减重手术后皮肤严重松弛者可通过外科手术整形

Влажност ваздуха представ?а количину водене паре у атмосфери и ?едан од на?важни?их климатских елемената.[1] Од ?ене количине директно зависи по?ава падавина. Водена пара, гасовито ста?е воде, генерално ?е невид?иво за ?удско око.[2] Водена пара у атмосфери ефикасно апсорбу?е дуготаласно зраче?е Сунца. Ваздух ко?и садржи на?ве?у могу?у количину паре сматра се заси?еним, ако пак до?е до расхла?ива?а истог, он ?е постати презаси?ен и наста?е кондензаци?а.
Влажност ваздуха зависи од температуре и притиска система од интереса. Иста количина водене паре резултира ве?ом влажнош?у у хладном ваздуху од топлог. Сродни параметар за прелазак водене паре у течно ста?е, при одре?ено? температури назива се тачка росе. Количина водене паре потребна за постиза?е заси?е?а пове?ава се како температура расте. Како се температура честице ваздуха сма?у?е, на кра?у ?е до?и до тачке заси?е?а без додава?а или губитка водене масе. Количина водене паре садржане у узорку ваздуха може знача?но да варира. На пример, узорак ваздуха у близини заси?е?а може садржати 28 g (0,99 oz) воде по кубном метру ваздуха на 30 °C (86 °F), али само 8 g (0,28 oz) воде по кубном метар ваздуха на 8 °C (46 °F).
Широко се користе три примарна мере?а влажности: апсолутна, релативна и специфична. Апсолутна влажност опису?е садржа? воде у ваздуху и изражава се или у грамима по кубном метру[3] или у грамима по килограму.[4] Релативна влажност ваздуха, изражена у процентима, указу?е на тренутно ста?е апсолутне влажности у односу на максималну влажност при исто? температури. Специфична влажност ?е однос масе водене паре према укупно? маси влажног ваздуха.
Влага игра важну улогу за површински живот. За животи?е ко?е зависе од перспираци?е (зно?е?а) ради регулаци?е унутраш?е телесне температуре, висока влажност сма?у?е ефикасност размене топлоте сма?е?ем брзине испарава?а влаге са површина коже. Ова? ефекат се може израчунати помо?у табеле индекса топлоте, тако?е познате као хумидекс.
По?ам ваздуха ко?и ?задржава“ водену пару или ?е ?заси?ен“ ?име често се поми?е у вези са концептом релативне влажности. То, ме?утим, вар?иво - количина водене паре ко?а у?е (или може у?и) у одре?ени простор на дато? температури готово ?е независна од количине присутног ваздуха (азота, кисеоника итд). Заправо, вакуум има приближно ?еднак равнотежни капацитет да задржи водену пару као иста запремина испу?ена ваздухом; оба су дата равнотежним притиском паре воде[5] на дато? температури.[6][7][8][9] Посто?и врло мала разлика, ко?а се може занемарити у многим прорачунима уколико се не захтева велика тачност.
Мере?е влажности ваздуха
[уреди | уреди извор]За мере?е влажности ваздуха у атмосфери користе се посебни мерни инструменти — хигрографи и хигрометри. Напона водене паре се изражава у милиметрима живиног стуба mm Hg, а влажност ваздуха у процентима. На картама се изовапорама повезу?у места са истим напоном паре, а изохумидама места са истом релативном влажнош?у ваздуха.
- Апсолутна влажност ваздуха (E) представ?а масу водене паре у грамима ко?а ?е садржана у 1 M3 ваздуха. Ме?а се у зависности од положа?а копна и мора. У основи расте од поларних области према екватору. На?ве?а влажност ваздуха забележена ?е у Перси?ском заливу и делти Меконга.
- Релативна влажност ваздуха (R) представ?а однос изме?у апсолутне влажности и максималне могу?е (Е), ко?и би он могао имати на дато? температури, до заси?е?а. Релативна влажност ваздуха ?е ве?а зими него лети, на планинама лети расте са висином. Изражава се у процентима, веома сува ваздух има испод 55%, сув ?е изме?у 55-74%, умерено влажан 75-90% и веома влажан ?е преко 90%.
- Специфична влажност ваздуха представ?а садржа? грама водене паре у ?едном килограму влажног ваздуха.
- Дефицит заси?ености ваздуха (D) представ?а разлику изме?у максималне количине водене паре (Е) ко?у ваздух може да прими при одре?ено? температури и оне количине паре ко?а се у том тренутку у ?ему налази. У суштини то ?е ма?ак водене паре до потпуног заси?е?а. Изражава се у mm Hg.
Врсте влажности
[уреди | уреди извор]Апсолутна влажност
[уреди | уреди извор]Апсолутна влажност ?е количина воде од одре?ено? запремини ваздуха.[10][11] На?чеш?а ?единица ?е грама по метру кубном, иако се може користити било ко?а ?единица за масу и запремину. Фунти по стопи кубно? ?е уобича?ена ?единица у СА?у.
