松鼠尾巴像什么

Одре?ени бро? политичких суб?еката прогласио ?е независност и тражио дипломатско призна?е ме?ународне за?еднице као де?уре суверена држава, али оне нису универзално признате као такве. Ови суб?екти често има?у дефакто контролу над сво?ом територи?ом. Неколико тавких суб?еката ?е посто?ало у прошлости.
Посто?е дви?е традиционалне доктрине ко?е пружа?у индикаци?е о томе како наста?у де?уре суверене државе. Декларативна теори?а дефинише државу као страну у ме?ународном праву уколико испу?ава с?еде?е услове, т?. да има:
- Дефинисану теори?у,
- Стално становништво,
- Владу и
- Способност да ступи у односе са другим државама.
Према декларативно? теори?и, државност суб?екта ?е независна од призна?а од стране друге државе. Насупрот томе, конститутивна теори?а дефинише државу као страну у ме?ународном праву само ако ?е као такву призна?у друге државе ко?е су ве? чланице ме?ународне за?еднице.[1]
Квази државе се често позива?у на ?едну или об?е теори?е како би легитимизовале сво?е тврд?е о државности. На прим?ер, посто?е суб?екти ко?и испу?ава?у декларативну теори?у (са дефакто д?елимичном или потпуном контролом над претендованом територи?ом, владом и сталним становништвом), али ?ихову државност ни?е признала ни?една друга држава. Непризнава?е ?е често пос?едица сукоба са другим државама ко?е сматра?у да су ти суб?екти саставни дио ?ихове територи?е. У том случа?у, дви?е или више д?елимично признате државе могу имати претензи?е на исту област, док свака од ?их дефакто контролише дио територи?е (случа?еви Републике Кине и Народне Републике Кине, као и Републике Коре?е и Демократске Републике Коре?е). Суб?екти ко?е призна?у само ма?е државе обично се позива?у на декларативну теори?у како би легитимисали сво?е тврд?е.
У многим ситуаци?ама, ме?ународно непризна?е настало ?е ус?ед присуства страних во?них снага на територи?и спорно? суб?екта, чине?и тиме дефакто статус државе проблематичним. Ме?ународна за?едница може сматрати ово во?ном присуство превише намет?ивим, своде?и суб?екат на марионетску државу у ко?о? ефективни суверенитет има страна сила. Истори?ски прим?ери су Ман?укуо под патронатом ?апана и Словачка и Хрватска под патронатом ?емачке при?е и током Другог св?етског рата. У случа?у Лоизидоу против Турске из 1996. године, Европски суд за ?удска права осудио ?е Турску због врше?а власти на територи?и С?еверног Кипра.
Посто?али су и суб?екти ко?и нису имали контролу над било ко?ом територи?ом или нису ?асно испу?авали услове декларативне теори?е за државност, али их ?е на?ма?е ?една држава признала као де?уре суверени суб?екат. Истори?ски то се дешавало у случа?евима са Светом столицом (1870—1929), Естони?ом, Литвани?ом и Летони?ом (током посто?а?а СССР) или у прим?еру Државе Палестине у ври?еме проглаше?а 1988. године. Малтешки витешки ред се тренутно налази у том положа?у. Погледа?те списак влада у изгнанству за непризнате владе без контроле над територи?ом над ко?ом полажу претензи?е.
Услови за ук?учива?е
[уреди | уреди извор]Услови за ук?учива?е на списак подразуми?ева?у да политички суб?екат мора да захти?ева суверенитет, да му недоста?е призна?е на?ма?е ?едне чланице ОУН или ?едан од два с?еде?а услова:
- Задово?ава декларативну теори?у државности или
- Признат ?е као држава од на?ма?е ?едне чланице ОУН.
Позадина
[уреди | уреди извор]Посто?е 193 државе чланице Организаци?е у?еди?ених наци?а, док Света столица и Држава Палестина има?у статус држава посматрача у ОУН.[2] Ме?утим, неке државе испу?ава?у услове декларативне теори?е, призна?е их велика ве?ина других држава и чланице су ОУН, али су и да?е ук?учене на списак ?ер ?една или више држава не призна?е ?ихову државност, због територи?алних потражива?а или других сукоба.
