嘴干是什么病的征兆
Снег | |
---|---|
![]() Норвешки воз пролази кроз снег | |
Физичке особине | |
Густина (ρ) | 0,1 – 0,8 g/cm3 |
Механичка сво?ства | |
Затезна чврсто?а (σt) | 1,5 – 3,5 kPa[1] |
Компресивна ?ачина (σc) | 3 – 7 MPa[1] |
Термална сво?ства | |
Тачка топ?е?а (Tm) | 0 °C |
Топлотна провод?ивост (k) За густине 0,1 до 0,5 g/cm3 | 0,05 – 0,7 W K?1 m?1 |
Електрична сво?ства | |
Диелектрична константа (εr) За суви снег густине 0,1 од 0,9 g/cm3 | 1 – 3,2 |
Физичка сво?ства снега знатно варира?у од дога?а?а до дога?а?а, од узорка до узорка, и током времена. |

Снег (и?ек. сни?ег) ?е падавина у облику ледених кристала воде, ко?а се састо?и од мноштва паху?ица. Иако се састо?и од малих, неправилних делова, снег ?е у ствари зрнасти матери?ал.[2] Има отворену и меку структуру, док се не на?е под спо?аш?им притиском. Снег се формира када водена пара сублимира високо у атмосфери на температури ма?о? од 0 °C (32°F), и након тога падне на зем?у. Снег тако?е може бити вештачки направ?ен кориш?е?ем снежних топова, ко?и у ствари праве ситна зрна слични?а крупи.
Снег се задржава у облику замрзнуте кристалне воде током свог животног циклуса, почевши од времена кад се под подесним условима кристали леда формира?у у атмосфери, уве?а?у до милиметарске величине, преципитира?у и акумулира?у на површини, затим долази до метаморфозе у месту, и ултимативно до топ?е?а, склизава?а или сублимаци?е. Ме?аве се формира?у и разви?а?у хране?и се на изворима атмосферске влаге и хладног ваздуха. Паху?ице нуклеира?у око честица у атмосфери привлаче?ем потхла?ених водених кап?ица, ко?е се смрзава?у у кристале хексагоналног облика. Паху?ице поприма?у мноштво облика, основни ме?у ко?има су плочице, игле, стуби?и и и?е. При акумулаци?и снега могу се формирати снежни наноси. Током времена, долази до метаморфозе акумулираног снега, путем синтериса?а, сублимаци?е и замрзава?а-одмрзава?а. Док ?е клима дово?но хладна за акумулаци?у из године у годину, може до?и до формира?а ледника. У супротном, снег се обично сезонски топи, узроку?у?и одлив у потоке и реке и обнав?а?е подземних вода.
Главне области подложне снежним падавинама обухвата?у поларне регионе, гор?е делове северне хемисфере и планинске регионе широм света са дово?ним количинама влаге и ниским температурама. На ?ужно? хемисфери, снег ?е углавном ограничен на планинске области, изузев Антарктика.[3]
Снег утиче на ?удске активности као што ?е транспортаци?а: креира?у?и потребу за чиш?е?ем путева, колосека и аеродрома; по?опривреда: пружа?у?и воду за усеве и ствара?у?и потребу за заштитом стоке; на спортове као што ?е ски?а?е, сноубординг, вож?а снегохода; и ратова?е: отежава?у?и ци?не аквизици?е, деградира?у?и перформансе бораца и матери?ала, те ограничава?у?и мобилност. Снег утиче на екосистеме, тако што пружа изолациони слог током зиме под ко?им би?ке и животи?е могу да преживе хладно?у.[1]
По?ава
[уреди | уреди извор]Снежне падавине зависе од доба године и локаци?е, ко?а ук?учу?е географску ширину, надморску висину и друге факторе ко?и уопштено утичу на временске прилике.
Неке планине, од ко?их и неке близу екватора, има?у стални снежни покривач на врху, ук?учу?у?и Килиман?аро у Танзани?и. Обрнуто, многи ди?елови Арктика и Антарктика има?у малу количину снежних падавина, упркос велико? хладно?и.
