· 建设项目环保审批前公示











Облаци наста?у кондензаци?ом и сублимаци?ом водене паре у слободно? атмосфери.[1] Облаци су вид?иве наслаге водених кап?ица, ледених кристала или смесе кап?ица и кристала, ко?е лебде у Зем?ино? атмосфери. Они се, дакле састо?е из ситних кап?ица воде и честица леда. Да би дошло до формира?а облака, ваздух мора да них кристала. Наста?у кад се ваздух засити воденом паром, што се може догодити због пове?а?а количине водене паре у ваздуху или због сма?е?а температуре ваздуха испод температуре росишта. У облацима се могу налазити и ве?е честице леда, па и честице ко?е потичу од зага?е?а што га ствара?у индустри?а и промет (аеросоли). Пречник ?е водених кап?ица неколико микрометара, а ледених кристала од неколико десетина микрометара до неколико милиметара.
Изме?у облака и магле нема суштинских разлика. На пример, магла образована на планинским странама за посматраче из нижих долинских предела ?е облак.[2] Облаци се разлику?у од магле ?ер су високо изнад тла. Важна ?е ?ихова улога у енергетском ста?у атмосфере: распршу?у, апсорбу?у и реемиту?у зраче?е са Зем?е и Сунца и тако онемогу?ава?у нагло загрева?е или хла?е?е тла и ваздуха, кондензаци?ом водене паре ослоба?а?у латентну топлоту, а атмосферским процесима вра?а?у воду на тло.[3] Облаци учеству?у у циклусу водене паре (хидролошки циклус) у атмосфери ?ер се кондензаци?ом ослоба?а латентна топлота и ?ер атмосферским процесима вра?а воду на површину Зем?е.[4]
Влажан ваздух пун влаге се подиже у вис. Кад достигне одре?ену висину, он се хлади. На ниско? температури топли ваздух више не може да задржи влагу у облику водене паре, па се она претвара у малене капи воде или комади?е леда и тако ствара облаке. Сви су облаци, зато што се ствара?у на различитим висинама и температурама, потпуно различити и непрестано ме?а?у сво? облик. Уз то, облаци су састав?ени од различитих честица, ко?е опет зависе од температуре и висине.
Посто?е два метода именова?а облака у ?иховим респективним атмосферским сло?евима; латински и уобича?ени. Типови облака у тропосфери, атмосферском сло?у на?ближем Зем?ино? површини, има?у латинска имена услед универзалног прихвата?а Лук Хауардове номенклатуре. Формално предложена 1802. године, она ?е постала основа модерног ме?ународног система ко?им се облаци деле у пет физичких форми ко?е са ?ав?а?у на свим висинским нивоима (рани?е називаним étages). Ови физички типови, у приближно расту?ем реду конвективне активности, обухвата?у стратиформне сло?еве, цириформне прамене и сло?еве, стратокумулиформне сло?еве (углавном структуриране као ролне, ва?ци и праменови), кумулиформне гомиле, и веома велике кумулонимфиформне гомиле ко?е има?у комплексну структуру. Физичке форме се деле по висинском нивоу у десет основних родних типова. Латинска имена за примен?иве родове високог нивоа садрже циро-префикс, а алто- префикс се дода?е у имена родова сред?ег нивоа. Ве?ина родова се може да?е поделити у врсте и да?е рашчланити у вари?етете. Веома ниски стратиформни облак ко?и досеже до Зем?ине површине има уобича?ено име, магла, али нема латинског имена.
Цириформни облаци ко?и се формира?у у вишим деловима стратосфере и мезосфере има?у уобича?ена имена за ?ихове главне типове. Они се ретко ?ав?а?у, углавном у поларним регионима Зем?е. Облаци су уочени у атмосферама других планета и месеца у Соларном систему и изван. Ме?утим, услед ?ихових другачи?их температурних карактеристика, они се често састо?е од других супстанци као што су метан, амони?ак, и сумпорна киселина као и вода.
Свеукупно гледано, хомосферни облаци могу да буду унакрсно класификовани по форми и нивоу тако да се изводи десет тропосферских родова, магла ко?а се формира на површинском нивоу, и два додатна главна типа изнад тропосфере. Кумулус генус обухвата три врсте ко?е указу?у на вертикалну величину. Облаци са дово?ном вертикалном величином да заузима?у випе од ?едног висинског нивоа се званично класифику?у као ниски- или сред?ег-нивоа према надморско? висини на ко?о? су иници?ално формирани. Ме?утим они се исто тако неформално класифику?у као вишесло?ни или вертикални.
Форме и нивои | Стратиформа неконвективна |
