艾华转债今日上市高开8%
Гр?д ?е назив за врсту високих падавина у облику ледених облутака.[1] Ове падавине наносе велике штете по?опривреди и сматра?у се непогодом. Разлику?е се од суградице, иако се та два облика често поистове?у?у.[2] Састо?и се од куглица или неправилних грудица леда, од ко?их се свака назива градом. Ледене куглице углавном пада?у по хладном времену, док ?е раст града у велико? мери инхибиран током хладних површинских температура.[3]
Дефиници?а
[уреди | уреди извор]Свака олу?а са грм?авином ко?а производи град ко?и доспе до зем?е позната ?е као олу?а са градом.[4] Кристал леда пречника > 5 mm сматра се градом.[5] Град може нарасти до 15 cm и тежити више од 0,5 kg.[6]
За разлику од ледених пелета, туча ?е сло?евита и може бити неправилна и згрудана. Град се састо?и од провидног леда или наизменичних сло?ева провидног и прозирног леда деб?ине на?ма?е 1 mm, ко?и се таложе на камену града док путу?е кроз облак, бива суспендован у ваздуху уз снажно крета?е нагоре док ?егова тежина не надвлада узлазно крета?е, те почне да пада на зем?у. Иако ?е пречник туче различит, у С?еди?еним Државама, просечна примена штетног града ?е изме?у 2,5 cm и величине лоптице за голф 4,4 cm.[7]
Каме?е ве?е од 2 cm (0,80 in) се обично сматра дово?но великим да изазове штету. Метеоролошка служба Канаде изда?е озби?на упозоре?а на грм?авину када се очеку?е град те величине или ве?и.[8] Национална метеоролошка служба САД има граничну вредност пречника од 2,5 или више од ?ануара 2010. године, што ?е пове?а?е у односу на претходни праг од 1,9 cm за град.[9] Друге зем?е има?у различите прагове према локално? осет?ивости на град; на пример, ма?и градови могли би негативно да утичу на подруч?а за узго? грож?а. Град може бити веома велики или веома мали, у зависности од тога колико ?е ?ак узлазни стру?: слаби?е олу?е са градом производе ма?е градоносне олу?е него ?аче олу?е са градом (као што су супер?ели?е), пошто снажни?е узлазне стру?е у ?ачо? олу?и могу да држе ве?е каме?е града у висини.
Настанак
[уреди | уреди извор]Наста?е у облацима ко?и се зову кумулонимбуси, ко?и има? ?аку узлазну стру?у. Дешава се да снажне ваздушне стру?е одвуку водене капи из облака у више сло?еве где ?е температура нижа. Капи се тамо заледе и поприме облик лопте, односно претвара?у се у град. Када узлазна стру?а ко?а ?е понела те капи не може више да одржи ?ихову масу, ледене кугле пада?у на зем?у.[5][10][11] На стопу раста туче утичу фактори као што су ве?а надморска висина, ниже зоне смрзава?а и смица?е ветра.[12]
Природа сло?ева града
[уреди | уреди извор]
Као и друге падавине у кумулонимбусима, град почи?е као кап?ице воде. Како се кап?ице подижу и температура падне испод нуле, оне поста?у прехла?ена вода и смрзава?е се у контакту са ?езгрима кондензаци?е. Пресек кроз велики град показу?е структуру налик на лук. То значи да ?е град направ?ен од дебелих и провидних сло?ева, ко?и се сме?у?у са сло?евима ко?и су танки, бели и непрозирни. Некадаш?а теори?а ?е сугерисала да су градови били подвргнути вишеструким спушта?има и успонима, пада?у?и у зону влажности и поново замрзава?у?и при подиза?у. Сматрало се да ?е ово крета?е горе-доле одговорно за узастопне сло?еве туче. Ново истражива?е, засновано на теори?и, као и студи?и на терену, показало ?е да то ни?е нужно тачно.
