新疆-中亚矿业发展大会7月18日在乌鲁木齐举行

Лево: Екосистеми коралних гребена су високо продуктивни морски системи. Десно: Кишна шума умереног по?аса, копнени екосистем.

Карактеристични зем?ишни екосистеми

百度 是什么给了特朗普如此大的信心？又是什么给了他这么做的理由？美国就将从中获取什么？孤立的北美很多人有个根深蒂固的概念，认为美国成为世界第一是在第二次世界大战之后的事情。

Екосистем представ?а ?единство биоценозе и биотопа. Животна за?едница у природи мора заузимати неки простор у коме чланови те за?еднице задово?ава?у сво?е потребе: кре?у се, узима?у храну, дишу, налазе заклон и заштиту итд. Та? простор се назива биотоп и ?ега насе?ава?у припадници одговара?у?е биоценозе. Они успостав?а?у врло сложене ме?усобне односе и истовремено се, одре?еним односима, повезу?у са околином у ко?о? живе. На та? начин биоценоза и биотоп за?едно чине еколошки систем вишег реда — екосистем. Различити екосистеми у ?едно? климатско? зони групишу се у ве?е целине — биоме.

Дефиници?а

Екосистем (или еколошки систем) се састо?и од свих организама и абиотичких базена (или физичког окруже?а) са ко?има они ступа?у у интеракци?у. Биотичке и абиотичке компоненте су повезане за?едно путем циклусa хран?ивих матери?а и токовa енерги?е.

?Процеси екосистема“ су пренос енерги?е и матери?ала из ?едног базена у други. Познато ?е да се процеси екосистема ?одви?а?у у широком распону размера“. Дакле, тачна скала уче?а зависи од постав?еног пита?а.

Настанак и разво? по?ма

Термин ?екосистем“ ?е први пут употреб?ен 1935. године у публикаци?и британског еколога Артура Тансли?а. Термин ?е сковао Артур Роj Kлапам, ко?и ?е ту реч формулисао на Тансли?ев захтев. Тансли ?е осмислио концепт како би скренуо паж?у на важност преноса матери?ала изме?у организама и ?иховог окруже?а. Касни?е ?е прецизирао термин, опису?у?и га као ?Цео систем, ... ук?учу?у?и не само комплекс организама”, ве? и читав комплекс физичких фактора ко?и формира?у оно што се назива окруже?ем“. Тансли ни?е посматрао екосистеме само као природне ?единице, ве? као ?менталне изолате“. Тансли ?е касни?е дефинисао просторни обим екосистема користе?и термин ?екотоп“.

Г. Евелин Хачинсон, лимнолог ко?и ?е био Тансли?ев савременик, комбиновао ?е иде?е Чарлса Елтона о трофичко? екологи?и са иде?ама руског геохемичара Владимира Вернадског. Као резултат тога, он ?е сугерисао да доступност минералних хран?ивих матери?а у ?езеру ограничава производ?у алги. Ово би заузврат ограничило оби?е животи?а ко?е се хране алгама. Ре?монд Линдеман ?е наставио са овим иде?ама да би сугерисао да ?е ток енерги?е кроз ?езеро примарни покретач екосистема. Хачинсонови ученици, бра?а Хауард Т. Одум и ?у?ин П. Одум, да?е су развили ?системски приступ“ проучава?у екосистема. То им ?е омогу?ило да проучава?у проток енерги?е и матери?ала кроз еколошке системе.

Интеракци?е живих би?а

?единство екосистема почива на интеракци?ама живих би?а и неживе околине: зем?ишта, воде, ваздуха, температуре, влажности. Екосистеми су врло сложени и динамични системи. Свака промена у саставним деловима екосистема одражава се на систем у целини. У сваком екосистему разлику?у се три типа односа изме?у ?егових саставних делова:

1. акци?е ко?е представ?а?у утица?е биотопа (неживе природе) на жива би?а ко?а га насе?ава?у;
2. реакци?е – утица?и живих би?а на биотоп;жива би?а се прилаго?ава?у на промене услова у биотопу и истовремено ме?а?у ту средину;
3. коакци?е – уза?амни утица?и изме?у самих организама; ?има припада?у сви односи исхране у биоценози и читав низ конкурентских односа (за простор, за храну идр.).

Круже?е матери?е и протица?е енерги?е

Биоценоза и биотоп представ?а?у за?едно еколошки систем у коме енерги?а протиче, а матери?а кружи изме?у обе компоненте система и унутар сваке од ?их.