Цириформа углавном неконвективна |
Стратокумулиформа ограничено конвективна |
Кумулиформа слободно конвективна |
Кулулонимбиформа веома конвективна |
---|---|---|---|---|---|
Екстремни ниво | Но?ни светле?и облак (поларни мезосферни облак) | ||||
Веома висок ниво | Поларни стратосферски облак | ||||
Висок ниво | Циростратус | Цирус | Цирокумулус | ||
Сред?и ниво | Алтостратус | Алтокумулус | |||
Ниски ниво | Стратус | Стратокумулус | Кумулус хумилис | ||
Више нивоа / вертикално | Нимбостратус | Кумулус медиокрис | |||
Тор?асто вертикално | Кумулус конгестус | Кумулонимбус | |||
Површински ниво | Магла |
Облаци и падавине
[уреди | уреди извор]Ако у неком делу Зем?ине атмосфере ко?и ?е заси?ен влагом пада температура, кондензова?е ?е се водена пара и створи?е се кап?ице воде. Ствара?у ли се те кап?ице близу тла, наста?е магла, а ствара?у ли се на ве?им висинама, наста?е облаци. Облаци наста?у и на та? начин што се топли ваздух као специфично лакши диже увис, где ?е нижа температура. Ако ова? ваздух садржи велику количину влаге, кондензова?е се хла?е?ем, што доводи до облака. Ствара?у магле погоду?у прашина и дим у ваздуху. Честице прашине и дима чине ?езгро кондензаци?е водене паре хла?ене испод тачке росе. Зими, као и на високим планинама, када ?е температура веома ниска, смрзава?у се водене кап?ице у ситне кристале, ко?и ствара?у снег.
Киша се састо?и од великих кап?ица воде. Да би из облака падала киша, мора?у од ситних кап?ица настати крупни?е, ?ер ситне кап?ице пада?у споро, па на путу испаре. Лети услед брзог и великог загрева?а диже се у висину ваздух са великим садржа?ем влаге, где се охлади испод 0 °C. Како лети ваздух садржи више влаге него зими, створи?е се хла?е?ем велики кристали односно лед, ко?и пада као град на Зем?у. Зема?ска површина губи но?у ижарива?ем велик део топлоте, ко?у ?е да?у примила путем Сунчеве светлости. Услед тога наста?е охла?ива?е ваздуха, а тиме кондензаци?а сувишне влаге у облику кап?ица на површини Зем?е. То ?е роса. Зими из истог разлога наста?у захла?ива?а испод 0 °C, а тиме смрзава?е росе у облику иглица, што се зове слана.
Све наведене метеоролошке по?аве, то ?ест киша, снег, град, роса и мраз, ко?е наста?у услед кондензаци?е водене паре у ваздуху, зову се падавине. Количина падавина мери се висином сло?а воде у милиметрима по квадратном метру (mm / m2) кога би створила вода падавина кад би остала на тлу, а да се не испари, нити да отиче у зем?у. На пример, ако се каже да ?е у току 24 сата на неком месту количина падавина 2 mm, то значи да ?е пало толико кише да на сваки m2 долази 2 литре воде. Наиме сло?у воде висине 1 mm на површини од 1 m2 одговара количина воде од 1 литра, то ?ест 1 dm3. Суве кра?еви има?у падавине ма?е од 500 mm годиш?е. За мере?е падавина се користи се показивач кише, кишометар или омброметар.[5]
Класификаци?а облака
[уреди | уреди извор]Облаци се сврстава?у у групе на основу:
- ?иховог облика
- начина постанка
- висине
- физичког састава
Подела према облику
[уреди | уреди извор]Према спо?аш?ем изгледу облаци се могу поди?елити на три основна и више прелазних облика. Три основна облика су:
- Стратуси (сло?евити облаци ко?и наста?у принудним уздиза?ем или турбулентним м?еша?ем ваздуха)
- Кумулуси (гомиласти облаци ко?и наста?у у нестабилно? атмосфери, гд?е су изражена вертикална крета?а ваздуха; ?ихов разво? зависи од: притиска, релативне влажности ваздуха, подлоге изнад ко?е се облику?е, пром?ени температуре са висином)
- Цируси (облаци ко?и наста?у у областима ?аких висинских в?етрова)
Подела облака према висини
[уреди | уреди извор]Високи облаци
[уреди | уреди извор]Високи облаци су ледени облаци, с температуром нижом од -35 °C, те се због тога састо?е иск?учиво од кристали?а леда. Мале су деб?ине, обично би?еле бо?е и из ?их се не излучу?у падавине. У ову групу спада?у:
- Цирус (Cr)
- Цируси су високи облаци ко?и се на?чеш?е ?ав?а?у, када ?е ли?епо ври?еме. То су раздво?ени облаци влакнастог изгледа, у виду би?елих трака. Обично се ?ав?а?у на надморским висинама изме?у 3 и 8 km у поларним, изме?у 5 и 13 km у ум?ереним и изме?у 6 и 18 km у тропским областима.

