北京顺义闲置旧厂房变身高端剧院 将于5月20日起试营业
| ?ужнословенски ?езици, нар?еч?а и изговори |
|---|
| Стандардни ?езици |
| Нар?еч?а |
| Изговори |
| Источноштокавски ди?алекти |
| Западноштокавски ди?алекти |
| Локални говори, социолекти, жаргон и остало |
И?екавски или ?екавски изговор (тако?е и?екавица или ?екавица, и?екавштина или ?екавштина) ?е ?едан од изговора српског, односно ?езичких стандарда произашлих из некадаш?е српскохрватске ?езичке норме.
И?екавски[1] говор ?е први ко?и ?е прихва?ен у српском к?ижевном ?езику. Од преостала два, у к?ижевни ?език ?е ушао ?ош екавски, док то ни?е случа? са икавским изговором.
Народни говори ко?и користе и?екавски изговор су говори Црне Горе, говори западне и ?угозападне Срби?е, као и ве?ина говора у Босни и Херцеговини и Хрватско?.
И?екавски изговор има на?дужу традици?у у српском ?езику. Овим изговором ?е писан велики дио српске народне к?ижевности.
И?екавским изговором старосрпски глас ?ат зам?е?у?е се на четири начина:
- са и?е на дугим слоговима и посли?еакценатским дужинама (мли?еко, ври?еме, ди?ете) - изузеци: с?енка, м?еста (ген. множ. од м?есто), в?ерник, итд.;
- са ?е на кратким слоговима и на кратким слоговима ко?има претходи глас р ако ?е то р на почетку ри?ечи или се испред ?ега налази самогласник (с?е?а?е, р?ечни, м?есто, д?еца);
- са е на кратким слоговима ко?има претходи глас р ако се испред р налази неки сугласник (брегови, сре?а);
- са и испред самогласника и гласова ?, ?, ?, ? и ? (дио, при?аш?и, при?аш?и) - изузетак: с?ео, ци?ел (али може да се каже и цио).
У случа?евима када се ?ат зам?е?у?е са ?е, ако се испред налазе л и н, они ?е ?отова?ем пре?и у ? и ?: х?еб, ?ега.
У многим и?екавским говорима присутно ?е ?екавско ?отова?е, гласовна пром?ена ко?а ни?е ушла у к?ижевни ?език, а по ?о? се д и т испред ?е ?оту?у у ? и ? (?ево?ка, ?ерати). Потпуно ?екавско ?отова?е ?е кад се и с испред ?е ?оту?е и пре?е у меко ш (ш?екира, гд?е се ш? изговара као ?едан глас, умекшано ш, слично по?ском слову ? и руском слову щ).
Хрватски, бош?ачки и црногорски, као три преостала стандарда српскохрватског поред српског,[2][3][4] тако?е користе и?екавски изговор.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ ?И?екавица у српском ?езику”. Приступ?ено 2025-08-04.
- ^ Thomas, Paul-Louis; Osipov, Vladimir (2012). Grammaire du bosniaque, croate, monténégrin, serbe [Граматика бош?ачког, хрватског, црногорског и српског]. Collection de grammaires de l'Institut d'études slaves ; vol. 8. Paris: Institut d'études slaves. стр. 624. ISBN 9782720404900. OCLC 805026664. Генерални сажетак.
- ^ Ronelle Alexander, Bosnian, Croatian, Serbian: A Grammar with Sociolinguistic Commentary (2006, The University of Wisconsin Press)
- ^ Bun?i?, Daniel (2008). ?Die (Re-)Nationalisierung der serbokroatischen Standards” [(Ре)национализаци?а српскохрватских стандарда]. Ур.: Kempgen, Sebastian. Deutsche Beitr?ge zum 14. Internationalen Slavistenkongress, Ohrid, 2008. Welt der Slaven. Munich: Otto Sagner. стр. 93. OCLC 238795822.
Литература
[уреди | уреди извор]- Иви?, Павле (1956). Ди?алектологи?а српскохрватског ?езика: Увод и штокавско нареч?е (1. изд.). Нови Сад: Матица српска.
- Okuka, Milo? (2008). Srpski dijalekti. Zagreb: Prosvjeta.