Неке државе одржава?у неформалне (званично недипломатске) везе са државама ко?е их званично не призна?у. Република Кина (Та?ван) ?е ?една од тих држава, пошто одржава незваничне односе са многим другим државама преко сво?их Економских и културних канцелари?а, ко?е омогу?ава?у редовне конзуларне услуге. То омогу?ава РК да има економске односе чак и са државама ко?е их формално не призна?у. Укупно 56 држава, ук?учу?у?и ?емачку,[3] Итали?у,[4] С?еди?ене Државе[5] и У?еди?ено Кра?евство,[6] одржава неку врсту незваничних миси?а у РК. Република Косово,[7] Република Арцах,[8] Турска Република С?еверни Кипар,[9] Република Абхази?а,[10] Прид?естровска Молдавска Република,[10] Сахарска Арапска Демократска Република,[11] Република Сомалиланд[12] и Држава Палестина,[13] тако?е су дома?ини неформалних дипломатских миси?а и/или одржава?у посебне делегаци?е или друге неформалне миси?е у иностранству.
Садаш?и геополитички суб?екти према степену призна?а
[уреди | уреди извор]Чланице ОУН-а непризнате од на?ма?е ?едне чланице ОУН-а
[уреди | уреди извор]Име | Проглаше?е | Статус | Остали претенденти | Више информаци?а | Референце |
---|---|---|---|---|---|
![]() |
1948. | Републику Коре?у, независну од 1948. године, не призна?е ?една држава чланица ОУН, Демократска Народна Република Коре?а. | ![]() |
Спо?ни односи, миси?е (изван, у) | [14][15] |
![]() |
1991. | Републику ?ермени?у, независну од 1991, не призна?е ?една држава чланица ОУН-а, Исламска Република Пакистан, ?ер Пакистан ни?е проми?енио сво? став подршке Азербе??ану од Нагорнокарабашког рата. | Нико | Спо?ни односи, миси?е (изван, у) | [16][17] |
![]() |
1960. | Републику Кипар, независну од 1960. године, не призна?е ?една држава чланица ОУН (Турска Република) и ?една држава нечланица ОУН (Турска Република С?еверни Кипар), због теку?ег спора око острва. | ![]() |
Спо?ни односи, миси?е (изван, на) | [18][19][20][21] |
![]() Република Коре?а |
1948. | Демократску Народну Републику Коре?у, независну од 1948. године, не призна?у три државе чланице ОУН: Француска Република, Држава ?апан и Република Коре?а и ?една нечланица ОУН: Република Кина.[22][23][оригинално истражива?е?][24][25] | ![]() |
Спо?ни односи, миси?е (изван, у) | [23][24][25][26][27] |
![]() |
1949. | Народна Република Кина (НРК), проглашена 1949. године, познати?а ?е као ?Кина” од друге владе ко?е претенду?у на та? назив, т?. Републике Кине (РК, позната и као Та?ван). НРК не прихвата дипломатске односе са државама ко?е су признале РК (17 чланица ОУН и Света столица од дана 24 5 2018). Ве?ина од ових држава ни?е званично признала НРК као државу, док су неке државе успоставиле односе са РК иако су истакле да не нам?ерава?у пову?и призна?е НРК (Кирибати, Науру).[28][29] Неке државе ко?е тренутно призна?у само НРК у прошлости су покушале уставити односе и са НРК и РК (Либери?а, Вануату).[30][31][32] Према Резолуци?и Генералне скупштине ОУН 2758, НРК ?е ?едини легитимни представник Кине у ОУН.[а] | ![]() |
Спо?ни односи, миси?е (изван, у) Ме?ународно призна?е |
[34] |
![]() |
1948. | Државу Израел, основану 1948. године, не призна?е 31 држава чланица ОУН. | ![]() ![]() ![]() |
Спо?ни односи, миси?е (изван, у) Ме?ународно призна?е |
[35][36][37][38] [39] |
Државе посматрачи ОУН непризнате од стране на?ма?е ?едне чланице ОУН
[уреди | уреди извор]Име | Проглаше?е | Статус | Остали претенденти | Више информаци?а | Референце |
---|---|---|---|---|---|
![]() |
1988. | Палестинска ослободилачка организаци?а (ПОО) прогласила ?е Државу Палестину 1988. године. У то ври?еме Израелске одбрамбене снаге држале су контролу над ве?ином проглашене територи?е.[40] Призната ?е од 139 држава чланица ОУН и Свете столице,[41] као и Сахарске Арапске Демократске Републике.[42] Данас Палестински законодавни сав?ет (ПЗС) врши дужност владе на ци?ело? палестинско? територи?и изван израелске зоне под во?ном контролом. При?е администраци?е Сав?ета, Палестинска Народна Самоуправа (ПНС) успостав?ена ?е 1994. године према првом и другом споразуму из Осла.[б] Палестина учеству?е у ОУН као држава посматрач[43] и има чланство у Арапско? лиги, Организаци?и исламске сарад?е и Унеску.[44] Статус државе посматрача у ОУН дод?е?ен ?е Резолуци?ом Генералске скупштине ОУН 67/19. | ![]() |