На?ве?е укупне падавине на свету су измерене на планини Маунт Бе?кер (Вашингтон, САД) током сезоне 1998-1999. када су износиле 28 метара, а на?ве?а количина дневних падавина ?е измерена на Сребрном ?езеру (Колорадо, САД) 1921. године и износи 1,93 метара.

Рекреаци?а
[уреди | уреди извор]Врсте рекреаци?е за ко?е ?е неопходан снег:
- зимски спортови попут ски?а?а, санка?а и других спортова
- прав?е?е С?ешка Би?ели?а или кула од снега
- грудва?е (ме?усобно га?а?е грудвама, зби?еним снежним куглама)
На местима гд?е ?е дово?но хладно, али нема падавина, могу?е ?е користити снежне топове за дово?ну количину снега за зимске спортове.
Снег компресован у блокове се у неким деловима света користи као матери?ал за град?у об?еката, нпр. иглу (снежне ку?е).
Преципитаци?а
[уреди | уреди извор]
Снег се разви?а у облацима ко?и су сами део ширег временског система. Физика разво?а снежних кристала у облацима произилази из комплексног сета промен?ивих ме?у ко?има су садржа? влаге и температура. Резултира?у?и облици пада?у?их и палих кристала се могу класификовати у бро?не основне облаке и ?ихове комбинаци?е. Понекад, неке плочасте, дендритске и звездано обликоване паху?е могу да се формира?у под чистим небом при веома ниским температурама.[4]
Формира?е облака
[уреди | уреди извор]Снежни облаци се обично ?ав?а?у у контексту ве?их временских система, на?важни?и од ко?их су области ниског притиска, ко?е типично инкорпорира?у топле и хладне фронтове као део ?ихове циркулаци?е. Два додатна и локално продуктивна извора снега су олу?е услед ефекта ?езера (тако?е ефекта мора) и ефекат елеваци?е, посебно у планинама.
Области ниског притиска
[уреди | уреди извор]
Циклони сред?е географске ширине су области ниског притиска ко?е има?у способност продукци?е свега од облачности и благих снежних олу?а до ?аких близарда.[5] Током ?есени, зиме, и проле?а дате хемисфере, атмосфера над континентима може да буде дово?но хладна кроз дубину тропосфере да узроку?е снежне падавине. На северно? хемисфери, северна страна области ниског притиска производи на?више снега.[6] За ?ужне сред?е географске ширине, страна циклона ко?а производи на?више снега ?е ?ужна страна.
Фронтови
[уреди | уреди извор]
Хладни фронт, воде?и руб хладни?е ваздушне масе, може да произведе фронталне снежне олу?е — интензивне фронталне конвективне лини?е (слично кишном по?асу), кад ?е температура близу тачке смрзава?а на површини. ?ака конвекци?а ко?а се разви?а има дово?но влаге да произведе побе?ава?у?е услове на местима преко ко?их лини?а прелази док ветар узроку?е интензиван снег.[7] Ова? тип снежних олу?а генерално тра?е ма?е од 30 минута у било ко?о? тачки дуж пута фронта, док крета?е лини?е може да покри?е велика расто?а?а. Фронталне олу?е се могу формирати на кратким расто?а?има испред површине хладног фронта или иза ?ега где се може ?авити продуб?ава?у?и систем ниског притиска или сери?а коритастих лини?а ко?е делу?у слично традиционалним хладним фронталним пролазима. У ситуаци?ама где се олу?е разви?у постфронтално, ни?е необично да се ?аве два или три линеарна олу?на по?аса ко?и пролазе у брзом следу раздво?ени расто?а?ем од само 40 km тако да сваки пролази дату тачку око 30 минута након претходног. У случа?евима где посто?и велика количина вертикалног раста и меша?а, олу?а може да разви?е уг?еждене кумулонимбусне облаке што доводи по?ава му?а и грм?авине ко?е се назива?у снежним грм?авинама.
