云南省政协第二次常委会议召开 李江讲话

За друга значе?а, погледа?те страницу Мичиген (вишезначна одредница).

Мичиген
Мичиген (?езеро)
Координате	43° 41′ 32″ С; 87° 04′ 35″ З
Тип	природно
Притоке	Milwaukee River, Kalamazoo River, Fox River, Гранд Ривер, Root River, Calumet River, Pere Marquette River, St. Joseph River, Ahnapee River, Big Sable River, Carp Lake River, Crystal River, Cut River, Escanaba River, Galien River, Leland River, Manistee River, Manistique River, Oconto River, Platte River, Pointe aux Chenes River, Sheboygan River, Trail Creek, Dunes Creek
Зем?е басена	САД
Макс. дужина	494 km
Макс. ширина	190 km
Површина	57.757 km2
Прос. дубина	85 m
Макс. дубина	281 m
Запремина	4 918 km3
Над. висина	177 m
Мичиген
Водена површина на Викимеди?ино? остави

百度 　　政府工作报告设定今年中国经济增长目标为百分之六点五左右，比去年百分之六点九的实际增速为低，但这并不代表经济发展呈现失速问题，只是反映中国经济进入高质量发展阶段，追求增长质量与防控风险比增长速度更加重要，为主动调控的结果。

?езеро Мичиген (енгл. Lake Michigan) ?е ?езеро у САД. ?едно ?е од пет северноамеричких Великих ?езера. Налази се на територи?и америчких савезних држава Илиноис, Инди?ана, Мичиген и Висконсин. На?ве?и град на ?егово? обали ?е Чикаго.

?езеро Мичиген ?е ?едино Велико ?езеро ко?е ?е сво?ом целом површином унутар територи?е С?еди?ених Држава, буду?и да се сва остала деле са Канадом. ?езеро има површину од 57.750 km2, што га чини другим на?ве?им слатководним ?езером у САД и 5. на?ве?им ?езером на свету. На?ве?а дубина ?езера износи 281 m.

Грб државе Мичиген

Истори?а

Неки од на?рани?их становника ?езера Мичиген су били Хопевел Инди?анци. ?ихова култура ?е опала после 800. године, а наредних неколико стотина година, регион ?е био дом народа познатих као Инди?ски Инди?анци. Почетком 17. века, када су западноевропски истраживачи први пут кренули у реги?у, наишли су на потомке Инди?ских Инди?анаца: Чипева; Меномини; Саук; Фок; Винебаго; Ма?ами; Отава; и Потаватоми. Веру?е се да ?е француски истраживач ?ен Николет био први Европ?анин ко?и ?е стигао до ?езера Мичиген, вероватно 1634. или 1638. године. У на?рани?им европским мапама региона, име ?езера Илиноис прона?ено ?е поред имена "Мичиген", названо по конфедераци?и племена у Илиноису.

?езеро Мичиген ?е спо?ено преко уских, отворених водотока Макинак са ?езером Х?урон, а комбиновано водено тело се понекад назива Мичиген-Х?урон (тако?е Х?урон-Мичиген). Пролаз Макинак ?е био важан пут Инди?анаца и трговина крзном. Налази се на ?ужно? страни пролаза, град Макино, Мичиген, локаци?а Форт Микилимакинак, реконструисана француска твр?ава основана 1715. године, а на северно? страни ?е Ст. Игнас, Мичиген, место француске католичке миси?е. Инди?анци, основани 1671. године 1673. Жак Маркет, Луис ?улиет и ?ихова посада од пет Метис Во?агура пратили су ?езеро Мичиген до Грин Бе?а и узводно уз реку Фок, готово до сво?их извора, у потрази за реком Мисисипи, усп. Фок – Висконсин водотока. Источни кра? Стре?тса контролисао ?е Форт Макинак на острву Макинак, британско? колони?ално? и рано? америчко? во?но? бази и трговачком центру за крзно, основаном 1781.

Са по?авом европских истражива?а у том кра?у кра?ем 17. века, ?езеро Мичиген ?е постало део водених путева ко?и воде од реке Се?нт Лоренс до реке Мисисипи, а одатле до Мексичког залива.  Француски coureur de bois и во?агури основали су мале луке и трговачке за?еднице, као што ?е Грин Бе?, на ?езеру кра?ем 17. и почетком 18. века.

У 19. веку ?езеро Мичиген ?е играло главну улогу у разво?у Чикага и Сред?ег запада САД западно од ?езера. На пример, 90% зрна ко?е ?е допрем?ено из Чикага путовало ?е на исток преко ?езера Мичиген током предратних година, и само ретко пада испод 50% после гра?анског рата и велике експанзи?е железничког саобра?а?а.