Спо?ни односи, миси?е (изван, у) Ме?ународно призна?е, При?едлози за палестинску државу |
[53][54][55][56][57][58] |
Државе ко?е нису чланице или посматрачи ОУН
[уреди | уреди извор]Државе признате од на?ма?е ?едне државе чланице ОУН | |||||
---|---|---|---|---|---|
Име | Проглаше?е | Статус | Остали претенденти | Више информаци?а | Референце |
![]() |
2008. | Република Косово ?е прогласила независност 2008. године. Републику Косово ?е признало 96 држава чланица ОУН и Република Кина, Малтешки витешки ред, Кукова Острва и Ни?уе. ОУН, у складу са Резолуци?ом Сав?ета безб?едности ОУН 1244, управ?а територи?ом од 1999. године кроз Привремену административну миси?у ОУН на Косову, у сарад?и са ЕУ од 2008. године. Чланица ?е Ме?ународног монетарног фонда, Групе Св?етске банке, Венеци?анске комиси?е, Европске банке за обнову и разво?, Ме?ународног олимпи?ског комитета и осталих. | ![]() |
Спо?ни односи, миси?е (изван, у) Ме?ународноправни статус |
[59][60] |
![]() |
1976. | И Сахарска Република и Мароко тврде да има?у суверенитет над територи?ом Западна Сахара. Сахарсуа Републику, ко?а ?е прогласила независност 1976. године, признало ?е 84 држава чланица ОУН и ?ужна Осети?а. Ме?утим, 39 држава ?е повукло, замрзнуло или суспендовало призна?е, у очекива?у исхода референдума о самоопред?е?е?у.[61][62] Ни?една држава ни?е признала Западну Сахару као саставни дио Марока, али неке државе подржава?у марокански план о аутономи?и. ?Територи?ални интегритет” Марока подржава Арапска лига. Сахарска Република ?е чланица Афричке уни?е. Резолуци?а Генералне скупштине ОУН 34/37 призна?е право народа Западне Сахаре на самоопред?е?е?е и призна?е Полисарио као представника народа Западне Сахаре.[63] Западна Сахара се налази на списку несамоуправ?а?у?их територи?а ОУН. | ![]() |
Спо?ни односи, миси?е (изван, у) Ме?ународно призна?е; Политички статус |
[64] |
![]() |
1912.[в] | Републику Кину (РК, уобича?ено Та?ван), уставно основану 1912. године, признало ?е 17 држава чланица ОУН и Света столица као државу Кину. Све остале државе чланице ОУН не призна?у званично РК као државу; неке од ?их територи?у сматра?у де?уре територи?ом Народне Републике Кине (НРК), док остале користе паж?ив дипломатски ?език како би изб?егле заузима?е става о томе да ли ?е РК саставни дио НРК.[а] Током година, РК ?е заузимала различите положа?е о истовременом призна?у РК и НРК од других држава.[66] | ![]() |
Спо?ни односи, миси?е (изван, у) Политички статус |
[67] |
![]() |
1991. | ?ужну Осети?у, ко?а ?е прогласила независност 1991. године, признало ?е six држава чланица ОУН (Тувалу ?е повукла сво?е призна?е) и два државе нечланице ОУН. | ![]() |
Спо?ни односи, миси?е (изван, у) Ме?ународно призна?е |
[68][69][70] |
![]() |
1999. | Абхази?у, ко?а ?е прогласила независност 1999. године, признало ?е seven држава чланица ОУН (Вунауту и Тувалу су повукли сво?е призна?е) и два државе нечланице ОУН. | ![]() |
Спо?ни односи, миси?е (изван, у) Ме?ународно призна?е |
[68][69][70][71][72] |
![]() |
1983. | С?еверни Кипар, ко?и ?е прогласио независност 1983. године, призна?е само ?една држава чланица ОУН, Турска. Организаци?а исламске сарад?е и Организаци?а за економску сарад?у доди?елиле су С?еверном Кипру статус посматрача под називом ?Турска кипарска држава”. Резолуци?а Сав?ета безб?едности ОУН 541 дефинише проглаше?е независности С?еверног Кипра као правно ништаво..[73] Ме?ународни суд правде у свом сав?етодавном миш?е?у о проглаше?у независности Косова 2010. године наводи да ?е ?Сав?ет безб?едности у изразитом карактеру припису?е незаконитост ПОН ТРСК, ?ер ?е била незаконита употреба силе или ?е била повезана са незаконитом употребом силе” и ?опште ме?ународно право не задржи прим?ен?иву забрану о проглаше?има независности”.[74] | ![]() |
