宁波文创产业目标:"十三五"末造成千亿级产业

百度 2014年至2017年9月，全国法院共审理利用网络侵犯公民个人信息犯罪案件1529件，取得了较好的法律效果和社会效果。

Културна антропологи?а ?е дисциплина унутар антропологи?е чи?и ?е предмет културна и друштвена средина ?уди и ?ен утица? на човеково понаша?е и миш?е?е. Она посебно проучава културне и друштвене институци?е, норме и обрасце понаша?а, начине живота, стилове подиза?а деце, затим маги?ске и религиозне обича?е и обреде, као и норме, вредности, миш?е?а и верова?а ко?и су типични за дату културу. Назива се ?ош и социо-културна антропологи?а, ко?а културну вари?аци?у дожив?ава као подскуп постав?ене антрополошке константе. Аналоган термин социокултурна антропологи?а ук?учу?е културне и друштвене антрополошке традици?е.

Едвард Бернет Те?лор, оснивач културне антропологи?е

Антрополози су истакли да се кроз културу ?уди могу прилагодити свом окруже?у на негенетски начин, тако да ?е ?уди ко?и живе у различитим срединама често имати различите културе. Велики део антрополошке теори?е настао ?е у уважава?у и интересова?у за напетост изме?у локалног (посебних култура) и глобалног (универзална ?удска природа, или мрежа веза изме?у ?уди на различитим местима/околностима).

Културна антропологи?а има богату методологи?у, ук?учу?у?и посматра?е учесника (често се назива теренским радом ?ер захтева да антрополог проведе дужи временски период на локаци?и истражива?а), интерв?уе и анкете.

Истори?ат

Антропологи?а ?е институционализована кра?ем XIX века у западно-европским зем?ама. На свом почетку, подразумевала ?е истражива?е ?егзотичних“, уда?ених, не-европских за?едница и ?иховог целокупног начина живота. Кра?ем прве половине 20. века, антропологи?а се усмерава ка друштвима у ко?има ?е настала. У истом периоду се ?ав?а?у бро?не поддисциплине (антропологи?а политике, урбана антропологи?а, антропологи?а организаци?а...).

Методологи?а

Класични антрополошки метод ?е посматра?е са учествова?ем (назива се и теренски рад или етнографски рад). Такозвана опсерваци?а са партиципаци?ом на?чеш?е подразумева антропологов ?едногодиш?и боравак ме?у ?удима ко?е проучава и де?е?е ?иховог начина живота. Након терена, антрополог/антрополошки?а пише студи?у у ко?о? опису?е начин живота за?еднице са ко?ом ?е живела/живео.

Теори?ски и аналитички, антропологи?а ?е данас ?ако разви?ена наука, ко?а дели проблеме, кризе и методолошки апарат са многим другим друштвеним дисциплинама, попут социологи?е, психологи?е, студи?а културе, постколони?алних студи?а, студи?а рода, и тако да?е.

Теори?ске основе

Концепт културе

?една од на?рани?их артикулаци?а антрополошког значе?а по?ма ?култура“ потиче од сер Едварда Та?лора ко?и на прво? страници сво?е к?иге из 1871. пише: ?Култура, или цивилизаци?а, узета у ?еном широком, етнографском смислу, ?е она сложена целина ко?а ук?учу?е зна?е, верова?е, уметност, морал, закон, обича?е и било ко?е друге способности и навике ко?е ?е човек стекао као члан друштва.“ Термин ?цивилизаци?а“ ?е касни?е уступио место дефиници?ама ко?е ?е дао В. Гордон Ча?лд, при чему култура формира термин окри?а, а термин ?цивилизаци?а“ поста?е посебна врста културе.

Према Ке? Милтону, бившем директору антрополошких истражива?а на Универзитету Квинс у Белфасту, култура може бити општа или специфична. То значи да култура може бити нешто приме?ено на сва ?удска би?а или може бити специфична за одре?ену групу ?уди као што ?е афроамеричка култура или култура Ирске Америке. Специфичне културе су структурирани системи што значи да су организоване веома специфично и додава?е или одузима?е било ког елемента из тог система може га пореметити.

Критика еволуционизма

Антропологи?а се бави животима ?уди у различитим деловима света, посебно у вези са дискурсом верова?а и пракси. У решава?у овог пита?а, етнолози су се у 19. веку поделили на две школе миш?е?а. Неки, попут Графтона Елиота Смита, тврдили су да су различите групе морале на неки начин учити ?една од друге, колико год индиректно; другим речима, тврдили су да се културне особине шире са ?едног места на друго, или ?дифунду?у”.

У моделу унилинеалне еволуци?е са леве стране, све културе напреду?у кроз постав?ене фазе, док се у моделу вишелини?ске еволуци?е десно наглашава?у карактеристичне истори?е културе.