Топли фронт може да произведе снег током ?едног периода, док се топао, влажан ваздух испи?е испод смрзава?у?ег ваздуха чиме се креира преципитаци?а у граничним зонама. Често долази до прелаза снега у кишу у топлим секторима иза фронта.[7]
Утица?и ?езера и океана
[уреди | уреди извор]
Снег ?езерског ефекта се формира током током хладни?их атмосферских услова кад се хладна ваздушна маса кре?е преко великих пространстава топли?е ?езерске воде. Долази до загрева?а нижег слога ваздуха ко?и преузима водену пару из ?езера и подиже се кроз хладни?и гор?е сло?еве ваздуха, смрзава и бива депонован на обалама лоцираним у смеру ветра.[8][9]
Исти ефекат се ?ав?а преко тела слане воде, и тад се назива океанским ефектом или заливским снежним ефектом. Ефекат ?е по?ачан кад се покретна ваздушна маса подиже под орографским утица?ем виших надморских висина на обале под ударом ветра. Ово подиза?е може да произведе уске али веома интензивне по?асе преципитаци?е, ко?и сваким сатом полажу сло? од неколико центиметара снега, што често резултира у велико? количини укупних снежних падавина.[10]
Области ко?е су под утица?ем снежног ефекта ?езера се назива?у снежни по?аси. Овим су обухва?ене области источно од Великих ?езера, западне обале северног ?апана, Камчатско полуострво у Руси?и, и области у близини Великог сланог ?езера, Црног мора, Каспи?ског мора, Балтичког мора, и делова северног Атлантског океана.[11]
Утица?и планина
[уреди | уреди извор]Орографске или ре?ефске снежне падавине се формира?у кад су ваздушне масе потиснуте ветром приси?ене да се кре?у уз стране нагнутих копнених формаци?а, као што су велике планине. Подиза?е ваздуха уз обронке планина или венаца доводи до ади?абатског хла?е?а, и ултимативно кондензаци?е и преципитаци?е. Влага се укла?а орографским подиза?ем, остав?а?у?и сув, топли?и ваздух на силазно?, заветринско? страни.[12] Резултира?у?а пове?ана количина снежних падавина[13] и пад температуре са елеваци?ом[14] значе да се дубина снега и сезонска истра?ност снежног наноса пове?ава са порастом елеваци?е у подруч?има подложним снегу.[1][15]
Физика облака
[уреди | уреди извор]
Снежна паху?ица се састо?и од око 1019 молекула воде, ко?и су додати на сво?у основу различитим брзинама и у различитим обрасцима, у зависности од промене температуре и влажности унутар атмосфере кроз ко?у паху?ица пада на свом путу до зем?е. Као резултат тога, снежне паху?ице ме?усобно варира?у, мада следе сличне обрасце.[16][17][18]
Снежни кристали се формира?у кад се си?ушне потхла?ене кап?ице у облацима (око 10 μm у пречнику) замрзну. Ове кап?ице има?у способност задржава?а у течном ста?у на температурама нижим од ?18 °C (0 °F), пошто да би се замрзле, неколико молекула у кап?ици мора?у да путем случа?ног сусрета формира?у аранжман сличан оном у ледно? решетки. Затим се кап?ица замрзава око овог ??езгра”. У топли?им облацима, аеросолна честица или ?ледено ?езгро” мора бити присутно у (или у контакту са) кап?ицом и да делу?е као ?езгро. Ледена ?езгра су веома ретка у поре?е?у са кондензационим ?езгрима облака на ко?има се формира?у кап?ице течности. Глина, пусти?ска прашина и биолошке честице могу да служе као ?езгра.[19] Вештачка ?езгра обухвата?у честице сребро ?одида и сувог леда, и она се користе за симулира?е пертурбаци?а осеме?ава?а облака.[20]