Спо?ни односи, миси?е (изван, у) Кипарски спор |
[75] |
Државе ко?е су признале само друге државе нечланице ОУН | |||||
Име | Проглаше?е | Статус | Остали претенденти | Више информаци?а | Референце |
![]() |
1990, | Прид?естров?е, ко?е ?е прогласило независност 1990. године, признале су само три државе нечланице ОУН: Абхази?а и ?ужна Осети?а. | ![]() |
Спо?ни односи, миси?е (изван, у) Ме?ународно призна?е, Политички статус |
[76][77] |
![]() |
1991. | Сомалиланд, ко?и ?е прогласио независност 1991. године, себе сматра нас?едником Државе Сомалиланд. Сомалиланд ?е ме?ународно признат као конститутивна држава Сомали?е. | ![]() |
Спо?ни односи, миси?е (изван, у) | [76][78] |
Изостав?ени суб?екти
[уреди | уреди извор]- Суверени во?ни болнички ред Светог ?ована ?ерусалимског од Родоса и од Малте ?е недржавни суверени суб?екат и ни?е ук?учен на списак, ?ер нема претензи?е ни на државност ни на територи?у.[79][80][81][82][83] Успоставио ?е потпуно дипломатске односе са 107 суверених држава као суверени суб?екат ме?ународног права и учеству?е у ОУН као посматрачки суб?екат. Иако га Француска не призна?е као предмет ме?ународног права,[84] ред одржава званичне, али не и дипломатске односе са Француском и са ?ош пет држава: ?емачка, Белги?а, Шва?царска, Луксембург и Канада.[85][86]
- Неконтактирани народи ко?и живе у друштвима ко?а се не могу дефинисати као државе или чи?и ?е статус такви да се не могу дефинитивно одредити.
- Суб?екти ко?и се сматра?у микронаци?ама нису ук?учени.[г] Иако микронаци?а уопштено тврде да су суверене и независне, често се води расправа о томе да ли микронаци?е заиста контролишу територи?у на ко?у полажу право. Из тога разлога, мирконаци?е се обично не сматра?у геополитички релевантним. За списак микронаци?а, погледа?те списак микронаци?а.
Види ?ош
[уреди | уреди извор]Напомене
[уреди | уреди извор]- ^ а б И Народна Република Кине и Република Кина тврде да има?у суверенитет над ци?елом Кином, наводе?и да ?е Кина де?уре ?единствени суверени суб?ект ко?и обухвата и подруч?е под контролом НРК и подруч?е под контролом РК. Положа? по?единих држава по овом пита?у варира. Неколико држава ?е потпуно подржало положа? НРК као ?едине Кине и да ?е НРК ?едини легитимни представник Кине. Друге државе само потвр?у?у ова? положа?, док призна?у само НРК као државу. Неке државе призна?у само РК као државу, али су показале интересова?е за призна?е и РК и НРК.[33]
- ^ а б Израел дозво?ава ПНС да врши неке функци?е на Палестинским територи?ама, у зависности од класификаци?е посебних области. Израел одржава минимално ми?еша?е (задржава контролу граница: ваздух,[45] море издан унутраш?их вода,[45][46] копно[47]) у по?асу Газе (унутраш?и и египатски дио копнене границе налази се под контролом Хамаса), максимално у ?Област Ц” и различитим степенима ми?еша?а у другим м?естима.[48][49][50][51][52] Тако?е погледа?те: Израелске окупиране територи?е.
[40][48][49][50][51][52] - ^ Датум оснива?а према уставу.[65]
- ^ Микронаци?е ни?е ук?учена, чак и ако су их признале друге микронаци?е
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Grant, Thomas D. (1999). ?1”. The recognition of states : law and practice in debate and evolution (на ?езику: енглески). Westport, Conn. [u.a.]: Praeger. ISBN 978-0-275-96350-7.
- ^ ?Non-member States”. www.un.org (на ?езику: енглески). Приступ?ено 18. 7. 2018.
- ^ ?Ausw?rtiges Amt - Ausw?rtiges Amt”. Ausw?rtiges Amt DE (на ?езику: немачки). Приступ?ено 18. 7. 2018.
- ^ ?IETCPO - ITALY IN TAIPEI”. www.italy.org.tw. Архивирано из оригинала 18. 07. 2018. г. Приступ?ено 18. 7. 2018.