Ако би се сва вода у ?едном метру кубном ваздуха кондензовала у спремник, спремник би се могао извагати и тиме утврдити апсолутна влажност. Количина паре у том кубику ваздуха ?е апсолутна влажност тог метра кубног ваздуха. Више технички: маса водене паре , по метру кубном ваздуха, .
Апсолутна влажност кре?е се у интервалу од 0 грама по метру кубном у сувом ваздуху до 30 грама по метру кубном (0,03 унца по метру кубном) када ?е пара заси?ена на 30 °C.[12]
Апсолутна влажност ме?а се како се притисак ваздуха ме?а. Ово ?е веома незгодно за прорачуне у хеми?ском инже?ерингу. Као резултат тога, апсолутна влажност ?е у хеми?ском инже?ерингу генерално дефинисана као маса водене паре по ?единици масе сувог ваздуха, познато и као однос мешавине маса (погледа?те испод), што ?е много ригорозни?е за прорачуне равнотеже топлоте и масе. Маса воде по ?единици запремине у ?едначини изнад би тада била дефинисана као запреминска влажност. Због могу?е забуне, Британски стандард BS 1339 (изме?ен 2002. године) сугерише избегава?е по?ма ?апсолутна влажност”. ?единице увек треба паж?иво проверити. Ве?ина табела влажности дата ?е у ?единицама g/kg или kg/kg, ме?утим, може се користити свака ?единица за масу.
Инже?ерство физичких и термодинамичких особина мешавина гас-пара назива се психрометри?а.
Ом?ер мешавине или однос влажности
[уреди | уреди извор]Однос мешавине или однос влажности ?е изражен као однос килограма водене паре, , по килограму сухог ваздуха, , при датом притиску. Колокви?ални израз садржа? влаге се, тако?е, користи уместо термина однос мешавине/влажности. Однос влажности ?е стандардна оса на психрометри?ским табелама, те ?е користан параметар у психрометри?ским прорачунима, ?ер се не ме?а са температуром, осим када се ваздух охлади испод температуре роше?а.
Та? однос дат ?е као:
Однос мешавине може се изразити преко парци?алног притиска водене паре:
где ?е
- однос специфичних гасних константи, водене паре наспрам сувог ваздуха
- парци?алних притисак водене паре у влажном ваздуху
- атмосферски притисак влажног ваздуха
Релативна влажност
[уреди | уреди извор]Релативна влажност ?е дефинисана као однос парци?алног притиска водене паре у гасовито? мешавини ваздуха и водене паре наспрам заси?еног притиска воде при дато? температури. Релативна влажност се изражава у процентима, а рачуна се на следе?е начин:
где ?е:
- парци?ални притисак водене паре у гасовито? мешавини;
- притисак паре заси?е?а воде при температури гасовите мешавине; и
- релативна влажност гасовите мешавине ко?а се разматра.
Специфична влажност
[уреди | уреди извор]Специфична влажност ?е однос водене паре и ваздуха (ук?учу?у?и водену пару и суви ваздух) у одре?ено? маси. Однос специфичне влажности ?е изражен као однос килограма водене паре, , по килограму ваздуха (ук?учу?у?и водену пару), .
Та? однос се може исказати као:
Специфична влажност ?е повезана са односом мешавине (и обрнуто) преко:
Мере?е и регулиса?е влажности
[уреди | уреди извор]
Посто?е разне справе за мере?е и регулиса?е влажности. Справа, ко?ом се мери влажност, назива се психрометар или хигрометар. Влагостат се користи како би се регулисала влажност зграде са деовлаживачем. Ово се може упоредити са термометром и термостатом, ко?и служе за контролиса?е температуре.
Глобално, влажност се мери кориште?ем уда?ених сателита. Ови сателити могу детектовати концентраци?е воде у тропосфери при висинама изме?у 4 и 12 километара. Сателити, ко?и могу мерити водену пару, има?у сензоре ко?и су осет?иви на инфрацрвено зраче?е. Водена пара, специфично, апсорбу?е и поново зрачи у овом спектралном по?асу.
Влажност и густина ваздуха
[уреди | уреди извор]Влажан ваздух ?е ма?е густ од сувог ваздуха, зато што су молекули воде (m = 18) ма?е густине од молекула азота (m = 28) и молекула кисеоника (m = 32). Око 78% молекула у сувом ваздуху су азот (N2). Осталих 21% од молекула у сувом ваздуху ?е кисеоник (O2). Послед?их 1% молекула сувог ваздуха ?е мешавина осталих гасова. За било ко?и гас, при дато? температури и притиску, бро? садржаних молекула ?е константан за одре?ену запремину - погледа?те закон идеалног гаса. Тако када се молекули воде (паре) помеша?у са сувим ваздухом, бро? молекула ваздуха мора се сма?ити за исти бро? у дато? запремини, без пове?а?а притиска или температуре. Отуда, маса по ?единици запремине гаса (?егова густина) се сма?у?е. Исак ?утн ?е открио ова? феномен и писао о ?ему у сво?о? к?изи Оптика.[13]
Види ?ош
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Миши?, Милан, ур. (2005). Енциклопеди?а Британика. В-?. Београд: Народна к?ига : Политика. стр. 67. ISBN 86-331-2112-3.