Прва особа ко?а ?е стигла до дубоког дна ?езера Мичиген ?е био ?. Вал Кламп, научник са Универзитета Висконсин – Милвоки. Кламп ?е достигао дно преко подморнице као део истраживачке експедици?е из 1985.

Године 2007, низ каме?а паралелних са древном обалом, открио ?е Марк Холе?, професор подводне археологи?е на северозападном Мичиген факултету. Налази се 12 m испод површине ?езера. За ?едно од каме?а ?е речено да има делове сличне мамуту.

Загрева?е ?езера Мичиген било ?е предмет извешта?а Универзитета Пурду 2018. У свако? децени?и од 1980. године дошло ?е до сталног пораста просечне површинске температуре. Ово ?е вероватно довести до сма?е?а природног станишта и непово?ног утица?а на опстанак аутохтоних врста.

Географи?а

?езеро Мичиген ?е ?едино од Великих ?езера (од ?их 5) у потпуности унутар граница С?еди?ених Држава; остала су поде?ена са Канадом.  Налази се у реги?и познато? као Амерички Сред?и запад.

Велика ?езера

Статистика и бариметри?а

?езеро Мичиген има површину од 58.026 km2; (34.284 km2 лежи у држави Мичиген, 19.056 km2 у Висконсину, 606 km2 у Инди?ани, и 1.576 4.079 km2 у Илиноису) што га чини на?ве?им ?езером по површини (Ба?калско ?езеро у Руси?и, ве?а ?е запремина воде) и пето по величини ?езеро на свету. То ?е ве?а половина ?езера Мичиген – Х?урон, ко?а ?е по површини на?ве?е тело свеже воде у свету. Дугачка ?е 494 km и широка ?е 190 ми?а, а дужина обале износи 1.640 ми?а. Просечна дубина ?езера ?е 46 m, док ?е на?ве?а дубина 153 метра 5 стопа (281 м). Садржи запремину од 4.918 km3. Зелени залив на северозападу ?е ?егов на?ве?и залив. Увала Гранд Траверсе на североистоку ?е ?ош ?едан велики залив. На?дуб?и регион ?езера Мичиген, ко?и лежи у ?егово? северно? половини, зове се Чипев базен (назван по претистори?ском ?езеру Чипева) и одво?ен ?е од ?ужног Чипев базена, релативно плитким подруч?ем званим Плато на сред?ем ?езеру.

Градови

Дванаест милиона ?уди живи уз обалу ?езера Мичиген, углавном у градовима у Чикагу и Милвоки?у. Економи?а многих за?едница у северном Мичигену и Округу Дор, Висконсин ?е подржана туризмом, са великим бро?ем сезонских популаци?а привучених ?езером Мичиген. ?ужни врх ?езера близу Гари, Инди?ане ?е ?ако индустри?ализован.

Веза са океаном и отвореним водама

Морски пут Сен Лорен и пловни пут Великих ?езера отворили су Велика ?езера на бродовима ко?и су пловили океанима. Шири бродови за превоз конте?нера ко?и се кре?у преко океана не приста?у кроз браве на овим путевима, па ?е бродарство ограничено на ?езерима. Упркос велико? величини, велики делови Великих ?езера замрзава?у зими, прекида?у?и ве?ину бродова. Неки ледоломци плове ?езерима.

Велика ?езера су тако?е повезана водама Илиноиса са Мексичким заливом преко реке Илиноис (из Чикага) и реке Мисисипи. Алтернативни пут ?е преко реке Илиноис (из Чикага), до Мисисипи?а, изнад Оха?а, а затим преко воденог тока Тенеси-Томбигби (комбинаци?а низа река и ?езера и канала) до Мобилног залива и Залива. Комерци?ални промет тра?екта на овим пловним путевима ?е тежак.

Бродови за ужива?е могу у?и или иза?и из Великих ?езера путем канала Ири и реке Хадсон у ?у?орку. Канал Ири повезу?е се са Великим ?езерима на источном кра?у ?езера Ири (у Буфалу) и на ?ужно? страни ?езера Онтарио (у Освигу).

Плаже

?езеро Мичиген има много плажа. Реги?а се често назива "Тре?а обала" С?еди?ених Држава, након Атлантског океана и Тихог океана. Песак ?е често мекан и сиво-беле бо?е, познат као "певачки песак" због шкрипа?а (изазваног високим садржа?ем кварца) ко?и емиту?е када се хода. Неке плаже има?у пешчане дине прекривене зеленом плажом и пешчаним треш?ама, а вода ?е обично бистра и хладна, изме?у 13 и 27 °C, чак и у касним лет?им месецима. Ме?утим, пошто преовла?у?у?и западни ветрови има?у тенденци?у да помера?у површинску воду према истоку, посто?и проток топли?е воде до обале Мичигена током лета.