Кад ?е ?едном кап?ица замрзнута, она расте у суперзаси?еном окруже?у — оном у коме ?е ваздух заси?ен релативно на лед кад ?е температура испод тачке замрзава?а. Кап?ице затим расту путем дифузи?е молекула воде у ваздуху (пари) на површину ледених кристала где се се они сакуп?а?у. Пошто су водене кап?ице знатно бро?ни?е од кристала због ?иховог изузетног оби?а, кристали има?у способност раста до стотина микрометара или милиметара на рачун водених кап?ица путем Вегенер–Бергерон–Финде?сеновог процеса. Кореспондира?у?е исцрп?ива?е водене паре узроку?е да кристали леда расту на рачун кап?ица. Ови велики кристали су ефикасан извор преципитаци?е, пошто они пада?у кроз атмосферу услед ?ихове масе, и може до?и до судара и спа?а?а у кластере, или агрегаци?е. Ови агрегати су снежне паху?ице, и они су обично тип ледених честица ко?и пада на зем?у.[21] Мада ?е лед прозрачан, расипа?е светлости на кристалним странама и шуп?инама/имперфекци?ама узроку?е да су кристали обично бели услед дифузне рефлекси?е целог спектра светлости на малим честицама леда.[22]
Класификаци?а снежних паху?ица
[уреди | уреди извор]
Микрографи?а хи?ада снежних паху?ица од 1885 на овамо, почевши од Вилсона Алвина Бентли?а, открила ?е широку разноликост паху?а унутар класификованог скупа шаблона.[24] Запажени су блиско слични кристали снега.[25]
Нака?а ?е развио ди?аграм кристалне морфологи?е, ко?и се односи на кристалне облике груписане према температури и степену влаге под ко?има су формирани, што ?е сумирано у следе?о? табели.[1]
Температурни опсег | Опсег заси?е?а | Типови снежних кристала | |||
---|---|---|---|---|---|
°C | °F | g/m3 | oz/cu yd | испод заси?е?а | изнад заси?е?а |
0 — ?3,5 | 32—26 | 0,0—0,5 | 0,000—0,013 | Чврсте плоче | Танке плоче
Дендрити |
?3,5 — ?10 | 26—14 | 0,5—1,2 | 0,013—0,032 | Чврсте призме
Шуп?е призме |
Шуп?е призме
Игле |
?10 — ?22 | 14 — ?8 | 1,2—1,4 | 0,032—0,038 | Танке плоче
Чврсте плоче |
Секторске плоче
Дендрити |
?22 — ?40 | ?8 — ?40 | 1,2—0,1 | 0,0324—0,0027 | Танке плоче
Чврсте плоче |
Стубови
Призме |
Нака?а ?е открио да облик тако?е зависи од тога да ли превалентна влага изнад или испод нивоа заси?е?а. Форме испод прага заси?е?а су у ве?о? мери чврсте и компактне. Кристали ко?и су формирани у суперзаси?еном ваздуху су углавном осет?иви, деликатни и украшени. Многи компликовани?и обрасци раста су тако?е формирани као бочне равни, розете метака и други планарни типови у зависности од услова и ледених ?езгара.[26][27][28] Ако кристал почне да се формира у режиму стубног раста, на око ?5 °C (23 °F), и затим западне у топли?и равни сличан режим, онда изничу плоче или дендритски кристали на кра?евима стуба, производе?и такозван ?затворене стубове”.[21]
Магоно и Ли су произвели класификаци?у слободно формираних снежних кристала ко?а обухвата 80 дистинктних облика. Они су документовали сваки од ?их микрографи?ама.[29]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д Bishop, Michael P.; Bj?rnsson, Helgi; Haeberli, Wilfried; Oerlemans, Johannes; Shroder, John F.; Martyn Tranter (2011), Singh, Vijay P.; Singh, Pratap; Haritashya, Umesh K., ур., Encyclopedia of Snow, Ice and Glaciers, Springer Science & Business Media, стр. 1253, ISBN 9789048126415, Приступ?ено 25. 11. 2016
- ^ Hobbs, Peter V. (2010). Ice Physics. Oxford: Oxford University Press. стр. 856. ISBN 978-0199587711.