Узлазно стру?а?е олу?е, са брзином ветра усмереном нагоре до 180 km/h,[13] разноси каме?е града ко?и се формира у облак. Како се град пе?е, прелази у области облака где варира концентраци?а влаге и прехла?ених кап?ица воде. Стопа раста туче се ме?а у зависности од вари?аци?е у влажности и прехла?еним кап?ицама воде на ко?е наи?е. Стопа накуп?а?а ових кап?ица воде ?е ?ош ?едан фактор у расту града. Када се град кре?е у подруч?е са високом концентраци?ом кап?ица воде, он захвата пото?е и доби?а провидан сло?. Ако град бива премештен у област где ?е углавном доступна водена пара, он доби?а сло? непрозирног белог леда.[14]
Штавише, брзина града зависи од ?еговог положа?а у узлазном стру?а?у облака и ?егове масе. Ово одре?у?е различите деб?ине сло?ева града. Брзина акреци?е прехла?ених кап?ица воде на град зависи од релативних брзина изме?у ових кап?ица воде и самог града. То значи да ?е генерално ве?и камени град формирати одре?ену уда?еност од ?ачег узлазног стру?а?а где може да про?е више времена у расту.[14] Како град расте, он ослоба?а латентну топлоту, ко?а одржава ?ену спо?аш?ост у течно? фази. Пошто подлеже 'влажном расту', спо?аш?и сло? ?е леп?ив (т?. леп?иви?и), тако да ?едан град може нарасти сударом са другим ма?им градом, формира?у?и ве?и ентитет неправилног облика.[16]
Град тако?е може бити подвргнут ?сувом расту“ у ко?ем ослоба?а?е латентне топлоте смрзава?ем ни?е дово?но да се спо?аш?и сло? задржи у течном ста?у. Град ко?и се формира на ова? начин изгледа непрозиран због малих ваздушних мехури?а ко?и се зароб?ава?у у камену током брзог замрзава?а. Ови мехури?и се спа?а?у и излазе током режима 'влажног раста', а град ?е ?асни?и. Начин раста за град може да се ме?а током ?еговог разво?а, а то може резултирати различитим сло?евима у попречном пресеку града.[17]
Град ?е наставити да расте током олу?е све док ?егова маса више не буде могла да буде подржана узлазним стру?а?ем. Ово може потра?ати на?ма?е 30 минута на основу силе узлазног стру?а?а у грм?авини ко?а производи град, чи?и ?е врх обично виши од 10 km. Затим пада према зем?и док настав?а да расте, на основу истих процеса, све док не напусти облак. Касни?е ?е почети да се топи док прелази у ваздух изнад температуре смрзава?а.[18]
Дакле, ?единствена пута?а у олу?и ?е дово?на да об?асни сло?евиту структуру града. ?едини случа? у ко?ем се може разговарати о вишеструким пута?ама ?е у више?ели?ско? олу?и са грм?авином, где град може бити избачен са врха ?ма?чинске” ?ели?е и зароб?ен у узлазном стру?а?у интензивни?е ?ели?е ??ерке”. Ово ?е, ме?утим, изузетан случа?.[14]
Величина
[уреди | уреди извор]На?чеш?е, ове ледене кугле нису ве?е од 5 mm, али се дешава да буду много ве?е и да нанесу велике штете, па и да буду опасне по ?уде. У лето 2001. у итали?анско? области Венето падао ?е град величине ка?си?е и уништио усеве. На граници САД и Канаде 1998. године, град ?е падао читавих девет дана, због чега ?е више од милион ?уди остало без електричне стру?е и хране. На?ве?и град ?е падао у Бангладешу 1986. године; маса по?единих ледених кугли ?е тежила чак 13,6 килограма. Приликом ове непогоде погинуло ?е 5 ?уди, а повре?ено око 225.
