最萌最烧脑的核心价值观灯谜,你能猜出几个?
Турска Република Северни Кипар Kuzey K?br?s Türk Cumhuriyeti (турски) | |
---|---|
Химна: Марш независности | |
![]() | |
Главни град | Северна Никози?а (де?уре)[1] |
На?ве?и град | Северна Никози?а |
Службени ?език | турски |
Владавина | |
Облик државе | унитарна полупредс?едничка република |
— Председник | Ерсин Татар |
— Председник Владе | Фаиз Су?уоглу |
Законодавна власт | Скупштина Републике |
Истори?а | |
Ствара?е | ? |
— Турска инвази?а на Кипар | 20. ?ула 1974. |
— Аутономна управа кипарских Турака | 1. октобра 1974. |
— Турска савезна држава Кипар | 13. октобра 1975. |
— Независност од Кипра | 15. новембра 1983. |
Географи?а | |
Површина | ? |
— укупно | 3.355 km2 |
— вода (%) | 2.7 |
Становништво | ? |
— 2017. | 326.000[2] |
— густина | 93 ст./km2?(117) |
Привреда | |
Валута | Турска лира |
— стоти део валуте | ?100 куруша? |
— код валуте | TRY |
Остале информаци?е | |
Временска зона | UTC +2, (UTC+3; ЛРВ |
Позивни бро? | ++90 392 |
? |
Северни Кипар (тур. Kuzey K?br?s), званично Турска Република Северни Кипар (ТРСК; тур. Kuzey K?br?s Türk Cumhuriyeti, KKTC), ?е самопроглашена, ме?ународно непризната држава на северном делу острва Кипар, ко?а ?е настала након во?не интервенци?е Турске Републике 1974. на ме?ународно признату Републику Кипар.[3][4]
Актуелне политичке несугласице су допринеле подели овог медитеранског острва на четири дела, од чега Северни Кипар заузима око 1/3 територи?е острва. Копнено се ?граничи“ са остала три дела: Зеленом лини?ом, британским во?ним базама Акротири и Декели?а и делом Кипра под управом ме?ународно признате државе Кипарска Република. Главни град ?е службено Северна Никози?а (део Никози?е ко?и ?е под контролом Северног Кипра), али врло често и Керине?а врши ту улогу. Турска и Пакистан су ?едине државе ко?е су на ме?ународном нивоу званично признале Северни Кипар за државу. Проблем статуса ове територи?е ?е главни камен спотица?а Европске уни?е, Грчке и Кипарске Републике са ?едне и Турске са друге стране. За разлику од Кипарске Републике, Серверни Кипар ни?е део Европске уни?е нити користи Евро као валуту.
Северни Кипар се простире од врха полуострва Карпас на североистоку до залива Морфу, рта Кормакитис и на?западни?е тачке, ексклаве Еренкоy (грчки: Кокина). На??ужни?у тачку представ?а село Ак?нц?лар (грчки: Лоуроу?ина). Тампон зона под надзором У?еди?ених наци?а простире се изме?у Северног Кипра и остатка острва и дели Никози?у, главни град обе државе.
Државни удар 1974, извршен у ци?у анекси?е острва Грчко? изазвао ?е турску инвази?у. Инвази?а ?е резултирала исе?е?ем кипарских Грка са севера и кипарских Турака са ?уга, поделом острва и ?едностраним проглаше?ем независности Севера 1983. Због ма?ка призна?а, Северни Кипар се осла?а у Турску за економску, политичку и во?ну подршку.[5][6][7]
Покуша?и да се прона?е реше?е кипарског спора до сада су били неуспешни. На Северном Кипру ?е размештен гарнизон Турских оружаних снага ?ачине 17.000 ?уди. Док боравак турских ?единица подржава и одобрава влада Северног Кипра, влада Кипра и ме?ународна за?едница сматра?у их снагама окупаци?е, а ?ихово присуство било ?е предмет више резолуци?а Савета безб?едности УН-а.