- ^ ?American Institute in Taiwan | USEmbassy.gov”. USEmbassy.gov (на ?езику: енглески). 7. 10. 2016. Приступ?ено 18. 7. 2018.
- ^ ?Find an Embassy”. Fco.gov.uk. 14. 3. 2008. Приступ?ено 25. 6. 2010.
- ^ ?Foreign Missions in Kosovo”. Government of Kosovo, Ministry of Foreign Affairs. Приступ?ено 4. 11. 2010.
- ^ ?Permanent Representations”. Nagorno-Karabakh Republic, Ministry of Foreign Affairs. Архивирано из оригинала 18. 7. 2018. г. Приступ?ено 4. 11. 2010.
- ^ ?Representative Offices Abroad”. Turkish Republic of Northern Cyprus, Public Information Office. Архивирано из оригинала 28. 7. 2011. г. Приступ?ено 4. 11. 2010.
- ^ а б ?Abkhazia in the system of international relations”. Government of Abkhazia, Ministry of Foreign Affairs. Приступ?ено 12. 12. 2017.
- ^ ?Pagina nueva 1”. Архивирано из оригинала 10. 8. 2011. г.
- ^ ?Contacts and addresses of the Somaliland Representative Offices around the world”. Government of Somaliland. Приступ?ено 1. 8. 2015.
- ^ ?Embassies, Missions, General and Special Delegations of Palestine abroad”. WebGaza.net. Приступ?ено 4. 11. 2010.
- ^ US Library of Congress (7. 10. 2000). ?World War II and Korea”. Country Studies. Приступ?ено 28. 2. 2008.
- ^ Sterngold, James (3. 9. 1994). ?China, Backing North Korea, Quits Armistice Commission”. The New York Times. Приступ?ено 29. 2. 2008.
- ^ ?Pakistan Worldview - Report 21 - Visit to Azerbaijan” (PDF) (на ?езику: енглески). Senate of Pakistan — Senate foreign relations committee. децембар 2008. Приступ?ено 16. 7. 2018.
- ^ ?Nilufer Bakhtiyar: "For Azerbaijan Pakistan does not recognize Armenia as a country"”. Today.az (на ?езику: енглески). 13. 9. 2006. Приступ?ено 16. 7. 2018.
- ^ ?Turkey and the problem of the recognition of Cyprus” (PDF) (на ?езику: енглески). European Parliament Directorate-General External Policies Policy Department. 25. 1. 2005. Приступ?ено 16. 7. 2018.
- ^ CIA World Factbook (28. 2. 2008). ?Cyprus”. Central Intelligence Agency. Архивирано из оригинала 26. 12. 2018. г. Приступ?ено 28. 2. 2008.
- ^ ?Cyprus exists without Turkey's recognition: president”. XINHUA. 1. 10. 2005. Приступ?ено 7. 3. 2008.
- ^ ?The influence of Turkish military forces on political agenda-setting in Turkey, analysed on the basis of the Cyprus question” (PDF) (на ?езику: енглески). European Parliament's Committee on Foreign Affairs. фебруар 2008. Приступ?ено 16. 7. 2018.
- ^ Joo, Seung-Ho; Kwak, Tae-Hwan (2001). Korea in the 21st Century (на ?езику: енглески). Nova Publishers. ISBN 9781560729907.
- ^ а б ?Treaty on Basic Relations between Japan and the Republic of Kore”. www.ioc.u-tokyo.ac.jp (на ?езику: енглески). Приступ?ено 16. 7. 2018.
- ^ а б Commission de la défense nationale et des forces armées (30. 3. 2010). ?Audition de M. Jack Lang, envoyé spécial du Président de la République pour la Corée du Nord.” (на ?езику: француски). Архивирано из оригинала 17. 2. 2012. г. Приступ?ено 2. 5. 2010.
- ^ а б Goodman, David (2015). ?Handbook of the Politics of China”. Приступ?ено 29. 9. 2017. ?Seoul recognized Taiwan as the sole legitimate government of China”
- ^ ?Declaration of Independence”. TIME. 19. 8. 1966. Архивирано из оригинала 6. 11. 2010. г. Приступ?ено 29. 2. 2008.
- ^ Scofield, David (4. 1. 2005). ?Seoul's double-talk on reunification”. Asia Times. Архивирано из оригинала 19. 04. 2016. г. Приступ?ено 29. 2. 2008.
- ^ ?Minister announces resumption of diplomatic ties with Nauru”. web.archive.org (на ?езику: енглески). Taiwan Today. 20. 5. 2005. Архивирано из оригинала 08. 10. 2011. г. Приступ?ено 15. 7. 2018.
