河北隆尧回应中学生割脸事件 校长被警告处分
Папа Фра?а | |
---|---|
![]() Папа Фра?а 2021. године. | |
Лични подаци | |
Пуно име | Хорхе Марио Бергоглио |
Датум ро?е?а | 17. децембар 1936. |
Место ро?е?а | Буенос А?рес, Аргентина |
Датум смрти | 21. април 2025.88 год.) ?( |
Место смрти | Ватикан, Ватикан |
Народност | Аргентинац |
Религи?а | Католицизам |
Папа | |
Редослед | 266. |
Понтификат | 13. март 2013 — 21. април 2025. |
Претходник | Папа Бенедикт XVI |
Наследник | Папа Лав XIV |
![]() дета?и | |
Потпис | ![]() |
Папа Фра?а[а] (Буенос А?рес, 17. децембар 1936 — Ватикан, 21. април 2025), ро?ен као Хорхе Марио Бергоглио (шп. Jorge Mario Bergoglio), био ?е поглавар Католичке цркве и суверене државе Ватикан од 13. марта 2013. до сво?е смрти 2025. године. Био ?е први папа из Друштва Исусовог (?езуитски ред) и први неевроп?анин од сири?ског папе Гргура III из 8. века.[10][11]
Ро?ен у Буенос А?ресу, у Аргентини, Бергоглио ?е био инспирисан да се придружи ?езуитима 1958. године након опоравка од тешке болести. За католичког свештеника ?е рукоположен 1969. године; од 1973. до 1979. године био ?е ?езуитски провинци?ски старешина у Аргентини. Постао ?е надбискуп Буенос А?реса 1998. године, а папа ?ован Павле II га ?е 2001. године именовао за кардинала.
Након оставке папе Бенедикта XVI 28. фебруара 2013. године, папска конклава ?е 13. марта изабрала Бергогли?а за ?еговог наследника. Изабрао ?е име Фра?а као сво?е папско име у част Фра?е Асишког. Током свог ?авног живота, Фра?а ?е био познат по сво?о? скромности, истица?у Бож?е милости, ме?ународно? вид?ивости, бризи за сиромашне и посве?ености ме?урелиги?ском ди?алогу. Био ?е познат по ма?е формалном приступу папству него ?егови претходници, на пример, бира?у?и да борави у гостинско? ку?и уместо у папским апартманима Апостолске палате ко?е су користили претходне папе.[12]
Фра?а ?е учинио жене пуноправним члановима дикастери?а у Римско? кури?и.[13][14] Он ?е тврдио да Католичка црква треба да буде саосе?а?ни?а према члановима ЛГБТ+ за?еднице и из?авио да, иако благослови истополних за?едница нису дозво?ени, по?единци могу бити благословени све док се благослови не да?у у литурги?ском контексту.[15] Фра?а ?е био критичар неограниченог капитализма, конзумеризма и прекомерног разво?а;[16] акци?у против климатских промена ?е учинио воде?им фокусом свог папства.[17] Он ?е осу?ивао смртну казну као суштински злу,[18] наводе?и да ?е Католичка црква посве?ена ?еном укида?у.[19] У ме?ународно? дипломати?и, Фра?а ?е критиковао успон десничарског популизма, позивао на декриминализаци?у хомосексуалности,[20] помогао у обнав?а?у пуних дипломатских односа изме?у С?еди?ених Држава и Кубе, преговарао ?е о споразуму са Кином како би се дефинисао утица? Комунистичке парти?е на именова?е кинеских бискупа и подржавао пита?е избеглица. Назвао ?е заштиту миграната ?дужнош?у цивилизаци?е“ и критиковао антиимиграциону политику, ук?учу?у?и и политику председника САД Доналда Трампа.[21][22] Године 2022, извинио се због улоге Цркве у ?културном геноциду“ канадских староседелачких народа.[23] Фра?а ?е сазвао Синоду о синодалности 2024, скупштину бискупске синоде, што ?е описано као кулминаци?а ?еговог папства и на?важни?и дога?а? у Католичко? цркви од Другог ватиканског сабора.[14][24][25][26]
Папа Фра?а ?е преминуо у 88. години живота рано у?утро 21. априла 2025. године, на Ускрш?и понеде?ак. У неде?ама пре смрти, лечен ?е од хроничне болести плу?а - ук?учу?у?и респираторну кризу и упалу плу?а. Послед?и пут се по?авио у ?авности дан рани?е, на Ускрс.