- ^ Rees, W. Gareth (2005). Remote Sensing of Snow and Ice. CRC Press. стр. 312. ISBN 9781420023749. Приступ?ено 9. 12. 2016.
- ^ Fierz, C.; Armstrong, R.L.; Durand, Y.; Etchevers, P.; Greene, E.; et al. (2009), The International Classification for Seasonal Snow on the Ground (PDF), IHP-VII Technical Documents in Hydrology, 83, Paris: UNESCO, стр. 80, Приступ?ено 25. 11. 2016
- ^ DeCaria (7. 12. 2005). ?ESCI 241 – Meteorology; Lesson 16 – Extratropical Cyclones”. Department of Earth Sciences, Millersville University. Архивирано из оригинала 8. 2. 2008. г. Приступ?ено 21. 6. 2009.
- ^ Tolme, Paul (децембар 2004). ?Weather 101: How to track and bag the big storms”. Ski Magazine. Skimag.com. 69 (4): 298. ISSN 0037-6159. Приступ?ено 27. 11. 2016.
- ^ а б Meteorological Service of Canada (8. 9. 2010). ?Snow”. Winter Hazards. Environment Canada. Архивирано из оригинала 11. 6. 2011. г. Приступ?ено 4. 10. 2010.
- ^ ?NOAA - National Oceanic and Atmospheric Administration - Monitoring & Understanding Our Changing Planet”. Архивирано из оригинала 02. 01. 2015. г. Приступ?ено 02. 11. 2017.
- ^ ?Fetch”. Архивирано из оригинала 15. 5. 2008. г.
- ^ Mass, Cliff (2008). The Weather of the Pacific Northwest. University of Washington Press. стр. 60. ISBN 978-0-295-98847-4.
- ^ Thomas W. Schmidlin. Climatic Summary of Snowfall and Snow Depth in the Ohio Snowbelt at Chardon. Retrieved on March 1, 2008.
- ^ Physical Geography. ?CHAPTER 8: Introduction to the Hydrosphere (e). Cloud Formation Processes.”. 20. 12. 2008. Архивирано из оригинала 20. 12. 2008. г. Приступ?ено 02. 11. 2017. Retrieved on January 1, 2009.
- ^ Stoelinga, Mark T.; Stewart, Ronald E.; Thompson, Gregory; Theriault, Julie M. (2012), ?Micrographic processes within winter orographic cloud and precipitation systems”, Ур.: Chow, Fotini K.; et al., Mountain Weather Research and Forecasting: Recent Progress and Current Challenges, Springer Atmospheric Sciences, Springer Science & Business Media, стр. 750, Приступ?ено 27. 11. 2016
- ^ Jacobson 2005
- ^ P., Singh (2001). Snow and Glacier Hydrology. Water Science and Technology Library. 37. Springer Science & Business Media. стр. 756. ISBN 9780792367673. Приступ?ено 27. 11. 2016.
- ^ Roach, John (13. 2. 2007). ?"No Two Snowflakes the Same" Likely True, Research Reveals”. National Geographic News. Приступ?ено 14. 7. 2009.
- ^ Nelson, Jon (26. 9. 2008). ?Origin of diversity in falling snow” (PDF). Atmospheric Chemistry and Physics. 8: 5669—5682. doi:10.5194/acp-8-5669-2008. Приступ?ено 30. 8. 2011.
- ^ Libbrecht, Kenneth (2004). ?Snowflake Science” (PDF). American Educator. Архивирано из оригинала (PDF) 28. 11. 2008. г. Приступ?ено 14. 7. 2009.
- ^ Christner, Brent Q.; Morris, Cindy E; Foreman, Christine M; Cai, Rongman; Sands, David C. (2008). ?Ubiquity of Biological Ice Nucleators in Snowfall”. Science. 319 (5867): 1214. Bibcode:2008Sci...319.1214C. PMID 18309078. doi:10.1126/science.1149757.
