嘴干是什么病的征兆

За босанскохерцеговачки филм из 2008 погледа?те страницу Сни?ег (филм).

Снег
Норвешки воз пролази кроз снег
Физичке особине
Густина (ρ)	0,1 – 0,8 g/cm3
Механичка сво?ства
Затезна чврсто?а (σt)	1,5 – 3,5 kPa
Компресивна ?ачина (σc)	3 – 7 MPa
Термална сво?ства
Тачка топ?е?а (Tm)	0 °C
Топлотна провод?ивост (k) За густине 0,1 до 0,5 g/cm3	0,05 – 0,7 W K?1 m?1
Електрична сво?ства
Диелектрична константа (εr) За суви снег густине 0,1 од 0,9 g/cm3	1 – 3,2
Физичка сво?ства снега знатно варира?у од дога?а?а до дога?а?а, од узорка до узорка, и током времена.

Паху?ице (Вилсон Бентли, 1902)

百度 报告认为，未来基金缺口的风险增大。

Снег (и?ек. сни?ег) ?е падавина у облику ледених кристала воде, ко?а се састо?и од мноштва паху?ица. Иако се састо?и од малих, неправилних делова, снег ?е у ствари зрнасти матери?ал. Има отворену и меку структуру, док се не на?е под спо?аш?им притиском. Снег се формира када водена пара сублимира високо у атмосфери на температури ма?о? од 0 °C (32°F), и након тога падне на зем?у. Снег тако?е може бити вештачки направ?ен кориш?е?ем снежних топова, ко?и у ствари праве ситна зрна слични?а крупи.

Снег се задржава у облику замрзнуте кристалне воде током свог животног циклуса, почевши од времена кад се под подесним условима кристали леда формира?у у атмосфери, уве?а?у до милиметарске величине, преципитира?у и акумулира?у на површини, затим долази до метаморфозе у месту, и ултимативно до топ?е?а, склизава?а или сублимаци?е. Ме?аве се формира?у и разви?а?у хране?и се на изворима атмосферске влаге и хладног ваздуха. Паху?ице нуклеира?у око честица у атмосфери привлаче?ем потхла?ених водених кап?ица, ко?е се смрзава?у у кристале хексагоналног облика. Паху?ице поприма?у мноштво облика, основни ме?у ко?има су плочице, игле, стуби?и и и?е. При акумулаци?и снега могу се формирати снежни наноси. Током времена, долази до метаморфозе акумулираног снега, путем синтериса?а, сублимаци?е и замрзава?а-одмрзава?а. Док ?е клима дово?но хладна за акумулаци?у из године у годину, може до?и до формира?а ледника. У супротном, снег се обично сезонски топи, узроку?у?и одлив у потоке и реке и обнав?а?е подземних вода.

Главне области подложне снежним падавинама обухвата?у поларне регионе, гор?е делове северне хемисфере и планинске регионе широм света са дово?ним количинама влаге и ниским температурама. На ?ужно? хемисфери, снег ?е углавном ограничен на планинске области, изузев Антарктика.
Снег утиче на ?удске активности као што ?е транспортаци?а: креира?у?и потребу за чиш?е?ем путева, колосека и аеродрома; по?опривреда: пружа?у?и воду за усеве и ствара?у?и потребу за заштитом стоке; на спортове као што ?е ски?а?е, сноубординг, вож?а снегохода; и ратова?е: отежава?у?и ци?не аквизици?е, деградира?у?и перформансе бораца и матери?ала, те ограничава?у?и мобилност. Снег утиче на екосистеме, тако што пружа изолациони слог током зиме под ко?им би?ке и животи?е могу да преживе хладно?у.

По?ава

Снежне падавине зависе од доба године и локаци?е, ко?а ук?учу?е географску ширину, надморску висину и друге факторе ко?и уопштено утичу на временске прилике.

Неке планине, од ко?их и неке близу екватора, има?у стални снежни покривач на врху, ук?учу?у?и Килиман?аро у Танзани?и. Обрнуто, многи ди?елови Арктика и Антарктика има?у малу количину снежних падавина, упркос велико? хладно?и.

На?ве?е укупне падавине на свету су измерене на планини Маунт Бе?кер (Вашингтон, САД) током сезоне 1998-1999. када су износиле 28 метара, а на?ве?а количина дневних падавина ?е измерена на Сребрном ?езеру (Колорадо, САД) 1921. године и износи 1,93 метара.