Северни Кипар ?е полупредседничка, демократска република са културним насле?ем ко?е об?еди?у?е више утица?а и економи?ом у ко?о? доминира услужни сектор. Економи?а ?е доживела знача?ан раст кроз 2000-е и 2010-е, а да?и разво? спречава ме?ународни ембарго. Службени ?език ?е турски, ко?и се прича специфичним локалним ди?алектом. Готово целокупно становништво чине сунитски муслимани.[8] Северни Кипар ?е посматрач у Организаци?и исламске сарад?е и Организаци?и економске сарад?е, а у Парламентарно? скупштини Ве?а Европе има статус посматрача под именом ?Кипарска турска за?едница”.
Географи?а
[уреди | уреди извор]
Кипар ?е на?источни?е острво у Средоземном мору, а са површином од 9.251 km2 тре?е ?е по величини средоземно острво (након Сицили?е и Сардини?е). По величини територи?е ?е 161. на свету и по томе ?е на?слични?и Либану и Порторику.
ТРСК заузима север, те ве?и део истока острва. Површина ко?у заузима износи 3.355 km2 или нешто око 37% целокупне површине острва. Но, због УН-ове неутралне зоне та површина ?е нешто ма?а. Као и ?ужни тако и Северни Кипар има ?едну сво?у ексклаву, истина многу ма?у, али много више изоловану него што ?е то случа? код ?уж?ака. То ?е село Еренко? (Кокина), ко?е лежи у Морфу заливу и од матичне територи?е одво?ено ?е са неких 5-10 km грчке плаже.
Истори?а
[уреди | уреди извор]Об?аш?ава?е тренутних друштвених и политичких прилика Кипра немогу?е ?е без претходног упознава?а истори?е овог острва. Кипар заузима врло пово?ан географски положа? те ?е због тога имао врло бурну прошлост. Наиме, увек ?е био заним?ив ве?им цивилизаци?ама и државама због стратешке важности на Медитерану. Тако ?е било и у давно? и у скори?о? прошлости, али ?е тако тако?е и данас, па ?е тако Кипар кроз истори?у прелазио из руку ?едних осва?ача у руке других.
Политика
[уреди | уреди извор]

Садаш?и председник ?е Мехмет Али Талат. Поред ?ега владу чини преми?ер Ферди Сабит Со?ер, те парламент од 50 чланова, у ком ве?ину има Турска Републиканска Странка. Избори су сваких 5 година, а садаш?и председник ?е прошле године на изборима победио Рауфа Денкташа ко?и ?е био председник од самопроглашава?а независности 1983. године.
Во?ска ТРСК ?е у ствари во?ска Републике Турске, ко?а се налази на острву од 1974. до данас. Бро?и око 30.000 во?ника, ко?и чува?у суверенитет ове самопроглашене републике. ?едан од основних захтева кипарских Грка ?е да се ова во?ска повуче, ме?утим то Турци не желе.
Службени ?език ?е турски. Грчки ?език се слабо говори на северном делу острва и употреба ?езика може проузроковати проблеме. Иста ситуаци?а ?е и на другом делу острва.
Ме?ународни односи
[уреди | уреди извор]Ову државу су признале ?едино Турска и Пакистан, а има и делимично призна?е, као посматрач, у Организаци?и исламске сарад?е и Организаци?и за економску сарад?у и разво?. Заним?иво ?е и то ова република има призна?е и од Абхази?е, али и од Аутономне Републике Нахичеван, ко?а ?е под суверенитетом Азербе??ана, док од самог Азербе??ана нема.
Иначе, Северни Кипар има ме?ународни ембарго у сваком погледу: политичком, економском, трговинском, саобра?а?ном, во?ном, спортском, културном и др. Ово ?е услов?ено тиме што се он сматра окупатором и агресором на Кипарску Републику, те се сматра ?еним делом. Тако Северни Кипар увелико зависи од Турске Републике, без ко?е практично не би опстао. Све сво?е спо?не послове мора извршавати преко ?е. Ипак, у послед?их неколико година, ова изолаци?а полако почи?е попуштати, те ова република све више почи?е да самостално делу?е, иако то ?ош ни?е близу формалног призна?а самосталности.