- ^ ?Kiribati president upbeat on conference, Taiwan | Pacific Beat | ABC Radio Australia” (на ?езику: енглески). Radio Australia. 15. 2. 2012. Архивирано из оригинала 21. 4. 2018. г. Приступ?ено 16. 7. 2018.
- ^ Crocombe, R. G. (2007). Asia in the Pacific Islands: Replacing the West (на ?езику: енглески). editorips@usp.ac.fj. стр. 258. ISBN 9789820203884.
- ^ ?Looking East: China-Africa Engagements Liberia Case Study” (PDF). LIBERIA CASE STUDY (на ?езику: енглески). Monrovia (African Center for Economic Transformation). децембар 2009. Архивирано из оригинала (PDF) 18. 07. 2018. г. Приступ?ено 18. 07. 2018.
- ^ Chiu, Hungdah (1992). The international legal status of the Republic of China (на ?езику: енглески) ((Rev. version) изд.). Baltimore, Md.: School of Law, University of Maryland. ISBN 978-0-925153-23-4.
- ^ ?Taiwan cuts ties with Costa Rica over recognition for China”. The New York Times. 7. 6. 2007. Приступ?ено 11. 2. 2016.
- ^ ?Constitution of the People's Republic of China”. International Human Rights Treaties and Documents Database. Архивирано из оригинала 16. 1. 2000. г. Приступ?ено 28. 2. 2008.
- ^ Government of Israel (14. 5. 1948). ?Declaration of Israel's Independence 1948”. Yale University. Приступ?ено 28. 2. 2008.
- ^ United States Congress (5. 6. 2008). ?H. RES. 1249” (PDF).
- ^ ?'Reply' Online Book Chapter 1”. Mythsandfacts.org. Архивирано из оригинала 27. 07. 2011. г. Приступ?ено 25. 6. 2010.
- ^ ?Khartoum Resolution”. Council on Foreign Relations. Архивирано из оригинала 5. 3. 2016. г.
- ^ Government of Israel. ?Israel's Diplomatic Missions Abroad: Status of relations”. Ministry of Foreign Affairs. Приступ?ено 4. 4. 2011.
- ^ а б writers, Staff (20. 2. 2008). ?Palestinians 'may declare state'”. BBC News. British Broadcasting Corporation. Приступ?ено 22. 1. 2011. ?Saeb Erekat, disagreed arguing that the Palestine Liberation Organisation had already declared independence in 1988. "Now we need real independence, not a declaration. We need real independence by ending the occupation. We are not Kosovo. We are under Israeli occupation and for independence we need to acquire independence”
- ^ Bannoura, Saed (28. 8. 2011). ?124 Out Of 193 Countries Recognize Palestinian Independence”. IMEMC News. International Middle East Media Center. Приступ?ено 28. 8. 2011.
- ^ Shelley, Toby (1988). ?Spotlight on Morocco”. West Africa. London: West Africa Publishing Company Ltd (3712–3723: December 5–31): 2282. ?…the SADR was one of the first countries to recognise the state of Palestine.”
- ^ ?Palestinians win upgraded UN status by wide margin”. BBC News. 29. 11. 2012. Приступ?ено 29. 11. 2012.
- ^ United Nations Educational, Scientific and Cultural Organization. ?Arab States: Palestine”. United Nations. Приступ?ено 3. 12. 2011.
- ^ а б ?Israel's control of the airspace and the territorial waters of the Gaza Strip”. btselem.org.
- ^ ?Map of Gaza fishing limits, "security zones"”. dissidentvoice.org. децембар 2009. Приступ?ено 11. 2. 2016.
- ^ ?Israel's Disengagement Plan: Renewing the Peace Process”. 20. 4. 2005. Приступ?ено 16. 7. 2018. ?Israel will guard the perimeter of the Gaza Strip, continue to control Gaza air space, and continue to patrol the sea off the Gaza coast. … Israel will continue to maintain its essential military presence to prevent arms smuggling along the border between the Gaza Strip and Egypt (Philadelphi Route), until the security situation and cooperation with Egypt permit an alternative security arrangement.”
- ^ а б Gold, Dore (26. 8. 2005). ?Legal Acrobatics: The Palestinian Claim that Gaza is Still "Occupied" Even After Israel Withdraws”. Jerusalem Issue Brief. Jerusalem Center for Public Affairs. Архивирано из оригинала 21. 06. 2010. г. Приступ?ено 11. 2. 2016.