Снег у Неготину ратне 1941-1942. године

Рекреаци?а

Врсте рекреаци?е за ко?е ?е неопходан снег:

• зимски спортови попут ски?а?а, санка?а и других спортова
• прав?е?е С?ешка Би?ели?а или кула од снега
• грудва?е (ме?усобно га?а?е грудвама, зби?еним снежним куглама)

На местима гд?е ?е дово?но хладно, али нема падавина, могу?е ?е користити снежне топове за дово?ну количину снега за зимске спортове.

Снег компресован у блокове се у неким деловима света користи као матери?ал за град?у об?еката, нпр. иглу (снежне ку?е).

Преципитаци?а

По?ав?ива?е снежних падавина у свету. Снег на надморским висинама (метри): :

  Испод 500: годиш?е.

  Испод 500: годиш?е, али не на цело? територи?и.

  500: изнад годиш?е, испод повремено.

  Изнад 500: годиш?е.

  Изнад 2.000: годиш?е.

  Било ко?а елеваци?а: одсуство.

Снежне падавине.

Алтен, Холанди?а.

Снег се разви?а у облацима ко?и су сами део ширег временског система. Физика разво?а снежних кристала у облацима произилази из комплексног сета промен?ивих ме?у ко?има су садржа? влаге и температура. Резултира?у?и облици пада?у?их и палих кристала се могу класификовати у бро?не основне облаке и ?ихове комбинаци?е. Понекад, неке плочасте, дендритске и звездано обликоване паху?е могу да се формира?у под чистим небом при веома ниским температурама.

Формира?е облака

Снежни облаци се обично ?ав?а?у у контексту ве?их временских система, на?важни?и од ко?их су области ниског притиска, ко?е типично инкорпорира?у топле и хладне фронтове као део ?ихове циркулаци?е. Два додатна и локално продуктивна извора снега су олу?е услед ефекта ?езера (тако?е ефекта мора) и ефекат елеваци?е, посебно у планинама.

Области ниског притиска

Главни чланак: Екстратропски циклон

Екстратропска циклонска снежна олу?а, 24. фебруар 2007.

Циклони сред?е географске ширине су области ниског притиска ко?е има?у способност продукци?е свега од облачности и благих снежних олу?а до ?аких близарда. Током ?есени, зиме, и проле?а дате хемисфере, атмосфера над континентима може да буде дово?но хладна кроз дубину тропосфере да узроку?е снежне падавине. На северно? хемисфери, северна страна области ниског притиска производи на?више снега. За ?ужне сред?е географске ширине, страна циклона ко?а производи на?више снега ?е ?ужна страна.

Фронтови

Главни чланак: Атмосферски фронт

Фронтални снежни талас се кре?е према Бостону у Масачусетсу С?еди?ене Државе.

Хладни фронт, воде?и руб хладни?е ваздушне масе, може да произведе фронталне снежне олу?е — интензивне фронталне конвективне лини?е (слично кишном по?асу), кад ?е температура близу тачке смрзава?а на површини. ?ака конвекци?а ко?а се разви?а има дово?но влаге да произведе побе?ава?у?е услове на местима преко ко?их лини?а прелази док ветар узроку?е интензиван снег. Ова? тип снежних олу?а генерално тра?е ма?е од 30 минута у било ко?о? тачки дуж пута фронта, док крета?е лини?е може да покри?е велика расто?а?а. Фронталне олу?е се могу формирати на кратким расто?а?има испред површине хладног фронта или иза ?ега где се може ?авити продуб?ава?у?и систем ниског притиска или сери?а коритастих лини?а ко?е делу?у слично традиционалним хладним фронталним пролазима. У ситуаци?ама где се олу?е разви?у постфронтално, ни?е необично да се ?аве два или три линеарна олу?на по?аса ко?и пролазе у брзом следу раздво?ени расто?а?ем од само 40 km тако да сваки пролази дату тачку око 30 минута након претходног. У случа?евима где посто?и велика количина вертикалног раста и меша?а, олу?а може да разви?е уг?еждене кумулонимбусне облаке што доводи по?ава му?а и грм?авине ко?е се назива?у снежним грм?авинама.

Топли фронт може да произведе снег током ?едног периода, док се топао, влажан ваздух испи?е испод смрзава?у?ег ваздуха чиме се креира преципитаци?а у граничним зонама. Често долази до прелаза снега у кишу у топлим секторима иза фронта.