- ^ Meteorology, Glossary of (2009). ?Cloud seeding”. American Meteorological Society. Архивирано из оригинала 15. 3. 2012. г. Приступ?ено 28. 6. 2009.
- ^ а б Klesius, M. (2007). ?The Mystery of Snowflakes”. National Geographic. 211 (1): 20. ISSN 0027-9358.
- ^ Lawson 2001, стр. 39
- ^ Warren, Israel Perkins (1863). Snowflakes: a chapter from the book of nature. Boston: American Tract Society. стр. 164. Приступ?ено 25. 11. 2016.
- ^ Thangham, Chris V. (7. 12. 2008). ?No two snowflakes are alike”. Digital Journal. Приступ?ено 14. 7. 2009.
- ^ Schmid, Randolph E. (15. 6. 1988). ?Identical snowflakes cause flurry”. The Boston Globe. Associated Press. Архивирано из оригинала 24. 6. 2011. г. Приступ?ено 27. 11. 2008. ?But there the two crystals were, side by side, on a glass slide exposed in a cloud on a research flight over Wausau, Wis.”
- ^ Bailey, Matthew; Hallett, John (2004). ?Growth rates and habits of ice crystals between ?20 and ?70C”. Journal of the Atmospheric Sciences. 61 (5): 514—544. Bibcode:2004JAtS...61..514B. doi:10.1175/1520-0469(2004)061<0514:GRAHOI>2.0.CO;2.
- ^ Libbrecht, Kenneth G. (23. 10. 2006). ?A Snowflake Primer”. California Institute of Technology. Приступ?ено 28. 6. 2009.
- ^ Libbrecht, Kenneth G. (2007). ?The Formation of Snow Crystals”. American Scientist. 95 (1): 52—59. doi:10.1511/2007.63.52.
- ^ Magono, Choji; Lee, Chung Woo (1966), ?Meteorological Classification of Natural Snow Crystals”, Journal of the Faculty of Science, 7 (на ?езику: енглески) (Geophysics изд.), Hokkaido: Hokkaido University, 3 (4): 321—335, Приступ?ено 25. 11. 2016
Литература
[уреди | уреди извор]- P., Singh (2001). Snow and Glacier Hydrology. Water Science and Technology Library. 37. Springer Science & Business Media. стр. 756. ISBN 9780792367673. Приступ?ено 27. 11. 2016.
- Hobbs, Peter V. (2010). Ice Physics. Oxford: Oxford University Press. стр. 856. ISBN 978-0199587711.
- Warren, Israel Perkins (1863). Snowflakes: a chapter from the book of nature. Boston: American Tract Society. стр. 164. Приступ?ено 25. 11. 2016.
- Lawson, Jennifer E. (2001). Hands-on Science: Light, Physical Science (matter) – Chapter 5: The Colors of Light. Portage & Main Press. стр. 39. ISBN 978-1-894110-63-1. Приступ?ено 28. 6. 2009.
- Jacobson, Mark Zachary (2005). Fundamentals of Atmospheric Modeling (2nd изд.). Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-83970-9.
- Mass, Cliff (2008). The Weather of the Pacific Northwest. University of Washington Press. стр. 60. ISBN 978-0-295-98847-4.
- Rees, W. Gareth (2005). Remote Sensing of Snow and Ice. CRC Press. стр. 312. ISBN 9781420023749. Приступ?ено 9. 12. 2016.
Спо?аш?е везе
[уреди | уреди извор]- МетеоЛогос - свет метеорологи?е
- National Science Digital Library - Snowflake
- Kenneth G. Libbrecht's Snowflake FAQ
- United Nations Environment Programme: Global Outlook for Ice and Snow Архивирано на веб-са?ту Wayback Machine (8. ?ун 2007)
- Institute of Low Temperature Science, Hokkaido University
- Swiss Federal Institute for Forest, Snow and Landscape Research
- National Snow and Ice Data Center of the United States
- American Society of Civil Engineers ground snow loads interactive map for the continental US