Подлога заставе ТРСК ?е бела. На подлози се налазе две водоравне црвене пруге, ко?е су одво?ене од гор?ег, односно до?ег руба. Изме?у ових пруга се налази црвени полумесец и звезда, симбол ислама, ко?и ?е службено државна религи?а, иако се ТРСК декларише као секуларна држава.
Становништво
[уреди | уреди извор]Етничка структура становништва Кипра ?е следе?а: 78% Грци, 18% Турци и 4% остале етничке групе. Готово сви и Турци и Грци живе на свом делу острва, уз ретке изузетке. Тако 0,5% Грка живи у Северном Кипру и то на полуострву Карпас. Око 40% Грка су избеглице у сво?о? држави. Са друге стране 1,3% Турака живи у ?ужном делу и ме?у ?има ?е много ма?е избеглица.
Религи?ска структура се готово поклапа са етничком. Грци су православци, а Турци сунитски муслимани, уз ?едан ма?и бро? атеиста у оба народа. Остатак су православни ?ермени, хриш?ани Маронити, римокатолици, протестанти, ?евре?и и остали православци.
Слична ?е ситуаци?а и са ?езичком структуром: Грци говоре грчки, а Турци турски ?език. Ове ма?ине практику?у у сво?им за?едницама сво?е ?езике, а око 90% становништва говори и енглески ?език.
Привреда
[уреди | уреди извор]БДП по глави становника износи 8,095 $. То ?есте ма?е од половине БДП-а грчког Кипра, али се треба узети у обзир чи?еница да ?е ово зем?а у изолаци?и, те да готово потпуно зависи од Турске. Ово ?е ве?и БДП по глави становника, чак и од БДП-а саме Турске. Ипак, ова нелогичност у погледу БДП-а ТРСК и БДП-а ?еног заштитника и финанси?ера доби?а смисао ако узмемо у обзир чи?еницу да Северни Кипар има становника колико и (примера ради) просечно насе?е Истанбула, те да влада Турске из свог бу?ета издва?а велики део новца за Северни Кипар.
Валута ?е нова турска лира, ко?а ?е заменила стару турску лиру 1. ?ануара 2005. године.
Види ?ош
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ ?The Constitution of the Turkish Republic of Northern Cyprus”. www.cypnet.co.uk.
- ^ ?KKTC”. Turkish Ministry of Economy. Архивирано из оригинала 19. 8. 2015. г. Приступ?ено 28. 7. 2015.
- ^ Griffiths, Ryan D. (2021). Secession and the Sovereignty Game: Strategy and Tactics for Aspiring Nations. Cornell University Press. стр. 127. ISBN 978-1-5017-5474-6. doi:10.7591/j.ctv153k63s.
- ^ Yearbook of the European Convention on Human Rights / Annuaire de la convention européenne des droits de l'homme. Council of Europe/Conseil de l'Europe. 1996. стр. 153. ?... that despite the fact that it has not been recognised de iure by any other State than Turkey, the TRNC exist de facto as an independent State exercising all branches of State power on its territory.”
- ^ Centralna obavje?tajna agencija (2013). ?Northern Cyprus”. The CIA World Factbook 2014. Skyhorse Publishing. стр. 691. ISBN 978-1-62873-451-5.
- ^ Boas, Gideon (2012). Public International Law: Contemporary Principles and Perspectives. Edward Elgar Publishing. стр. 177. ISBN 978-0-85793-956-2.
- ^ Langfield, Michele; Logan, William; Craith, Mairead Nic, ур. (2010). Cultural Diversity, Heritage and Human Rights: Intersections in Theory and Practice. New York: Routledge. стр. 231. ISBN 978-1-135-19070-5.
Литература
[уреди | уреди извор]- Langdale, Allan (2012). In a Contested Realm: an Illustrated Guide to the Archaeology and Historical Architecture of Northern Cyprus. Grimsay Press. ISBN 978-1845301286.
- North Cyprus – a Pocket-Guide. Rustem Bookshop, Nicosia. 2006. ISBN 9944-968-03-X.