- Cirrocumulus (Cc)
- Цирокумулуси се ри?етко се ?ав?а?у, и покрива?у ма?и дио неба. Ови облаци се ?ав?а?у на висини од 5 до 7 km. Изгледа?у као грудве сни?ега. Због грудвичастог облика обично на?ав?у?у пром?ену времена – погорша?е.

- Cirrostratus (Cs)
- Циростратуси су високи облаци ко?и прекрива?у ци?ело небо као вео. Могу да се ?аве при заласку Сунца, усред дана или усред но?и. На?чеш?е се ?ав?а?у на висинама изнад 3 km у поларним, изнад 5 km у ум?ереним и изнад 6 km у тропским областима.[6][7]

Сред?и облаци
[уреди | уреди извор]Сред?и облаци су м?ешовити облаци леда и воде, с температуром од -10 до -35 °C. У ову групу спада?у:
- Altocumulus (Ac)
- Алтокумулуси су сиви или би?ели облаци у виду плоча или грудви, обично правилно распоре?ених. На?чеш?е се ?ав?а?у на висинама изме?у 2 и 4 km у поларним, 2 и 7 km у ум?ереним и 2 и 8 km у тропским областима.

- Altostratus (As)
- Алтостратус ?е сив или плавичаст, избраздан или у?едначен облачни сло? ко?и обично покрива ци?ело небо. Из алтостратуса се могу излучивати падавине оштри?ег интензитета. Алтостратус се на?чеш?е се ?ав?а на висинама изме?у 2 и 4 km у поларним, изме?у 2 и 7 km у ум?ереним и изме?у 2 и 8 km у тропским областима. Деб?ина Алтостратуса може да буде од 1000 до преко 5000 m.
Ниски облаци
[уреди | уреди извор]Ниски облаци су углавном састав?ени од водених кап?ица. Могу да садрже сни?ег и ледене кристали?е на ниским температурама. У ову групу спада?у:
- Nimbostratus (Ns)
- Нимбостратус ?е тамносиви облак, велике деб?ине, ко?и у потпуности закла?а Сунце и М?есец. Вид?ивост испод овог облака ?е сма?ена, због испарава?а кише ко?а пада. Нимбостратус се ?ав?а на надморским висинама изме?у 2 и 4 km у поларним, изме?у 2 и 7 km у ум?ереним и изме?у 2 и 8 km у тропским областима. ?егова деб?ина се кре?е од 2 до 8 km.

