深圳夫妻卖房送独生女留学 得知她要嫁给老外崩溃

Коразон Акино
Лични подаци
Датум ро?е?а	(2025-08-05)25. ?ануар 1933.
Место ро?е?а	Тарлак, Филипини
Датум смрти	1. август 2009.(2025-08-05)?(76 год.)
Место смрти	Макати, Филипини
Породица
Деца	5, ук?учу?у?и Бенигна и Криса
Политичка кари?ера
Политичка странка	Либерална парти?а
Мандати 11. председник Филипина 25. фебруар 1986 — 30. ?ун 1992. Претходник Фердинанд Маркос Наследник Фидел Рамос
Званични веб-са?т
coryaquino.ph
Потпис

百度 人死之时，大脑神经元的连接体降解，人的记忆随之消失，为了防止这一点，Nectome设计了包含两个步骤的冷冻流程——醛稳定化冷冻保存法(ASC冷冻法)保存连接体的完整性。

Мари?а Коразон Сумулонг Кохуангко Акино (шп. Maria Corazon Cojuangco Aquino, кин: 瑪莉亞·柯拉蓉·「柯莉」·許寰哥·艾奎諾; Тарлак, 25. ?ануар 1933 — Макати, 1. август 2009) била ?е председница Филипина, светски позната заговорница демократи?е, мира, женских права и верских врлина. Изабрана ?е као 11. председница Републике Филипини, а владала ?е од 1986. до 1992. године. Била ?е прва жена председница Филипина, али и прва жена председница неке од држава у Ази?и.

Акино ?е ди?агнозирана са колоректалним карцином 2008. године; умрла ?е 1. августа 2009. ?ени монументи мира и демократи?е успостав?ени су у главном граду Манили и ?ено? родно? провинци?и Тарлак након ?ене смрти. ?ен син Бенигно Акино III постао ?е председник Филипина од 30. ?уна 2010. до 30. ?уна 2016. Кроз сво? живот Акино ?е била позната као побожни римокатолик, и течно ?е говорила француски, ?апански, шпански и енглески, поред свог родног тагалога и капампангана. Она ?е веома це?ена у ме?ународно? дипломатско? за?едници, и звали су ?е ма?ка демократи?е.

Биографи?а

Акино, ко?а ?е по споственим речима, била ?обична дома?ица“, у политику ?е ушла захва?у?у?и свом супругу, сенатору Бени?у Акину II, ко?и се почетком 1980-их наметнуо као главни противник аутократског председника Фердинанда Маркоса. Муж ?о? ?е, недуго након повратка из трогодиш?ег егзила у САД, уби?ен 21. августа 1983. године. Око ?егове удовице се окупила филипинска демократска опозици?а, те се Коразон Акино кандидовала за председницу када ?е кра?ем 1985. године Маркос изненада расписао изборе. Након што се Маркос након ?их прогласио победником, Акино ?е то одбила да прихвати и покренула широки вал демонстраци?а широм зем?е ко?и ?е довео до Маркосовог пада, а Коразон Акино преузела дужност председника.

Акино ?е на месту председнице Филипина остала до 1992. године. За време ?еног мандата ?е уведен нови устав ко?им су сма?ене овласти председника, те уведено ново законодавство ко?им су се штитила ?удска права. Акино ?е тако?е проводила економске реформе у ци?у ствара?а тржишне привреде, али и насто?ала да преговорима оконча дугогодиш?е сукобе са муслиманским и комунистичким герилцима. Филипини су у ?ено доба претрпели низ природних катастрофа, а ?ена администраци?а ?е била под сталном прет?ом во?ног удара. Године 1992. ?у ?е наследио Фидел Рамос.

После истека мандата, Акино се повукла из политике, иако ?е повремено ?авно коментарисала теку?а политичка збива?а. Умрла ?е од последица рака.

Младост и образова?е

Акино ?е ро?ена као Мари?а Коразон Сумулонг Кохуангко 25. ?ануара 1933. у Панику?у у Тарлаку. Она ?е била шесто од осморо деце (од ко?их су дво?е умрло као новоро?енчад) Хозе Кохуангка, бившег конгресмена, и Деметри?е Сумулонг, апотекарке. ?ена бра?а и сестре су били Педро, ?озефин, Тересита, Хозе мл. и Мари?а Паз. Оба ?ена родите?а потицала су из проминентних кланова. ?ен отац био ?е истакнути бизнисмен и политичар из Тарлака, а ?ен деда Мелесио Кохуангко био ?е члан истори?ског Малолос конгреса. ?ена ма?ка ?е припадала породици Сумулонг из провинци?е Ризал ко?а ?е тако?е била политички утица?на; Хуан Сумулонг, проминентни члан клана, борио се на изборима против председника Комонвелта Мануела Л. Куезона 1941. године.

