不忘初心 红色追寻，将乐县府前广场迎来百...

百度 近年来，国家食品药品监督管理总局多次提醒大家关注沙星类药物的不良反应，包括关节病变、致周围神经病变作用、中枢神经系统毒性等。

Манипулаци?а масама (енгл. crowd manipulation) представ?а употребу техника ко?е су засноване на принципима психологи?е маса, ради привлаче?а, контролиса?а или утица?а на масе и ?ихове же?е како би се ?ихово понаша?е усмерило ка одре?ено? рад?и. Манипулаци?а се данас користи у свим сферама живота, али ова пракса ?е посебно распростра?ена у области политике и послова?а и може олакшати процес одобрава?а или неодобрава?а или пак довести до равнодушности према неко? особи, прописима или производима. Етичност манипулаци?е масама се обично доводи у пита?е.

Манипулиса?е масама се разлику?е од пропаганде, иако ?една другу могу по?ачати како би се произвео же?ени резултат. Ако пропаганда представ?а "доследан, тра?ан напор да се створе или облику?у дога?а?и ради утица?а на однос ?авности према неком подухвату, иде?и или групи", онда манипулиса?е масама представ?а релативно кратак позив на делова?е ?едном када ?е семе пропаганде ве? посе?ано (погледати предпропаганду) и ?авност орагнизована у масу. Пропагатор се обра?а широким народним масама, иако су оне поде?ене у више категори?а, док се манипулатор обра?а само одре?еном делу ?уди ко?и те масе сачи?ава?у. У ванредним ситуаци?ама, манипулатор односно диктатор може користити масовне меди?е како би се народним масама обратио уживо, слично као на митингу.

Манипулиса?е масама се тако?е разлику?е и од контролиса?а масе, што представ?а термин из области безбедности. Власти користе контролу маса ради обуздава?а и растура?а демонстраци?а, као и ради превенци?е и одговора на гра?анску непослушност и незаконите рад?е као што су немири и п?ачке.

Функци?а и моралност

Манипулатор привлачи, контролише и утиче на масе без примене физичке силе, иако ?егов ци? може бити подстица?е употребе силе од стране масе или власти. Пред почетак Америчког рата за независност, Сем?уел Адамс ?е снабдео становнике Бостона са костимима, реквизитима и музичким инструментима како би повели протестне песме на протестима у луци и како би парадирали бостонским улицама. Ако би та маса ?уди испровоцирала британске власти на употребу наси?а, као што су то учинили приликом Бостонског масакра 5. ма?а 1770. године, Адамс би потом написао и дистрибуирао сензационалистички извешта? о инцидентима како би подстакао незадово?ство, а у?едно и ?единство ме?у Америчким колони?ама. Амерички начин манипулаци?е може се одредити као алат меке мо?и, што представ?а "способност да доби?ете оно што желите без принуде или пла?а?а, ве? путем привлачности.".

Сензационални опис Бостонског масакра из 1770. године. Овакви плакати су се користили како би се подстакло незадово?ство, а у?едно и ?единство ме?у Амерчким колони?ама против Британске круне уочи Америчког рата за независност.

Термин манипулиса?а масама ?е исковао харвардски професор ?озеф На? осамдесетих година двадесетог века, иако он ни?е био творац самог концепта манипулиса?а масама. Технике ко?е су кориш?ене да би се придобило миш?е?е маса су биле знача?но разматране и разви?ане од стране Марка Квинтили?ана у ?еговом делу " Institutio oratoria" и у Аристотелово? к?изи "Реторика". Први познати зачеци манипулаци?е масама ?ав?а?у се ?ош у 5 веку п. н. е. , када су парничари из Сиракузе тражили начин да побо?ша?у сво? начин убе?ива?а пред судом.

Термин манипулаци?а не мора се увек схватати у негативном значе?у. Штавише, поступци маса не мора?у нужно бити криминалне природе.

Густав Ле Бон, француски социолог ?е написао:

Гомила ?е без зна?а често злочиначка, но она ?е често и херо?ска. Овакве су нарочито гомиле, ко?е су се дале водити у смрт за поб?еду каквог в?ерова?а или какве иде?е, ко?е се одушев?ава?у за славу и част, ко?е ср?у готово без круха и оруж?а, као у ври?еме крижарских во?ни, да се свети гроб ослободи од нев?ерника или као године 1793.да се одбрани ота?бина. То ?е додуше несви?есни хероизам, али ова? хероизам гради пов?есницу. Кад би се у активу народа могла уписати само велика д?ела, ко?а су била хладно промиш?ена, имали би анали сви?ета мало тога записати!