- Stratocumulus (Sc)
- Стратокумулус ?е сивоб?еличаст танак сло?, састав?ен од раздво?ених или састав?ених грудви или плоча. Из овог облака понекад пада слаба киша или сни?ег. Обично се ?ав?а на висини ма?о? од 2 km. Деб?ина стратокумулуса се кре?е од 500 до 1000 m.

- Stratus (St)
- Стратус ?е ниски облак сиве бо?е, ко?и покрива ци?ело небо. Понекад из ?ега пада?у сипе?а киша или ситан зрнаст сни?ег. Стратус се обично ?ав?а на надморским висинама од 2 km. Деб?ина овог облака се кре?е изме?у 10 и неколико стотина метара.

Облаци вертикалног развитка
[уреди | уреди извор]Облаци вертикалног развитка наста?у интензивним вертикалним уздиза?ем ваздуха у нестабилно? атмосфери. Ово? групи припада?у:
- Cumulusi (Cu)
Кумулуси су издво?ени, густи, ?асно оивичени облаци, ко?и се вертикално разви?а?у у облике нараста?у?их гомила. Кумулуси слаби?ег вертикалног разви?а су кумулуси ли?епог времена, а из ве?их и више разви?ених кумулуса ко?и личе на карфиол може до?и до излучива?а п?усковитих падавина.

- Cumulonimbus (Cb)
- Кумулонимбус ?е олу?ни облак знатног вертикалног простира?а. База облака ?е тамне бо?е и прилично равна. Обично наста?е из великих и разви?ених кумулуса. До?и дио облака ?е састав?ен од водених капи, средиш?и из м?ешовитог састава, а гор?и дио се састо?и од кристали?а леда. Из кумулонимбуса се излучу?у п?усковите падавине – киша, сни?ег или град, уз олу?ни в?етар и електрична праж?е?а. Висина облака се кре?е изме?у 2 и 3 km, али може бити и преко 15 km.

Облаци над тропосфером
[уреди | уреди извор]Поларни стратосферски облаци
[уреди | уреди извор]Поларни стратосферски облаци или седефасти облаци (ме?ународна скра?еница PSC) по?ав?у?у се врло ретко током зиме у до?о? стратосфери на висини од 15 до 25 километара у вишим географским ширинама. Налик су цирусима или цирокумулусима, а карактеристичне су седефасте бо?е (наста?е због иризаци?е или по?аве дугиних бо?а на облацима).
Но?ни светле?и облаци
[уреди | уреди извор]Но?ни светле?и облак, светле?и но?ни облак или ноктилуцентни облак (ме?ународна скра?еница NLC) на?виши ?е облак на Зем?и. По?ав?у?е се у лет?им месецима у високим географским ширинама на висини од 76 до 85 километара, и то у дубоком сумраку када се Сунце налази испод обзора (хоризонта), а облак ?е ?ош обас?ан Сунцем. Златне ?е или црвеносме?е бо?е близу обзора, а више на небу плавобело, повремено и пурпурне бо?е. Претпостав?а се да се састо?и од ледених кристала, вулканскога пепела или метеорске прашине.
Врсте облака према начину постанка
[уреди | уреди извор]
Према начину постанка (генетска класификаци?а), разлику?у се три основне врсте облака: конвективни облаци, сло?евити облаци и таласасти облаци.
Конвективни облаци
[уреди | уреди извор]Конвективни облаци су кумулус и, кумулонимбуси и алтокумулус кастелануси ко?и наста?у када се вертикалним стру?а?ем подиже топли влажни ваздух у више и хладни?е делове атмосфере где се водена пара кондензу?е (термика). При слаби?о? конвекци?и могу настати кумулуси, при ?ачо? кумулонимбуси, а при конвекци?и у вишим сло?евима атмосфере алтокумулус кастелануси.
Сло?евити облаци
[уреди | уреди извор]Сло?евити облаци наста?у због правилног, постепена диза?а сло?ева влажног ваздуха на великом подруч?у (алтостратус, циростратус, цирус, нимбостратус, стратус ), турбуленци?ом ваздуха на планинским препрекама или као последица динамичке турбуленци?е ваздуха у сразмерно танком сло?у (цирокумулус, стратокумулус).