- ^ а б Bell, Abraham (28. 1. 2008). ?International Law and Gaza: The Assault on Israel's Right to Self-Defense”. Jerusalem Issue Brief. Jerusalem Center for Public Affairs. Приступ?ено 11. 2. 2016.
- ^ а б ?Address by Foreign Minister Livni to the 8th Herzliya Conference” (Саопште?е). Ministry of Foreign Affairs of Israel. 22. 1. 2008. Приступ?ено 11. 2. 2016.
- ^ а б Salih, Zak M. Disagree Over Gaza's Occupation Status (17. 11. 2005). ?Panelists”. University of Virginia School of Law. Архивирано из оригинала 3. 3. 2016. г. Приступ?ено 11. 2. 2016.
- ^ а б ?Israel: 'Disengagement' Will Not End Gaza Occupation”. Human Rights Watch. 28. 10. 2004. Приступ?ено 11. 2. 2016.
- ^ ?International Recognition of the State of Palestine”. Official website of the Palestinian National Authority. новембар 1988. Архивирано из оригинала 10. 10. 2003. г. ?The PNA has publicly acknowledged recognition from 94 states, including the former Yugoslavia.”
- ^ ?Venezuela Pledges Support for Palestinian Statehood during Abbas Visit”. Venezuelanalysis.com (на ?езику: енглески). 29. 11. 2009. Приступ?ено 16. 7. 2018.
- ^ ?Ministerio de Relaciones Exteriores y Culto”. www.rree.go.cr (на ?езику: шпански). Приступ?ено 16. 7. 2018. ?Costa Rica reconoció al Estado de Palestina el 5 de febrero del 2008…”
- ^ ?Palestine (The State of)”. www.dirco.gov.za (на ?езику: енглески). Приступ?ено 16. 7. 2018. ?The establishment of full diplomatic relations with the State of Palestine was announced on 15 February 1995.”
- ^ ?Embassies of Palestine”. Webgaza.net. Приступ?ено 25. 6. 2010.
- ^ ?Embassy of the State of Palestine in Bratislava”. Palestine.sk. Архивирано из оригинала 9. 8. 2009. г. Приступ?ено 25. 6. 2010.
- ^ ?Kosovo MPs proclaim independence”. BBC News. 17. 2. 2008. Приступ?ено 28. 2. 2008.
- ^ ?Kosovo” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 16. 2. 2008. г. Приступ?ено 25. 6. 2010.
- ^ ?RASD-Reconocimientos - Centro de Estudos do Sahara Occidental da USC - USC”. www.usc.es (на ?езику: шпански). Приступ?ено 18. 7. 2018.
- ^ ?About Western Sahara”. Australia Western Sahara Association. новембар 2006. Приступ?ено 4. 1. 2010.
- ^ ?34/37. Question of Western Sahara” (PDF) (на ?езику: енглески). 21. 11. 1979. Приступ?ено 18. 7. 2018.
- ^ ?Sahrawi Arab Democratic Republic”. Sahrawi Arab Democratic Republic. 27. 2. 1976. Архивирано из оригинала 2. 5. 2008. г. Приступ?ено 28. 2. 2008.
- ^ ?公法评论”. www.gongfa.com (на ?езику: кинески). Приступ?ено 18. 7. 2018.
- ^ Simon, Denis Fred; Kau, Michael Y. M. (1992). Taiwan: Beyond the Economic Miracle (на ?езику: енглески). M.E. Sharpe. стр. 358. ISBN 9781563242151.
- ^ Staff, Global Investment and Business Center, Inc (1999). Taiwan Foreign Policy and Government Guide (на ?езику: енглески). Int'l Business Publications. ISBN 9780739736609.
- ^ а б ?BBC NEWS - Europe - Russia recognises Georgian rebels”.
- ^ а б ?Venezuela's Chavez draws closer to Moscow”. Reuters. 10. 9. 2009. Приступ?ено 20. 10. 2009.
- ^ а б ?Syria formally recognizes Abkhazia and South Ossetia”. Eurasianet. 29. 5. 2018. Архивирано из оригинала 29. 5. 2018. г. Приступ?ено 30. 5. 2018.
- ^ Clogg, Rachel (2001). ?Abkhazia: Ten Years On” (PDF). Conciliation Resources. Архивирано из оригинала (PDF) 16. 02. 2016. г. Приступ?ено 26. 2. 2008.
- ^ Pike, John. ?Georgia mocks Nauru's recognition of Abkhazia”. Globalsecurity.org. Приступ?ено 25. 6. 2010.