Густав Ле Бон

Едвард Бернаис, такозвани отац односа с ?авнош?у ?е веровао да државна манипулаци?а не само што ?е морална, ве? ?е и нужна. Он ?е тврдио да "мале, невид?иве владе ко?е разуме?у менталне процесе и друштвене обрасце маса, управ?а?у ?авним м?е?ем уз сагласност." Ово ?е неопходно ради поделе рада и спречава?а хаоса и конфузи?е."Глас ?уди изражава ?ихово миш?е?е, а то миш?е?е ?е подложно утица?у лидера групе у ко?ег они има?у повере?е и ?уди ко?и влада?у техникама манипулаци?е ?авног м?е?а." Он ?е тако?е написао:"нама управ?а, наше мисли су обликоване, наши укуси су формирани, наше иде?е су сугирисане у велико? мери од стране човека за кога никада нисмо чули. То ?е логичан исход начина на ко?и ?е наше демократско друштво уре?ено."

Други су тврдили да неке технике нису суштински зле, ве? су вреднсосно неутралне. Политиколог Morton C. Blackwell ?е у свом говору "?уди, парти?е и снага" рекао: "бити у праву у смислу бити коректан ни?е дово?но за победу. Политичка техника одре?у?е политички успех. Научите како да организу?ете и комуницирате. Ве?ина политичких техника ?е вредносно неутрална. Дугу?ете сво?о? филозофи?и да изучи како победити."

Укратко, манипулатори различитих идеологи?а могу успешно употреб?авати исте технике да би постигли сво? ци?, био он добар или лош. Технике манипулиса?а масама нуде по?единцима или групама вредносно неутрална средства како би се побо?шао ефекат ?ихових порука.

Да би се манипулисало масама, прво треба схватити шта се подразумева под масама, као и принципе на ко?има почива ?ихово понаша?е.

Масе и ?ихово понаша?е

Маса се одре?у?е као мноштво индивидуа без изразите соци?алне структуре, али ко?е због за?едничких примитивних мотива показу?у релативну ?единственост понаша?а. Мноштво индивидуа поста?е маса онда када почну повезано да делу?у нагонски, емоционални и ирационални пориви.

Масе се могу поделити према степену ?ихове тра?ности и посто?аности ?ихове свести на хомогене и хетерогене. Ле Бон ?е додатно хетерогене масе поделио на анонимне (уличне гомиле) и неанонимне (пороте, парламентарне скупштине), а хомогене на секте, касте и класе

Пита?е да ли ?е нека маса хомогена или хетерогена ?е веома дискутабилно, ?ер ?една иста маса може неприметно да се трансформише из ?едне у другу врсту.

По?единци ко?и сачи?ава?у масу се у ?о? понаша?у онако како се самостално скоро никада не би понашали. Ле Бон ?е написао:

Чи?еница, ко?а на?више удара у очи код психолошке гомиле,?е ова: макар какви су по?единци, ко?и ?е сачи?ава?у, макар како су сродни или несродни у начину живота, занима?у, знача?у или интелигенци?и, они ве? самом чи?еницом, ко?а их ?е преобразила у гомилу, добива?у неку за?едничку душу, ко?ом ос?е?а?у, мисле и раде на начин сасвим различит од онога, ко?им би мислио, ос?е?ао и радио сваки од ?их засебно. Има иде?а, ос?е?а?а, што наста?у или се претвара?у у д?ела само кад су по?единци у гомили.

Неколико теори?а из 19. и с почетка 20. века су покушале да об?асне ова? феномен. Ови радови су за?едно допринели "класично? теори?и" у психологи?и масе. Ме?утим, 1968. године, социолог доктор Карл Кауч (Carl Couch) са Универзитета у Ливерпулу ?е одбацио многе од стереотипа везаних за понаша?е маса ко?и су описани у класично? теори?и. ?егова критика ?е имала широку подршку ме?у ?еговим колегама, али ?е ипак и да?е била сврставана у модерну теори?у. Савремени модел, ко?и ?е заснован на индивидуалистичком концепту понаша?а маса, ко?и ?е разви?ен од стране Floyd Allport-a1924. године, представ?а модел разра?еног друштвеног идентитета (ESIM).

