, James (2011). What's Left of the Left: Democrats and Social Democrats in Challenging Times. . Durham, North Carolina: Duke University Press. ISBN 978-0-8223-5079-8.
- ^ Rubinstein, David (2006). The Labour Party and British Society: 1880–2005. . Brighton, England: Sussex University Press. ISBN 978-1-84519-055-2.
- ^ Corfe, Robert (2010). The Future of Politics: With the Demise of the Left/Right Confrontational System. Bury St Edmunds, England: Arena Books. ISBN 978-1-906791-46-9.
- ^ Orlow, Dietrich (2000). Common Destiny: A Comparative History of the Dutch, French, and German Social Democratic Parties, 1945–1969. New York: Berghahn Books. ISBN 978-1-57181-185-1.
- ^ Edinger, Lewis Joachim (1956). German Exile Politics: The Social Democratic Executive Committee in the Nazi Era. Berkeley: University of California Press.
- ^ 'State Capitalism' in the Soviet Union. M.C. Howard and J.E. King
- ^ Binns, Peter (1986). "State Capitalism".
- ^ Childs, David (2000). The Two Red Flags: European Social Democracy and Soviet Communism since 1945. London: Routledge. ISBN 978-0-415-22195-5.
- ^ Bogdanor, Vernon (1985). ?The Social Democratic Party and the Alliance”. Ур.: Burch, Martin; Jaenicke, Douglas; Gardner, John. Three Political Systems: A Reader in British, Soviet and American Politics. . Manchester University Press. ISBN 978-0-7190-1085-9.
- ^ Van Oudenaren, John (1991). Détente in Europe: The Soviet Union and the West since 1953. . Durham, North Carolina: Duke University Press. ISBN 978-0-8223-1133-1.
- ^ Encyclop?dia Britannica: Willy Brandt
- ^ Encyclop?dia Britannica: Olaf Palme
- ^ ?Mandela is 'greatest political hero'”. Архивирано из оригинала 15. 10. 2007. г. Приступ?ено 09. 05. 2018.
Додатак
[уреди | уреди извор]- Barbieri, Pierpaolo (25 April 2017). "The Death and Life of Social Democracy". Foreign Affairs.
- Anderson, Gary L.; Herr, Kathryn G.. Encyclopedia of Activism and Social Justice. SAGE Publications. 2007. ISBN 978-1412918121. стр. 448.
- Eatwell, Roger; Wright, Anthony (1 March 1999). Contemporary Political Ideologies: Second Edition. Bloomsbury Academic. ISBN 978-0826451736. стр. 80.
- Curian, George Thomas; Alt, James E.; Chambers, Simone; Garrett, Geoffrey; Levi, Margaret; McClain, Paula D (12 October 2010). The Encyclopedia of Political Science Set. . CQ Press. pp. 401. ISBN 978-1933116440.
- Sargent Tower, Lyman (2009). Contemporary Political Ideologies: A Comparative Analysis (14th ed.). Wadsworth Publishing.
- Draper, Hal (1966). "The Two Souls of Socialism". New Politics.
- Hain, Peter (1995). Ayes to the Left. Lawrence and Wishart.
- Bernstein, Eduard (1899). "Evolutionary Socialism". Marxists Internet Archive.
- Bevan, Aneurin (1952). In Place of Fear.
- Tarnoff, Ben (12 July 2017). "How social media saved socialism". The Guardian.
- Batson, Andrew (March 2017). "The State of the State Sector". Gavekal Dragonomics.
- Morley, James W. (1993). Driven by Growth: Political Change in the Asia-Pacific Region.
- Kerr, Roger (9 December 1999). "Optimism for the New Millennium".
- Jackson, Samuel (6 January 2012). "The failure of American political speech". The Economist.
- Zimmerman, Klaus (19 February 2010). "Social Democracy in America?". The Atlantic.
- Lerer, Lisa (16 July 2009). "Where's the outrage over AIG bonuses?". Politico.
- Powell, Michael (6 November 2006). "Exceedingly Social But Doesn't Like Parties". The Washington Post.
- Carlock, Greg; McElwee, Sean (18 September 2018). "Why the Best New Deal Is a Green New Deal". The Nation. ISSN 0027-8378
- "Resolution: Recognizing the duty of the Federal Government to create a Green New Deal" (PDF). U.S. House of Representatives.
- Rizzo, Salvador (11 February 2019). "Fact Checker: What's actually in the 'Green New Deal' from Democrats?". The Washington Post.
- "An Open Call to All Progressive Forces". Progressive International. 30 November 2018.
- Engels, Friedrich (1885). England in 1845 and in 1885. Cited in Hollander 2011
- Luxemburg, Rosa. Reform or Revolution.
- Engels, Friedrich (2004). Collected Works, Volume 50. New York: International Publishers.
- Springer, Simon; Birch, Kean; MacLeavy, Julie, eds. (2016). The Handbook of Neoliberalism. Routledge. ISBN 978-1138844001
- "Declaration of principles". Socialist International. 22 June 1989.
- Arora, N.D. (2010). Political Science for Civil Services Main Examination. Tata McGraw-Hill Education.
- Gregory, Paul; Stuart, Robert. Comparing Economic Systems in the Twenty-First. South-Western College Pub. 2003. ISBN 978-0-618-26181-9. стр. 152.
- Tom Angier (8 February 2017). "What French philosophy can tell us about the EU, nationhood, and the decline of social democracy".
- J?rg Michael Dostal (19 December 2016). "The Crisis of German Social Democracy Revisited". The Political Quarterly.
- Espen Goffeng (12 September 2017). "En venstreside p? villspor".
- G. R. Searle (2004). A New England?: Peace and War, 1886–1918. ISBN 9780198207146
- Lewis, Jane; Surender, Rebecca (2004). Welfare State Change: Towards a Third Way?. Oxford University Press.
- Gregoire, Carolyn (10 September 2013). "The Happiest Countries In The World". The Huffington Post.
- Conley, Julia (20 March 2019). "Social Democratic Nations Rank Happiest on Global Index (Again).". Common Dreams.
- Radcliff, Benjamin (25 September 2013). "Western nations with social safety net happier". CNN.
- "Hjalmar Branting: The Nobel Peace Prize 1921".
- "Encyclop?dia Britannica: Wilhelm Liebknecht".
Спо?аш?е везе
[уреди | уреди извор]
- ?Socialdemocrat.org”. Архивирано из оригинала 12. 04. 2006. г. Приступ?ено 14. 05. 2020.
- ?Radovi na temu budu?nosti kanadske socijaldemokratije”. Архивирано из оригинала 12. 04. 2006. г.
- Socialdemocracia.org (na ?panskom)
- ?Canadian Encylopedia: Social democracy”. Архивирано из оригинала 29. 11. 2011. г. Приступ?ено 14. 05. 2020.
- Socijaldemokratija u nedovr?enoj globalnoj revoluciji (engleski)
- Kriza Socijaldemokratije od Roze Luksemburg (engleski)
- ?Novi Plamen - levi list koji iznosi i socijaldemokratske stavove”. Архивирано из оригинала 03. 08. 2011. г.
