赭石色是什么颜色

Дугорочне сред?е падавине по месецима

Зем?е према просечним годиш?им падавинама

Метеоролошки симболи падавина

百度 还没等到嵩崑批准,杨霈霖就开始了弹压行动。

Падавине су сви облици кондензоване и сублимиране водене паре у ваздуху, ко?и се на зем?ино? површини по?аве у течном или чврстом облику. Падавине се деле у две групе: (I) ниске падавине: роса, слана, и?е и поледица, (II) високе падавине: киша, росу?а, ледена киша, снег, суснежица, зрнасти снег, ?утина, крупа, суградица и град.

У метеорологи?и, падавине су било ко?и производ кондензаци?е атмосферске водене паре ко?а пада под гравитационим повлаче?ем облака. Главни облици падавина ук?учу?у росу?у, кишу, суснежицу, снег, ледене пелете, крупу и град. Падавине се ?ав?а?у када се део атмосфере засити воденом паром (достижу?и 100% релативне влажности), тако да се вода кондензу?е и ?таложи“ или пада. Дакле, магла и измаглица нису падавине ве? колоиди, ?ер се водена пара не кондензу?е дово?но да се таложи. Два процеса, ко?а могу деловати за?едно, могу довести до заси?е?а ваздуха: хла?е?е ваздуха или додава?е водене паре у ваздух. Падавине наста?у док се ма?е кап?ице спа?а?у судара?ем са другим капима кише или кристалима леда у облаку. Кратки, интензивни периоди кише на раштрканим локаци?ама назива?у се п?ускови.

Влага ко?а се подигне или на неки други начин присили да се подигне изнад сло?а ваздуха ко?и не смрзава при површини може се кондензовати у облаке и кишу. Ова? процес ?е обично активан када се догоди ледена киша. Стационарни фронт ?е често присутан у близини подруч?а ледене кише и служи као фокус за приси?ава?е и диза?е ваздуха. Под условом да посто?и потребан и дово?ан садржа? влаге у атмосфери, влага у ваздуху ко?и се диже ?е се кондензовати у облаке, односно нимбостратус и кумулонимбус ако су у пита?у знача?не падавине. На кра?у, кап?ице облака ?е нарасти дово?но велике да формира?у кишне капи и да се спусте ка Зем?и где ?е се смрзнути у контакту са изложеним об?ектима. Тамо где су присутна релативно топла водна тела, на пример услед испарава?а воде из ?езера, снежне падавине са ?езерским ефектом поста?у забри?ава?у?а по?ава у правцу низ ветар од топлих ?езера у хладном циклонском току око зале?а екстратропских циклона. Снежне падавине са ефектом ?езера могу бити локално ?аке. Снежна олу?а ?е могу?а унутар средишта циклона и унутар опсега падавина са ефектом ?езера. У планинским пределима могу?е су обилне падавине тамо где ?е максималан узлазни проток унутар ветровитих страна терена на великим надморским висинама. На заветринско? страни планина може посто?ати пусти?ска клима због сувог ваздуха изазваног загрева?ем под притиском. На?више падавина се ?ав?а унутар тропског по?аса и узроковано ?е конвекци?ом. Крета?е монсунског корита, или интертропске зоне конвергенци?е, доноси кишне сезоне у реги?е саване.

Падавине су главна компонента циклуса воде и одговорне су за депонова?е свеже воде на планети. Приближно 505.000 km³ (121.000 cu mi) воде падне као падавина сваке године: 398.000 km³ (95.000 cu mi) преко океана и 107.000 km³ (26.000 cu mi) над копном. С обзиром на површину Зем?е, то значи да глобално просечне годиш?е падавине износе 990 mm (39 in), али преко копна само 715 mm (28,1 in). Системи за класификаци?у климе, као што ?е Кепенова класификаци?а климата, користе просечне годиш?е кише како би разликовали различите климатске режиме.

Падавине могу настати и на другим небеским телима. На?ве?и Сатурнов сателит, Титан, дома?ин ?е падавина метана као споро пада?у?а росу?а, ко?а ?е приме?ена као кишне локве на екватору и поларним подруч?има.

Киша.

Снежни кра?олик.

И?е на трави.

Роса на цве?у.

Магла изнад ?езера.

Пада?е града.

Стандардни кишомер.

Део плувиографа ко?и омогу?ава записива?е количина кише у милиметрима зависно од времена. Свака нормална лини?а представ?а временски одмак од 10 минута, а свака следе?а водоравна представ?а количину кише од 0,4 mm.

Кумулонимбуси ко?и ствара?у грм?авинску олу?у.

Типови

Падавине су главна компонента циклуса воде и одговорне су за депонова?е ве?ине свеже воде на планети. Приближно 505.000 km³ (121.000 cu mi) воде падне као падавине сваке године, од чега 398.000 km³ (95.000 cu mi) преко океана.] С обзиром на површину Зем?е, то значи да ?е глобално просечна годиш?а количина падавина 990 mm (39 in).