Таласасти облаци
[уреди | уреди извор]Таласасти облаци су цирокумулуси и алтостратуси ко?и се по?ав?у?у као последица таласастих крета?а у атмосфери у облику упоредних, ?еднако широких по?асева, ко?и покрива?у ве?и или ма?и део неба. Ти облаци могу бити дугачки десетине и стотине километара, а деб?ина им ?е неколико десетина до стотинак метара.
Типови облака према односу дужине и висине
[уреди | уреди извор]Облаци се могу класификовати у:
- стратиформни облаци ко?и има?у хоризонтална размере много ве?а од вертикалних;
- кумулиформни облаци 'ко?и има?у ве?е вертикална димензи?е од хоризонталних;
- орографски облаци ко?и се ?ав?а?у под утица?ем ре?ефа (тзв. таласни облаци).
Подела облака према физичком саставу
[уреди | уреди извор]Облаци се могу састо?ати од водених кап?ица, кристали?а леда или могу бити м?ешовитог састава. У зависности од састава облаци могу бити:
- колоидно-стабилни – облаци ко?и се састо?е од кристали?а леда или си?ушних кап?ица.
- колоидно-лабилни – облаци ко?и су м?ешовитог састава или се састо?е од ве?их водених кап?ица различитих димензи?а
- колоидно-слаболибни – облаци ко?и се састо?е од кристали?а леда или ма?их водених кап?ица различитих димензи?а.
Формира?е у хомосфери: Како ваздух поста?е заси?ен
[уреди | уреди извор]Зема?ски облаци могу се на?и широм ве?ине хомосфере, што обухвата тропосферу, стратосферу, и мезосферу. Унутар тих сло?ева атмосфере, ваздух може да постане заси?ен услед хла?е?а до ?егове тачке росе или путем додава?а влаге из суседног извора.[8] У том другом случа?у, заси?е?е се ?ав?а при тачци росе подигнуто? до температуре околног ваздуха.
Ади?абатско хла?е?е
[уреди | уреди извор]
Ади?абатско хла?е?е се ?ав?а кад ?едан или више од три могу?а агенса подиза?а – циклонски/фронтални, конвективни, или орографски – узроку?е да се ваздушни сегмент ко?и садржи невид?иву водену пару подигне и охлади до сво?е тачке росе, температуре на ко?о? ваздух поста?е заси?ен. Главни механизам иза овог процеса ?е ади?абатско хла?е?е.[9] Како се ваздух хлади до сво?е тачке росишта и поста?е заси?ен, водена пара се нормално кондензу?е и формира?у се кап?ице облака. До ове кондензаци?е нормално долази на кондензационим ?езгрима облака као што су соли или честице прашине ко?е су дово?но мале да би се одржале у ваздуху при нормално? циркулаци?и.[10][11]
До фронталног или циклонског подиза?а долази кад sе стабилан ваздух потисне нагоре на атмосферским фронтовима и око центара ниског притиска путем процеса званог конвергенци?а.[12] Топли фронтови повезани са екстратропским циклонима има?у тенденци?у ствара?а углавном цириформних и стратиформних облака над великим областима осим уколико ?е приближава?у?а маса топлог ваздуха нестабилна, у ком случа?у су кумулус конгестус или кумулонимбус облаци обично угра?ени у главни преципитира?у?и сло? облака.[13] Хладни фронтови се обично брже кре?у и ствара?у ужу лини?у облака ко?и су углавном стратокумулиформ, кумулиформ, или кумулонимбиформ у зависности од стабилности топле ваздушне масе непосредно испред фронта.[14]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ ?Weather Terms”. National Weather Service. Приступ?ено 21. 6. 2013.