Класична теори?а

Француски историчар и социолог Hippolyte Taine ?е у освит Француско-Пруског рата 1871. године пружио први модеран приказ психологи?е маса. Густав Ле Бон ?е у свов? к?изи ?Психологи?а гомила” из 1895. године писао да су масе у Француско? током 19. века биле у суштини запа?иве, ирационалне гомиле ко?е су лако потпадале под утица? преступника. Он ?е сугерисао да хетерогени елементи ко?и сачи?ава?у ову врсту масе, у суштини формира?у ново би?е, хеми?ску реакци?у у ко?о? се особине масе ме?а?у.

Париска комуна

Он ?е написао:

У изв?есним конкретним приликама и само у тим приликама има нагомилава?е ?уди нове знача?ке, ко?е се у многом разлику?у од оних, што их имаду по?единци, ко?и сачи?ава?у та? скуп. Сви?есне особности неста?е, ос?е?а?и и иде?е свих по?единаца управ?енесу у истом см?еру. Наста?е скупна душа, без сум?е пролазна, но ?едноставно или комплицирано, само ако се оно ли?епо изводи и по глазбеницима, ко?има равна одушев?ени првак.

Битне карактеристике понаша?а у гомили по Ле Бону ?есу:

1. нивелира?е индивидуалних разлика и општа хомегеност понаша?а, што ?е последица преовладава?а примитивних и несвесних делова личности, а прате ?е нетрепе?ивост према разлици и осе?а?е мо?и и лична неодговорност;
2. пуна интелектуална инфериорност и неприступачност разлогу, лаковерност и неспособност зак?учива?а;
3. промена у емоционалном понаша?у, екстремне емоци?е, ?ихова несталност, спремност на наси?е и деструкци?у. Основни процес ?е хипнотичка сугестибилност.

Модерна теори?а

Критичари класичне теори?е тврде да ?е она веома погрешна у анализи контекста понаша?а масе, да ?о? недоста?е емпири?ска подршка и да она игнорише утица? мера за одржава?е поретка на понаша?е масе.

1968. године Dr. Carl J. Couch ?е испитао и демантовао многе стреотипе класичне теори?е у свом чланку "Колективно понаша?е: испитива?е неких од стереотипа"(eng: Collective Behavior: An Examination of Some Stereotypes). Од тада други научници из области друштвених наука су потврдили ве?ину ?егових критика.

Зна?е из ових студи?а психологи?е масе указу?у на то да:

• "гомиле нису хомогени ентитети" али су састав?ене од "ма?ег бро?а по?единаца и од великог бро?а малих група ?уди ко?и се ме?усобно позна?у".
• Учесници у гомили (ни)су ?едногласни у ?ихово? мотиваци?и. Они ретко делу?у уз потппуну сагласност, а ако тако поступе, та рад?а не тра?е дуго".
• гомила не осака?у?е индивидуалну спозна?у, нити се ?едино истиче наси?ем или незаконитим рад?ама.
• индивидуални ставови и личне особине, као и друштвено-економске, демографске и политичке проме?иве су лоши показате?и за предви?а?е ?ачине нереда и учеш?а по?единаца.

Према студи?и Института за одбрамбрене технологи?е Penn State универзитета из 2001. године, масе пролазе кроз процес ко?и се састо?и од почетне, сред?е и завршне фазе. Нарочито:

• Процес окуп?а?а: ова фаза ук?учу?е привремено окуп?а?е по?единаца на тачно одре?ени временски период. Пракса указу?е да се те скупине на?чеш?е окуп?а?у помо?у организованог начина мобилизаци?е, али тако?е се могу окупити помо?у импровизованих процеса као што ?е усмени позив не-званичних организатора.
• Привремени скуп: у ово? фази по?единци су окуп?ени и учеству?у како у индивидуалним тако и групним активностима. Ретко сви по?единци учеству?у у активностима, а они ко?и не учеству?у, то чине сво?ево?но. Учеш?е у активностима варира у зависности од врсте и сврхе окуп?а?а, али уз представнике цркве она ?е ве?а (80-90%).
• Процес разилаже?а: у завршно? фази, учесници у маси се разилазе са за?едничке локаци?е на неке више алтернативне.