Биографи?а
[уреди | уреди извор]Папин отац, Хосе Марио Франсиско Бергоглио (шп. José Mario Francisco Bergoglio, итал. Mario Giuseppe Francesco Bergoglio), ?е из места Портакомаро код Асти?а у итали?анском региону Пи?емонт емигрирао у Аргентину, где ?е нашао посао на железници. У децембру 1935. оженио се Ре?ином Мари?ом Сивори (шп. Regina Maria Sivori), ро?еном у Буенос А?ресу, чи?и су родите?и тако?е потицали из Итали?е.[27] Хорхе Марио Бергоглио имао ?е два мла?а брата и две мла?е сестре: Алберта Хораси?а, Оскара Адри?ана, Марту Ре?ину и Мари?у Елену. У погледу матер?ег ?езика, папа ?е до смрти владао итали?анским ди?алектом области око Портакомара и познавао песме емиграната.[28]
Поред итали?анског, папа Фра?а ?е течно говорио шпански и немачки.[29][30][31] Служио се и енглеским[32] и француским[32], а по сво? прилици и португалским ?езиком. Поред тога, за време сво?их универзитетских студи?а учио ?е и латински и старогрчки.[33]
Преферирао ?е дела Фридриха Хелдерлина, Хорхеа Луиса Борхеса и Ф?одора Миха?ловича Досто?евског. Ценио ?е филмове итали?анског неореализма. Папа Фра?а ?е био ?убите? фудбала, нави?ач и почасни члан аргентинског прволигаша Сан Лоренсо де Алмагро.[34] Поред аргентинског имао ?е и итали?анско држав?анство.[35][36] Уз то, пошто ?е изабран за кардинала добио ?е и ватиканско држав?анство.
Студи?е, рукоположе?е и верске активности
[уреди | уреди извор]Бергоглио ?е после школова?а дипломирао као хеми?ски техничар.[37] Ступио ?е 1958. у ?езуитски ред и на?пре студирао хуманистичке науке у Чилеу, а после свог повратка у Буенос А?рес филозофи?у (завршио 1960) и теологи?у (завршио 1970) на Теолошком факултету Колехио Максимо Сан Хосе у Сан Мигелу. Због сво?е крупне гра?е и добре физичке спреме, као студент ?е хонорарно радио као избацивач у но?ном клубу у Буенос А?ресу.[38]
Теолошки га ?е обликовао, изме?у осталог, Лусио Гера, ?едан од отаца теологи?е ослобо?е?а, кога ?е звао сво?им учите?ем.[39] Примио ?е 13. децембра 1969. сакрамент рукоположе?а од надбискупа Рамона Хосеа Касте?аноа. Након тога отишао ?е у Шпани?у ради свог терци?ата.
Од 1973. радио ?е као магистер новака и доцент теологи?е на високо? школи у Сан Мигелу. Исто тако ?е 1973. био провинци?ал аргентинске провинци?е ?езуитског реда. Упраж?авао ?е ово место до 1979. Од те године до 1986. као ректор био ?е на челу теолошког факултета у Сан Мигелу. Након тога одлази на истраживачки боравак у Филозофско-теолошку високу школу Светог Георги?а у Франкфурту на Ма?ни ко?у су држали ?езуити. Про?екат докторске дисертаци?е остао ?е, ме?утим, недовршен.[40]
После тога ?е радио као духовни сарадник у Кордоби.[37] Приликом боравка у Немачко? 80-их година 20. века данаш?и папа ?е дошао у ходочасну цркву Св. Петра у Перлаху у Аугзбургу. Упознавши се тамо са милосном сликом Мари?е Чворорешите?ке, донео ?е ?ене копи?е у сво? завича? Аргентину, а са сликом и култ обожава?а исте у ?ужну Америку[41][42]
Односи са аргентинском владом
[уреди | уреди извор]Бергоглио ?е у меди?има оптуживан за умешаност у отмицу дво?ице свештеника ко?е ?е он разрешио непосредно пре ?иховог нестанка. Саму отмицу су извршили припадници аргентинске морнарице за време диктатуре ма?а 1976. Адвокат за ?удска права ?е 2005. поднео кривичну при?аву против Бергогли?а, као претпостав?еног у Дружби Исусово? Аргентине. Ова жалба ни?е прецизирала природу ?егове умешаности. Хорхеов бранилац ?е одлучно негирао све оптужбе. Тужба ?е на кра?у одбачена.
