苹果iOS10.3.2 Beta3开发者预览版固件下载地址
| Ка? | |
|---|---|
 Папа Свети Ка? | |
| Лични подаци | |
| Место ро?е?а | Далмаци?а, Римско царство |
| Датум смрти | 22. април 296. |
| Место смрти | Рим, Римско царство |
| Папа | |
| Понтификат | 17. децембар 283 — 22. април 296. |
| Претходник | Еутици?ан |
| Наследник | Папа Марцелин |
Папа Ка? (преминуо 22. априла 296) назива се ?ош и Га?, био ?е папа од 17. децембра 283. до смрти 296. године.[1] Према хриш?анско? традици?и ро?ен ?е у Далмаци?и у гради Салона, данаш?и Солин у близини Сплита, син човека по имену Ка?, био ?е припадник племи?ке породице у роду са царом Диоклеци?аном.[2] Био ?е Илир.[3]
Располаже се са мало информаци?а о Ка?у, осим што да?е Liber pontificalis, ко?а се осла?а на легендарно мучеништво Свете Сузане за информаци?е. Према легенди, Ка? ?е крстио мушкарце и жене ко?е ?е преобратио Свети Тибурти?е (ко?и ?е поштован са Св. Сузаном) и Свети Кастул.[4] Легенда каже да се Ка? склонио у катакомбама Рима и умро смр?у мученика.[5]
Ку?а Ка?а
[уреди | уреди извор]Око 280, ранохриш?ански храм основан ?е на месту Свете Сузане, ко?и, као и многи од на?рани?их хриш?анских места састанка био у ку?и. Дом ?е припадао, према акту из шестог века, бра?и по имену Ка? и Габинус, угледним хриш?анима. Ка? може бити ова? папа, или Ка? Презвитер. Габинус ?е име дато оцу Свете Сузане. Стога, извори тврде да ?е Ка? стриц Свете Сузане.[6]
Понтификат
[уреди | уреди извор]Као папа, он ?е об?авио да пре приступа?а на место бискупа мора?у пре тога бити портири, лектори, егзорцисти, олтарски помагачи, декани и сештеници. Он ?е поделио Римске дистрикте деканима.[5][7] Током ?еговог понтификата хриш?анофоби?а ?е у порасту иако ?е гра?е?е цркава и гроб?а у порасту. Свети Ка? можда ни?е био мученик ?ер ?е Деоклеци?аново протерива?е хриш?ана почело 303. године, после Ка?еве наводне смрти, а Деоклеци?ан и?е био насилан према хриш?анима одмах по круниса?у.[2][5]
Гробница и погреб
[уреди | уреди извор]
Ка? се поми?е у Depositio Episcoporum (не као мученик): X kl maii Caii in Callisti из четвртог века.[8]
Ка?ева гробница, са оригиналним епитафом, откривена ?е у катакомбама Калиста и у ?о? прстен са ко?им ?е он користио за заптива?е ?егових писама (види Arringhi, Roma subterr., 1. iv. c. xlviii ст. 426.). Године 1631, ?егова наводна ку?а у ко?о? ?е боравио у Риму ?е претворена у цркву. Ме?утим, она ?е срушена 1880. како би направили место за Министарство рата, током заузиман?а Рима, а ?егове мошти су пренете у капелу породице Барберини.[2]
Канонизаци?а
[уреди | уреди извор]Празник Светог Ка?а слави се 22. априла, за?едно са Светим Сотером. Они су се за?едно славили у Тридентинском календару и у наредним верзи?ама Општег римског календара све до 1969. године, од када су изостав?ени. Оба су поменута под 22. априлом у римском Мартирологи?у, званично? листе признатих светаца. Унос за Светог Ка?а гласи: "У Риму, на гроб?у Каликста на Апи?ском путу, сахра?ен ?е Свети Ка?, папе, ко?и ?е, беже?и од прогона Диоклеци?ана, умро као исповедник вере"[9]
Свети Ка? ?е приказан у уметности носе?и папску круну за?едно са Светим Нером. Он ?е поштован у Далмаци?и и Венеци?и. У Фиренци, Црква Сан Га?ио на Сенесенском путу посве?ена ?е ?ему.[10]
Види ?ош
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Chapman, John (1908). ?Caius and Soter, Saints and Popes”. The Catholic Encyclopedia. 3. New York: Robert Appleton Company.
- ^ а б в Свети Ка? у Санти и Беати
- ^ Hefele, C.J.; Clark, W.R. (2007). A History of the Councils of the Church: from the Original Documents, to the close of the Second Council of Nicaea A.D. 787. Wipf & Stock. стр. 1—251. ISBN 9781556352478. Приступ?ено 16. 8. 2015.
- ^ ?San Castulo, Mártir | ACI Prensa – Santos”. aciprensa.com. Приступ?ено 10. 10. 2015.
- ^ а б в ?Св. Ка?”. Архивирано из оригинала 01. 11. 2007. г. Приступ?ено 10. 10. 2015.
- ^ ?Santa Susanna”. santasusanna.org. Архивирано из оригинала 28. 07. 2015. г. Приступ?ено 10. 10. 2015.
- ^ Светац дана 22. априла: Свети Ка? Архивирано на веб-са?ту Wayback Machine (28. октобар 2013) SaintPatrickDC.org. Приступ?ено 2025-08-07.
- ^
Herbermann, Charles, ур. (1913). ?Caius and Soter, Saints and Popes”. Catholic Encyclopedia. New York: Robert Appleton Company.
- ^ Martyrologium Romanum (Libreria Editrice Vaticana 2001 ISBN 978-88-209-7210-3)
- ^ ?Firenze la città nuova – Галери?а”. Архивирано из оригинала 24. 03. 2007. г. Приступ?ено 10. 10. 2015.
Литература
[уреди | уреди извор]- Hefele, C.J.; Clark, W.R. (2007). A History of the Councils of the Church: from the Original Documents, to the close of the Second Council of Nicaea A.D. 787. Wipf & Stock. стр. 1—251. ISBN 9781556352478. Приступ?ено 16. 8. 2015.
| Ме?ународне | |
|---|---|
| Државне | |
| ?уди | |
| Остале | |