- ^ ?What is Water Vapor”. Приступ?ено 2025-08-04.
- ^ Wyer, Samuel S. (1906). ?Fundamental Physical Laws and Definitions”. A Treatise on Producer-Gas and Gas-Producers. McGraw-Hill Book Company. стр. 23.
- ^ Perry, R.H. and Green, D.W, (2007) Perry's Chemical Engineers' Handbook (8th Edition), Section 12, Psychrometry, Evaporative Cooling and Solids Drying McGraw-Hill. ISBN 978-0-07-151135-3.
- ^ ?Water Vapor Myths: A Brief Tutorial”.
- ^ Perry, R.H. and Green, D.W, Perry's Chemical Engineers' Handbook (7th Edition), McGraw-Hill, ISBN 0-07-049841-5, Eqn 12-7
- ^ Lide, David (2005). CRC Handbook of Chemistry and Physics (85 изд.). CRC Press. стр. 15–25. ISBN 0-8493-0485-7.
- ^ ?Water Vapor Myths: A Brief Tutorial”. www.atmos.umd.edu. Архивирано из оригинала 2025-08-04. г.
- ^ Fraser, Alistair B. ?Bad Clouds FAQ”. www.ems.psu.edu. Архивирано из оригинала 2025-08-04. г.
- ^ ?Climate - Humidity indexes”. Encyclopaedia Britannica. Приступ?ено 15. 2. 2018.
- ^ ?Climate/humidity table”. Transport Information Service of the German Insurance Association. Приступ?ено 15. 2. 2018.
- ^ [1], (Tako?e pogledajte tabelu apsolutne vla?nosti)
- ^ Newton, Isaac (1704). Opticks. Dover.
Литература
[уреди | уреди извор]- Мастило, Натали?а (2005): Речник савремене српске географске терминологи?е, Географски факултет, Београд
- Дуки?, Душан (2006): Климатологи?а, Географски факултете, Београд
- Arundel, A. V.; Sterling, E. M.; Biggin, J. H.; Sterling, T. D. (1986). ?Indirect health effects of relative humidity in indoor environments”. Environ. Health Perspect. 65: 351—61. PMC 1474709?
. PMID 3709462. doi:10.1289/ehp.8665351.
- Br?de, Peter; Fiala, Dusan; B?a?ejczyk, Krzysztof; Holmér, Ingvar; Jendritzky, Gerd; Kampmann, Bernhard; Tinz, Birger; Havenith, George (2025-08-04). ?Deriving the operational procedure for the Universal Thermal Climate Index (UTCI)”. International Journal of Biometeorology (на ?езику: енглески). 56 (3): 481—494. ISSN 0020-7128. PMID 21626294. doi:10.1007/s00484-011-0454-1.
- Buck, Arden L. (1981). ?New Equations for Computing Vapor Pressure and Enhancement Factor”. Journal of Applied Meteorology. 20 (12): 1527—1532. ISSN 0021-8952. doi:10.1175/1520-0450(1981)020<1527:NEFCVP>2.0.CO;2?
.
- Fanger, P. O. (1970). Thermal Comfort: Analysis and Applications in Environmental Engineering. Danish Technical Press. ISBN 978-87-571-0341-0.
- Gilmore, C. P. (септембар 1972). ?More Comfort for Your Heating Dollar”. Popular Science. стр. 99.
- Himmelblau, David M. (1989). Basic Principles And Calculations In Chemical Engineering. Prentice Hall. ISBN 0-13-066572-X.
- Lide, David (2005). CRC Handbook of Chemistry and Physics
(85 изд.). CRC Press.
- Perry, R.H.; Green, D.W (1997). Perry's Chemical Engineers' Handbook (7th изд.). McGraw-Hill. ISBN 0-07-049841-5.
- Schiavon, Stefano; Hoyt, Tyler; Piccioli, Alberto (2025-08-04). ?Web application for thermal comfort visualization and calculation according to ASHRAE Standard 55”. Building Simulation (на ?езику: енглески). 7 (4): 321—334. ISSN 1996-3599. doi:10.1007/s12273-013-0162-3.
- Wolkoff, Peder; Kjaergaard, S?ren K. (август 2007). ?The dichotomy of relative humidity on indoor air quality”. Environment International. 33 (6): 850—857. ISSN 0160-4120. PMID 17499853. doi:10.1016/j.envint.2007.04.004.
- United States Environmental Protection Agency, "IAQ in Large Buildings". Retrieved Jan. 9, 2006.