Бергоглио ни?е ?авно говорио о сво?о? улози за време диктатуре до 2010. године, када ?е у интерв?уу рекао да ?е крио и штитио неколико жртава прогона у ?езуитском семинару, али ни?е рекао колико. Испричао ?е и како ?е помогао ?едном млади?у, ко?и ?е на ?ега личио, да побегне преко бразилске границе тако што му ?е дао сво?у личну карту и обукао га у свештеничке ха?ине. Тако му ?е, како ?е рекао, спасио живот.
Уметник и активиста за ?удска права Адолфо Перез Ескивел, ко?и ?е добио Нобелову награду за мир 1980. године, рекао ?е: ?Можда ни?е био храбар као остали свештеници, али никада ни?е сара?ивао са диктатуром... Бергоглио ни?е био саучесник диктатуре“. И чланица Сталне скупштине за ?удска права Граси?ела Фернандез Меихиде тврди да не посто?и доказ ко?и Бергогли?а повезу?е са диктатуром.
Бискуп, надбискуп и кардинал
[уреди | уреди извор]Папа ?ован Павле II именовао га ?е 20. ма?а 1992. за помо?ног бискупа у Буенос А?ресу и титуларног бискупа Ауке. Рукоположио га ?е надбискуп Буенос А?реса, Антонио Кварасино (Antonio Quarracino), 27. ?уна. Поред ?ега, консекратори су били и бискуп Мерседес Лухан (Mercedes-Luján), Емилио Ог?енови? и апостолски нунци?е у Аргентини Убалдо Калабреси (Ubaldo Calabresi). Именован ?е за коад?утора 3. ?уна 1997. и наследио кардинала Квара?ина после ?егове смрти 28. фебруара као надбискуп Буенос А?реса. Истовремено ?е био бискуп за вернике источног обреда ко?и живе у Аргентини. Именовавши га за кардиналног свештеника, папа ?ован Павле II примио га ?е 2001. у колеги?ум кардинала са титуларном црквом Сан Роберто Бе?армино (San Roberto Bellarmino). Припао ?е, изме?у осталог, и Конгрегаци?и за богослуже?е и сакраменте.
На конклави из 2005. године, на ко?о? ?е било 115 кардинала ко?и су имали право гласа, Бергоглио ?е, наводно, према новинским извешта?има ко?и су се осла?али на дневничке белешке ?едног анонимног кардинала, у првом изборном кругу добио 10, у другом 35, а у тре?ем 40 гласова. После тога се, каже се, одрекао кандидатуре. Изабран ?е 8. новембра 2005. на три године за председава?у?ег аргентинске бискупске конференци?е, а 11. новембра 2005. ?е потвр?ен на том месту.
Бергоглиов кардиналски грб носио ?е мото ?Miserando atque eligendo“, у слободном преводу: ?бедан, али изабран“. Мото ?е преузет из хомили?е Беде Вененабилиса (672—735), монаха манастира Вермаут у ?ероу, аутора егзегетичких, хомилетичких и истори?ских радова, ук?учу?у?и и ?Црквену истори?у енглеског народа“. У сво?о? хомили?и Беда коментарише пасаж из ?еван?е?а (Мт 9,9-13) ко?и се односи на позив апостола Мати?е, ?авног грешника.