- ^ ?Security Council resolution 541 (1983) on Cyprus”. Un.int. Архивирано из оригинала 28. 8. 2003. г. Приступ?ено 25. 6. 2010.
- ^ ?Accordance with International Law of the Unilateral Declaration of Independence in Respect of Kosovo, Paragraph 81” (PDF). International Court of Justice. 22. 7. 2010. Архивирано из оригинала (PDF) 23. 7. 2010. г. Приступ?ено 11. 2. 2016.
- ^ Hadar, Leon (16. 11. 2005). ?In Praise of 'Virtual States'”. AntiWar. Приступ?ено 28. 2. 2008.
- ^ а б Ker-Lindsay, James (2012). The Foreign Policy of Counter Secession: Preventing the Recognition of Contested States (на ?езику: енглески). Oxford: Oxford University Press. стр. 53. ISBN 9780199698394. ?..there are three other territories that have unilaterally declared independence and are generally regarded as having met the Montevideo criteria for statehood but have not been recognized by any states: Transnistria, Nagorny Karabakh, and Somaliland.”
- ^ ?Abkhazia: Ten Years On”. BBC 2. 2001. Архивирано из оригинала 21. 12. 2009. г. Приступ?ено 16. 6. 2008.
- ^ ?Somaliland profile”. BBC News (на ?езику: енглески). 14. 12. 2017. Приступ?ено 18. 7. 2018.
- ^ ?La Orden de Malta y su Naturaleza Jurídica” (на ?езику: шпански). Venezuela Analitica. 1. 5. 1999. Приступ?ено 1. 8. 2015. ?The Order of Malta, within the limits that are compatible with its actual position as a subject deprived of territory, is in the international community, a sovereign entity on par with the States, and the Prince Grand Master is comparable, from the point of view of international law, to the Heads of State.”
- ^ ?Permanent Observer Mission of the Sovereign Military Order of Malta to the United Nations” (на ?езику: енглески). Архивирано из оригинала 6. 12. 2014. г. Приступ?ено 18. 7. 2018. ?The admission of Order of Malta to the United Nations also further solidified its legally recognized sovereignty…”
- ^ Shaw, Malcolm N. (2003). International Law (на ?езику: енглески) (5 изд.). Cambridge University Press. стр. 218. ISBN 9780521531832. ?The Italian Court of Cassation in 1935 recognised the international personality of the Order, noting that ‘the modern theory of the subjects of international law recognises a number of collective units whose composition is independent of the nationality of their constituent members and whose scope transcends by virtue of their universal character the territorial confines of any single state.’ (Nanni v. Pace and the Sovereign Order of Malta 8 AD, p. 2. See also …”
- ^ ?Reconócese a la Soberana Orden Militar de Malta como Entidad Internacional Independiente”. servicios.infoleg.gob.ar (на ?езику: шпански) (Ley No 14.026). 1951. Приступ?ено 18. 7. 2018.
- ^ ?La Orden de Malta y su Naturaleza Jurídica”. Analitica.com (на ?езику: шпански). 1. 5. 1999. Приступ?ено 18. 7. 2018. ?[T]he clear territorial separation of sovereign areas that exists between the Italian State and the State of Vatican City does not exist between the Order of Malta and the Italian State, but neither can it be said that the treatment given to the headquarters of the Order (Aventine, Via Condotti) is, simply, that reserved for the headquarters of diplomatic missions accredited to the Italian State. In fact, the headquarters of the Order have diplomatic extraterritoriality (authoritarian acts of any kind – executive, acts of inspection, judicial – cannot take place inside), but in addition, the Italian State recognizes the exercise, in the headquarters, of the prerogatives of sovereignty. This means that Italian sovereignty and Maltese sovereignty coexist without overlapping, because the Order exercises sovereign functions in a wider area than occurs in the diplomatic missions of the States for, although [those diplomatic missions] enjoy extraterritoriality, the guarantees deriving from the privilege of immunity are constrained to a purely administrative area; the Order, instead, makes use of extraterritoriality to meet the very acts of sovereign self-determination that are the same as the States (legislative, judicial, administrative, financial acts).”
- ^ ?The Sovereignty of the Order of Malta”. www.heraldica.org (на ?езику: енглески). 5. 3. 2002. Приступ?ено 18. 7. 2018.
- ^ ?Bilateral relations - Order of Malta”. Order of Malta (на ?езику: енглески). Приступ?ено 18. 7. 2018.
- ^ ?Schengen States Visa Working Party - Table of travel documents” (PDF). Council of the European Union. 27. 6. 2010.