Други етнолози су тврдили да различите групе има?у способност да независно ствара?у слична верова?а и праксе. Неки од оних ко?и су заговарали ?независни проналазак“, попут Луиса Хенри?а Моргана, додатно су претпоставили да сличности значе да су различите групе прошле кроз исте фазе културне еволуци?е (види и класични друштвени еволуционизам). Морган ?е, посебно, признао да одре?ени облици друштва и културе никако нису могли настати пре других. На пример, индустри?ска по?опривреда ни?е могла бити измиш?ена пре ?едноставне по?опривреде, а металурги?а се не би могла развити без претходних процеса нетоп?е?а ко?и су ук?учивали метале (као што ?е ?едноставно теренско сакуп?а?е или рударство). Морган ?е, као и други друштвени еволуционисти из 19. века, веровао да посто?и више или ма?е уредан напредак од примитивног ка цивилизованом.

Антрополози 20. века углавном одбацу?у иде?у да сва ?удска друштва мора?у про?и кроз исте фазе у истом редоследу, на основу тога што се такав по?ам не уклапа у емпири?ске чи?енице. Неки етнолози 20. века, попут ?ули?ана Ст?уарда, уместо тога су тврдили да такве сличности одражава?у сличне адаптаци?е на слична окруже?а. Иако су етнолози из 19. века видели ?дифузи?у“ и ?независни проналазак“ као ме?усобно иск?учиве и конкурентске теори?е, ве?ина етнографа ?е брзо постигла консензус да се оба процеса дешава?у и да оба могу вероватно об?аснити ме?укултуралне сличности. Али и ови етнографи су указивали на површност многих таквих сличности. Они су приметили да су чак и особине ко?е се шире путем дифузи?е често доби?але различита значе?а и функци?е од ?едног друштва до другог. Анализе великих ?удских концентраци?а у великим градовима, у мултидисциплинарним студи?ама Роналда Дауса, показу?у како се нове методе могу применити на разумева?е човека ко?и живи у глобалном свету и како ?е то изазвано делова?ем ваневропских наци?а, тако да истичу улогу етике у савремено? антропологи?и.

Сходно томе, ве?ина ових антрополога показала ?е ма?е интересова?а за упоре?ива?е култура, уопштава?е о ?удско? природи или открива?е универзалних закона културног разво?а, него за разумева?е по?единих култура у сопственим терминима тих култура. Такви етнографи и ?ихови студенти промовисали су иде?у ?културног релативизма“, гледиште да се верова?а и понаша?а друге особе могу разумети само у контексту културе у ко?о? ?е живела или живи.

Други, као што ?е Клод Леви-Штраус (на кога ?е утицала и америчка културна антропологи?а и француска Диркемовска социологи?а), тврдили су да наизглед слични обрасци разво?а одражава?у фундаменталне сличности у структури ?удске мисли (види структурализам). До средине 20. века, бро? примера ?уди ко?и прескачу фазе, као што ?е прелазак од ловаца-сакуп?ача до постиндустри?ских услужних занима?а у ?едно? генераци?и, био ?е толико велики да ?е еволуционизам 19. века био ефективно оповргнут.

Културни релативизам

Главни чланак: Културни релативизам

Културни релативизам ?е принцип ко?и ?е као аксиоматичан у антрополошким истражива?има успоставио Франц Боас, и ко?и су касни?е популаризовали ?егови студенти. Боас ?е први пут артикулисао ту иде?у 1887. године: ?...цивилизаци?а ни?е нешто апсолутно, ве? ?е... релативна, и... наше иде?е и концепци?е су истините само у мери у ко?о? ?е наша цивилизаци?а.” Иако Боас ни?е сковао термин, постало ?е уобича?ено ме?у антрополозима након Боасове смрти 1942. да изразе ?ихову синтезу бро?них иде?а ко?е ?е Боас развио. Боас ?е веровао да ?е распон култура, ко?и се може на?и у вези са било ко?ом подврстом, толико огроман и продоран да не може посто?ати однос изме?у културе и расе. Културни релативизам ук?учу?е специфичне епистемолошке и методолошке тврд?е. Пита?е ?е да ли ове тврд?е захтева?у специфичан етички став или не. Ова? принцип не треба мешати са моралним релативизмом.

Културни релативизам ?е делимично био одговор на западни етноцентризам. Етноцентризам може попримити очигледне облике, у ко?има се свесно веру?е да ?е дата народна уметност на?лепша, да се на?врли?е вредну?е, и да су та верова?а на?истинити?а. Боас, ко?и ?е првобитно био обучен у по?у физике и географи?е, и под ?аким утица?ем мисли Канта, Хердера и фон Хумболта, тврдио ?е да нечи?а култура може посредовати и тако ограничити нечи?у перцепци?у на ма?е очигледне начине. Ово разумева?е културе антропологе суочава са два проблема: прво, како избе?и несвесне споне сопствене културе, ко?е неизбежно чине пристрасним наше перцепци?е света и реакци?е на свет, и друго, како дати смисао непознато? култури. Принцип културног релативизма ?е тако приморао антропологе да разви?у иновативне методе и хеуристичке стратеги?е.