- Bryant, Rebecca; Hatay, Mete (2020). Sovereignty Suspended: Political Life in a So-Called State (на ?езику: енглески). University of Pennsylvania Press. ISBN 978-0-8122-5221-7.
- Cyprus under Ottoman Empire by Official Republic of Cyprus Web site Архивирано на веб-са?ту Wayback Machine (8. ма? 2006).
- Ba???kan, Tuncer (2005), K?br?s'ta Osmanl? Türk Eserleri, Turkish Cypriot Association of Museum Lovers
- Foglietta, U. The sieges of Nicosia and Famagusta. London:Waterlow, 1903.
- Gazioglu, Ahmet C. The Turks in Cyprus: A province of the Ottoman Empire (1571–1878). London: Rustem & Bro., 1990.
- Hill, George (1952). A History of Cyprus, Volume 4: The Ottoman Province. The British Colony, 1571–1948. Cambridge University Press. ISBN 9780511751738.
- Jennings, Ronald C. Christians and Muslims in Ottoman Cyprus and the Mediterranean world, 1571–1640. New York: New York University Press, 1993.
- Katsiaounis, Rolandos. Labour, society and politics in Cyprus during the second half of the 19th century. Nicosia: Cyprus Research Centre, 1996.
- Koumoulides, John. Cyprus and the war of Greek Independence, 1821–1829. London: Zeno, 1974.
- Kyrris, Costas, P. The Kanakaria documents, 1666–1850. Nicosia: Cyprus Research Center, 1978.
- Luke, Harry. Cyprus under the Turks, 1571–1878. London: Hurst, 1969.(Reprint of 1921 edition.)
- Mariti, Giovanni. Travels in the island of Cyprus. (C. D. Cobham translator). London: Zeno, 1971. (Reprint of 1909 edition.)
- Michael, Michalis N.; Kappler, Matthias; Gavriel, Eftihios (eds.). Ottoman Cyprus. A Collection of Studies on History and Culture. Wiesbaden: Harrassowitz Verlag, 2009.
- ?zkul, Ali Efdal (2005). K?br?s'?n Sosyo-Ekonomik Tarihi: 1726-1750 (на ?езику: турски). Istanbul: ?leti?im Yay?nlar?.
- Papadopoullos, T. Social and historical data on population:1570–1881. Nicosia: Zavallis Press, 1965.
- Proxenika egrafa tou 19o aionos. (Consular documents of the 19th century.) Nicosia: Cyprus Research Centre, 1980.
- Ross, L. A journey to Cyprus. (February and March 1845). (C. D.Cobham translator). Nicosia: Government Printing House, 1910.
- Salvator, Louis. Levkosia: The capital of Cyprus. London Trigraph,1983. (Reprint of 1881 edition.)
- Sant Cassia, Paul. "Religion, politics and ethnicity in Cyprus during the Turkocratia(1571–1878)." Archives Europeennes de Sociologie, Tome XXVII, No. 1, 1986
Спо?аш?е везе
[уреди | уреди извор]- Северни Кипар
- Званични са?т ТРСК Архивирано на веб-са?ту Wayback Machine (4. новембар 2017)
- Канцелари?а председника
- Званична туристичка презентаци?а
- Народна банка ТРСК
- Republican Assembly (Parliament) of the Turkish Republic of Northern Cyprus
- Presidency, Turkish Republic of Northern Cyprus
- Embassy of the TRNC in Ankara
- Embargoed!, a non-profit association campaigning against the total economic embargo imposed on the population of Northern Cyprus.
- ATCA News, Association of Turkish Cypriots Abroad Архивирано на веб-са?ту Wayback Machine (21. фебруар 2008)
- "Islamic Conference's Parliaments to Call TRNC 'Cyprus Turkish State'" JTW
- International Expert Panel for a European Solution in Cyprus
- UK All Party Parliamentary Group for Cyprus
- Timeline of Cyprus issue by BBC
- Assembly of Turkish American Associations
- Turkish Cypriots of Australia – Historical Book Архивирано на веб-са?ту Wayback Machine (16. фебруар 2009)
- EU task-force on Turkish Cypriot community