Vidit... Iesus publicanum, et quia miserando atque eligendo vidit, ait illi, Sequere me. Sequere autem dixit imitare. Sequere dixit non tam incessu pedum, quam executione morum. Qui enim dicit se in Christo manere, debet sicut ille ambulavit, et ipse ambulare.
—?Beda, Hom. 22, 2
Видео Исус чиновника [Мати?у], и стога што му се учинио и вредним жа?е?а и прикладним, рече му: ‘Следи ме’. ‘Следити’ ?е, ме?утим, рекао у смислу ‘подражавати’. ‘Следити’ ?е рекао не толико у смислу да прати ?егов покрет стопала, колико у смислу да следи ?егово понаша?е. Наиме, она? ко?и каже да истра?е у Христа, обавезан ?е, баш као што се ова? прошетао, и сам да иде [за Христом].
Понтификат
[уреди | уреди извор]По оставци папе Бенедикта XVI 28. фебруара 2013. године, отпочела ?е 12. марта 2013. конклава на ко?о? ?е присуствовало 115 кардинала. Другог дана конклаве, у петом изборном кругу, кардинал Хорхе Марио Бергоглио, кога су због година и промен?ивог здрав?а сматрали аутса?дером на избору за папу, добио ?е двотре?инску ве?ину гласова и изабран ?е за 266. папу и на та? начин за 265. наследника Светог Петра. За папско име узео ?е латинско Franciscus (Фра?а). Према портпаролу Ватикана, Федерику Ломбарди?у, редни бро? I ни?е за употребу све док неки касни?и папа не изабере то исто име. Упркос томе, папа ?ован Павле I ?е од почетка став?ао ?е римско ?I“ на сво?е двоструко име.
На прво? ауди?енци?и 16. марта 2013. папа Фра?а ?е из?авио новинарима да ?е изабрао име у част Светог Фра?е Асишког зато што се светац нарочито бринуо за добробит сиромашних. Об?аснио им ?е да га ?е бразилски кардинал Клаудио Умес (порт. Claudio Hummes), како ?е поста?ало ?асно током гласа?а на конклави да ?е бити изабран за новог понтифика, загрлио и прошаптао му да не заборави на сиромашне, што га ?е подсетило на овог свеца.
Напомене
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ ?Аргентинац Хорхе Берго?о нови папа”. Politika.rs. 13. 3. 2013. Приступ?ено 13. 9. 2019.
- ^ ?Papa Franja prvi Latinoamerikanac i jezuita na ?elu Vatikana”. Blic.rs. Архивирано из оригинала 15. 3. 2013. г. Приступ?ено 17. 3. 2013.
- ^
- ?Novi papa: Franja I iz Argentine”. B92.net. 13. 3. 2013. Приступ?ено 17. 3. 2013.
- ^ * ?Franja Prvi na ?elu Rimokatoli?ke crkve”. Tanjug.rs. 13. 3. 2013. Архивирано из оригинала 15. 03. 2013. г. Приступ?ено 17. 3. 2013.
- ^ ?Честитка Патри?арха српског г. Ирине?а новоизабраном папи”. Spc.rs. 26. 2. 2013. Архивирано из оригинала 18. 03. 2013. г. Приступ?ено 17. 3. 2013.
- ^ J. KERBLER/ Tanjug. ?Argentinac Horhe Mario Bergoljo novi papa!”. Novosti.rs. Приступ?ено 17. 3. 2013.
- ^ ?Нови папа одржао прву мису”. Rtrs.tv. Приступ?ено 17. 3. 2013.
- ^ ?Аргентинци, не ?утите се”. НИН. 28. 3. 2013. Приступ?ено 4. 4. 2013.
- ^ ?Папа, светац, цар и генерал”. НИН. 11. 4. 2013. Приступ?ено 11. 4. 2013.
- ^ ?Argentinier Bergoglio neuer Papst”. orf.at. 14. 3. 2013. Приступ?ено 18. 3. 2013.