Пешчане дине смештене на источно? обали ?езера Мичиген су на?ве?и слатководни систем дина на свету. У ствари, на више локаци?а дуж обале, дине се уздижу неколико стотина метара изнад површине ?езера. Велики облици дина могу се видети у многим државним парковима, националним шумама и националним парковима дуж обале Инди?ана и Мичигена. Мале формаци?е дина могу се на?и на западно? обали ?езера Мичиген у државном парку Илиноис Плажа, а умерене димензи?е дина могу се на?и у државном парку Кохлер-Андра и Поинт Бич Сте?т Форест у Висконсину. Велика формаци?а дина може се на?и у Државном парку Дунфара у Висконсину на полуострву врата. Плаже на ?езеру Мичиген у Северном Мичигену су ?едино место на свету, поред неколико унутраш?их ?езера у том региону, где се могу на?и Петоски каме?е, државни камен.

Плаже западне обале и на?северни?и део источне обале често су стеновити, с неким пешчаним плажама због локалних ста?а; док су ?ужне и источне плаже типично пешчане и покривене динама. То ?е делом због превладава?у?их ветрова са запада (ко?и тако?е узроку?у да се на источно? обали зими граде дебели сло?еви леда).

Градски прилаз ?езеру у Чикагу састо?и се од паркова, плажа, лука и марина, као и стамбених насе?а повезаних Чикаго Лакефронт Траил-ом. Тамо где нема плажа или марина, камене или бетонске облоге штите обалу од ерози?е. Чикаго ?е уда?ен 39 km изме?у ?ужних и северних граница града.

Тра?екти

Два тра?екта за путнике и возила обав?а?у тра?ектне услуге на ?езеру Мичиген, оба ко?а повезу?у Висконсин на западно? обали са Мичигеном на истоку. Од ма?а до октобра, истори?ски парни брод, СС Бадгер, ради свакодневно изме?у Манитовок, Висконсин и Лудингтон, Мичиген, ко?и повезу?е амерички ауто-пут 10 изме?у два града. Lake Express, основано 2004. године, превози путнике и возила преко ?езера изме?у Милвоки, Висконсин и Мускегона, Мичигена.

Хидрологи?а

Милвоки Риф, ко?и тече испод ?езера Мичиген од тачке изме?у Милвоки?а и Ракина?а до тачке изме?у Гранд Хевен и Мускегон, дели ?езеро на северни и ?ужни басен. Сваки базен има проток воде у смеру каза?ке на сату, ко?и потече од река, ветра и Кориолисовог ефекта. Преовла?у?у?и западни ветрови има?у тенденци?у да помера?у површинску воду према истоку, ствара?у?и умерени ефекат на климу западног Мичигена. Посто?и сред?а разлика у лет?им температурама од 2 до 5 °C изме?у обала Висконсина и Мичигена.

Хидролошки, Мичиген и Х?урон су исто водно тело (ко?е се понекад назива и ?езеро Мичиген-Х?урон), али се обично сматра?у различитима. За?едно гледа?у?и, то ?е на?ве?е тело свеже воде у свету по површини. Мост Макинак се генерално сматра границом изме?у ?их. Оба ?езера су део Великог ?езера. Главни прилив у ?езеро Мичиген од Гор?ег ?езера, преко ?езера Х?урон, контролишу браве ко?е управ?а двонационални одбор за контролу Гор?ег ?езера.

Истори?а високог нивоа воде

?езеро се ме?а од месеца до месеца, а на?виши нивои ?езера дожив?ава?у се лети. Нормална ознака високе воде ?е 0,61 м изнад нивоа мора (176,0 м). У лето 1986. године, ?езера Мичиген и Х?урон су достигли на?виши ниво током периода у ко?ем су се чували записи, на висини од 1,80 м изнад датума. Записи о високим водама почели су у фебруару 1986. и тра?али су годину дана, завршава?у?и са пресеком 1987. Водоста?и су се кретали од 1.67 м (1.12 м) до 1.90 м (1.80 м) изнад датума карте. Дана 21. фебруара 1986. године, воде су се приближиле максимуму свих времена за период у ко?ем се води евиденци?а.