Утица?и ?езера и океана

Главни чланак: Снег ?езерског ефекта

Хладан североисточни ветар преко ?езера Супериор и Мичиген креира снежне падавине услед ?езерског ефекта.

Снег ?езерског ефекта се формира током током хладни?их атмосферских услова кад се хладна ваздушна маса кре?е преко великих пространстава топли?е ?езерске воде. Долази до загрева?а нижег слога ваздуха ко?и преузима водену пару из ?езера и подиже се кроз хладни?и гор?е сло?еве ваздуха, смрзава и бива депонован на обалама лоцираним у смеру ветра.

Исти ефекат се ?ав?а преко тела слане воде, и тад се назива океанским ефектом или заливским снежним ефектом. Ефекат ?е по?ачан кад се покретна ваздушна маса подиже под орографским утица?ем виших надморских висина на обале под ударом ветра. Ово подиза?е може да произведе уске али веома интензивне по?асе преципитаци?е, ко?и сваким сатом полажу сло? од неколико центиметара снега, што често резултира у велико? количини укупних снежних падавина.

Области ко?е су под утица?ем снежног ефекта ?езера се назива?у снежни по?аси. Овим су обухва?ене области источно од Великих ?езера, западне обале северног ?апана, Камчатско полуострво у Руси?и, и области у близини Великог сланог ?езера, Црног мора, Каспи?ског мора, Балтичког мора, и делова северног Атлантског океана.

Утица?и планина

Орографске или ре?ефске снежне падавине се формира?у кад су ваздушне масе потиснуте ветром приси?ене да се кре?у уз стране нагнутих копнених формаци?а, као што су велике планине. Подиза?е ваздуха уз обронке планина или венаца доводи до ади?абатског хла?е?а, и ултимативно кондензаци?е и преципитаци?е. Влага се укла?а орографским подиза?ем, остав?а?у?и сув, топли?и ваздух на силазно?, заветринско? страни. Резултира?у?а пове?ана количина снежних падавина и пад температуре са елеваци?ом значе да се дубина снега и сезонска истра?ност снежног наноса пове?ава са порастом елеваци?е у подруч?има подложним снегу.

Физика облака

Главни чланак: Снежна паху?ица

Свеж нанос снежних паху?ица.

Снежна паху?ица се састо?и од око 10¹⁹ молекула воде, ко?и су додати на сво?у основу различитим брзинама и у различитим обрасцима, у зависности од промене температуре и влажности унутар атмосфере кроз ко?у паху?ица пада на свом путу до зем?е. Као резултат тога, снежне паху?ице ме?усобно варира?у, мада следе сличне обрасце.

Снежни кристали се формира?у кад се си?ушне потхла?ене кап?ице у облацима (око 10 μm у пречнику) замрзну. Ове кап?ице има?у способност задржава?а у течном ста?у на температурама нижим од ?18 °C (0 °F), пошто да би се замрзле, неколико молекула у кап?ици мора?у да путем случа?ног сусрета формира?у аранжман сличан оном у ледно? решетки. Затим се кап?ица замрзава око овог ??езгра”. У топли?им облацима, аеросолна честица или ?ледено ?езгро” мора бити присутно у (или у контакту са) кап?ицом и да делу?е као ?езгро. Ледена ?езгра су веома ретка у поре?е?у са кондензационим ?езгрима облака на ко?има се формира?у кап?ице течности. Глина, пусти?ска прашина и биолошке честице могу да служе као ?езгра. Вештачка ?езгра обухвата?у честице сребро ?одида и сувог леда, и она се користе за симулира?е пертурбаци?а осеме?ава?а облака.

Кад ?е ?едном кап?ица замрзнута, она расте у суперзаси?еном окруже?у — оном у коме ?е ваздух заси?ен релативно на лед кад ?е температура испод тачке замрзава?а. Кап?ице затим расту путем дифузи?е молекула воде у ваздуху (пари) на површину ледених кристала где се се они сакуп?а?у. Пошто су водене кап?ице знатно бро?ни?е од кристала због ?иховог изузетног оби?а, кристали има?у способност раста до стотина микрометара или милиметара на рачун водених кап?ица путем Вегенер–Бергерон–Финде?сеновог процеса. Кореспондира?у?е исцрп?ива?е водене паре узроку?е да кристали леда расту на рачун кап?ица. Ови велики кристали су ефикасан извор преципитаци?е, пошто они пада?у кроз атмосферу услед ?ихове масе, и може до?и до судара и спа?а?а у кластере, или агрегаци?е. Ови агрегати су снежне паху?ице, и они су обично тип ледених честица ко?и пада на зем?у. Мада ?е лед прозрачан, расипа?е светлости на кристалним странама и шуп?инама/имперфекци?ама узроку?е да су кристали обично бели услед дифузне рефлекси?е целог спектра светлости на малим честицама леда.