Произво?ачи узима?у неорганске матери?е из биотопа и од ?их синтетишу органске матери?е. На рачун тих матери?а живе потрошачи. Разлагачи разлажу угинуле организме или ?ихове делове до неорганских елемената па произво?ачи могу поново да их користе. Током овог круже?а матери?е, енерги?а протиче кроз екосистем. Она прелази из ?едног облика у други, користи се за обав?а?е животних процеса и на сваком трофичком нивоу део енерги?е се ослоба?а и лагано, у виду топлоте, напушта систем. Зато се у екосистем непрестано мора?у уносити нове количине енерги?е.

Органска продуктивност екосистема представ?а укупну количину образоване органске матери?е ко?у сви организми, на различитим трофичким нивоима, производе у одре?еном временском периоду на ?единицу површине или запремине. ?у чине:

1. примарна продуктивност – укупна количина органске матери?е ко?у створе произво?ачи; на?ве?у примарну продукци?у има?у тропске кишне шуме, влажне ливаде и плитка ?езера, а на?ма?у има?у пусти?е и отворене морске пучине, где има мало минералних елемената;
2. секундарна продуктивност – укупна количина органске матери?е ко?у ствара?у потрошачи или разлагачи.

Угрожава?е и заштита екосистема

Због неадекватне заштите, неки од на?познати?их светских екосистема могу бити уништени услед климатских промена и делова?а човека, све чеш?е упозорава?у научници.

Под зага?е?ем животне средине подразумева се квалитативна и квантитативна промена физичких, хеми?ских и биолошких компонената животне средине (вода, ваздух, зем?иште, храна), ко?а води ка нарушава?у законитости екосистема. Зага?е?е животне средине по обиму, врстама и последицама ве? има такве размере да представ?а опасност за читаво човечанство.

До наглог зага?е?а животне средине дошло ?е пре свега због:

• све ве?ег кориш?е?а природних богатстава,
• производ?е разних хеми?ских ?еди?е?а,
• велике употребе нових синтетичких матери?ала, ко?и се не могу разградити биолошким и физичким методама,
• све ве?е употребе заштитних средстава у индустри?ско? производ?и и технологи?и хране (адитиви и пестициди) ,
• брзог и неконтролисаног пораста ?удске популаци?е, а посебно урбане и
• разво?а индустри?е.

Према пореклу настанка изворе зага?е?а можемо поделити на: природне и вештачке (антропогене).

• Према хеми?ско? структури зага?ивачи могу бити: неорганског и органског састава.
• Према физичком ста?у могу бити: гасни, течни и чврсти.
• У односу на средину ко?у зага?у?у могу бити зага?ивачи: ваздуха, зем?ишта, об?еката, хране и воде.
• У односу на ефекте де?ства зага?ивачи се могу сврстати у зага?иваче ко?и: делу?у директно на човека, утичу на атмосферске процесе, процесе у води и зем?ишту, изазива?у корози?у, делу?у на дома?е и див?е животи?е, би?ке и разне об?екте.

Опстанак многих би?них и животи?ских врста данас ?е угрожен, многе се налазе пред ишчезава?ем, а велики бро? ?е заувек нестао. Први и веома знача?ан корак у остварива?у заштите ?есте евидентира?е угрожених врста флоре и фауне. Томе служе Црвене к?иге (листе). Оне представ?а?у научно-стручне публикаци?е у ко?има су наведене све врсте организама ко?е подлежу заштити према ме?ународно? класификаци?и степена угрожености:

• врсте пред истреб?е?ем;
• врсте у опасности од истреб?е?а;
• ра?иве (осет?иве врсте);
• ретке врсте.

Ретке и угрожене врсте су зашти?ене законом. Проглашава?ем ?ихових станишта за строге природне резервате, у ко?има влада посебан режим и у ко?има ?е активност ?уди сведена на на?ма?у меру, представ?а на?ефикасни?и начин заштите угрожених врста. На?сложени?и, али и на?обухватни?и облик заштите природе су национални паркови, у чи?ем се оквиру налази ве?и бро? резервата.

У свету ?е тако?е формирана и Црна к?ига у ко?о? ?е попис више хи?ада врста би?ака и животи?а ко?е ?е човек, нажалост, истребио сво?им бахатим, похлепним и немарним понаша?ем. Да би се заштитиле ретке и угрожене органске врсте основни услов ?е заштита ?ихових природних станишта, што се оствару?е на више начина:

Евидентира?е угрожених врста кроз, ве? поменуте, Црвене к?иге;

• заштита Законом;
• проглашава?е станишта зашти?ених врста за строге природне резервате где ?е активност човека минимална
• формира?е националних паркова као на?обухватни?и вид заштите.