Механизми ствара?а падавина ук?учу?у конвективне, стратиформне, и орографске падавине. Конвективни процеси подразумева?у снажна вертикална крета?а ко?а могу да изазову промене атмосфере на то? локаци?и у року од сат времена и да изазову обилне падавине, док стратиформни процеси подразумева?у слаби?а крета?а навише и ма?е интензивне падавине. Падавине се могу поделити у три категори?е, на основу тога да ли пада?у као течна вода, течна вода ко?а се смрзава при контакту са површином или лед. Смеше различитих врста падавина, ук?учу?у?и врсте у различитим категори?ама, могу пасти истовремено. Течни облици падавина ук?учу?у кишу и роше?е. Киша или роса ко?а се смрзава при контакту са ваздушном масом испод нивоа смрзава?а назива се ?леде?а киша“ или ?зале?ена роса“. Смрзнути облици падавина ук?учу?у снег, ледене иглице, ледене куглице, град и крупа.

Мере?е

Течне падавине

Падавине (ук?учу?у?и роше?е и кишу) се обично мере помо?у кишомера и изражава?у у ?единицама милиметара (mm) висине или дубине. Еквивалентно, могу се изразити као физичка величина са димензи?ом запремине воде по сабирно? површини, у ?единицама литара по квадратном метру (L/m²); као 1L=1dm³=1mm·m², ?единице површине (m²) се поништава?у, што резултира ?едноставно ?mm”. Ово тако?е одговара густини површине изражено? у kg/m², ако се претпостави да 1 литар воде има масу од 1 kg (густина воде), што ?е прихват?иво за ве?ину практичних сврха. Одговара?у?а енглеска ?единица ко?а се користи ?е обично инчи. У Аустрали?и пре метрикаци?е, падавине су тако?е мерене у ?тачкама“, од ко?их ?е свака дефинисана као стоти део инча.

Чврсте падавине

За мере?е количине чврстих падавина обично се користи снегомер. Снежне падавине се обично мере у центиметрима тако што се снег пушта у конте?нер, а затим се мери висина. Снег се тада може опционо отопити да би се добило мере?е еквивалента воде у милиметрима као за течне падавине. Однос изме?у висине снега и водног еквивалента зависи од садржа?а воде у снегу; водни еквивалент стога може дати само грубу процену висине снега. Други облици чврстих падавина, као што су снежни пелети и град или чак суснежица (помешани киша и снег), тако?е се могу отопити и измерити као одговара?у?и водени еквиваленти, обично изражени у милиметрима као и за течне падавине.

Хидрометеори

Главни чланак: Хидрометеори

Хидрометеори ?е свеукупни назив за производе у течном или чврстом ста?у настале кондензаци?ом или депозици?ом (проце?ива?ем) водене паре. Разлику?у се:

• теку?е оборине (киша, росу?а);
• кап?ице воде суспендиране у ваздуху (облак, магла);
• оборине ко?е се смрзава?у у додиру с тлом (ледена киша или прехладна киша, прехладна росу?а);
• круте оборине (снег, туча, сутуча, снежна зрнца, солика, ледене иглице);
• оборине ко?е не досежу до тла;
• чврсте или течне честице подигнуте с тла ветром (снежна ве?авица);
• хидрометеори ко?и наста?у на тлу (роса, мраз, и?е).

Облаци и оборине

Главни чланак: Облаци

Ако у неком делу Зем?ине атмосфере ко?и ?е заси?ен влагом пада температура, кондензова?е се водена пара и стварати водене кап?ице. Ствара?у ли се те кап?ице близу тла, наста?е магла, а ствара?у ли се у ве?им висинама, наста?е облаци. Облаци наста?у и на та? начин да се топли ваздух као специфично лакши диже увис, где ?е нижа температура. Садржи ли та? ваздух велику количину влаге, она ?е се услед хла?е?а кондензирати, и тиме ?е настати облаци. Ствара?у магле погоду?у прашина и дим ко?и се налазе у ваздуху. Честице прашине и дима чине ?езгра кондензаци?е водене паре ко?а ?е охла?ена испод росишта. Зими, односно на високим планинама, када ?е температура врло ниска, смрзава?у се водене кап?ице у ситне кристале, ко?е ствара?у снег.

Киша се састо?и од крупних кап?ица воде. Да би из облака падала киша, мора?у од ситних кап?ица настати крупни?е, ?ер ситне кап?ице пада?у споро, те се на путу испаре. Лети услед брзог и великог загре?ава?а диже се у висину ваздух с великим садржа?ем влаге, где се охлади испод 0 °C. Како лети садржи ваздух више влаге него зими, створи?е се расхла?ива?ем велики кристали односно лед, ко?и пада као туча на Зем?у. Зема?ска површина губи но?у ижарива?ем велики део топлоте, ко?у ?е да?у примила путем Сунчеве светлости. Услед тога наста?е хла?е?е ваздуха, а тиме кондензаци?а сувишне влаге у облику кап?ица на површини Зем?е. То ?е роса. Зими због истог разлога наста?е расхла?ива?е испод 0 °C, а тиме смрзава?е росе у облику иглица, што се зове мраз.