Класификаци?а снежних паху?ица

Главни чланак: Паху?ице § Класификаци?а

Рана класификаци?а снежних паху?ица по Израел Перкинс Ворену.

Микрографи?а хи?ада снежних паху?ица од 1885 на овамо, почевши од Вилсона Алвина Бентли?а, открила ?е широку разноликост паху?а унутар класификованог скупа шаблона. Запажени су блиско слични кристали снега.

Нака?а ?е развио ди?аграм кристалне морфологи?е, ко?и се односи на кристалне облике груписане према температури и степену влаге под ко?има су формирани, што ?е сумирано у следе?о? табели.

Морфологи?а кристалних структура као функци?а температуре и водене заси?ености

Температурни опсег		Опсег заси?е?а		Типови снежних кристала
°C	°F	g/m3	oz/cu yd	испод заси?е?а	изнад заси?е?а
0 — ?3,5	32—26	0,0—0,5	0,000—0,013	Чврсте плоче	Танке плоче Дендрити
?3,5 — ?10	26—14	0,5—1,2	0,013—0,032	Чврсте призме Шуп?е призме	Шуп?е призме Игле
?10 — ?22	14 — ?8	1,2—1,4	0,032—0,038	Танке плоче Чврсте плоче	Секторске плоче Дендрити
?22 — ?40	?8 — ?40	1,2—0,1	0,0324—0,0027	Танке плоче Чврсте плоче	Стубови Призме

Нака?а ?е открио да облик тако?е зависи од тога да ли превалентна влага изнад или испод нивоа заси?е?а. Форме испод прага заси?е?а су у ве?о? мери чврсте и компактне. Кристали ко?и су формирани у суперзаси?еном ваздуху су углавном осет?иви, деликатни и украшени. Многи компликовани?и обрасци раста су тако?е формирани као бочне равни, розете метака и други планарни типови у зависности од услова и ледених ?езгара. Ако кристал почне да се формира у режиму стубног раста, на око ?5 °C (23 °F), и затим западне у топли?и равни сличан режим, онда изничу плоче или дендритски кристали на кра?евима стуба, производе?и такозван ?затворене стубове”.

Магоно и Ли су произвели класификаци?у слободно формираних снежних кристала ко?а обухвата 80 дистинктних облика. Они су документовали сваки од ?их микрографи?ама.

Литература

• P., Singh (2001). Snow and Glacier Hydrology. Water Science and Technology Library. 37. Springer Science & Business Media. стр. 756. ISBN 9780792367673. Приступ?ено 27. 11. 2016. 
• Hobbs, Peter V. (2010). Ice Physics. Oxford: Oxford University Press. стр. 856. ISBN 978-0199587711. 
• Warren, Israel Perkins (1863). Snowflakes: a chapter from the book of nature. Boston: American Tract Society. стр. 164. Приступ?ено 25. 11. 2016. 
• Lawson, Jennifer E. (2001). Hands-on Science: Light, Physical Science (matter) – Chapter 5: The Colors of Light. Portage & Main Press. стр. 39. ISBN 978-1-894110-63-1. Приступ?ено 28. 6. 2009. 
• Jacobson, Mark Zachary (2005). Fundamentals of Atmospheric Modeling (2nd изд.). Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-83970-9. 
• Mass, Cliff (2008). The Weather of the Pacific Northwest. University of Washington Press. стр. 60. ISBN 978-0-295-98847-4. 
• Rees, W. Gareth (2005). Remote Sensing of Snow and Ice. CRC Press. стр. 312. ISBN 9781420023749. Приступ?ено 9. 12. 2016. 

Спо?аш?е везе

• МетеоЛогос - свет метеорологи?е
• National Science Digital Library - Snowflake
• Kenneth G. Libbrecht's Snowflake FAQ
• United Nations Environment Programme: Global Outlook for Ice and Snow Архивирано на веб-са?ту Wayback Machine (8. ?ун 2007)
• Institute of Low Temperature Science, Hokkaido University
• Swiss Federal Institute for Forest, Snow and Landscape Research
• National Snow and Ice Data Center of the United States
• American Society of Civil Engineers ground snow loads interactive map for the continental US