Климатологи?а
[уреди | уреди извор]Град се на?чеш?е ?ав?а у унутраш?ости континента на сред?им географским ширинама и ре?е ?е у тропима, упркос много ве?о? учесталости грм?авине него у сред?им географским ширинама.[19] Град ?е тако?е много чеш?и дуж планинских венаца, ?ер планине потиску?у хоризонталне ветрове према горе (што познато као орографско подиза?е), чиме се интензивира узлазно стру?а?е унутар грм?авине и чини град вероватни?им.[20] Ве?е надморске висине тако?е резултира?у тиме да има ма?е времена на располага?у за топ?е?е града пре него што стигне до зем?е. ?едан од чеш?их региона за велики град ?е широм планинске северне Инди?е, ко?а ?е при?авила ?едан од на?ве?их бро?ева забележе смртности повезане са градом 1888. године.[21] Кина тако?е дожив?ава знача?не олу?е с градом.[22] Сред?а Европа и ?ужна Аустрали?а тако?е дожив?ава?у много невремена. Региони у ко?има се град често дешава су ?ужна и западна Немачка, северна и источна Француска, ?ужни и источни Бенелукс и северна Итали?а.[23] У ?угоисточно? Европи, Хрватска и Срби?а има?у честе по?аве града.[24] Неке медитеранске зем?е регистру?у максималну учесталост града током ?есе?е сезоне.[23]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ ?hail”. nationalgeographic.org (на ?езику: енглески). National Geographic Society. 21. 1. 2011. Архивирано из оригинала 22. 02. 2021. г. Приступ?ено 14. 1. 2021.
- ^ ?What's the difference between hail, sleet, and freezing rain?”. The Straight Dope. 2025-08-04. Архивирано из оригинала 2025-08-04. г. Приступ?ено 2025-08-04.
- ^ ?hailstone”. Merriam-Webster. Архивирано из оригинала 2025-08-04. г. Приступ?ено 2025-08-04.
- ^ ?Hailstorm”. Glossary of Meteorology. American Meteorological Society. 2009. Архивирано из оригинала 2025-08-04. г. Приступ?ено 2025-08-04.
- ^ а б ?Hail”. Glossary of Meteorology. American Meteorological Society. 2009. Архивирано из оригинала 2025-08-04. г. Приступ?ено 2025-08-04.
- ^ ?Aggregate hailstone”. National Severe Storms Laboratory, National Oceanic and Atmospheric Administration. 2025-08-04. Архивирано из оригинала 2025-08-04. г. Приступ?ено 2025-08-04.
- ^ Jewell, Ryan; Brimelow, Julian (2025-08-04). ?P9.5 Evaluation of an Alberta Hail Growth Model Using Severe Hail Proximity Soundings in the United States” (PDF). spc.noaa.gov. Архивирано (PDF) из оригинала 2025-08-04. г. Приступ?ено 2025-08-04.
- ^ ?Severe Thunderstorm criteria”. ec.gc.ca. Meteorological Service of Canada, Environment Canada. 3. 11. 2010. Архивирано из оригинала 5. 8. 2012. г. Приступ?ено 2025-08-04.
- ^ ?NEW 1 Inch Hail Criteria”. noaa.gov. US: National Weather Service, National Oceanic and Atmospheric Administration. 4. 1. 2010. Архивирано из оригинала 7. 9. 2011. г. Приступ?ено 2025-08-04.
- ^ National Weather Service Forecast Office, Columbia, South Carolina (27. 1. 2009). ?Hail...”. National Weather Service Eastern Region Headquarters. Приступ?ено 28. 8. 2009.
- ^ ?Hail...”. Columbia, South Carolina: National Weather Service Forecast Office. 2025-08-04. Архивирано из оригинала 2025-08-04. г. Приступ?ено 2025-08-04.
- ^ ?Forecasting Hail”. theweatherprediction.com. Приступ?ено 2025-08-04.
- ^ ?Hail”. ncar.ucar.edu. National Center for Atmospheric Research, University Corporation for Atmospheric Research. 2008. Архивирано из оригинала 2025-08-04. г. Приступ?ено 2025-08-04.
- ^ а б в Nelson, Stephan P. (август 1983). ?The Influence of Storm Flow Struce on Hail Growth”. Journal of the Atmospheric Sciences. 40 (8): 1965—1983. Bibcode:1983JAtS...40.1965N. ISSN 1520-0469. doi:10.1175/1520-0469(1983)040<1965:TIOSFS>2.0.CO;2?