Боас и ?егови ученици су схватили да ?е, ако желе да спроводе научна истражива?а у другим културама, морати да користе методе ко?е ?е им помо?и да побегну од граница сопственог етноцентризма. ?едан такав метод ?е етнографски: у основи, они су се залагали за живот са ?удима друге културе у дужем временском периоду, како би могли да науче локални ?език и да се барем делимично култивишу у то? култури. У овом контексту, културни релативизам ?е од фундаменталне методолошке важности, ?ер скре?е паж?у на знача? локалног контекста у разумева?у значе?а по?единих ?удских верова?а и активности. Тако ?е 1948. Вир?ини?а Хе?ер написала: ?Културна релативност, да то изразим на?строжом апстракци?ом, наводи релативност дела према целини. Део доби?а сво? културни знача? сво?им местом у целини и не може задржати сво? интегритет у другачи?о? ситуаци?и“.

Познати представници

• Луис Хенри Морган,
• Бронислав Малиновски,
• Франц Боас,
• Маргарет Мид,
• Рут Бенедикт,
• Алфред Луис Кребер,
• Клод Леви-Строс,
• Мери Даглас,
• Едмунд Лич,
• П?ер Бурд?е,
• Клифорд Герц,
• Ма?кл Фишер,
• ?е?мс Клифорд,
• Мерилин Стратхерн,
• Дани?ел Милер

Литература

• Carroll, N., Whelan, E., and Richardson, I. (2012). ?Service Science – an Actor Network Theory Approach” (PDF). International Journal of Actor-Network Theory and Technological Innovation (IJANTTI). 4 (3): 52—70. CS1 одржава?е: Вишеструка имена: списак аутора (веза).
• Carroll, N. (2014). ?Actor-Network Theory: A Bureaucratic View of Public Service Innovation”. . Chapter 7, p. 115-144. In Ed Tatnall (ed). Technological Advancements and the Impact of Actor-Network Theory, IGI Global.
• Online version of the article "On Actor Network Theory: A Few Clarifications", in which Latour responds to criticisms. Архивирано 2025-08-06 на са?ту Wayback Machine
• Introductory article "Dolwick, Jpp. 2009. The 'Social' and Beyond: Introducing Actor–Network Theory", which includes an analysis of other social theories
• ANThology. Ein einführendes Handbuch zur Akteur–Netzwerk-Theorie, von Andréa Belliger und David Krieger, transcript Verlag (German)
• Transhumanism as Actor-Network Theory. ?"N00bz & the Actor-Network: Transhumanist Traductions"”. Архивирано из оригинала 08. 10. 2010. г. Приступ?ено 18. 07. 2022.  (Humanity+ Magazine) by Woody Evans.
• John Law (1992). "Notes on the Theory of the Actor Network: Ordering, Strategy, and Heterogeneity."
• John Law (1987). "Technology and Heterogeneous Engineering: The Case of Portuguese Expansion." In W.E. Bijker, T.P. Hughes, and T.J. Pinch (eds.), The Social Construction of Technological Systems: New Directions in the Sociology and History of Technology (Cambridge, MA: MIT Press).
• Gianpaolo Baiocchi, Diana Graizbord, and Michael Rodríguez-Mu?iz (2013). ?Actor-Network Theory and the ethnographic imagination: An exercise in translation”. Qualitative Sociology. 36 (4): 323—341. doi:10.1007/s11133-013-9261-9. CS1 одржава?е: Вишеструка имена: списак аутора (веза) .
• Seio Nakajima (2013). ?Re-imagining Civil Society in Contemporary Urban China: Actor-Network-Theory and Chinese Independent Film Consumption.”. Qualitative Sociology. 36 (4): 383—402. doi:10.1007/s11133-013-9255-7.  . [1]
• Marrero-Guillamón, Isaac (2013). ?Actor-Network Theory, Gabriel Tarde and the Study of an Urban Social Movement: The Case of Can Ricart, Barcelona.” (PDF). Qualitative Sociology. 36 (4): 403—421. doi:10.1007/s11133-013-9259-3.  . [2]
• Law, John; Singleton, Vicky (2013). ?ANT and Politics: Working in and on the World” (PDF). Qualitative Sociology. 36 (4): 485—502. doi:10.1007/s11133-013-9263-7. Архивирано из оригинала (PDF) 27. 04. 2021. г. Приступ?ено 18. 07. 2022.  .
• Groh, Arnold A, Theories of Culture . Routledge, London. 2020.
• Ogburn, William F, Social Change . 1922. Reprint. Dell, New York. 1966.
• Rogers, G.F.C. The Nature of the Engineering: A Philosophy of Technology. Palgrave Macmillan, London, 1983.
• Schumpeter, Joseph, The Theory of Economic Development . 1912. Reprint. Harvard University Press, Cambridge, Massachusetts. 1966. 1934.

Спо?аш?е везе

• Оде?е?е за етнологи?у и антропологи?у на Филозофском факултету у Београду Архивирано на веб-са?ту Wayback Machine (13. ?ул 2018)