Види ?ош

• Екотон, гранична област изме?у два суседна екосистема

Литература

• Odum, Eugene P (1971). Fundamentals of Ecology (third изд.). New York: Saunders. ISBN 978-0-534-42066-6. 
• ?анкови?, М., ?ор?еви?, В: Приме?ена екологи?а, Научна к?ига, Београд, 1981.
• ?уканови?, Мара: Еколошки изазов, Београд, 1991.
• Станкови?, С: Екологи?а животи?а, Београд, 1979.
• ?анкови?, М: Фитоекологи?а, Београд, 1986.
• Дмитар Лакуши?, Слободан ?ованови?: “Биологи?а за 8. разред основне школе” – Завод за у?бенике, Београд, 2010
• Podolinsky S (2004). ?Socialism and the Unity of Physical Forces”. Organization & Environment. 17 (1): 61—75. S2CID 144332347. doi:10.1177/1086026603262092. 
• Weiner DR (2000). Models of Nature: Ecology, Conservation and Cultural Revolution in Soviet Russia. U.S.: University of Pittsburgh Press. 
• Levin, Simon A. (2013). Encyclopedia of Biodiversity. ACADEMIC PressINC. ISBN 978-0-12-384719-5. 
• Lévêque, Christian; Mounolou, Jean-Claude (16. 1. 2004). Biodiversity. Wiley. ISBN 978-0-470-84957-6. CS1 одржава?е: Формат датума (веза)
• Margulis, Lynn; Schwartz, Karlene V.; Dolan, Michael (1999). Diversity of Life: The Illustrated Guide to the Five Kingdoms. Sudbury: Jones & Bartlett Publishers. ISBN 978-0-7637-0862-7. 
• Markov, A. V.; Korotayev, A. V. (2007). ?Phanerozoic marine biodiversity follows a hyperbolic trend”. Palaeoworld. 16 (4): 311—318. doi:10.1016/j.palwor.2007.01.002. 
• Moustakas, A.; Karakassis, I. (2008). ?A geographic analysis of the published aquatic biodiversity research in relation to the ecological footprint of the country where the work was done”. Stochastic Environmental Research and Risk Assessment. 23 (6): 737—748. S2CID 121649697. doi:10.1007/s00477-008-0254-2. 
• Novacek, Michael J. (2001). The Biodiversity Crisis: Losing what Counts. New Press. ISBN 978-1-56584-570-1. 
• D+C-Interview with Achim Steiner, UNEP: "Our generation's responsibility"
• Mora, C.; Tittensor, D. P.; Adl, S.; Simpson, A. G. B.; Worm, B. (2011). Mace, Georgina M, ур. ?How Many Species Are There on Earth and in the Ocean?”. PLOS Biology. 9 (8): e1001127. PMC 3160336?. PMID 21886479. doi:10.1371/journal.pbio.1001127. 
• Pereira, H. M.; Navarro, L. M.; Martins, I. S. S. (2012). ?Global Biodiversity Change: The Bad, the Good, and the Unknown”. Annual Review of Environment and Resources. 37: 25—50. S2CID 154898897. doi:10.1146/annurev-environ-042911-093511. 
• Ripple WJ, Wolf C, Newsome TM, Galetti M, Alamgir M, Crist E, Mahmoud MI, Laurance WF (2017). ?World Scientists' Warning to Humanity: A Second Notice”. BioScience. 67 (12): 1026—1028. doi:10.1093/biosci/bix125?. 
• Wilson, E. O. (2016). Half-Earth: Our Planet's Fight for Life. Liveright. ISBN 978-1-63149-082-8. 
• Adams, Simon; Lambert, David (2006). Earth Science: An illustrated guide to science. New York, NY: Chelsea House. ISBN 978-0-8160-6164-8. 
• Joseph P. Pickett (executive editor) (1992). American Heritage dictionary of the English language (4th изд.). Boston, MA: Houghton Mifflin Company. ISBN 978-0-395-82517-4. 
• Simison, W. Brian (2025-08-04). ?The mechanism behind plate tectonics”. Приступ?ено 2025-08-04. 
• Smith, Gary A.; Pun, Aurora (2006). How Does the Earth Work? Physical Geology and the Process of Science. Upper Saddle River, NJ: Pearson Prentice Hall. ISBN 978-0-13-034129-7. 
• Oldroyd, David (2006). Earth Cycles: A historical perspective. Westport, CT: Greenwood Press. ISBN 978-0-313-33229-6. 

Спо?аш?е везе

• Bio Net ?kola Архивирано на веб-са?ту Wayback Machine (21. ?ун 2016)
• Teaching about Ecosystems Архивирано на веб-са?ту Wayback Machine (19. ?ун 2009)
• Millennium Ecosystem Assessment (2005)
• A popularized version of the Millennium Ecosystem Assessment by GreenFacts.
• Bering Sea Climate and Ecosystem - current status
• Arctic Ecosystems and Climate: A Near Realtime Arctic Change website