Као млада дево?ка, Акино ?е провела сво?е дане основне школе на Сент Сколастика коле?у у Манили, где ?е завршила школу на врху сво?е класе као валедиктори?анка. Она ?е касни?е премештена у Асампшон конвент да настави сред?ошколско образова?е. Након тога, ?ена породица ?е отишла у С?еди?ене Државе и она ?е поха?ала наставу на Ре?венхил академи?и у Филаделфи?и. Године 1949. завршила ?е школу у Нотр Дам самостанско? школи у ?у?орку. Затим ?е наставила сво?е образова?е у САД-у, дипломира?у?и на коле?у Маунт Сент Винсент 1953. године у ?у?орку, при чему ?е ?ен главни смер био француски ?език, а додатни смер математика. Током свог боравка у С?еди?еним Државама, Акино се волунтирала за кампа?у америчког републиканског председничког кандидата Томаса Д?уи?а против тадаш?ег демократског америчког председника Хари?а С. Трумана током америчких председничких избора 1948. године.

Након завршетка коле?а, вратила се на Филипине и студирала право на Универзитету Фар Истерн 1953. Касни?е ?е упознала Бенигна ?Нино?” С. Акино мл. - сина поко?ног говорника Бенигна С. Акино ст. и унука генерала Сервилана Акино. Она ?е прекинула сво?е студи?е права и удала се за Нино?а у цркви Госпе туге у месту Паса? 11. октобра 1954. године. Пар ?е подигао петоро деце: Мари?а Елена (?Балси”; ро?ена 1954), Аурора Коразон (?Пинки”; ро?ена 1957), Бенигно Симеон III (?Но?но?”; ро?ен 1960), Виктори?а Елиса (?Виел”; ро?ена 1961) и Кристина Бернадет (?Крис”; ро?ена 1971).

Акино ?е у почетку имала потешко?а да се прилагоди провинци?ском животу када су се она и ?ен супруг преселили у Концепцион у Тарлаку 1955. године. ?ен живот ?е у то време био прилично безличан, и ?о? ?е било драго када се указала прилика да са супрогом присуству?е вечери у Америчко? во?но? бази у оближ?ем Кларк Филду.

Многима ни?е познато, да ?е она доброво?но продала део свог це?еног насле?а да би финансирала кандидатуру свог супруга. Она ?е водила скроман живот у бунгалову у предгра?у Квезон Сити?а. Као члан Либералне странке, Аквин супруг Нино?, узнапредовао ?е да постане на?мла?и гувернер у зем?и и на кра?у ?е постао на?мла?и сенатор ко?и ?е икада изабран у Сенат Филипина 1967. године. Током политичке кари?ере свог супруга, Акино ?е остала дома?ица ко?а ?е помагала у подиза?у ?ихове деца и угош?авала политичке савезнике свог супруга ко?и су често посе?ивали ?ихов дом у Куезон Сити?у. Она ?е одбила да се придружи свом мужу на бини током кампа?ских митинга, и преферирала ?е да остане публици и да слуша ?егове говоре.

Литература

• Baker, Anni P. (2004). American Soldiers Overseas: The Global Military Presence. London: Greenwood Publishing Group. ISBN 0275973549. 
• Bernas, Joaquin G. (1995). The Intent of the 1986 Constitution Writers. Manila: Rex Bookstore. ISBN 9789712319341. 
• Crisostomo, Isabelo T. (1987). Cory, Profile of a President: The Historic Rise to Power of Corazon. Philippines: Branden Books. ISBN 9780828319133. 
• Hooke, Norman (1997). Maritime Casualties, 1963-1996. Virginia: LLP. ISBN 9781859781104. 
• Kalaw-Tirol, Lorna (2004). Asia's New Crisis: Renewal Through Total Ethical Management. United States: Wiley. ISBN 9780470821299. 
• Richter, Frank-Jürgen (2014). Public Faces, Private Lives. Germany: Policy Press. ISBN 9781447316374. 
• Skard, Torild (2014). Public Faces, Private Lives. Great Britain: Policy Press. ISBN 9781447316374. 

Спо?аш?е везе

• Званични веб-са?т
• Time Woman of the Year: Corazon "Cory" Aquino Архивирано на веб-са?ту Wayback Machine (19. август 2013)
• NYTimes obituary
• Председница Акино у годиш?о? хроници Та?м Магазина
• Official website of Corazon Aquino – maintained by the Ninoy and Cory Aquino Foundation
• Aquino's historic speech before the U.S. Congress на веб-са?ту YouTube
• World Socialist Web Site obituary: part one and part two
• Aquino Коразон Акино на веб-са?ту C-SPAN (?език: енглески)