- ^ Pilotfriend, ур. (2016). ?Meteorology”. Pilotfriend. Приступ?ено 19. 3. 2016.
- ^ oblaci, [1] "Hrvatska enciklopedija", Leksikografski zavod Miroslav Krle?a, www.enciklopedija.hr, 2018.
- ^ "Tehni?ka enciklopedija" (Meteorologija), glavni urednik Hrvoje Po?ar, Grafi?ki zavod Hrvatske, 1987.
- ^ Velimir Kruz: "Tehni?ka fizika za tehni?ke ?kole", "?kolska knjiga" Zagreb, 1969.
- ^ World Meteorological Organization, ур. (2017). ?Cirrostratus, International Cloud Atlas”. Приступ?ено 16. 5. 2017.
- ^ World Meteorological Organization, ур. (1975). Altostratus, International Cloud Atlas (PDF). I. стр. 35—37. ISBN 978-92-63-10407-6. Архивирано из оригинала (PDF) 25. 07. 2016. г. Приступ?ено 26. 8. 2014.
- ^ Bart van den Hurk; Eleanor Blyth (2008). ?Global maps of Local Land-Atmosphere coupling” (PDF). KNMI. Архивирано из оригинала (PDF) 25. 2. 2009. г. Приступ?ено 2. 1. 2009.
- ^ Nave, R. (2013). ?Adiabatic Process”. gsu.edu. Приступ?ено 18. 11. 2013.
- ^ Online, Elementary Meteorology (2013). ?Humidity, Saturation, and Stability”. vsc.edu. Архивирано из оригинала 2. 5. 2014. г. Приступ?ено 18. 11. 2013.
- ^ Horstmeyer, Steve (2008). ?Cloud Drops, Rain Drops”. Приступ?ено 19. 3. 2012.
- ^ Online, Elementary Meteorology (2013). ?Lifting Along Frontal Boundaries”. vsc.edu. Архивирано из оригинала 24. 04. 2016. г. Приступ?ено 20. 3. 2015.
- ^ ?Mackerel sky”. Weather Online. Приступ?ено 21. 11. 2013.
- ^ Lee M. Grenci; Jon M. Nese (2001). A World of Weather: Fundamentals of Meteorology: A Text / Laboratory Manual (3 изд.). Kendall/Hunt Publishing Company. стр. 207—212. ISBN 978-0-7872-7716-1. OCLC 51160155.
Литература
[уреди | уреди извор]- Lee M. Grenci; Jon M. Nese (2001). A World of Weather: Fundamentals of Meteorology: A Text / Laboratory Manual (3 изд.). Kendall/Hunt Publishing Company. стр. 207—212. ISBN 978-0-7872-7716-1. OCLC 51160155.
- World Meteorological Organization, ур. (1975). Altostratus, International Cloud Atlas (PDF). I. стр. 35—37. ISBN 978-92-63-10407-6. Архивирано из оригинала (PDF) 25. 07. 2016. г. Приступ?ено 26. 8. 2014.
- Ackerman, Steven A. (2011). Meteorology: Clouds and the Greenhouse Effect. Jones & Bartlett. ISBN 978-0-7637-8927-5.
- Dunlop, Storm (2003). The Weather Identification Handbook. Lyons Press. ISBN 978-1-58574-857-0.
- Метеорологи?а, Мир?ана Румл, 2004.
Спо?аш?е везе
[уреди | уреди извор]- Could Reducing Global Dimming Mean a Hotter, Dryer World?
- BadMeteorology's explanation of why clouds form
- Monthly maps of global cloud cover, from NASA's Earth Observatory
- Introduction to Clouds: Sky Watcher Chart[мртва веза]
- Cloud Appreciation Society Aesthetics of clouds
- Shuttle Views the Earth: Clouds from Space
- Details of selected main cloud types and sub types
- USA Today Understanding clouds and Fog
- clouds that look as if they were sculpted out of the sky
- Clouds 365 Project Year-long photographic experiment shooting clouds everyday
- The Function of Clouds
- Clouds and global cloud cover — Astronoo
- CLOUD. YouTube Video of Michael Leuschner and Meinolf Wewel