Немири наста?у када ?едан или више по?единаца у оквиру скупа учеству?у у наси?у према лицима или имовини. Према истражива?има из САД и Европе, подаци за период 1830-1930 и од 1960. до данас, указу?у на то да ?е у ма?е од 10 процената демонстраци?а укчучено наси?е према лицима или имовини.

Модел разра?еног друштвеног идентитета (eng:Elaborated social identity model(ESIM))

Савремени модел ?е тако?е разви?ан од стране Steve Reicher-a, John Drury-a i Clifford Stotta-a и знача?но се разлику?е од класичне теори?е понаша?а гомиле.

Према Clifford Stott-у са Универзитета у Лидсу:

Модел разра?еног друштвеног идентита у сво?о? основи има претпоставку да саставни део "?А" концепта ко?и одре?у?е друштвено понаша?е ?уди потиче из психолошког чланства одре?ене соци?алне категори?е (нпр. ?единствени идентитет по?единца), учесници у гомили тако?е има?у низ друштвених идентитета ко?и се могу истицати у психолошком систему ко?и се назива "?А". Колективне рад?е поста?у могу?е када ?е одре?ени друштвени идентитет истакнут истовремено и стога га деле учесници у гомили.

Sttot-ов завршни део се разлику?е од "уро?ености" квалитета гомиле према Ле Бону, у ко?о? свест по?единца води ка несвесности гомиле. ESIM тако?е разматра ефекат мера одржава?а поретка на понаша?е гомиле. Он упозорава да би насумична употреба силе могла створити редефинисани начин у?еди?е?а у гомилу у условима нелегитимности поступака полици?е и отпора према ?има." То би могло суштински уву?и гомилу у сукоб, упркос почетно? недоумици по?единаца у гомили.

Планира?е и технике манипулаци?е

Манипулиса?е масама се сато?и из неколико елемената:анализа контекста, одабир локаци?е, пропаганда, ауторитет и начин испо?ава?а.

Пропаганда

Манипулатор масама и пропагатор могу деловати за?едно како би постигли бо?и резултат него што би савки од ?их по?единачно.

Према Edward Bernays -у, пропагатор мора припремити сво?у ци?ну групу да мисли о поруци и да ?е очеку?е пре него што она буде испоручена. Поруке саме по себи мора?у бити тестиране унапред, ?ер ?е неефикасна порука гора него никава.

Социолог Jaques Ellul ?е ову активност назвао предпропаганда, и она ?е к?учна како би главна порука била ефектна. Ellul ?е у сво? к?изи "Propaganda:The Formation of Men's Attitudes" написао:

Директно? пропаганди, у ци?у ме?а?а миш?е?а и ставова, мора претходити пропаганда ко?а ?е социолошког карактера, ко?а полако и свеобухватно насто?и да створи климу пово?них ставова. Ни?една пропаганда не може бити ефектна без предпропаганде, ко?а ?е без директне или приметне агреси?е ограничена у ствара?у двосмислености, сма?е?у предрасуда и шире?у слика ко?е су очигледно без сврхе…

У исто? к?изи аутор упоре?у?е социолошку пропаганду са ора?ем, а директну пропаганду са се?а?ем; не можете урадити ?едно без другога.

Социолошка пропаганда представ?а феномен када друштво насто?и да интегрише што ве?и бро? по?единаца у себе об?еди?ава?ем понаша?а сво?их припадника по одре?еном обрасцу, шире?и сво? начин живота у иностранство и на та? начин наме?у?и се другим групама.

Ауторитет

Манипулатор може бити беседник, група, музичар, спортиста или нека друга особа ко?а покре?е масу ка тачци споразума пре него што упути конкретан позив за делова?е. Аристотел ?е веровао да етос, односно кредибилитет манипулатора доприноси ?егово? убед?ивости.