- ^ Donadio, Rachael (3. 3. 2013). ?The New Pope: Bergoglio of Argentina”. The New York Times. Приступ?ено 18. 3. 2013.
- ^ ?Pope Francis to live in Vatican guesthouse, not papal apartments”. National Catholic Reporter (на ?езику: енглески). Приступ?ено 11. 6. 2024.[мртва веза]
- ^ Dallas, Kelsey (3. 10. 2023). ?The pope's latest comments on same-sex marriage, explained”. Deseret News (на ?езику: енглески). Архивирано из оригинала 7. 10. 2023. г. Приступ?ено 4. 10. 2023.
- ^ а б Faiola, Andy; Boorstein, Michelle; Brady, Kate (2. 10. 2023). ?Amid liberal revolt, pope signals openness to blessings for gay couples”. Washington Post (на ?езику: енглески). Архивирано из оригинала 4. 10. 2023. г. Приступ?ено 7. 10. 2023.
- ^ Pullella, Philip (26. 1. 2024). ?Pope says LGBT blessings are for individuals, not approval of unions”. Reuters. Приступ?ено 28. 5. 2024.
- ^ Davies, Lizzy (15. 12. 2013). ?Pope says he is not a Marxist, but defends criticism of capitalism”. The Guardian. Rome, Italy. Архивирано из оригинала 15. 12. 2013. г.
- ^ Sherwood, Harriet (7. 9. 2021). ?Christian leaders unite to issue stark warning over climate crisis”. The Guardian (на ?езику: енглески). Архивирано из оригинала 7. 9. 2021. г. Приступ?ено 7. 9. 2021.
- ^ Trabbic, Joseph G. (16. 8. 2018). ?Capital punishment: Intrinsically evil or morally permissible?”. Catholic World Report (на ?езику: енглески). Архивирано из оригинала 23. 12. 2023. г. Приступ?ено 4. 10. 2023.
- ^ ?New revision of number 2267 of the Catechism of the Catholic Church on the death penalty – Rescriptum 'ex Audentia SS.mi'”. press.vatican.va. Архивирано из оригинала 4. 10. 2023. г. Приступ?ено 1. 10. 2023.
- ^ ?The AP Interview: Pope Francis: Homosexuality not a crime”. AP News (на ?езику: енглески). 25. 1. 2023. Архивирано из оригинала 25. 1. 2023. г. Приступ?ено 25. 1. 2023.
- ^ Rocca, Francis X. (22. 9. 2023). ?Pope Francis Calls Protection of Migrants a Duty of Civilization”. WSJ (на ?езику: енглески). Архивирано из оригинала 30. 9. 2023. г. Приступ?ено 4. 10. 2023.
- ^ Lauter, David; Bierman, Noah (18. 2. 2016). ?Trump and Pope Francis clash over immigration, another extraordinary campaign twist”. Los Angeles Times. Архивирано из оригинала 20. 6. 2018. г. Приступ?ено 20. 4. 2018.
- ^ Horowitz, Jason (30. 7. 2022). ?Francis Calls Abuse of Indigenous People in Canada a 'Genocide'”. The New York Times (на ?езику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 7. 11. 2023. г. Приступ?ено 7. 10. 2023.
- ^ Horowitz, Jason; Povoledo, Elisabetta (2. 10. 2023). ?What Is a Synod in the Catholic Church? And Why Does This One Matter?”. The New York Times (на ?езику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 13. 11. 2023. г. Приступ?ено 7. 10. 2023.
- ^ Horowitz, Jason (2. 10. 2023). ?Vatican Assembly Puts the Church's Most Sensitive Issues on the Table”. The New York Times (на ?езику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 7. 10. 2023. г. Приступ?ено 7. 10. 2023.
- ^ ?tahan, Matija (2025-08-05). ?Sinoda o sinodalnosti: ?to trebate znati o velikom skupu biskupa i laika u Vatikanu”. Bitno.net (на ?езику: хрватски). Приступ?ено 2025-08-05.