Истори?а ниског нивоа воде

Нивои ?езера су на?нижи зими. Нормална ниска ознака воде ?е 1.00 стопа (0.30 м) испод нивоа мора (176.0 м). У зиму 1964. године, ?езера Мичиген и Х?урон су достигли сво? на?нижи ниво на 1.38 стопа (0.42 м) испод нивоа мора. Као и са подацима о високим водама, месечни записи о водама су постав?ани сваког месеца од фебруара 1964. до ?ануара 1965. Током овог дванаестомесечног периода водоста?и су се кретали од 1.38 стопа (0.42 м) до 0.71 стопа (0.22 м) испод нивоа мора. У ?ануару 2013. године, месечни сред?и ниво воде Мичиген ?езера се спустио на на?нижи ниво од 175,6 м, и достигао сво? на?нижи осе?а? ?ер ?е чува?е записа почело 1918. године. ?езера су била 29 инча (0,74 м) и сма?ила се за 17 инча од ?ануара 2012. Кеит Комполтовиц, шеф оде?е?а хидрологи?е сливног подруч?а америчке во?ске у Детроиту, об?аснио ?е да су на?ве?и фактори ко?и су довели до сма?е?а водоста?а у 2013. били комбинаци?а "недостатка великог сноупак-а" зими 2011., 2012. године у комбинаци?и са веома топлим и сувим условима у лето 2012. године.

Вода за пи?е

Проблеми са животном средином и да?е пога?а?у ?езеро. Челичне фабрике раде близу обале Инди?ане. Чикаго триб?ун ?е об?авио да ?е БП главни зага?ивач, ко?и свакодневно баца хи?аду килограма сировог му?а у ?езеро из фабрике нафте Витинг, Инди?ана. У марту 2014. године, БП-?ева фабрика Витинг била ?е одговорна за просипа?е више од 6100 l нафте у ?езеро.

Види ?ош

• Мичиген-Х?урон
• Велика ?езера

Литература

• Bogue, Margaret Beattie (1985). Around the Shores of Lake Michigan: A Guide to Historic Sites. University of Wisconsin Press. ISBN 978-0-299-10004-9. 
• Hilton, George Woodman (2002). Lake Michigan Passenger Steamers. Stanford University Press. ISBN 978-0-8047-4240-5. 
• Hyde, Charles K.; Mahan, Ann; Mahan, John (1995). The Northern Lights: Lighthouses of the Upper Great Lakes. Detroit: Wayne State University Press. ISBN 978-0-814325-54-4. 
• Oleszewski, Wes (1998). Great Lakes Lighthouses, American and Canadian: A Comprehensive Directory/Guide to Great Lakes Lighthouses. Gwinn: Avery Color Studios, Inc. ISBN 978-0-932212-98-6. 
• Penrod, John (1998). Lighthouses of Michigan. Berrien Center: Pernod/Hiawatha. ISBN 978-0-942618-78-5. 
• Penrose, Laurie; Penrose, Bill (1999). A Traveler’s Guide to 116 Michigan Lighthouses. Petoskey: Friede Publications. ISBN 978-0-923756-03-1. 
• Shelak, Benjamin J. (2003). Shipwrecks of Lake Michigan. Big Earth Publishing. ISBN 978-1-931599-21-4. 
• Wagner, John L. (1998). Michigan Lighthouses: An Aerial Photographic Perspective. East Lansing: John L. Wagner. ISBN 978-1-880311-01-1. 
• Wright, John W., ур. (2006). The New York Times Almanac. Editors and reporters of The New York Times (2007 изд.). New York, New York: Penguin Books. ISBN 978-0-14-303820-7. 
• Wright, Larry; Wright, Patricia (2006). Great Lakes Lighthouses Encyclopedia (Hardback изд.). Erin: Boston Mills Press. ISBN 978-1-55046-399-6. 

Спо?аш?е везе

• Универзитет Висконсин - Милваки
• Кохлер-Андра
• Тенеси-Томбигби
• EPA's Great Lakes Atlas
• Great Lakes Coast Watch Архивирано на веб-са?ту Wayback Machine (11. ма? 2008)
• Michigan DNR map of Lake Michigan
• Official Michigan DNR Freshwater Fishing Regulations Архивирано на веб-са?ту Wayback Machine (29. ?ануар 2021)
• Bathymetry of Lake Michigan
•  ?Michigan, Lake”. Collier's New Encyclopedia. 1921. 
• Anderson, William P. (1911). ?Michigan, Lake”. Encyclop?dia Britannica (на ?езику: енглески) (11 изд.). 
•  ?Michigan, Lake”. New International Encyclopedia. 1905. 
• Bibliography on Michigan lighthouses
• Interactive map of lighthouses in area (northern Lake Michigan)
• Terry Pepper on lighthouses of the western Great Lakes
• Wagner, John L., Beacons Shining in the Night