.
- ^ Gallagher, Frank W., III (октобар 2000). ?Distant Green Thunderstorms – Frazer's Theory Revisited”. Journal of Applied Meteorology. American Meteorological Society. 39 (10): 1754. Bibcode:2000JApMe..39.1754G. doi:10.1175/1520-0450-39.10.1754?.
- ^ Brimelow, Julian C.; Reuter, Gerhard W.; Poolman, Eugene R. (2002). ?Modeling Maximum Hail Size in Alberta Thunderstorms”. Weather and Forecasting. 17 (5): 1048—1062. Bibcode:2002WtFor..17.1048B. ISSN 1520-0434. doi:10.1175/1520-0434(2002)017<1048:MMHSIA>2.0.CO;2?.
- ^ Rauber, Robert M; Walsh, John E; Charlevoix, Donna Jean (2012). Severe & Hazardous Weather. ISBN 9780757597725.
- ^ Marshall, Jacque (2025-08-04). ?Hail Fact Sheet”. University Corporation for Atmospheric Research. Архивирано из оригинала 2025-08-04. г. Приступ?ено 2025-08-04.
- ^ Hand, W. H.; Cappelluti, G. (?ануар 2011). ?A global hail climatology using the UK Met Office convection diagnosis procedure (CDP) and model analyses”. Meteorological Applications. Wiley. 18 (4): 446. Bibcode:2011MeApp..18..446H. doi:10.1002/met.236?.
- ^ ?Where does severe weather occur?”. Geoscience Australia, Commonwealth of Australia. 2025-08-04. Архивирано из оригинала 2025-08-04. г. Приступ?ено 2025-08-04.
- ^ Oliver, John E. (2005). Encyclopedia of World Climatology. Springer. стр. 401. ISBN 978-1-4020-3264-6. Приступ?ено 2025-08-04.
- ^ Liu, Dongxia; Feng, Guili; Wu, Shujun (фебруар 2009). ?The characteristics of cloud-to-ground lightning activity in hailstorms over northern China”. Atmospheric Research. 91 (2–4): 459—465. Bibcode:2009AtmRe..91..459L. doi:10.1016/j.atmosres.2008.06.016.
- ^ а б Laviola, Sante; Monte, Giulio; Cattani, Elsa; Levizzani, Vincenzo (септембар 2022). ?Hail Climatology in the Mediterranean Basin Using the GPM Constellation (1999–2021)”. Remote Sensing (на ?езику: енглески). 14 (17): 4320. Bibcode:2022RemS...14.4320L. ISSN 2072-4292. doi:10.3390/rs14174320?.
- ^ Po?akal, Damir; Ve?enaj, ?eljko; ?talec, Janez (?ул 2009). ?Hail characteristics of different regions in continental part of Croatia based on influence of orography”. Atmospheric Research. 93 (1–3): 516. Bibcode:2009AtmRe..93..516P. doi:10.1016/j.atmosres.2008.10.017.
Литература
[уреди | уреди извор]- Rogers and Yau (1989). A Short Course in CLOUD PHYSICS. Massachusetts: Butterworth-Heinemann. ISBN 978-0-7506-3215-7.
- Jim Mezzanotte (2007). Hailstorms. Gareth Stevens Publishing. ISBN 978-0-8368-7912-4.
- Snowden Dwight Flora (2003). Hailstorms of the United States. Textbook Publishers. ISBN 978-0-7581-1698-7.
- Narayan R. Gokhale (1974). Hailstorms and Hailstone Growth. State University of New York Press. ISBN 978-0-87395-313-9.
- Duncan Scheff (2001). Ice and Hailstorms. Raintree Publishers. ISBN 978-0-7398-4703-9.
Спо?аш?е везе
[уреди | уреди извор]
- Град по приходу и популаци?и
- Град
- Економски трошкови
- Hail Storm Research Tools at hailtrends.com
- U.S. Billion-dollar Weather and Climate Disasters at NOAA.gov