Све наведене метеоролошке по?аве, то ?ест киша, снег, туча, роса и мраз, ко?е наста?у услед кондензаци?е водене паре у ваздуху, зову се падавине. Количина падавина мери се висином сло?а воде у милиметрима по квадратном метру (mm/m²) koga bi stvorila voda oborina kad bi ostala na tlu, a da se ne ispari, a niti oti?e u zemlju. Na primer ako se ka?e da je u toku 24 sata na nekom mestu koli?ina oborina 2 mm, то значи да ?е пало толико кише да на сваки m² долази 2 литре воде. Наиме сло?у воде висине 1 mm на површини од 1 m² odgovara koli?ina vode od 1 litre, to jest 1 dm³. Suвi krajevi imaju ispod 500 mm оборина годиш?е. За мере?е количине оборина служи мерни инструмент кишомер, плувиометар или омброметар.

Количина и подела падавина

Количина и расподела оборина током године, као и бро? дана с одре?еном количином оборина те максималне количине ко?е се могу очекивати у неком дужем раздоб?у, убра?а?у се ме?у главне карактеристике климе. Оборине су временски и просторно врло промен?иве. Количина оборина мери се кишом?ером или плувиометром. ?име се утвр?у?е колико би милиметара био висок сло? воде од оборина када не би било испарава?а, отица?а и прокап?ива?а кроз тло. Количина оборина од 1 милиметар (mm) односи се на површину од 1 квадратни метар (m2), што значи да ?е на сваки квадратни метар тла пала ?една литра (l) воде. Генерално се узима да ?е годиш?и просек количине оборина за Зем?у у целини 1 000 mm, с на?ве?ом просечном количином од 11 430 mm у месту Черапун?и у северно? Инди?и, и с на?ма?ом од 10 mm у Арици у северном Чилеу. На?ве?а ?е до сада измерена количина оборина током ?едне године 22 987 mm, и то у раздоб?у од августа 1860. до ?уна 1861, у Черапун?и?у, а тамо ?е измерена и на?ве?а 24-сатна количина од 1 870 mm. Место Икике у северном Чилеу 4 ?е године било без кише, а годиш?и ?е просек само 3 mm.

По годиш?ем крета?у количине оборина разлику?е се 6 климатских типова оборина:

• екваторски (с максимумом оборина након пролет?е и ?есе?е равнодневице),
• тропски (максимум оборина лети),
• монсунски (максимум оборина лети, зиме суве),
• суптропски (максимум оборина зими, лета сува),
• континентални (летне кише) и
• океански (зимске кише) тип оборина,
• као посебан тип издва?а се средоземни тип оборина (зиме кишовите, лета сува).

Данас се уз помо? такозваних оборинских радара може проценити укупна количина оборина на одре?еном подруч?у, за разлику од класичне (тачкасте) методе мере?а само на одре?еним тачкама. То ?е знача?но пре свега за службе ко?е се баве проблемима спречава?а поплава (помо?у радарских процена установ?е?у се ?тачкаста” мере?а). Поред количине оборина, важни су пре свега и ?ачина оборина и ?ихово тра?а?е. Дуготра?но мере?е количине падалина (климатологи?а) омогу?ава статистичке прорачуне сред?е учесталости оборинских дога?а?а (пре свега п?ускова), ко?и су резултат ме?усобног односа ?ачине и тра?а?а оборина.

Подела

Падавине из облака могу се обично поделити на 3 типа: сипе?е, фронталне и п?усковите. Сипе?е падавине пада?у из непрекидних, густих облака звани стратуси. То су ситне кап?ице воде или ситне кап?ице снега. Фронталне падавине пада?у из непрекидних сло?ева облака, алтостратуса и нимбостратуса. Везана су за ваздушна стру?а?а на топлом фронту. П?усковите падавине пада?у из нестабилних облака кумулонимбуса. Ове облаке карактерише краткотра?не, али и ?аке падавине, са честим променама интензитета. Главне падавине су киша са крупним капима и снег са крупним паху?ицама.

Мере?е падавина

За мере?е падавина користи се неколико наменских инструмената:

• кишомер (плехани цилиндрични суд)
• плувиограф (аутоматски бележи количину)
• тотализатор (за тешко приступачне пределе)

Литература

• Дуки?, Д. 1967. Климатологи?а са основама метеорологи?е. (монографска публикаци?а) Научна к?ига. Београд.

Спо?аш?е везе

• Current map of the global precipitation forecast for the next three hours
• Report local rainfall inside the United States at this site (CoCoRaHS)
• Report local rainfall related to tropical cyclones worldwide at this site
• Global Precipitation Climatology Centre GPCC