- ^ Kristina Puga:?The Bergoglios react to having a pope in the family”. NBC Latino. 14. 3. 2013. Архивирано из оригинала 16. 03. 2013. г. Приступ?ено 18. 3. 2013. . у: NBC Latino(са породичним сликама)
- ^ Dirk Schümer (15. 3. 2013). ?Er wei?, was er tut”. Приступ?ено 18. 3. 2013. . у: Frankfurter Allgemeine Zeitung, бр. 63 (2025-08-05). стр. 63;
- ^ ?Pope Francis: 13 key facts about the new pontiff”. The Guardian. 13. 3. 2013. Приступ?ено 13. 3. 2013.
- ^ ?Der neue Papst im Steckbrief”. Spiegel Online. 13. 3. 2013. Приступ?ено 13. 3. 2013.
- ^ Kardinal Lehmann best?tigt im Interview Franziskus’ gute Deutschkenntnisse; abgerufen am 14. M?rz 2013.
- ^ а б ?Pope Francis, first day after election – live updates”. The Guardian. 13. 3. 2013. Приступ?ено 15. 3. 2013.
- ^ ?El Papa Francisco I se formó en seminario jesuita de Chile”. emol.com. 13. 3. 2013. Приступ?ено 14. 3. 2013.
- ^ ?dpa: Kirchen - Papst: Franziskus: Stiller und streitbarer Jesuit aus Buenos Aires, auf sueddeutsche.de. Abgerufen am 13. M?rz 2013”. Приступ?ено 17. 4. 2013.
- ^ ?Habemus Papam: Papst Franziskus. Deutsche Bischofskonferenz gratuliert neuem Kirchenoberhaupt”. Архивирано из оригинала 17. 03. 2013. г. Приступ?ено 18. 03. 2013. Deutsche Bischofskonferenz. Abgerufen am 15. M?rz 2013.
- ^ Spiegel Online (14. 3. 2013). ?Franziskus: Die Jugendjahre des Papstes”. Der Spiegel. Приступ?ено 18. 3. 2013. . 14. M?rz 2013
- ^ а б Kurzbiographie des neuen Papstes: Papst Franziskus, Portr?t bei Radio Vatikan vom 13. M?rz 2013 auf radiovaticana.va
- ^ Fellow, Julia Marnin (2025-08-05). ?Fact Check: Was Pope Francis Once a Nightclub Bouncer?”. Newsweek (на ?езику: енглески). Приступ?ено 2025-08-05.
- ^ Jorge Mario Bergoglio (1997). ?Prefacio”. Ур.: Silvia Kot. Ser Católico hoy frente al tercer milenio. Buenos Aires: Manrique Zago Ediciones. стр. 5. ISBN 978-987-509-019-4.
- ^ ?Website der Hochschule Sankt Georgen”. Приступ?ено 19. 3. 2013.: ?Рани?и ?езуита и провинци?ал аргентинске ?езуитске провинци?е повезан ?е са нашом високом школом, ?ер ?е приликом свог студи?ског боравка у Немачко? средином осамдесетих провео пар месеци у Св. Георги?у, како би се са по?единим професорима посаветовао у вези са про?ектом докторске дисертаци?е. До дипломира?а у Св. Георги?у, ме?утим, ни?е дошло.“
- ^ ?Artikel zu Papst Franziskus, in "Die Welt" vom 14.M?rz 2013, Onlineausgabe”. Приступ?ено 17. 4. 2013.
- ^ ?Webseite zur Geschichte des Marienbildes und der übertragung der Wallfahrt durch Papst Franziskus”. Архивирано из оригинала 05. 09. 2015. г. Приступ?ено 17. 4. 2013.
Види ?ош
[уреди | уреди извор]Спо?аш?е везе
[уреди | уреди извор]- Десет ствари ко?е морате да знате о новом папи (?Блиц“, 14. март 2013)
- Папа Фра?а: Крште?е ?е за све, па и за Марсовце (?Новости“, 12. ма? 2014)
- Папа Фра?а на веб-са?ту X
- Сукоби се не решава?у заборавом ве? ди?алогом - интерв?у (?Политика”, 1. новембар 2020)