Углед (престиж) ?е облик доминаци?е ко?у над нашим умом оствару?е по?единац, рад или иде?а. Манипулатор са високим угледом паралише критичко миш?е?е масе и изазива страхопоштова?е. Ауторитет проистиче из угледа, ко?и може бити стечени (зва?е, професи?а, униформа) и лични (нпр. унутраш?а снага). Лични углед ?е као укротите? див?е звери ко?а га може лако прождрати. Успех ?е на?важни?и фактор ко?и утиче на лични углед. Ле Бон ?е написао:"када се углед доводи у пита?е, онда он преста?е да посто?и". Стога би манипулатору одговарало да спречи такву дискуси?у и одржи одсто?а?е од масе, како ?егове грешке не би подривале ?егов углед.

Начин испо?ава?а поруке

Способност манипулатора да утиче на масе посебно зависи од ?еговог/?еног визуелног, вокалног и вербалног испо?ава?а поруке. Винстон Черчил ?е сво?е зак?учке о говору пред масама документовао у к?изи "The Scaffolding of Rhetoric". Неки од ?их су:

Винстон Черчил држи говор у Британско? колони?и Рт добре наде 1899. године.

• "Исправност дикци?е", односно избор одговара?у?их речи како би се пренео прави смисао
• "Ритам", говор треба да садржи дуге и звучне реченице
• "Акумулаци?а аргумената", треба да посто?и временски размак изме?у таласа звукова и живих слика како би се маса довела до громогласног успона
• "Аналоги?а", повезива?е непознатог са познатим
• "Фанатичност", употреба израза, без обзира колико екстремни били ради отелотворе?а осе?а?а говорника и публике

Адолф Хитлер ?е веровао да може да примени лекци?е из пропаганде ко?е ?е болно научио од стране савезника у Првом светском рату, и да би примена тих лекци?а касни?е била корисна Немачко?. Следе?е тачке нуде користан увид у начин ?еговог размиш?а?а изван ?егових наступа на бини:

Адолф Хитлер преноси поруку током говора путем иражава?а емоци?а и говора тела

• обра?ати се масама:"Пропаганда мора бити усмерена увек и уск?учиво према масама", ради?е него научно образвано? интелигенци?и.
• ци?ати емоци?е:"Пропаганда мора ци?ати емоци?е и само малу количину такозваног интелекта"
• порука треба да буде ?едноставна: "Грешка ?е пропаганду приме?ивати вишестрано… При?емчивост широких народних маса ?е веома ограничена, ?ихова интелигенци?а ?е ниска, али ?е ?ихова мо? заборав?а?а огромна"
• слушаоце треба припремати за на?гори могу?и сценарио: "Во?ника треба припремити за ужасе рата, и тако га сачувати од разочаре?а. После тога ?е му и на?грозни?е оруж?е ко?е ?е кориш?ено против ?ега деловати само као потврда онога што му ?е пропагатор причао; исто тако ?е о?ачати ?егово повере?е у истинитост тврд?и ?егове Владе, док ?е с друге стране то пове?ати ?егов бес и мрж?у према злом непри?ате?у"
• поруку треба константно понав?ати: "техника пропагатора се мора ограничити на неколико тачака и стално их понав?ати. Овде, као и свугде, упорност ?е први и на?важни?и услов за успех"

Технике манипулаци?е

Амерички лингвиста и филозоф Ноам Чомски ?е истакао 10 на?важни?их техника манипулаци?е:

Ноам Чомски

1. Преусмерава?е паж?е. Паж?у ?авности треба преусмеравати са важних проблема на неважне. Презапослити ?авност поплавом небитних информаци?а, да ?уди не би размиш?али и стекли основна сазна?а у разумева?у света.
2. Ствара?е проблема. Ова метода се назива и “проблем-реагова?е-реше?е”. Треба створити проблем, да би део ?авности реаговао на ?ега. На пример: изазвати и преносити наси?е са намером, да ?авност лакше прихвати ограничава?е слободе, економску кризу или да би се оправдало руше?е соци?алне државе.
3. Поступност промена. Да би ?авност пристала на неку неприхват?иву меру, уводити ?е постепено, “на кашичицу”, месецима и годинама. Промене, ко?е би могле да изазову отпор, ако би биле изведене нагло и у кратком временском року, би?е спроведене политиком малих корака. Свет се тако временом ме?а, а да то не буди свест о променама.
4. Одлага?е. ?ош ?едан начин за припрема?е ?авности на непопуларне промене ?е, да се на?ав?у?у много рани?е, унапред. ?уди тако не осете од?едном сву тежину промена, ?ер се претходно привикава?у на саму иде?у о промени. Сем тога и “за?едничка нада у бо?у буду?ност” олакшава ?ихово прихвата?е.
5. Употреба дечи?ег ?езика. Када се одраслима обра?а као кад се говори деци, постижемо два корисна учинка: ?авност потиску?е сво?у критичку свест и порука има снажни?е де?ство на ?уде. Та? сугестивни механизам у велико? мери се користи и приликом рекламира?а.
6. Бу?е?е емоци?а. Злоупотреба емоци?а ?е класична техника, ко?а се користи у изазива?у кратког спо?а, приликом разумног просу?ива?а. Критичку свест заме?у?у емотивни импулси (бес, страх, итд.) Употреба емотивног регистра омогу?ава приступ несвесном, па ?е касни?е могу?е на том нивоу спровести иде?е, же?е, бриге, бо?азни или принуду, или пак изазвати одре?ена понаша?а.
7. Незна?е. Сиромашни?им сло?евима треба онемогу?ити приступ механизмима за разумева?е манипулаци?е ?иховим пристанком. Квалитет образова?а нижих друштвених сло?ева треба да буде што слаби?и или испод просека, да би понор изме?у образова?а виших и нижих сло?ева остао непремостив.
8. Велича?е глупости. ?авност треба подстицати у прихвата?у просечности. Потребно ?е убедити ?уде да ?е (ин, у моди), поже?но бити глуп, вулгаран и неук. Истовремено треба изазивати отпор према култури и науци.
9. Ствара?е осе?а?а кривице. Треба убедити сваког по?единца да ?е само и иск?учиво он одговоран за сопствену несре?у, услед оскудног зна?а, ограничених способности, или недово?ног труда. Тако несигуран и потце?ен по?единац, оптере?ен осе?а?ем кривице, одуста?е од траже?а правих узрока свог положа?а и побуне против економског система.
10. Злоупотреба зна?а. Брз разво? науке у послед?их 50 година ствара расту?у провали?у изме?у зна?а ?авности и оних ко?и га поседу?у и користе, влада?у?е елите. “Систем”, заслугом биологи?е, неуробиологи?е и практичне психологи?е, има приступ напредном зна?у о човеку и на физичком и на психичком плану.

Употреба манипулаци?е масама

Политика

Политички процес пружа обилату прилику за употребу техника манипулаци?е масама како би се обезбедила подршка за кандидате или спрово?е?е одре?ених мера. Од предизборних митинга до расправа у скупштини и об?аве рата, државници су кроз истори?у користили ове технике како би пренели сво?е поруке.

Послова?е

?ош од по?аве масовне производ?е предузе?а и корпораци?е су се користиле манипулаци?ом маса како би продали сво?е производе. Рекламира?е служи као пропаганда за припрема?е буду?е публике да прихвати одре?ену поруку. Edward Bernays ?е сматрао да ?е реклама бити ефикасни?а ако се створи окруже?е ко?е подстиче куповину одре?ених производа. Тако на пример уместо рекламира?а карактеристика клавира, купцима треба пласирати иде?у о музичко? соби.

Манипулиса?е масама се нарочито користи у индустри?и забаве како би се узбудили нави?ачи и побо?шала прода?а карата. На спортским приредбама ?е честа ситуаци?а да званична маскота клуба забав?а публику или да на пример званични спикер подстиче скандира?е или пева?е неке песме.

Flash mob

Glavni ?lanak: Fle? mob

Флеш моб ?е група ?уди ко?а се изненада саста?е на унапред договореном месту, изведе необични и наизглед бесмислени перформанс (сви истовремено отворе кишобране, сви легну на под...) у кратком времену, а затим се рази?у. Обично су ци?еви забава, сатира или уметнички перформанс. Флеш моб се организу?е путем телекомуникационих технологи?а – мобилни телефони, СМС, е-mail, Facebook...

Термин ко?и ?е у употреби се не односи на дога?а?е везане за политику (нпр. протести), комерци?алне презентаци?е, рекламе ко?е организу?у рекламне агенци?е.

Види ?ош

• Психологи?а масе
• Демагоги?а
• Психолошки рат
• Манипулаци?а